Na licu mesta

Čajetina: Privatizacija države ili podržavljenje privatnika

 

Četvoro višak, dvanaestoro taman

 

  Umesto da se bori za zakonitost u radu, predsednik opštine Čajetina se ismeva rešenjima ministarstava i privatniku poverava da radi najosetljivije poslove iz domena lokalne samouprave. A ono što je osetljivo to je i dobro plaćeno, zna se, jer pare mogu da dolaze i od zainteresovanih stranaka      

 

Igor Milanović

 

U Čajetini je dugogodišnji predsednik opštine Milan Stamatović (DSS), čovek za koga se neki njegovi sugrađani nadaju da će za sve čime je "usrećio" ovu opštinu uskoro odgovarati na sudu.

Jedna od Stamatovićevih visprenih umotvorina odnosi se na usvajanje zaključka o poslovno-tehničkoj saradnji sa Idea studiom DOO, privatnim preduzećem u vlasništvu Ivana Petronijevića. Skupštinska većina je bez problema prihvatila taj zaključak i objavljen je u službenom listu Čajetine 1/2010 od 19. februara 2010. Ta tehničko-poslovna saradnja, međutim, obuhvata i obavljanje nekih poslova iz delokruga lokalne samouprave koji su neprenosivi na privatna preduzeća.

Ovom nezakonitom zaključku prethodilo je oduzimanje predmeta od dve urbanistkinje u opštini, Katarine Delić i Slavice Jeremić, pa pošto su se neobrađeni predmeti gomilali u pisarnici, Stamatović je došao na ideju da u ispomoć pozove privatnu firmu. Ili je tu ideju imao već i u trenutku kada je bez posla ostavio dve svoje saradnice?

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja dalo je zatim tumačenje da je izdavanje građevinskih dozvola nemoguće prenositi na privatna preduzeća. Stamatović je bio drugačijeg mišljenja od ministra Olivera Dulića, pa je promenio uloške brava na vratima kancelarija pomenutih urbanistkinja. Tako dolazi do situacije da radnice redovno dolaze na posao koji ne mogu da obavljaju samovoljom predsednika opštine, a njihovi predmeti se ustupaju privatnom preduzeću za masnu nadoknadu.

Šikanirane radnice obraćaju se nadležnima, te tako Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu šalje upravnu inspekciju, a ovaj nadzor rezultira ukazom po kome pomenutim urbanistkinjama treba da bude obezbeđen radni prostor. Ovo, međutim, ne ostavlja nikakav utisak na diplomiranog pravnika i načelnika opštinske uprave Sinišu Bulatovića budući da on ni do danas nije postupio po rešenju inspekcije. Predsednik opštine je blizu, a ministar daleko, rezonuje Bulatović.

Pošto privatno preduzeće radi njihov posao, dve urbanistkinje i još dvoje kolega ostaju neraspoređeni, ali se istog tog dana u radni odnos u opštini prima 12 drugih radnika, partijskih istomišljenika predsednika Stamatovića. Sve ovo urađeno je na osnovu nevažećeg pravilnika o sistematizaciji radnih mesta.

Dok su čekali rešenje Ministarstva, neraspoređeni radnici su vreme provodili po tuđim kancelarijama, jer od svojih više nisu imali ključeve. Kada je Ministarstvo naložilo Opštini da svi radnici budu vraćeni na posao do konačne odluke suda, u kancelariju jedne od njih upada bivša pomoćnica predsednika opštine Bojana Božanić, stavlja sve predmete u jedu kutiju i odnosi ih bez zapisnika i bez formalne primopredaje. Skrivanje tragova, šta li je?

Umesto da postupi po odluci Ministarstva, Stamatović i ovog puta demonstrira bahatost pa izdaje naređenje kojim radnicima vraćenim na posao zabranjuje ulazak u službene prostorije Opštine.

Samo tri godine pre nego što će urbanističku nadležnost da poveri privatnom preduzeću, Stamatović je kukao kako na Zlatiboru vlada pravi haos kada su nekretnine u pitanju, zbog čega ar placa u centru košta i 30.000 evra, a kvadratni metar poslovnog prostora 5.000 evra, dok je stambeni prostor dosegao cenu od 2.000 evra. Kako će privatnik, koji ima samo poslovne interese, da uvede red u ovu osetljivu oblast gde je i sama Opština zakazala, niko živi ne zna, pa ni sam Stamatović.

 

 

 

 

Radnice dolaze na posao koji ne mogu da obavljaju, a njihovi predmeti se ustupaju privatnom preduzeću za masnu nadoknadu.