Rusija

Država "na igli": Šta uraditi kada dva procenta stanovništva zemlje ode u narkomane

 

Spasli smo Evropu od Tatara i Mongola, od heroina ne možemo

 

   Na tržištu narkotika u svetu se "obrće" oko 65 milijardi dolara. Petina otpada na Rusiju. Prošle godine je EU, po količini droge koja je u opticaju, došla na prvo mesto na svetu sa 711 tona, a Rusija je na drugom mestu sa 549 tona. Svake godine u Evropi od droge umire 10.000 ljudi, a to je 50 puta više od vojnih gubitaka evropskog kontingenta u Avganistanu. Istina, u Rusiji su te brojke još katastrofičnije. Ali, počnimo od našeg dopisnika Viktora Hlistuna koji je sasvim slučajno postao svedok hapšenja čoveka koji trguje narkoticima. Šta leži iza ove činjenice?

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Rusije

 

 

Problem narkomanije prikrao se Rusima gotovo neprimetno. Sada je to jedan od glavnih problema. I već postaje jasno da Rusija sama neće moći da se izbori sa njim. Jer, problem narkomanije je odavno postao međunarodni. Od narkotika iz Avganistana prvo strada Rusija. Može se reći da su se mnogi Rusi već navukli na iglu i da to ugrožava genetski fond nacije. Ali, ne treba zaboraviti da preko Rusije narkotici stižu u Evropu, pa čak i u Ameriku.

 

Sam sam video

 

Kao novinar, često sam bio na avganistanskoj granici i tamo sam, ne jedanput, video kako ruski graničari zadržavaju narkodilere koji prevoze heroin preko reke Pjandž u Tadžikistan, odakle se šalje u Rusiju. Video sam kako ruski graničari spaljuju stotine kilograma belog praha. Ali, na te akcije sam navikao. Kao novinar. A onda...

Pre nekoliko dana, ne kao novinar, već kao običan građanin, izlazeći iz zgrade u kojoj živim, u haustoru sam video devojku kojoj su drhtale ruke i koja je neprestano pila vodu iz flaše. Narkomanka koja se ne skriva. Čudno je bilo to što su žene koje su je zadržale, i nisu je puštale, htele da saznaju ko je ona i zašto je ušla baš u naš ulaz; htele su i miliciju da zovu. Tu se stvorio i naš komšija Ženja. Običan momak. Ima ženu, malo dete. Poznajem ga iz viđenja. Ženja je zamolio žene da puste devojku-narkomanku pošto je poznaje i garantuje da je pošla kod poznanika. Odjednom, prišla su mu dva momka, okrenula ga licem ka zidu, ruke mu zavrnuli na leđa, stavili lisice i ugurali ga u auto. Devojku su brzo nekuda odveli.

 

Operacija

 

Kao novinar, nisam mogao da prođem pored takvog događaja a da ne objasnim zašto su priveli mog komšiju Jevgenija. Ipak, živimo jedni pored drugih, postoji nekakva komšijska solidarnost. Pokazao sam novinarsku karticu Tabloida. Pogledali su me kao da sam pao s Marsa: inostrani dopisnik. Omekšali su. Pokazali značke i legitimacije policije, odeljenja za narkotike. Vođa grupe je objasnio:

- Već nekoliko dana pratimo ovog čoveka. Teško je uhvatiti trgovca drogom. Ako u njegovom džepu pronađemo nekoliko grama heroina, možemo da ga okrivimo samo zato što ih je imao u posedu. A za to će dobiti malu kaznu, a i nju će izbeći. Takvi su naši ruski zakoni. Zato smo razradili celu operaciju. Devojka, za koju ste mislili da je narkomanka, radi za našu službu. Ali, ona je u vašem ulazu kupila dva pakovanja heroina od vašeg komšije Jevgenija. On sada kod sebe ima i heroin i novac koji smo ranije obeležili, tako da sada možemo da ga okrivimo ne samo za posedovanje već i za prodavanje, trgovinu heroinom. Ali, to nije sve. Preko njega, ako pristane da sarađuje, probaćemo da dođemo do onih koji ga snabdevaju narkoticima. Vi ste, kao novinar, videli samo početak velike operacije. Molim vas da o tome nikome u vašoj i susednim zgradama ne govorite.

Iskreno govoreći, za mene je bilo poražavajuće već i to što se ispostavilo da je moj komšija, koji je izgledao pristojno i ponašao se kao svi drugi, sa kojim sam jednom čak i pivo popio, narkodiler.

 

Istraga

 

Prošle, 2009. godine, specijalne službe Rusije i drugih azijskih zemalja sprovele su operaciju protiv trgovine narkoticima. Tokom te operacije, zaplenjeno je više od 116 tona narkotičkih sredstava, psihotropnog i jakog dejstva, između ostalog i 63,5 tone avganistanskih opijata (55 tona opijuma i četiri tone heroina), 18,5 tona hašiša, dve tone kokaina, 25 tona marihuane i više od 638 tona hemijskih sredstava. Iste godine, rešeno je 19.000 prestupa u vezi sa nezakonitom prodajom narkotika.

Primećujem da je ta količina narkotičkih sredstava bila zaplenjena samo tokom jedne operacije. I još jedna primedba: po ocenama stručnjaka, policajcima iz odeljenja za borbu protiv narkotika uspeva da zaplene samo 10 odsto svih narkotika koji se pojave na tržištu. Dakle, sve pomenute brojeve treba pomnožiti sa deset da biste mogli da shvatite kolikom količinom narkotika stvarno raspolaže narkomafija. Naravno, ne ostaje sva ta droga u Rusiji. Veći deo se prebacuje u Evropu i Ameriku. Ali i ono što ostaje u Rusiji je dovoljno da se ona nađe na ivici izumiranja. Jer, kao što je poznato, droga je namenjena pre svega mladima.

 

Još žalosnije brojke

 

Da bi vam priča bila jasnija, navešću zvanične podatke koje je nedavno objavila ruska služba za borbu protiv narkotika. Za poslednjih deset godina u Rusiji je naglo porastao broj bolesnih narkomana, povećao se broj prestupa u vezi sa nezakonitom trgovinom narkoticima. Kada se u obzir uzme demografska kriza u kojoj se Rusija nalazi, a koja je raširena praktično na sve regione, dalji rast narko zavisnika treba posmatrati kao jedan od glavnih problema ugrožavanja bezbednosti zemlje. Trenutno je zvanično registrovano oko 550.000 narkomana. Po ocenama stručnjaka, taj broj dostiže oko 2,5 miliona ljudi, što je oko dva procenta celog stanovništva zemlje. Svake godine, gotovo 75.000 ljudi prvi put proba neku vrstu droge, a 30.000 umire zbog njihove upotrebe.

Specijalne ustanove koje se bave narkomanijom imaju reigistrovano oko 138.000 dece i omladine koji su stradali pod uticajem droga. Skoro 90 procenata narkomana upotrebljava opijate koji stižu iz Avganistana.

 

Čiji je heroin?

 

Samo je potpunoj neznalici nejasno zašto je Rusija zatrpana narkoticima, posebno heroinom i opijumom. U Rusiji se oni ne gaje i ne proizvode, jer klima ne dozvoljava. A sa lokalnim, ruskim proizvođačima prirodnih (od konoplje) i veštačkih narkotika specijalne službe brzo bi izašle na kraj. Njih i nema tako mnogo. Tako da se odgovor na pitanje odakle u Rusiji heroin sam nameće - iz Avganistana.

Zašto je baš u poslednjih 10-15 godina upotreba narkotika u Rusiji porasla nekoliko puta? Na ovo pitanje takođe postoji odgovor. Pre svega, posle ulaska NATO snaga u Avganistan, proizvodnja opijuma i heroina porasla je desetak puta. Glavnina ovih droga, preko Centralne Azije, a delom i preko Rusije, odlazi dalje, u Evropu. Drugo, pre nekoliko godina Tadžikistan je odbio da tadžikistansko-avganistansku granicu čuvaju ruski graničari. Upravo su oni i zadržavali glavni promet narkotika. U to vreme sam i ja, boraveći na granici kao novinar, video kako se spaljuje zaplenjeni heroin. Sada narkotici prelaze u Tadžikistan iz Avganistana, takoreći legalnim putem. U svakom slučaju, narkodilerima je posao višestruko olakšan.

Zaključak nije mnogo utešan: ruski policajci iz odeljenja za narkotike moraju da rade samo na svojoj, ruskoj teritoriji. Tako da se problem od ruskog pretvara u međunarodni. Zato predsednik Rusije Dmitrij Medvedev predlaže da se osnuje međunarodna koalicija za borbu protiv avganistanskog narko zla. Šta bi to značilo, novinarima Ruske gazete je objasnio glavni čovek Federalne službe za kontrolu narkotika Viktor Ivanov.

 

A NATO je protiv

 

Gospodin Ivanov smatra da bi borbu protiv trgovine narkoticima trebalo staviti u isti red sa borbom protiv terorizma i piraterije. Za poslednjih deset godina od droge je u svetu umrlo više miliona ljudi. Najviše narkotika dolazi iz Avganistana. Danas ta zemlja proizvodi dva puta više opijuma nego što je pre deset godina proizvodio ceo svet. Od tog problema strada oko 100 zemalja, uključujući Rusiju i evropske zemlje. Na tržištu narkotika u svetu se "obrće" oko 65 milijardi dolara. Petina "otpada" na Rusiju. Prošle godine je EU, po količini droge koja je u opticaju, došla na prvo mesto na svetu sa 711 tona, a Rusija je na drugom mestu sa 549 tona. Svake godine u Evropi od droge umire 10.000 ljudi, to je 50 puta više od vojnih gubitaka evropskog kontingenta u Avganistanu. Istina, u Rusiji su te brojke još katastrofičnije. Godišnje u Rusiji gubimo 30.000 ljudi, a apsolutnu većinu čine mladi. U vezi s tim što je naša zemlja glavna žrtva avganistanske proizvodnje narkotika, upravo u Rusiji je potrebno osnovati svetski pokret za njegovu likvidaciju u okviru antinarkotičke koalicije. Bez preuveličavanja, droga je postala jedan od glavnih problema 21. veka, toliko ozbiljan da se može uporediti sa Drugim svetskim ratom u 20. veku. Zato, bez zajedničkih napora EU, NATO i Rusije, ovaj problem ne može da se reši. Ali, Rusija i NATO imaju različit pristup uništavanju useva opojnog maka u Avganistanu. Na primer, gospodin Holbruk, specijalni predstavnik SAD za Avganistan i Pakistan, kaže da nije potrebno uništavati ove useve u Avganistanu. Kao, na taj način se otvaraju radna mesta za seljake koji onda ne pristupaju talibanima i ne ubijaju američke vojnike. Ali, na taj način on faktički daje oproštaj narkobosovima. Slično govori i predstavnik NATO-a Džejms Apaturaj - po njegovom mišljenju bez nuđenja alternativnog rešenja za avganistanske farmere, nemoguće im je oduzimati jedini izvor prihoda.

Pored toga, NATO smatra da bi borba protiv droge odvlačila vojsku od borbe protiv terorizma. To je duboko pogrešno mišljenje. Upravo suprotno, vojna dejstva su stvorila povoljne uslove za razvoj proizvodnje opojnog maka. I kupci sami dolaze. Trenutno je u ovu proizvodnju uključeno 3,5 miliona avganistanskih seljaka koji za to dobijaju malo novca. Od narko novca se upravo finansiraju terorističke i ekstremističke grupe, kako u Avganistanu, tako i u celom svetu.

 

Može i bez bombi

 

Viktoru Ivanovu su novinari postavili i jedno nezgodno pitanje: "Ako NATO kaže Rusiji - pošaljite svoju vojsku i policajce iz odeljenja za borbu protiv narkotika i sami uništite zasade maka, a mi ćemo se baviti talibanima, kakav bi bio odgovor?!" Evo šta je odgovorio prvi čovek Federalne službe za kontrolu narkotika:

- Mislim da je konflikt u Avganistanu nemoguće rešiti silom i mi nismo dužni da učestvujemo u vojnim operacijama NATO-a u toj zemlji. Najvažniji zadatak naše politike je uništavanje polja pod makom. A za to nije neophodno bacati bombe. Amerikanci su u Kolumbiji uspeli da unište 80 procenata nezakonitih useva koke zaprašivanjem iz vazduha i bacanjem specijalnih reagenasa. Tako je 2008. bilo uništeno 230.000 hektara pod kokom. U Avganistanu bi ove godine mehaničkim putem moglo da se uništi oko 5,5 hiljada hektara pod opojnim makom, što predstavlja samo tri odsto od svih useva.

- Pri tom, treba učiniti sledeće: da bi gajenje maka postalo ekonomski neopravdano, potrebno je uništiti do 50 odsto narko useva. Ne može da nas ne brine činjenica da je, u vreme kada je saveznička vojska zajedno sa avganistanskim vojnicima čistila od talibana najveću narko provinciju Gilmend, u tri severne provincije porastao broj zasada useva opojnog maka. A na severu se nalazi i veliki broj laboratorija za proizvodnju narkotika. Približavanje useva laboratorijama pojeftinjuje transport narkotika. U vezi sa tim Rusija predlaže konkretne mere za borbu protiv proizvodnje droge. Naš plan se sastoji iz sedam tačaka i zove se Raduga 2. On je poznat svima i do sada nije izazvao nikakve loše komentare. Među konkretnim predlozima je i hemijsko uništavanje useva. Na primer, postoji poznati preparat za uništavanje korova - glifosad, koji je bezopasan za zdravlje, ali u korenu ubija opojni mak. Postoje i administrativno-pravne mere, na primer katastarsko upisivanje parcela avganistanskih seljaka. Ako na toj parceli poraste opojni mak, to znači da je njen vlasnik odgovoran pa avganistanska vlada ima pravo da konfiskuje tu zemlju.

 

Umesto zaključka

 

Zašto zapadni političari, tačnije američki, ne slušaju argumente ruskih rukovodilaca, ostaje zagonetka, ali ne tako teška za odgonetanje. Nažalost, Amerikanci i dan-danas žele da vide Rusiju kao slabu zemlju, tačnije ubijenu. Što se tiče Evrope, tu se može reći sledeće: ako u Evropi misle da će Rusi spasti Evropljane od avganistanskih narkotika, kao što su ih svojevremeno spasli od tatarsko-mongolskog jarma, u potpunosti greše.

 

 

 

 

 

Kada je saveznička vojska zajedno sa avganistanskim vojnicima čistila od talibana najveću narko provinciju Gilmend, u tri severne provincije porastao je broj zasada useva opojnog maka.

 

 

 

 

Zašto je baš u poslednjih 10-15 godina upotreba narkotika u Rusiji porasla nekoliko puta? Baš nakon  ulaska NATO snaga u Avganistan, proizvodnja opijuma i heroina porasla je desetak puta.

 

 

 

 

Samo droga koja na putu od Avganistana do Evrope ostaje u Rusiji dovoljna je da se Rusija nađe na ivici izumiranja.