Kontranapad

 

Sportski događaji uvek osvetle i nekog skota ili bitangu

 

Svaki mali bog - do mog!

Kada ovaj broj Tabloida bude u prodaji, biće poznat odgovor da li se reprezentacija Srbije kvalifikovala u drugi krug takmičenja na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoj Africi. Nakon veličanstvene pobede nad Nemačkom reprezentacijom (1:0), naša selekcija se vratila u konkurenciju onih koji imaju ambicije da preskoče takmičenje u grupi

 

Miroslav Vislavski

 

Poraz u prvoj utakmici od Gane (0:1) na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi bio je neočekivan za našu fudbalsku javnost. Gotovo tragičan, pošto su Antićevi izabranici bili otpisani od svih poznavalaca i "poznavalaca" tajni fudbala. Zato su šanse da se pobede Nemci svođene u okvire fudbalske teorije. Mudraci i dežurni kritičari su požurili da ocene nastup orlova kao novu havariju srpskog fudbala na velikim takmičenjima. Odmah nakon poraza od Gane, sejana je sumnja u mogućnosti selekcije, ukazivano je na greške u izboru sastava, širila se neverica u mogućnosti pobede nad pancerima, "procurela" je vest da je došlo do tuče između Vidića i Pantelića... Zasmetala je rezignirana izjava predsednika FSS Tomislava Karadžića da izdanje protiv Gane nije ličilo na reprezentaciju iz kvalifikacija.

 

Šlep-služba

 

Požurio je i Tole da se oglasi, ne bi li napravio odstupnicu uoči važne utakmice sa Nemačkom, pa ako se izgubi i ispadne iz daljeg takmičenja, da se zna ko (ni)je odgovoran. Liči to na Tomislava Karadžića. Morao je zbog presije javnosti nakon sjajnog izdanja u kvalifikacijama da "ubedi" Radomira Antića da produži ugovor sa FSS. Ali isto bi bio spreman da mu okrene leđa onog časa kada se ne uspe stići do željenog cilja koji nije uvek realan. U prošlosti se Tole lepio i "šlepao" uz uspešne i popularne. Trčao je i gurao se uz Miljana Miljanića u vreme kada je bio "samo" čelnik Vojvođanskog saveza. Taj Savez, bez obzira na ogoljenu nadležnost, bio mu je platforma sa koje je ulazio u kadrovsku kombinatoriku za više pozicije. U tom pogledu novija istorija srpskog fudbala ga registruje kao čoveka koji se po dobro znanom crnogorskom receptu uvek nalazio na poziciji prepoznatljivoj kao "i ja do njega". A Tole je uvek predstavljao onog za koga se govorilo - "do mog!" Jer, ne treba zaboraviti da je, bez obzira i na određeni učinak, trošio one uz koje se promovisao. Podsetimo se samo da su mu Milovan Đorić, Slobodan Santrač, Ilija Petković... bili važan topograf po kome su mediji i javnost uočavali i upoznavali samog Toleta. A kako li ih se brzo oslobodio i još brže ih zaboravio nakon okončane misije... Pogotovo kada je bila tragična, poput one predivne u kvalifikacijama za prošlo Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Pustio je Petka niz vodu odmah! A vodao se sa njim i tražio od njega da se predstavlja kao ratnik, stari srpski komandni oficir. U ime patriotizma prema Srbiji i Crnoj Gori! Brzo je zaboravio i izbrisao iz istorije svoje memorije i svog prethodnika i "saborca" Nebojšu Lekovića. Nema Leke više ni u protokolarnim situacijama u FSS, kada se iz zahvalnosti za prethodno urađeno i činjeno manifestuje "poštovanje" prema nekadašnjim, bez kojih ne bi postojali ni današnji. Tomislav Karadžić je pragmatičan čovek kome oni koji se klizaju ne trebaju ni na tribinama, a kamo li u VIP loži... Uostalom, po tom modelu funkcionišu pragmatičari, skotovi i bitange!

Uz poznate, pomenute i druge, gradio je Tole i sopstveni imidž. Postajao je sve prepoznatljiviji, dok nije došao u poziciju da mu je slika svakodnevno u medijima, često na naslovnim stranama, udarnim rubrikama i emisijama. Koliko je stvarno uspešan da bi se tako kotirao, objasniće vreme i analitičari u nekoj budućnosti. Iz prostog razloga što se u fokusu javnosti nalazi takmičarski uspeh srpske selekcije koju predvode Radomir Antić, Dejan Stanković, Nemanja Vidić, Bane Ivanović, Lane Jovanović, Miloš Krasić... Uz reprezentaciju, tu je i nacionalna kuća fudbala, koja je proizvod ciljeva Svetske kuće fudbala, koja izdvaja za te potrebe značajna sredstva. Kao dobar menadžer još u vreme socijalističkog samoupravljanja, Karadžić je uspeo da animira i određeni broj privrednih organizacija i poslovni svet da sponzorišu Fudbalski savez Srbije, uspeo je da "navuče" gospođu ministarku na fudbalski poligon...

Ako se izuzme delikventnost njegovog moralnog profila, kao predsednik FSS je pokazao umešnost da obezbedi solidnu ili veoma dobru materijalnu potporu vrhu fudbalske organizacije. Pitanje je koliko od toga ima koristi organizacija u najširem smislu reči, sa slabom infrastrukturom, materijalnom osnovom i potporom koja je tanka do providnosti, sa svim kriminalno-mafijaškim i kompromitovanim liderima u klubovima i savezima, bez perspektive i sa velikom nepoznanicom o statusu u kome nastavlja i nakon Svetskog prvenstva...

Kako god se završila priča o prvom nastupu Srbije na Svetskim fudbalskim prvenstvima, on je od istorijskog značaja i najveći je. I ne bi smeo da zasenjuje ono što je naša realnost u fudbalskom, ali i sportu u celini u Srbiji. Ona nije dobra. Naprotiv, sumorna je u svakom pogledu, izuzimajući nastupe nacionalnih selekcija. A članovi nacionalnih selekcija i vrhunski pojedinci nisu u Srbiji. Nastupaju po belom svetu. Predstavljaju idole sa daljinskog upravljača, kao što su i drugi vrhunski sportisti koji potiču sa raznih meridijana.

Em "ugledni", em "spasioci"

      Sa sumornom stvarnošću fudbala u Srbiji, moraće da se suoči i Tomislav Karadžić i svi njegovi izabranici. Ispali mi iz daljeg takmičenja ili se plasirali u samu završnicu. Regularnost takmičenja u Prvoj ligi je potisnuta iz fudbalskih foruma kao tema upravo zbog nastupa Srbije u Južnoj Africi. Brojna nezadovoljstva izrečena po završetku lige, tvrdnje o neregularnosti i nameštanju rezultata su obavezujuće da se stvari izvedu do kraja i na čistinu. Slično je i u nižim stepenima takmičenja. Ako se organizacija ne suoči sa mnogim optužbama, vratiće se kao bumerang i samo će još više komplikovati prilike u srpskom fudbalu. Zar nam susedni Hrvati nisu uzor i opomena. Njihovi dugotrajni vrhunski rezultati od osamostaljenja su upravo u ovo vreme na ispitu i prete devalvaciji celini organizacije i njenih daljih mogućnosti. Džaba će im biti i novi ili našminkani stadioni, svi sa reflektorima, ukoliko će ih sve češće podrivati afere, poput najnovije u kojoj su pohapšeni mnogi počinioci mutnih radnji. Naši počinioci su "ugledni", oni su "spasioci" srpskog fudbala jer drugi ne pokazuju interes i nameru da ga vode, među kojima je i država Srbija.

Ovih dana sam bio izložen "spontanim" pitanjima na terasi hotela Park u Novom Sadu koja mi je uputio njegov vlasnik Ratko Buturović, poznat u javnosti kao Bata Kan Kan, koji je predsednik i gazda FK Vojvodina. Kada je završio posao sa novim trenerom Milinkovićem upitao me je kako stojim sa navijačima Vojvodine, da li bih bio spreman da prihvatim ponovo dužnost generalnog direktora, jer je nezadovoljan menadžmentom koji čine Radisav Rabrenović i Miodrag Pantelić... Kada sam mu odgovorio da mu je menadžment ispod nivoa ambicija i težnji da napravi uspešan i gospodski klub, te da nisam ni razmišljao o navijačima za koje smatram da im nije mesto u vođenju klupske politike i donošenja odluka, posebno kadrovskog karaktera, odustao je od odgovora na osnovno pitanje. I tako, Bati Kan-Kanu ostaje želja da pravi veliki i uspešan, povrh svega gospodski klub - što često apostrofira. Pusta želja, jer nema snage da se zahvali onima koji mu kvare kadrovske planove i rešenja!

Sa sličnim problemima se suočavaju i drugi klubovi u Srbiji. Teško mogu angažovati znalce i ozbiljne. One koji su nešto stvarali i postigli, one koji su kreativni, autoritativni i čistih ruku i obraza. A gomila nedovršenih, neopranih ali zato "uglednih", marširaju fudbalskom štraftom. Zvala se ona organizacija ili klub! Država neće ni da pokuša da nametne temu o fudbalu i fudbalskim organizacijama i klubovima. Možda joj je interes da neko bude gori od njene infrastrukture!

 

Nekad bilo u Srbiji

 

I ako fudbal ima tradicionalne muke sa svojim unutrašnjim odnosima, posebno kada se radi o regularnosti, onda ovih dana puca košarkaška bruka. Partizan je izvojevao devetu uzastopnu titulu prvaka države. Do naslova je došao u finalnim utakmicama plej-ofa protiv Hemofarm Štada. Odigrali su dve koje su dobili crno-beli, a na treću Vrščani nisu došli. Nisu došli zbog surove tuče igrača na drugoj utakmici u "Milenijumu" u Južnom Banatu. Uplašili su se zbog bezbednosti ekipe i odlučili da se ne pojave na parketu. Nezadovoljni su bili suđenjem i tvrdili su da je ono bilo toliko pristrasno u korist Partizana da je besmisleno takmičenje u takvom neregularnom ambijentu. Nezapamćeno je da se tako nešto dogodilo na kraju takmičenja. Bilo je incidenata, ali ne i neodigranih utakmica!

Umesto treće utakmice, koja nije odigrana, grobari su priredili manifestaciju u Pioniru. Pokazivali su veštine košarkaških virtuoza i sa svojim pristalicama su slavili novi trijumf u nacionalnom šampionatu. Kao nagradu, dobili su iz ruku predsednika Košarkaškog saveza Srbije pehar koji se dodeljuje šampionu! Logično kada je reč o takmičenju i pobednicima. Ali bez obzira na najavu Vrščana da neće doći na utakmicu, crno-beli su zakazali halu, organizovali su sve za odigravanje meča. Red stvari i pravilničke norme nalažu da kada se utakmica ne odigra, o sudbini odlučuju takmičarski organi. Pomalo je neverovatno da su oni još za vreme manifestovanja novih-starih šampiona doneli odluke! Jer kako bi drugačije Dragan Kapičić, košarkaški čelnik, mogao da uruči slavljenički trofej na parketu iako utakmica nije odigrana i nije se došlo do skora 3:0 u pobedama. Nakon svega, ostaje vrlo opor utisak da se i u našu klupsku košarku uvukla neregularnost, uprkos nastojanju rukovodstva da sve bude logično, prirodno i po protokolu.

Sve to se dešava u isto vreme kada Košarkaški savez Srbije nakon perioda neprijatnosti, svojevrsnih ucena, čak i poniženja kojima ga je izložio jedan partijski aparatčik na čelu velike kompanije, ipak dobija željeni ugovor sa Telekomom. Sve se to dešava u svitanje predstojećeg Svetskog prvenstva na kome želimo da nam reprezentacija na čelu sa selektorom Dušanom Ivkovićem priredi novu radost nakon srebra na minulom Evropskom prvenstvu. Opravdana je bojazan da je srpska košarka na dobrom fudbalskom putu i da je ni Duda Ivković neće izvući kao što fudbal nije, niti će ga oporaviti rezultat u Južnoj Africi na čelu sa Radomirom Antićem. A zašto, nije teško odgonetnuti. Ako smo i malo ozbiljni i odgovorni. Nažalost, to su kategorije nekog vrednosnog poretka koji više ne stanuje u Srbiji!

 

 

 

Nezapamćeno je da se tako nešto dogodilo na kraju takmičenja. Bilo je incidenata, ali ne i neodigranih utakmica!

 

 

Tomislav Karadžić je pragmatičan čovek kome oni koji se klizaju ne trebaju ni na tribinama, a kamo li u VIP loži... Po tom modelu funkcionišu pragmatičari, skotovi i bitange!