Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Hoćemo u Evropu, a sport nam u bankrotu

Platite sliku, ružni manekeni

   Pitanje je koliko je iskren Branko Radujko u poštovanju Ivkovićeve ličnosti kada govori o "neumesnosti i neutemeljenosti" njegove reakcije koja se odnosi na ponašanje Telekoma, kao sponzora, prema KSS. Da li on može da razume ljude koji su autonomni i nisu partijski pioni, ljude koji su u svom poslu svetske gromade, a koji se u ovoj zemlji relativiziraju, koje varaju nedorasli političari i "državnici"

Miroslav Vislavski

Bitange i lažovi nas prave kretenima i mi pristajemo na ponižavajući položaj. Predsednikova "brižnost" za sve i svašta o čemu ne odlučuje, niti bilo šta rešava - nervira razumne ljude i vređa njihovo dostojanstvo. Naprosto zbog toga što dovodi naciju u zabludu, svojim neutemeljenim obećanjima ili najavama za koja nema ustavna ovlašćenja da ih sprovede.

S druge strane, tajkunski službenici, maskirani u odoru Vlade, drže sve u svojim rukama. Treniraju strogoću u pravnom sistemu koji ne poznaje pravdu. Pravdu tumače prema svom guberu. Svakodnevno nas šokiraju novim hapšenjima, kako bi pokazali "snagu države". A nikako da uhapse one koji su "kupili" Srbiju po tri evra! Naprotiv, njih amnestiraju od odgovornosti, peru im biografije i sa njima kreiraju strategiju i kuju planove za dalje uništavanje privrede i zemlje. Tumaraju sa njima po belom svetu dajući im legitimitet nove srpske kapital elite. Njihovi mediji ih revnosno prate na putu bez srama. Tugo naša!   

Nesretni sport, za razliku od privrede, industrije, ekonomije, poljoprivrede, prosvete, zdravstva, socijalne zaštite, kulture i još nekih oblasti, odoleva decenijskom uništenju nesposobnih vladara. Odoleva zahvaljujući upornosti i istrajnosti onih koji se dave u zanosu koji im sport još uvek nameće poput najsnažnije hipnoze. Zahvaljujući donkihotima i njihovom entuzijazmu, privrženosti i vrednostima od kojih su sazdani, da po cenu skrnavljenja sopstvenog ponosa i dostojanstva pristaju u ime viših sportskih ideala da se stave na raspolaganje beskičmenjacima, pragmatama, kameleonima, prevarantima i umišljenim veličinama koje nam serviraju tvrdokorne, ali jalove i besmislene stranačke oligarhije. Primorani su na saradnju sa onima koji sem retorike ništa drugo ne nude, jer nemaju ideju, viziju, slobodu...

Zamajavanje

Ovih dana su čelnici Košarkaškog saveza Srbije, na nevolju vlasti i "odgovornih", saopštili javnosti da dva i po meseca uoči Svetskog prvenstva u Turskoj igrači nisu dobili obećane nagrade za podvig koji su načinili na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu, kada su, nakon više sušnih godina, doneli Srbiji srebrnu medalju. Medalju koja hrabri i obećava povratak srpske košarke u sazvežđe svetskih lidera.

Zaposleni u Košarkaškom savezu Srbije već nekoliko meseci ne dobijaju zarade. Ništa neobično za Srbiju u kojoj su stotine hiljada radnika ostali bez posla i bez perspektive! Među njima je i Mesija srpske košarke, velikan velikana i autoritet najvećim svetskim autoritetima - Dušan Duda Ivković. Ne traži Duda Ivković ono što mu pripada po slovu zakona, niti traži da dobije svoju bezbroj puta zarađenu platu. Svojoj i srpskoj košarci je darovao mnogo više od onoga što mu nesposobnjakovići nisu ispoštovali kada su se slikali uz njega po raznim predsedničkim kabinetima, pričajući i zamajavajući i njega i narod o boljoj budućnosti koja je pred našim sportom. Zato sa velikim razlogom ispoljava razočaranje zbog prevara kojim su izlagani najvredniji izdanci nestalih svestranih srpskih vrednosti, a koje još uvek predstavljaju košarkaški reprezentativci.

Duda Ivković je ozbiljan i odgovoran čovek i stručnjak kome se klanja i uvažava ga planetarni košarkaški svet. Vratio se u Srbiju uprkos mogućnosti da se baškari sa svim svojim nedodirljivim autoritetom u ozbiljnom i bogatom svetu. Vratio se da pomogne sportu u Srbiji koji je dizao pod jugoslovenskom zastavom do neslućenih visina što su prerasle i tadašnji SSSR i SAD, zajedno sa projektantom masonske košarke Radomirom Šaperom i stručnjacima kakvi su bili i jesu prof. Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Mirko Novosel, Bratislav Bata Đorđević, potom Božidar Maljković, Pero Skansi, Svetislav Pešić, Bogdan Tanjević, Vlade Đurović, Željko Obradović. Među pomenutim velikanima jugoslovenske košarkaške struke, danas je tu Dušan Vujošević, možda jedini istinski sledbenik neverovatnih trenera svetske košarke sa ovih područja.

Zašto ih ne nateraju?

Njegov povratak u Srbiju je primljen sa odijumom kakav se priređuje samo najvećim autoritetima. Od tadašnjih uzajamnih najava i obećanja, Duda je ispoštovao svoje. Vratio nas je u evropski vrh, selektirao potpuno novu ekipu koja ima sjajnu perspektivu da se zadrži na vrhu piramide košarkaške planete i posle Olimpijade 2012. u Londonu, postavio stručnu platformu za celinu reprezentativnog programa, umirio je usijane glave u košarkaškom rukovodstvu... Mi, prema Dudi Ivkoviću - nismo! Ništa nismo ispoštovali!

Ne mogu oči biti uprte prema Draganu Kapičiću i njegovom izabranom timu u Košarkaškom savezu Srbije. Iz prostog razloga što on ne drži ključeve košarke. Oni su kod države i njenih predstavnika. Dok država ne donese sistemska rešenja u sportu, zakone sa kojima će se primeriti položaj sporta u novim uslovima, ni Kapičić, ni bilo koji drugi predsednik neće uspeti da isprati ono što je program, koji postavljaju svetski eksperti kakav je nesumnjivo Duda Ivković!

Država sa svojim nemuštim predstavnicima nije pokazala volju da donese valjan Zakon o sportu, nije definisala principe svojinskog položaja vrhunskog i sporta u celini, nije se potrudila da postavi sposobne na čelu institucija koje treba da predvode sport, nije stvorila stimulacije za sponzore da ulažu u sport... Kako onda Kapičić da rešava položaj srpske košarke i kako da snosi odgovornost za obećanja data prilikom dolaska Dude Ivkovića? U pravu je kada kaže da nije rešenje naći pare za ovu godinu, a već sledeća da je sa istim ili gorim problemima. Da li je svetska kriza jedini odgovor koji su nabiflali političari i "predstavnici naroda" za smanjenje budžetskih sredstava sportu, zbog čega je KSS u minusu za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Znači li to da će sa produžetkom krize, a pod pretpostavkom da se sa Svetskog prvenstva vrate sa nekim odličjem, biti skresani za novih nekoliko desetina postotka? Pa zašto ta ista država ne "natera" one koje je odabrala da po kapitalu predstavljaju novi establišment Srbije, da "vrate" državi, njenom sportu ili...

Ako velike srpske kompanije izbegavaju da plaćaju porez u matičnoj zemlji i fintiraju tu obavezu tako što su prikačene nekim of šor firmama sa kojekakvih ostrva na kojima su oslobođene poreza, ili se on svodi na neuporedivo manji iznos u odnosu na tranzicionu Srbiju, kako se mogu očekivati izdvajanja sponzora za sport. Konačno, šta to država čini da bi stimulisala sponzore da izdvajaju za sport? Zbog toga nastaju apsurdi poput najnovijeg koji ilustruje "potčinjenost" vrhunskih majstora i vrednosti kakve predstavljaju košarkaški reprezentativci i stručnjaci, onima koji su tržišno zanimljivi nesposobnom državnom rukovodstvu, kao što je jedan od onih koji podržavaju košarkaše. Reč je o Telekomu kojim država trguje, ne bi li namirila ono što bi morala iz proizvodnje koje nema i koju inače ne podstiče. Ako Telekom smatra da je uvek u pravu bez obzira na to koliko davao košarci, a posebno znatno manji iznos u odnosu na potrebe ili prethodna davanja, onda i oni koje su njihove sterilne stranke namestile na čelo Telekoma (koji je neko drugi stvarao a ne oni, a trguju njime kao da je njihov produkt), treba da znaju da košarka nije siroče koje ima obavezu da se raduje milosti državnih miljenika.

Biće tamo gospođa ministarka?

 Koliko god se gospodin Branko Radujko trudio da ostane u relaciji poštovanja imena, rezultata i "ogromnog značaja" Dušana Ivkovića, preteći i veoma ružno zvuči deo njegovog obraćanja medijima koje glasi: "...Svako sledeće kršenje ugovornih obaveza od strane predstavnika KSS prouzrokovaće momentalni raskid sponzorskog ugovora".

Pitanje je koliko je iskren gospodin Radujko u poštovanju Ivkovićeve ličnosti kada govori o "neumesnosti i neutemeljenosti" njegove reakcije koja se odnosi na ponašanje Telekoma, kao sponzora, prema KSS. Da li on može da razume ljude koji su autonomni i nisu partijski pioni, ljude koji su u svom poslu svetske gromade, a koji se u ovoj zemlji relativiziraju, koje varaju nedorasli političari i "državnici". Ako je Dušan Ivković posegao da iznese svoje nezadovoljstvo odnosom državne politike prema onome što je njegovo delo i proizvod sportskog entuzijazma, jer ona ne rešava elementarne stvari za sport koji najviše doprinosi njenom pozicioniranju, onda to ima svoju ozbiljnost, poruku i težinu. Zato je veoma ružno kada da ga "poklapaju" partijski produkti kojima je u ime stranke dato poverenje da raspolažu jednom od najskupljih vrednosti koje su proćerdane na putu ka svetloj budućnosti koju donosi tržišna ekonomija u neoliberalnom kapitalizmu.    

Nevolji košarkaši su samo deo nevolja srpskog sporta. Ministarstvo i druge sportske institucije su nemoćne, ali i nemušte za rešavanje problema koji nisu nastali odjednom i bez istorije skrnavljenja sportskog puta, razvoja i organizovanosti u Srbiji. Zašto oni koji rukovode sportom ne podnesu ostavke u znak protesta zbog opstrukcije države prema svom najuspešnijem brendu kakav je sport. Čemu i kome služi Ministarstvo sa ministarkom Snežanom Marković-Samardžić? Zar je zaboravila da se slikala u dresu Srbije sa srebrnim košarkašima? Pa zar je to slikanje ne obavezuje da rešava stvari primereno ozbiljnom državnom činovniku? Njena najava da će država pomoći KSS jedna je od naših sramota. Ona to izjavljuje i čini kao da su sredstva poreznika njena prćija. Tako je obećala Partizanovim košarkašima, kao i Zvezdinim, da će dobiti sale za rad svih pogona ovih klubova. A šta ćemo sa drugima koji su u Srbiji? Zašto ne napravite sistem, gospođo ministarko? To treba da radi Vladin predstavnik, a ne da deli naše pare!

Doduše, već je dugo zauzeta sa Toletom Karadžićem. Ne izlazi iz Fudbalskog saveza Srbije. Ovih dana je sa reprezentativcima (i Toletom) posetila gradilište Nacionalne kuće fudbala u Staroj Pazovi, za koje izdvaja znatna sredstva. Znatno veća od projektovanog budžeta KSS koji je bio željen na nivou od 2,5 miliona evra! A bila je i na prijateljskoj utakmici sa Novim Zelandom u Austriji na kojoj smo poraženi sa 0:1. U društvu ministra policije! Šta li je on tamo tražio? Nije nam javljeno da li je bila i na drugoj utakmici, koju smo odigrali sa Poljacima. Možda je javni servis preko koga smo saznali da ona prati orlove, ukoren što je odao državnu tajnu! Dakle, koliko se podarila fudbalu i Toletu, neće biti iznenađenje ukoliko se nađe na klupi pored Radomira Antića na utakmicama u Južnoj Africi.

U međuvremenu Aleksandar Boričić neka čeka. Ima se vremena do završnice Svetske lige u Argentini i Svetskog prvenstva u odbojci. Možda će se tamo naći i naši mladići. Sa njima i gospođa ministarka.

 

 

 

 

Zar je Snežana Marković-Samardžić zaboravila da se slikala u dresu Srbije sa srebrnim košarkašima? Pa zar je to slikanje ne obavezuje da rešava stvari primereno ozbiljnom državnom činovniku?

 

 

 

Zašto država ne "natera" one koje je odabrala da po kapitalu predstavljaju novi establišment Srbije, da "vrate" državi, njenom sportu ili...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane