Zločin

Jabuka razdora: Povodom jednog "međunacionalnog" ubistva koje je uzdrmalo javnost

 

Nekad i kokošinjac postane porše

 

Zašto je ubistvo maloletnog S. D. (17), koga je u noći između 9. i 10. juna ove godine u selu Jabuka ubio vršnjak, maloletni B. J. zvani Zver (17), dovelo selo na ivicu ozbiljnih sukoba među samim meštanima

 

Milan Glamočanin

 

Ubistvo maloletnog S. D. (17), koga je u noći između 9. i 10. juna ove godine u selu Jabuka ubio vršnjak, maloletni B. J. zvani Zver (17), dovelo je selo na ivicu sukoba među samim meštanima.

Tragedija se, kao što je javnost već obaveštena, desila u blizini centra sela, gde su se kobne večeri sreli D. S., sa dvojicom svojih drugova, i B. J., takođe sa dvojicom drugova. Svi su se međusobno poznavali. Pošto su razmenili nekoliko rečenica i nakon guranja i razmene udaraca, B. J. je izvadio nož i S. D., dok su ga njegovi drugari držali, ubo više puta u grudi i stomak. Prema izjavama očevidaca, S. D. je zadobio i posekotine po rukama, a na obrazu mu je B. J. urezao - krst.

Prema svedočenju meštana Jabuke, ovom ubistvu je prethodila svađa, tačnije rasprava na mreži Fejsbuk u vezi sa krađom patika, za koju su drugovi S. D. optužili B. J., i zbog nekoliko komentara razmenjenih između ove dvojice meštana i komšija oko te prepiske preko interneta.

 

Nije bilo tako loše

 

Koliko jedan bezazlen događaj i nekoliko komentara mogu da promene život najbolje je osetila porodica ubijenog, ubice, ali i ostali meštani Jabuke. Smrt S. D. unela je u Jabuku stanje neverice, šok i strah da će se ponovo desiti slična tragedija, ali i strah od odmazde. Ubistvo je izazvalo erupciju besa, mržnje, osvete i revanšizma među meštanima i vršnjacima ubijenog D. S. Uzavrele strasti su eskalirale, tako da je država posle prvog spontanog okupljanja vršnjaka, neposredno nakon ubistva, morala da angažuje oko 100 pripadnika MUP-a (Žandarmerije i obične policije), jer patrola iz Pančeva sastavljena od pet-šest policajaca nije mogla da smiri situaciju.

Grupa meštana Jabuke, koristeći kao izgovor žalost zbog pogibije maloletnog mladića, danima je kamenovala kuće meštana romske manjine, bilo je nekoliko razbijenih prozora, crepova i delova ograda, uzvikivanja parola uperenih protiv romske populacije, a napisano je i nekoliko grafita preteće sadržine protiv meštana romske nacionalnosti.

S obzirom na to da se u kuće mesnih Roma uvukao nemir, nespokoj i strah od drugih meštana, mnogi se nekoliko dana nisu ni kretali po selu, ali su im podršku pružali ostali seljani komšije, sa kojima u harmoničnoj zajednici žive od 1946. godine, kada se ovde najveći deo stanovnika Jabuke naselio, kolonizovao, došavši uglavnom iz Makedonije.

Jabuka, inače, nije ni "favela" niti "ciganmala", sve zgrade su od punog materijala i izmešane su sa drugim kućama stanovnika Jabuke. Godinama su ovde vladali dobrosusedski odnosi, poštovanje i uvažanje uz punu komšijsku solidarnost, uzajamnu pomoć, razumevanje i druženje.

Postoji jedan deo romske populacije u Jabuci koji ne radi, te do sredstava za život dolazi putem raznih nezakonitih radnji (seče šuma, krivolova, raznih krađa pumpi, poljoprivrednih proizvoda, kokošaka i sl.). Oni primaju od države socijalnu pomoć od 22.000 dinara po članu porodice, a kao članovi Evangelističko-metodističke crkve dobijaju mesečno po 5.000 dinara po osobi. Sveštenik te crkve Lila Balovska izjavljuje da u Jabuci imaju 80 vernika, od čega je oko 40 romske nacionalnosti. Posle ubistva S. D., Romi su potražili zaštitu i pomoć od sveštenih lica (po nekim izjavama nezadovoljni meštani Jabuke, čiji je bes izazvan zločinom B. J., oštetili su i samu crkvu - prozor i nekoliko crepova).

Posle toga, sveštenik Lila obratila se za zaštitu američkoj ambasadi u Beogradu, pa je ambasadorka Vorlik zvala predsednika Tadića i ministra policije Dačića, a u sve to uključen je i general Kuribak, inače rođen u susednom mestu Opovu.

Tako je isprojektovan slučaj: ugrožavanje prava Roma. U odbranu romske populacije i pomenute crkve uključili su se državni organi (policija, prosveta, organizacije za ljudska i manjinska prava, zaštitnik građana), kao i NVO, YUKOM, Mreža žena u crnom i Banatska ženska romska mreža.

I predsednik Srbije Boris Tadić ukazao je na ovaj problem i lično došao u Jabuku, na seosku slavu Sveti Ilija, 2. avgusta ove godine, i istakao da se mora živeti uz toleranciju, pomirenje i u zajedništvu, kako je bilo i do danas. Sličnu izjavu dao je i zaštitnik građana Saša Janković. Tenzije su prisutne i dan-danas, iako su  pomenuti problem i tragedija davno prevazišli granice ovog malog vojvođanskog sela i za njega se čulo u celoj Srbiji, pa i šire.

 

Iznenadni šleperi

 

Postoji, međutim, deo ove tužne priče koji je vešto sakriven od očiju javnosti, a ipak se desio. Naime, maloletni B. J. je napustio školovanje posle četvrtog razreda osnovne škole i bio poznat policiji po raznim prestupima. Osim toga, značajan je i podatak da su njegov deda u Makedoniji, kao i otac u Srbiji, imali sukob sa zakonom zbog teških krivičnih dela iz oblasti krvnih delikata.

U danima tenzije u Jabuci je bilo provokacija, vređanja, pretnji i raznih parola. Na nekim objektima i kućama u selu napisani su grafiti sa neprimerenim i pretećim porukama upućenim romskoj populaciji. Prema izjavama meštana, neke od tih grafita napisali su i sami Romi. Stanje straha i neverice u vezi sa zaštitom života i imovine, pokušali su da iskoriste mnogi - političari, država, razne NVO, pa i sami meštani Jabuke. Danima su po medijima ovo selo prikazivali kao selo "van ovog doba", u kome vladaju rasni i versko-nacionalni poremećeni odnosi, što se do sada nikada nije desilo. Mnogi si ovu situaciju iskoristili za svoje lične interese, a pod plaštom borbe za prava i zaštitu Roma.

Veoma zanimljiv je bio i odnos Evangelističko-metodističke crkve prema ovom događaju. Crkva je stala u odbranu Roma, za koje kaže da ih ima oko 40 u njihovoj eparhiji. Za vreme nemilih događaja vernici ove crkve, osim novčane pomoći, dobijali su i pomoć u hrani, koju su dovezla dva šlepera. Takođe, lokalna zajednica i ta crkva organizovale su i delile svakog dana po 500 obroka koji su donošeni na kućne adrese Roma u Jabuci.

Prema izjavama meštana, njihove komšije Romi prijavili su paljenje jedne pomoćne prostorije, koje je navodno počinio NN izvršilac, mada su prethodno iz nje izneti nameštaj i druge stvari vlasnika koji živi u Kačarevu. Podnet je i zahtev za odštetu automobila marke porše, navodno oštećenog u incidentu, a da pri tom nije navedeno da je auto bez guma, stakala i drugih delova i da se na ulici u njemu igraju deca iz komšiluka. Većina od ukupno 13 oštećenih Roma kojima su u ovim incidentima oštećene kuće i imovina, nisu se na suđenju pridružili krivičnom gonjenju svojih komšija. 

Malo je bilo onih koji su pokazali posebno interesovanje za smrt S. D. i kako se ponaša i šta oseća njegova porodica. Ali, kad su bila u pitanju prava Roma, onda je energično "uskočila" država.

 Interesantan je i podatak da je ubijeni mladić promenio makedonsko prezime, pa zato nisu primereni  intervencija i demarš Ambasade Republike Makedonije da je reč o ubistvu između Srbina i Makedonca, jer je to bio sukob između sunarodnika, tj. Makedonaca po poreklu.

U razgovoru sa meštanima ovog sela istakli su da su se u poslednjih 65 godina na području Jabuke dogodila tri ubistva i da su ih izvršili pripadnici romske populacije. Prilikom protesta i nakon privođenja i određivanja pritvora, prema nekima od učesnika pripadnici policije PU Pančevo, jedna policajka i dva policajca primenili su u službenim prostorijama prinudu, kao na primer nad privedenim licem zvanim Bambi iz Jabuke, jer jedini nije pognuo glavu i nije molio da ne ide u pritvor. Svih petoro pritvorenih proveli su u pritvoru oko 10 dana zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

 

 

 

U Jabuci žive pripadnici 18 nacionalnosti, pa je ovo selo sa oko 7.600 žitelja bilo godinama uzor dobrog i skladnog višeetničkog života u Vojvodini.

 

 

Sveštenik Evangelističko-metodističke crkve Lila Balovska navodi da u Jabuci ima 80 vernika, od čega je oko 40 romske nacionalnosti.