Natrag

Druga strana

Druga strana

Sluajna zamena istorijskog identiteta ili banditsko lano predstavljanje

 

Dva lica jednog lica

 

ak i oni koji su jeli s Miloeviem iz istog kazana danas su vei demokrati i transparentni tolerantolozi od samog Svetog Save

 

Ivan Molotok

 

Ponovo je dolo vreme da ne morate da ukljuujete televizor da bi vam neki moron solio pamet o trenutnom stanju na ratitu, ili u kojoj ste fazi hiperinflacije ili kriminalnog udruivanja. Dovoljno je da pogledate kroz prozor ili se spustite u najbliu samouslugu i imaete direktan prenos svih zala kojima ova vlast raspolae u mukom ophoenju prema ivotima i kolektivnom istorijskom pamenju svojih podanika.

Trini banditizam (ili banditsko trite) pod okriljem i uz neizbean blagoslov dravne upravljake klike, sveopta nesigurnost graana propraena sve uestalijim i nekanjenim pucanjem i pevanjem i uz sve vie nevinih rtava, i sistematsko potiskivanje iz svesti svakog doivljaja perspektivnosti, koji se kako-tako naslutio pre desetak godina, odlike su vremena koje je prethodilo ratnom komaru i istorijskom paklu iz koga smo, niim izazvani, samo mislili da smo se izvukli.

 

Deset godina u istorijskim razmerama nije nikakva distanca, ali je u naem sluaju vie nego dovoljna (to je dodatni razlog za plakanje) za ubitanu dozu cijankalija: oni koji su navodno svrgavali Miloevia, i na tu, pokazae se, privatno-preduzimaku akciju potroili i poslednji trag revolucionarne energije koja je uspela da se izvue iz izgladnele i bombama dokusurene nacije, nisu to radili niti zbog naroda niti zbog istorije, nego zbog sebe. Ako to tada nije moglo ili elelo da se vidi, danas je oigledno do hvatanja za guu: reformatori-drpatori i evolucionari-uzurpatori isisali su iz Miloevia otrov sakupljen nad dravnom leinom i umesto da ga ispljunu na izolovanom ubritu, uinili su to nad ovim istim narodom.Vampira Miloevia nasledio je ne jedan nego buljuk drakula, neuporedivo krvoednijih, beskrupuloznijih i otpornijih na ljudsku nesreu od Miloevia. Oni koji su nekada poseivali crvene i slobodne univerzitete, danas su pitomci crnih, utih ili onih u nanizanim bojama duginog spektra; oni koji su se sprdali sa Miloeevom ekonomijom destrukcije, danas su etablirani destruktivci i ekonomije i svega drugoga, koji sami sebi zakonima propisuju boanska ovlaenja, ne samo u oblasti ekonomije i novca; oni koji su jue unitavali i prodavali ono to nisu ni napravili ni kupili, danas to isto otkupljuju i preprodaju za ogromne provizije. ak i oni koji su jeli s Miloeviem iz istog kazana danas su vei demokrati i transparentni tolerantolozi i od samog Svetog Save.

 

Nema na srpskoj dravnoj i politikoj sceni oveka koji je ono za ta se prodavao hipnotisanom narodu kad je trebalo, kad je stanje na politikoj i istorijskoj berzi bilo ukljueno na opciju "povoljno za prodaju", niti je iko ono za ta su ljudi glasali u bunilu verujui od je svaka od tih koliko do jue paenikih i zagledanih u budunost a danas prepredenih, degenerisanih i napuderisanih faca - mesija sa biometrijskim dokumentima lino. Nema, dakle, nijednog koji, po sili svakog iole ljudskog a da ne govorimo o boanskom zakonu, ne bi dopao elektrine stolice zbog lanog predstavljanja i zamene identiteta pred licem cele nacije. Zabeleeni su u istoriji civilizacije brojni primeri lanog predstavljanja koji su proizvodili ozbiljne istorijske deformacije ili predstavljali ist progres, ali srpski sluaj jedinstven je i tragian taman koliko je jedinstvena i tragina istorija ovog naroda (sve ono to se na gomili dogodilo ovom narodu teko da ima istorijski presedan, ak i u zlu i zloinima ogrezloj istoriji sveta).

 

Kroz obilje mimikrije s kojom uvee leemo i ujutro se budimo, slepi vodi nacije po ko zna koji put je postao predsednik Republike lino. ovek koji je izabran, jer se tako predstavljao, kao demokrata i "ovek poput svih nas", danas je autistini autokrata klovnovskih manira, robotizovanih pokreta i neartikulisanih izjava. ovek koji zakone koji ugroavaju i ak potpuno potiru ljudska prava potpisuje brzinom napadnutog korpiona. ovek koji se iz latentnog militantnog okruenja izdigao gandijevskim pacifizmom (dobivi i u tom svojstvu nekoliko prestinih evropskih nagrada) postao je okosnica i uzdanica pljakake, otimake i prevarantske drave, u kojoj su privremeno sigurni jedino oni sa plaenim telohraniteljima. ovek koji se, i pored oiglednog i sudbonosnog haosa u vlastitom dvoritu, samoproglasio semaforom za odnose u regionu, pa i ire, prodajui i kupujui oprotajnice kao da je reinkaranacija Martina Lutera a ne Bruta ili nekog od satira.

 

Da se i u njegovom sluaju radi ili o zameni identiteta ili o lanom predstavljanju govori i injenica da predsednik, iz golim okom nevidljivih i normalnim mozgom neobjanjivih razloga, landara ovom zemljom i svetom, ponosno, musolinijevski uzdignute glave nudei usluge dobre volje, znanja i pameti po sistemu "Gledajmo stvari principijelno, evo na primer ja!", dok mu se zemlja i doslovno raspada a graani ive i bedi i ponienju. Da se ne radi o metafori, i da je sasvim opravdano pitanje ta to tera predsednika da bude ponosan i dostojanstven, hvalisav i egoista, da se ne stidi kada je to nemogue izbei, dok zastupa dravu koja je pod njegovim blagorukovoenjem postala (jer ni u najcrnjim vremenima nije bila) najsiromanija zemlja u Evropi, govore i sledei najnoviji podaci.

 

Srbija je, naime, pod Borisom Tadiem, a merei uobiajenim, ponekad i neobinim socijalnim i ekonomskim parametrima, trenutno najgladnija i najsiromanija zemlja u Evropi. U Srbiji je najnia prosena plata (396 USD), to je manje od, na primer, Albanije (420 USD), Bugarske (424), BiH (527), Crne Gore (580), Makedonije (426), Rumunije (560), da se i ne govori o Hrvatskoj (956 USD) ili Sloveniji (1.203)... Ne bi to bio toliki problem da su u Tadievoj Srbiji cene koliko-toliko upodobljene ovakvim primanjima. Ali nisu. Zahvaljujui merama Tadieve drave u Srbiji se za tako malu platu moe kupiti i najmanje hrane, manje nego u svim nabrojanim dravama, gotovo dvaput manje nego u Hrvatskoj, gotovo triput manje nego u Sloveniji. Lako je iz toga zakljuiti da Srbija ima relativno najskuplje gorivo u Evropi. Za prosenu platu u Srbiji se moe kupiti neuporedivo najmanje goriva u regionu, a vie nego dva puta manje negoli, na primer, u Hrvatskoj.

 

Suoen sa slinim, iako relativno povoljnijim, ali ipak sramnim pokazateljima, Tadiev partijski prethodnik Zoran ini je naao solomonsko reenje - umesto da se zabrine kako da pobolja standard i potroaku korpu, on je obraunski smanjio potroaku korpu i tako standard graana, izraen u idiotskim "potroakim korpama" u sekundi poboljao za veliki procenat. Takvim socijalno-matematikim operacijama sluili su se mnogi, od Kaligule do Staljina, ali se to pokazalo prilino "nedelotvornim" u odnosu na bioloke potrebe gladnog stanovnitva.

 

Bilo kako bilo, stekli u se uslovi za proveru oigledno lanog identiteta onih koji su sve potroili, a narodu prodaju matematike operacije, koje im, za razliku od nekih ranijih vremena, takoe vie ne idu u prilog.

 

 

 

 

 

Postoje i poznati i od ekonomista uvaeni parametri koje uspostavljaju multinacionalne kompanije poput Koka-Kole ili Mekdonaldsa. Tako se ispostavlja da se u Srbiji za prosenu platu moe kupiti najmanja koliina big mekova u Evropi, a da se za jedan big mek radi najvie u Evropi.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane