Natrag

Razotkrivanje

Razotkrivanje

Amerika optuuje vlasnika vebsajta Vikiliks Dulijana Asana da je terorista

Tajna dukumenta ubijaju, zar ne?

Vebsajt Vikiliks, poznat po tome to dolazi do poverljivih izvetaja i snimaka, objavio je nedavno amerike vojne dokumente o ratu u Avganistanu. Ova dokumenta, pored detalja o 144 incidenta u kojima su meunarodne snage u Avganistanu ubile ili ranile civile, sadri i detalje o drugom problematinom aspektu ovog rata - dvojnoj ulozi pakistanske obavetajne slube. Povodom toga Pentagon je zatraio hitno brisanje tih dokumenata sa pomenutog sajta

 

Pie: Marko Vasi

dopisnik iz Vaingtona

 

Kolumnista Vaington posta i bivi pisac govora Dorda Bua mlaeg, Mark Tisen, napisao je da "VikiLiks nije nikakva novinska agencija, ve kriminalna organizacija i poklon neprijatelju i teroristima. Ova veb stranica mora odmah da bude ukinuta, a njen vlasnik Dulijan Asan uhapen sa sve svojim saradnicima".

VikiLiks, naalost, zaista ugroava ivote civila. Imena i mesta porekla oko 100 avganistanskih saradnika NATO-a nalaze se u dokumentima koje objavljuje ovaj sajt, a jedan predstavnik talibana je potvrdio da pretrauju portal u potrazi za tim podacima kako bi kaznili izdajnike.

Ipak, istine radi treba navesti kako nije VikiLiks krivac za ovu teku situaciju. Upravo tu postavljeni prilozi pokazuju da u Avganistanu stalno ginu nevini civili, od NATO-a ili avganistanskih gospodara rata. O tim rtvama Tisen jo nijednom nije progovorio nijednu re. A rat koji svakodnevno ubija civile i vojnike, u Avganistan su doneli Amerikanci.

 

Kad interesi mariraju

 

Ameriki sekretar odbrane Robert Gejts, u intervjuu na TV stanici ABC optuio je radnike VikiLiksa da snose "moralnu odgovornost" za tetu koju su naneli. Kada se govori o ubijenima tokom amerikih agresija, Gejts nije ovako energian.

U Iraku, na primer, koji su SAD napale posle dokazane lai o navodnoj proizvodnji oruja za masovna unitenja, ivot je izgubilo vie od milion Iraana. Zato i to ne pominju Gejts i Tisen?

Ono to kolumnistu Tisena i njegove saborce najvie nervira jeste teta koju SAD i njena armija trpe zbog otkria VikiLiksa. Javnost se pomou takvih izvetaja jasno upoznaje sa injenicom da u Avganistanu i Iraku ljudi nepotrebno ginu. I to u zemljama koje su Amerikanci bezrazlono napali, bez ikakvog odbrambenog razloga.

Umesto toga, postojali su samo ameriki ekonomski interesi. U Avganistanu je to kontrola svetski najplodonosnijih plantaa maka od kojih nastaje heroin, u Iraku su to naftna polja. Uz enormne zarade i mogunost pranja novca, kontrola prodaje heroina Americi donosi i jedan nusefekat. Putevima koji prolaze kroz Rusiju drogom se snabdeva i stanovnitvo ovog tradicionalnog neprijatelja SAD.

Sledei razlog amerikog prisustva je opkoljavanje Irana. Jedan pogled na mapu sa amerikim bazama govori vie od hiljadu rei.

Posebno u sluaju VikiLiksa iritira injenica da su javnosti prikazani podaci do kojih su operativnim radom dole tajne slube. Treba oekivati da e spremnost za saradnju sa Amerikancima opasti zbog javnog iznoenja podataka o saradnicima tajnih slubi. Posebno kada se radi o imenima agenata upetljanih u operacije sa tako malo slave, kao to su one protiv civila u Avganistanu i Iraku.

Ono to dobro informisane itaoce najvie zbunjuje jeste tvrdnja da ovakva otkria tete ugledu Amerike. Reputacija donosioca slobode, bogatstva i demokratije ve je dosta pretrpela u celom svetu mnogo pre pojave otkria na VikiLiksu. Oznaka "zlikovaka drava", koju amerika administracija olako prilepljuje svakome ko ne igra po njenoj muzici, odavno je postala sinonim za skoro bombardovanje ili okupaciju. VikiLiks tome nije doprineo.

FBI moe sve

 

Ono to kod itaoca izaziva da mu brada od zaprepaenja padne do kolena jeste proglaavanje osnivaa portala Dulijana Asana kriminalcem, i to visoke arogancije. Asan, meutim, deluje izvan teritorije Amerike i nije njen, ve dravljanin Australije. Tisen je ovu injenicu pozdravio reima da to otvara nove mogunosti obrauna sa njim. U prevodu: Asaner ne uiva graanska prava koja svakom dravljaninu SAD pripadaju na teritoriji te drave. Nita novo pod kapom nebeskom, slino je bilo jo u Rimskom carstvu. Ko nije bio dravljanin Rima u dvoumljenju, nije imao prava ni na ta. ak ni na milosrdnije ubijanje maem. Najpoznatija rtva bio je Isus Nazareanin.

Zato Tisen zakljuuje da se ne moraju angaovati samo uobiajeni istrani organi ve i tajne slube, pa ak i vojska, kako bi se Asan priveo amerikom sudu.

Prvi korak mora da uini ameriko ministarstvo pravde podiui optunicu protiv Asana. Ta optunica, prirodno, mora da bude zapeaena, tajna, kako Asan ne bi pre vremena doznao ta mu se sprema.

Posle toga treba u saradnji sa meunarodnim organima izvesti Asanovo hapenje i njegovo izruenje. Tisen se tu setio da bi moglo da doe do izvesnih pravnih komplikacija ako bi bio uhapen australijski dravljanin bez stabilnog zakonskog osnova, i to zbog krivinog dela...

Asanu se na teret stavlja da je svojim radom ugrozio ivote NATO vojnika i njihovih lokalnih saradnika. Pri tome je on novinar koji samo objavljuje dokumente koje pribavi. ta je tu sporno?

Prvenstveno je sporno to to zemlje u kojima se Asan nalazi, kao to su vedska, Island ili Belgija, njegovo delovanje ne vide kao krenje bilo kog zakona. I tu Tisen poznaje lek: "U sluaju potrebe treba ga uhapsiti i privesti bez saradnje ili ak znanja dotinih zemalja. Kao osnova moe da poslui memorandum Ministarstva pravde iz 1989. sa naslovom Pravo Federalnog biroa za istrage (FBI) da ignorie meunarodno pravo pri poterama na tuoj teritoriji.

Prema ovom memorandumu FBI ima pravo da progoni i hapsi osobe koje su se ogreile o ameriki zakon i na teritoriji drugih zemalja, ak i u sluaju da to ne odgovara meunarodnim pravnim normama ili je u suprotnosti sa zakonima pogoene zemlje. Jedino ogranienje jeste etvrti amandman amerikog ustava.

Tisen poentira: "Ne treba nam niija dozvola da bismo uhapsili Asana i njegove saradnike bilo gde u svetu."

Eto kako postupa zemlja koja bi da bude lider slobodnog sveta utemeljenog na pravima! Dovoljno je da neki ameriki birokrata napie nekakav memorandum, pa da sva sila meunarodnih zakona i obaveza bude gurnuta u zapeak. Amerika sme sve, sa svakim i na svakom mestu. Taka.

Pria, meutim, ima jo jednu dimenziju. Asan deluje preko globalne mree, interneta, koja je dostupna amerikim vlastima. Zato do sada niko nije ni pokuao da ga sprei da objavljuje svoja otkria? Moda zato to iza cele akcije i stoje amerike vlasti koje na ovaj nain pripremaju teren za pridobijanje javnosti za do sada najveu ameriku vojnu avanturu - napad na Iran.

Kako smestiti Iranu

 

Mnogo pre VikiLiksovih otkria, 6. jula u Teheran tajmsu je izaao lanak kako amerike i britanske slube pripremaju video-snimak kojim e krivica Zapada za neuspeh u Avganistanu biti pripisana Iranu. Ovu informaciju list je, navodno, dobio iz amerike vojne baze u Bagramu.

Prema anonimnom izvoru, ameriki i britanski agenti su angaovali jednog poznatog amerikog scenaristu da napravi ovaj film u kome e pored preraenih pravih scena biti i one naknadno odglumljene. Na osnovu toga bi trebalo da bude dokazano kako Iran orujem i na drugi nain pomae antivladine snage u Avganistanu. Kljuna sekvenca bie lani snimak iz satelita i bespilotnih letilica tipa dron.

A upravo ovakvu vest - da Iran na svaki nain pomae avganistanske gerilce - objavio je Asan i time pokrenuo lavinu napada na sebe i VikiLiks. Da li je iza svega stajala amerika tajna sluba sa svojim spin doktorima?

ak i da ne doe do napada na Iran zbog ovih "otkria", ona su neophodna administraciji Bele kue da sauva obraz zbog katastrofalnog razvoja dogaaja u Avganistanu.

U svakom sluaju, ovakva otkria potrebna su i Americi i Velikoj Britaniji ili kao razlog za novu agresiju ili kao opravdanje za neuspeh prethodne, ali isto tako i teheranskim mulama kojima je jasno da njihova pomo talibanskoj gerili ne moe zanavek da ostane tajna, pa ovakvim lancima samo pripremaju javnost da e sve to se u vezi s tim objavi biti falsifikat.

A civilne rtve, posebno one meu novinarima, ionako nikoga u svetu posebno ne interesuju. Tako je nedavno i lan amerikog Kongresa Majk Roders mrtav hladan javno zatraio egzekuciju Bredlija Meninga, oveka optuenog da je Asanu dostavio kompromitujue materijale.

 

 

 

 

Otvaranje tajnih dosijea

 

VikiLiks (WikiLeaks) je internet platforma na kojoj anonimno mogu da budu objavljivani dokumenti za koje se pretpostavlja da bi mogli da interesuju javnost. Projekat "eli da pomogne onima koji razotkrivaju neetiko ponaanje vlada i preduzetnika." Za te potrebe je napravljen sistem koji omoguava potpunu anonimnost dostavljaa.

VikiLiks je osnovan 2006. po principu Vikipedije. Za njega radi pet stalnih volonterskih saradnika i oko 800 privremenih. Glavni server se nalazi u vedskoj. Po sopstvenim izjavama, VikiLiks su osnovali disidenti iz Kine uz pomo novinara, matematiara i tehniara sa Tajvana, iz Evrope, Australije i June Afrike.

Na njihovom sajtu na adresi www.wikileaks.org postoji i prevod na srpski jezik.

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane