Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Kragujevaka vlast na elu sa Veroljubom Stevanoviem davi grad na Lepenici

 

Jeste li mi rod, siroii mali?

 

Kragujevac je u haosu. Gradska vlast otima atraktivne lokacije za gradnju, mafija reketira gazdu Gnezda pijuna, a iz vitrine je izvaena pranjava plaketa Grada bezbednosti dodeljena Kragujevcu. Slovenaki Merkator je propao. Kragujevac je bankrotirao i materijalno i moralno

 

Miodrag Milojevi

 

Blatara u Kragujevcu, to je kua ure Jakia. Otkad se zna - spomenik kulture, decenijama pod zatitom drave. Zidovi su se ljutili, blato otpadalo, krov se krivio, ispadale su krive pregrade od drveta, kao kad zemlja izbacuje kostur dopola zakopane ivotinje, pa bela, kriva rebra svetle na suncu. Pacovi su potkopavali, izvlaili kamen po kamen.

Pravda je spora ali dostina. Nedavno je utvreno da je to ruglo grada, nije nikakav spomenik kulture. Nije ni prava kua ure Jakia, nego se ura potucao po Kragujevcu od gaze do gazdarice. Nije nosilac ni stanarskog prava, nego je stanovao kao podstanar.

Da bi bili uverljiviji, pronali su pravu kuu ure Jakia. - ta e u Kragujevcu? Neka ide svojoj kui, eni i deci.

- Jeste li mi rod, siroii mali...

ura Jaki ovih dana ode iz Kragujevca. Proteran, nije imao prijavu prebivalita.

Radi se o tome da se kua nalazi na atraktivnoj lokaciji, da su se uticajni ljudi nameraili na lokaciju idealnu za stambeno-poslovni prostor. Ekspresno je nadlena institucija saoptila: nije spomenik kulture. Kad nije, zato uopte visi tabla na kojoj pie da je u toj kui iveo ura Jaki, te i te godine? Kua odjednom postade opasnost za prolaznike. Brzo je postavljena ograda da neko ne strada.

Peaci, kreite se drugom stranom ulice! Ovo nije ta kua za koju smo decenijama mislili da jeste. ura Jaki nas je obmanuo.

Ako koza lae, ne lae rog: - Nek podnese posedovni list i dokae da je vlasnik kue!

Kakav spomenik kulture, ta kua je puna pacova! Koliko je poznato, pacovi ne ire kulturu, pre su izvor zaraze.

Pre kuom bandera, nategnuta telefonska ica. Na banderi ekaju ptice.

- iju-i, iju-i - uro, idi kui! uro, idi kui!

- Jeste li mi rod, siroii mali? - Nisi nam ni rod, ni pomozi bog!

- Ana toi, Ana slui - a za kuom srce tui...

Decenijama su uitelji dovodili ake, pokazivali kuu u kojoj je iveo ura Jaki! Imali su ta i da vide.

 

Mafija ne vodi parnicu

 

Gnezdo pijuna - originalan naziv za kafanu, restoran, za kojim bi se okrenuo svaki prolaznik. Naziv pivnice u Kragujevcu napisan je na engleskom tako da graani prolaze nezainteresovano. Pored naslova koji iritira, panju privlai izgled zgrade iarane lakiranim drvetom. Vlasnik pivnice slikan je za novine, pokazao je originalnost. Otvorio evropsku pivnicu usred Kragujevca. Usred sveta!

Pivnicu Gnezdo pijuna pohodili su pravi pijuni, nedavno se saznalo za dvostruki ivot vlasnika pivnice. Uspean sugraanin ali ikaniran, iznerviran.

Desilo se ono to ne treba, beogradizacija pivnice pijunsko gnezdo u Kragujevcu.

Beograane Aleksandra atia, 44 godina, Sau Nekovia, 47 godina, i Matu Trlaju, 54 godina, uhapsila je kragujevaka policija. Postoji osnovana sumnja da je trolana banda u duem periodu pretila vlasniku pivnice N. Z. i nanosila mu telesne povrede, da bi sve to kulminiralo 30. jula kada su pokuali da preotmu celu pivnicu.

Pomenuta grupa kriminalaca je od vlasnika pivnice ve uspela da iznudi, zahvaljujui stalnim pritiscima, vie od dvesta hiljada evra.

Budimo objektivni. Policija ne navodi o kom vremenskom intervalu je re, ali koja pivnica moe zaraditi dvesta hiljada evra ukoliko se vlasnik dodatno nije bavio jo nekim poslom? Makar u pivnici sedeli sve sami lokatori, to danonono lou pivo i spavaju za stolom.

ta se dogodilo? Klasina kriminalna pria. Vlasnik pivnice N. Z. je od uhapenih pozajmio izvesnu koliinu novca uz kamatu, ali poto nije mogao da ispotuje ugovorene rokove, osnovica duga sa kamatama vrtoglavo je rasla. Kad u duem periodu dug nije otplatio, dolo je vreme da trojica kriminalaca preuzmu svoje, znai celu pivnicu. Vlasnik je duan koliko je teak. Dokumentacija je unapred pripremljena. Potrebno je samo da vlasnik stavi svoj potpis da im prepisuje preduzee, zbog ega ih je prijavio policiji. Dvadesetak specijalaca upalo je u lokal, odmah poto je N. Z. predao prethodno obeleene novanice.

Ovde se mora stati. Vlasnik predaje kompletan lokal sa inventarom. Kad gubi ceo lokal, ta e mu novac? Ili vlasnik plaa to se oslobodio lokala?

Kad neobaveten italac proita tekst pisan u policiji, stei e utisak kako taj vlasnik restorana ponekad ima a nekad nema mate. Imao je mate kad je svom restoranu dao ime, nije imao mate da pretpostavi od koga pozajmljuje novac. Crno-belo prikazivanje pokazuje na jednoj strani trojicu opasnih kriminalaca - na drugoj potenog i naivnog preduzetnika.

To su prie za malu decu. Kako su se privatnik iz Kragujevca i beogradski mafijai upoznali? Da li su se upoznali u biblioteci, u vozu ili sasvim sluajno na autobuskoj stanici? Oni su se lano predstavili tako to su ga obmanuli, on nije znao da su kriminalci. Da li je vlasnik znao od koga uzima novac? Da bi se uzeo novac potrebno je poverenje, znai da su izvesno vreme bili bliski. Preokret nastupa onog trenutka kada su kriminalci svom prijatelju okrenuli lea.

U gradu je cenjen kao uspean ugostitelj, sa lakim ili malo teim telesnim povredama. Kad je povreen, tad je na kunom leenju tako da niko u gradu ne zna za povrede.

Zato vlasnik sluaj nije odmah prijavio policiji? Pravovremenom prijavom utedeo bi dvesta hiljada evra, a to nije malo. Jedno krivino delo je iznuda, drugo zelenaenje. Kad je o zelenaenju re, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivina su dela.

Zavrilo se kako se zavrilo. Iznuivai su iza reetaka, vlasnik pivnice e, u svom pijunskom gnezdu, nastaviti borbu protiv pijuna.

Neobaveten graanin prolazi pored pijunskog gnezda. Osuuje kriminalce koji su nasrnuli na jednog asnog, potenog oveka koji prodaje pivo i uz pivo mleko.

ta e mafijaima? Nisu te oni bili po uima da uzme pozajmicu. A mafija ko mafija. Mafija ne vodi parnicu, kao to ree jedan bivi ministar.

 

Stranako plivanje

 

Grad Kragujevac u svojim vitrinama ve nekoliko godina dri plaketu Grada bezbednosti. Niko ne zna da objasni zato je gradskim elnicima dodeljeno ovo priznanje, ne znaju ni oni sami. Kada je Zapad delio priznanja poslunim gradonaelnicima - privilegije, emocije, simpatije - podrku je uivao bivi gradonaelnik Zrenjanina. Pored njega se nije moglo, ali hartija trpi sve. Trebalo je i Kragujevac uteiti nekom nagradom.

Pre mesec dana se saznalo zato je Kragujevac grad bezbednosti. U jezeru u umaricama izvaen i spasen utopljenik, i to na dubini od etiri metra. Uinile su to spasilake ekipe koje u gradu bezbednosti vode brigu o svim kupaima.

Pojavila se, jednovremeno, u nekoliko listova, slika spasilaca. Najstarijeg po inu odmah prozvae i "kraljem jezera". Kragujevac ima dve nedeljne novine. Na naslovnim stranama - slika jezera.

Meutim, pravi spasilac je pripadnik andarmerije sa seditem u Kraljevu, on je zaronio vie puta i izvadio deaka. Spasioci, prozvani "kaljevima", i oni su neto pokuavali, u granicama mogunosti.

Bio je to dan opte euforije, slavio se kraj kolske godine i ujedno pobeda srpske fudbalske reprezentacije nad Nemakom. Bilo je mnogo radosti i alkohola.

Ko zna ta se dogodilo? Verovatno se postavilo pitanje ta pripadnik andarmerije trai meu kupaima, bez opreme i u kupaim gaama, bez obzira na to to jezero nema nudistiku plau.

Pravom spasiocu je bilo neprijatno, povukao se, novine ne mogu bez fotografije. Objavljene su slike spasilaca sa jezera, iako oni nita nisu uinili. Osim to su pokuali sa reanimacijom i vetakim disanjem.

Evo pravog spasioca opet meu kupaima, njega opet niko ne poznaje. Deak je zaronio deset metara od obale, voda ga je povukla jo nekoliko metara. U novinama pie da andarm Slobodan Miki ima 34 godine iako izgleda neto stariji. Ili je Miki skroman ili je, mada je to neverovatno, zbog podviga koji je nainio imao problema na poslu. - Zaronio sam, moda peti put, dohvatio za nogu. Odmah sam ga poneo, da mi ne pobegne.

Odbio je plaketu Veernjih novosti. Prepustio je drugom da ga ne zamara put do Beograda, gde bi se opet, na trenutak, naao u guvi i centru panje. Kad to proe, svi te odmah zaborave ako nisi iz njihove stranke.

Nije lan nijedne stranke, ni Verkove Koalicije za Kragujevac. Jo gore je to je Miki raseljeno lice sa Kosova, odrastao pored Belog Drima. Kosovare bije lo glas da Kragujevanima otimaju posao; sada se pojavio jo jedan, jedan koji otima hleb spasiocima.

Posle tog dogaaja sa srenim ishodom, to je neverovatno kada se zna da ronioci sa opremom mesecima pretrauju jezero da pronau utopljenika, poela je euforija bezbednosti. Pojavili su se novi spasioci, lanovi Verkove stranke koji dobro stranaki plivaju.

Na jezeru je jo dvadesetak stranaki podobnih ljudi, u kupaim gaama. Jedan iznajmljuje amac. Jedan je zaduen za pedaline. Jedan raznosi lealjke po jezeru. Ostali zijaju, sunaju se i etaju pored vode. To su nerasporeeni lanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu. Njihove zasluge su dvostruke. Prvu privilegiju stekli su kao lanovi i aktivisti Srpskog pokreta obnove. Druga zasluga im je to su napustili Vuka Drakovia, stali uz Verka. Ljudi sa takvim zaslugama imaju pravo na plaeni odmor u letnjim mesecima.

Ovog leta kupaa je izuzetno malo. Broj spasilaca se poveava. Izbrojano je est metalnih osmatranica. Grad bezbednosti mora da se dokae. Jeste se andarm na plai pojavio sluajno, akcija koju je izveo pokazuje da nita ne treba preputati sluaju. Nije sluajno plaketa bezbednosti dola u prave ruke. Zaposliti jo desetak aktivista sa liste ekanja!

Neka etaju pored vode, neka se rashlauju.

 

Put u bankrot

 

Kud vodi ovaj put? Ne znam, pokretne stepenice vode u bankrot.

Krila slovenake Rode podrezana u Kragujevcu. Sve govori, sve kazuje - samo u Kragujevcu. Roda se nudi po gradu. Na ta je spala slovenaka Roda.

Nina Milanovi, direktor kragujevake Narodne biblioteke, izjavila je da ni lokacija ni ponuda Merkatora ne zadovoljavaju. Ne moe se tu traiti reenje za izmetanje biblioteke.

ta ovo znai? Znai da je Merkator propao u Kragujevcu, da se supermoderni trni centar pretvara u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne deava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za kolsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam trai profit. Koliko mi je poznato, knjige, ukljuujui i kapitalna dela, nisu za poslovne ljude.

Naravno, u pitanju je ogroman prostor, biblioteci bi bio dovoljan samo jedan deo. Ali sve govori da taj prostor stoji neiskorien, da je Kragujevac materijalno krahirao kao Dolina gladi.

Gradski elnici, koji su Slovence namamili u Kragujevac, u velikoj su neprilici. Da bi se opravdali pred investitorom, guraju mu u naruje biblioteku. Meutim, direktorka to ne prihvata. Slovenci su birali lokaciju u Kragujevcu. Izabrali su mesto bive arene pijace, u centru grada, upravo zato to su graani navikli na ovaj prostor. Kragujevac je pre dolaska Merkatora imao trni centar Metro, sagraen na poljani van grada, koji je kao prvi sebi prokrio put. Slovenci su to znali, ali su raunali na atraktivnost lokacije. To to se prostor nudi biblioteci govori koliko je sati - Slovenci su napravili promaenu investiciju. Roda centar ima nekoliko kafana. Ima stolova. Koje bi, prema planu, zauzeli aci i studenti. Uiti, uiti i samo uiti...

- Za sve neuspehe krivi su novinari. Mene lino novinari ne zanimaju, nego pretnje: - To nema veze sa novinarstvom, to je bezobrazluk. Koji mora biti sankcionisan. Stii u ih ja, iako su promenili adrese. Mi bar ovde znamo gde ivite, mislim, kada bi bilo potrebno da kaemo sudu gde ste - izjavio je Neboja Vasiljevi. Prvo ide reenica koja najavljuje kunu posetu, posle mala ograda, kao, radi suda. Stii u ih ja, to moe znaiti svata, znai metak, a ne znai nita.

- Ja vrlo dobro znam gde se novinarka kree, znam koliko je obavetena, jer su mi o tome govorili svi ljudi od kojih je traila informacije - izjavio je gradonaelnik Stevanovi.

Znai, zna kuda se kree. To moe znaiti svata, pored ostalog zasedu. Moe, a ne mora. Gde si pola sa cvetom u kosi?

- Bespovratni kredit, bespovratni kredit, bes-po-vra-tni kredit!

Rade up nee da odbije. Platio je u Kragujevcu hiljadu evra mito, dobio je dvadeset hiljada evra, bespovratni kredit. Kredit je dobio za neku namenu, za pokretanje proizvodnje, ispalo je za farmu ovaca.

Rade up nema nikakvu farmu, ovce su postojale samo na papiru.

Nije Rade nita krio. Nudio je i ikincu - daj hiljadu evra, dobija dvadeset hiljada evra kredita. Bespovratni kredit.

Automehaniar, u kanalu brie ruke masnom krpom, kae: - ta drava ima s tim? Bespovratni kredit se ne kontrolie, jer je bespovratni.

to je Rade up kupio na ime dizanja nepostojee farme, to je bilo novo, odmah je prodao. Po neijoj dostavi, poee kontrole.

Rade up pronae jednu dotrajalu zgradu bez prozora, objekat propale Zemljoradnike zadruge. Kao, to je farma koju je pokrenuo. Ovce e pokupiti po selima, dovesti kamionom, koliko da se napravi farma od 50 ovaca, dva-tri dana, dok traje kontrola. Posle e ovce natrag u kamion, vratie ih prijateljima. Vremena su teka. Kad su teka, treba iriti prijateljstva na sve strane. Po gradu i po selima.

Poee problemi. Rade up je dao hiljadu maraka, misli sve je reeno. Sestra iz Nemake pomae koliko moe. U Nemakoj, ni tamo prilike nisu sjajne. Rade up prodaje pare po pare nasleene zemlje. Sve do praga. I kua e na dobo.

ikinac ree: - Otac mu, Iva up, nije bio kriminalac. Bio je ovek klikera, ali neradnik.

Prosu se preraeno ulje, ikinac poe priu o Radetu upu.

- Bio je najbolji limar, autolimar - majstor se udio.

- Ovo e da bude majstor, ovi drugi, pii propalo, sve invalidi.

Kod majstora Dragana aka, u automehaniarskoj radnji, prialo se da ima majstor, autolimar, boli glava.

Rade up kao limar, bolji je od drugih, a isto je plaen. Teak, dosadan posao koji je up brzo savladao. up odmah poe da otvara i krpi rezervoare. Otvori ga, pa ga zatvori, zavari, podeli na dva dela, jedan za gorivo, drugi je za drogu. Izglaa, izglanca i ofarba.

Za drogu je Rade up platio debelo. Uhvaeni su i izdani on i Sava sa trinaest kilograma droge. Rade up odleao sedam godina u Zabeli. Za obijanje prodavnice, pre toga, pet godina. Sad je zapoeo novi ivot, agrobiznis, bespovratni kredit. To ga je zavelo. Bespovratni, znai ne vraa se, znai poklon od drave.

ikinac nije uzeo. Mogao je da pozajmi ali obazriv je. Gleda ko nudi. Rade up uvek padne, pre ili kasnije.

Kad se desilo sa drogom, Rade i Sava Droga bili su samo sporedni nosai, trea ili peta ruka. rtvovani su kao sporedni igrai, sestra iz Nemake hitno poslala advokatu deset hiljada evra.

Sad su mu uzeli celo imanje. up je raunao - to je bespovratni kredit. Bespovratni - sama ti re kae, to se ne vraa. Pa? Ne vraa se. Kad se ne vraa ta ih se tie namena, kako e Rade up potroiti dvadeset hiljada evra?

Da prepravlja rezervoare, da crta i parta pregrade po njima - Rade up je majstor, nije majstor nego majstorina!

Mogao je da bude. I bio bi, samo da je hteo.

U Kragujevcu ponekad ekaju na autoputu ispred semafora. Nedaleko od trnog centra Roda. Dobro je kad stoje pored trnog centra. Ali sada, kad se trni centar otvori za sve graane, kad postane biblioteka, da vidimo hoe li tada stajati?

 

 

 

 

 

Na jezeru je jo dvadesetak stranaki podobnih ljudi, u kupaim gaama. Jedan iznajmljuje amac. Jedan je zaduen za pedaline. Jedan raznosi lealjke po jezeru. Ostali zijaju, sunaju se i etaju pored vode. To su nerasporeeni lanovi stranke koji vole leto, Verka, sunce i vodu.

 

 

 

Kad je o zelenaenju re, za to su potrebne dve strane. Davanje, dobrovoljno uzimanje para pod kamatu, krivina su dela.

 

 

Merkator je propao u Kragujevcu. Supermoderni trni centar pretvara se u biblioteku. To se nigde u svetu, pa ni u Srbiji ne deava - da se poslovni centar ustupi knjigama, uglavnom onima za kolsku lektiru. Knjige ne donose profit, kapitalizam trai profit.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane