Stav

 

SEX

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

POLITIKA - Nisam nepristojan niti vulgaran, izvinjavam se unapred čitaocima, ali mislim da je važno da u originalu pokažemo domete naše politike. Pišem otvoreno da bismo ogolili našu impotentnu politiku. Dakle, ministar policije je posetio sabor u Guči. To, recimo, može da bude simpatična vest. Ali, ministar je napravio iskorak. U želji da se još više približi narodu, kako to samo on zamišlja, kupio je majicu sa natpisom "SEX MI NE TREBA, VLADA ME JEBE SVAKI DAN".

Kada građanin Srbije, koga su opljačkali i otpustili u procesu privatizacije, koji je osiromašio u procesu tranzicije i koji je izgubio volju za životom u totalitarnoj demokratiji, gde caruje ološ i kriminal, dođe na Guču da izduva ventile i kupi tu majicu, obuče je i prošeta saborom, onda je to razumljivo, simpatično i velika većina građana Srbije se slaže sa tim natpisom na majici. Ali kada to isto uradi ministar policije u Vladi koja ne upražnjava seks, nego građane j... u glavu svaki dan, onda je to - zajebavanje naroda. Nemam drugog izraza za ovaj postupak ministra policije.

Ništa bolje mišljenje nemam ni za odluku ministra policije da otvori most na Moravi. Kakve veze ministar policije ima sa mostom? Isto pitanje možemo postaviti nadobudnom predsedniku države koji obilazi građevinske radove po bankrotiranoj državi. Sve to spada u zajebavanje naroda! Nastavljam u istom seksualnom tonu. Punih dvadeset godina u našem, teško izborenom višestranačju, vlada politika - jebe lud zbunjenog. I vlast i opozicija se periodično smenjuju, tako da ne ugrožavaju međusobne lične interese, pa  narod zato kaže - sjaši Kurta da uzjaši Murta.

Sećam se jednog seljaka iz Guče koji mi je rekao pre nekoliko godina, nakon popijene rane jutarnje kafe i rakijice, da ide sada malo po čaršiji da - podjebava. Nekoliko vekova srpska kvazielita, koja ne razume svetsku politiku i istorijske tokove i procese, žrtvuje sopstveni narod za svoje sebične lične interese, nekoliko vekova ti nadobudni skotovi ubijaju, hapse i zabranjuju naše najpametnije ljude, odbijaju sve razumne predloge da budemo mudri, da se ne suprotstavljamo?

 Čitavom svetu da se poklonimo i priklonimo moćnijima, da negujemo savezništvo sa susedima i manjim od nas, da ne budemo bahati i suludi, nekoliko vekova ti ludaci na vlasti, opijeni i razuzdani, uglas odgovaraju - ko vas jebe! Od Maričke bitke, preko kosovske tragedije, ustanaka, Prvog i Drugog velikog klanja, pa sve do NATO bombardovanja i sednice Velike Skupštine UN 9. septembra 2010, traje isto nacionalno ludilo, ista suluda i tragična politika, koja se završava pokličom - ko ga jebe!

Ne poznajem nijednu naciju na svetu koja ima vođe, prvake i političare koji su više zla naneli sopstvenom narodu od srpskih dahija na vlasti. Imamo najmoćniju evropsku vojsku na Marici, kojoj se suprotstavila šačica Turaka. Šta da radimo? Ma, ko ga jebe! Karaćemo Turke na buljuke! Daj rujno vino iz mešina da slavimo što smo se sastali. Na Kosovu polju isprečila nam se najjača svetska vojska. Šta da radimo? Ma, ko ga jebe! Idemo da ginemo! Mi smo nebeski narod!

Gde se izgubi državnička mudrost Stefana Nemanje? Gde se izgubi njegova poniznost i razum? Da li bi Stefan Nemanja poveo Srbe na Prvo i Drugo Veliko klanje? Da li bi Stefan Nemanja izašao da se bori pred 19 najmoćnijih NATO zemalja? Zašto je klečao i ljubio stopala Manojlu Komnenu, kada ga izdaše Mleci i Ugri? Zašto se poklonio i puzao? Zašto se taj najzgodniji vladar srednjeg veka, div junak za kojim su dame u Konstantinopolju uzdisale, kada je okovan prolazio ulicama Drugog Rima, sagnuo pred moćnijim silama? Zašto on, dvometraš i mišićavi gorostas, nije ustao i povikao - ko vas jebe?! Njemu bi to više priličilo, nego ovim patuljastim isprdcima što nas vode iz tragedije u tragediju. Stefan Nemanja to nije uradio jer je bio mudar državnik.

Zamislite njega da na nekom vašaru obuče majicu na kojoj piše "Sex mi ne treba, Mleci, Ugri i Vizantijci me jebu svaki dan!" Tako se ne vodi država. Tako se ne pravi politika. Treba nam državnik koji ima mudrost i istorijsku odgovornost. Trebaju nam ozbiljni ljudi za ozbiljna vremena. Moramo napraviti zaokret iz temelja i osloboditi se naših nacionalnih zabluda i mitova. Moramo modernizovati državu, politiku i sebe. To se može ostvariti stalnim učenjem, obrazovanjem, skromnošću, treningom i vizijom koju stvara elita. Vizijom kako će Srbija izgledati na kraju ovog stoleća. Vizijom koja će nas izvesti na put spasenja i izbavljenja.

Najveći neprijatelji smo mi sami sebi. Kada pobedimo sopstvenu nacionalnu sujetu i kada ne budemo prosti i vulgarni, tada će se roditi jedna nova Srbija. Srbija iz koje neće građani da beže, nego zemlja u kojoj će se vraćati i oni koji su morali da odu. A seks neka ostane kao životna energija za opstanak nacije. Umesto reči, pređite na - tela!

OBAMA - Najpre su nam pokazali idiličnu scenu kako se Obama kupa sa svojom ćerkom u Meksičkom zalivu. Tako je lično predsednik pokazao da je zaliv čist i da nema više naftne mrlje. Posle nekoliko dana izašlo je saopštenje naučnih institucija da je 79 odsto nafte ostalo u Meksičkom zalivu. Posle toga smo saznali da se Obama i nije kupao u naftnom zalivu.       

Spinovani stručnjaci su, opet, po ko zna koji put, omanuli. Obama gubi podršku birača. Danas je većini jasno da je to sve bila Velika obmana i da gangsteri sa Volstrita drže Republiku u finansijskim okovima. Izlaz je u brzom bankrotstvu Imperije u rastrojstvu. To je dobro i za Demokratiju i za Republiku.

POŽAR - Moskva je u plamenu. Dim je obavio prestonicu. Ljudi napuštaju Moskvu da bi zaštitili svoje zdravlje. To je metafora današnje situacije u Rusiji. Premijer Putin je ponovo, po ko zna koji put, pokazao svoje holivudske, marketinške vratolomije. Ovoga puta je lično upravljao avionom. I lično je gasio požar.

Pa, reći ćete vi, šta je tu problematično? Zar nije dobro da premijer pokaže svoju brigu za nastradale? Greška. Premijer nije stručnjak za požare. Premijer nije obučen da gasi požare. To nije njegov posao. U opisu posla njegovog radnog mesta ne piše da je on obavezan da sedne u avion i da gasi požar. Šta da premijer ne zna da vozi avion? Da li bi on uzeo gumeno crevo i vodenim mlazom lično gasio stihiju? Ali ni to nije u opisu njegovog radnog mesta. Premijer nikada lično ne gasi požar. Premijer razvojem institucija, koje su zadužene za gašenje požara, ne dozvoljava da se pojavi požar. To je zadatak premijera. Treba da napravi institucije u društvenom sistemu koje će sprečiti izbijanje požara, ali koje će, ukoliko požar ipak izbije, biti spremne da ga odmah lokalizuju i ugase.

Šta je pokazao ovaj požar u vrelim letnjim danima? Pokazao je da sistem ne funkcioniše. Pokazao je da sistem ne valja, jer se ovakva nesreća ne bi desila da je sistem funkcionisao. Pokazao je da premijer ne radi dobro svoj posao. Sistem kojim upravlja je u požaru. Ne bi se ugrozilo zdravlje ljudi da je sistem funkcionisao. I tu je suština problema demokratije.

Umesto da institucije spreče nastanak požara, premijer lično, pred kamerama, pilotira avionom i gasi požar. Premijer to lično radi? Zašto? Zato što je premijer lično odgovoran za sve što se desilo. Zato što premijer demokratiju zamišlja kao lično upravljanje aviona pred kamerama oduševljenih gledalaca. Takav Rambo premijer nije poželjan u demokratiji. Takav Džems Bond premijer je marketinški trik. I to ne rešava suštinu problema demokratskih država.

Premijer Putin je političar, kako sam već pre svih isticao, koji je sa svojom KGB ekipom istinski spasao Rusiju ponižavanja i uništavanja. Tu istorijsku zaslugu mu niko ne može oduzeti. On je istorijska ličnost. Zar mu to nije dovoljno da nastavi svoju misiju demokratizacije Rusije. Nažalost, to nije dovoljno premijeru plejboju koji pokušava, svestan da mu rejting iz dana u dan sve više pada, da zaustavi taj logičan pad popularnosti. I sve što radi, ponovo nažalost, čini na najbesmisleniji način.

Dugo sam, preko dve decenije, javna ličnost i prisutan sam u medijima. Ali nikada nisam dozvolio da me, mojom sujetom i pohlepom, mediji istroše. Opominjao sam, recimo, Đinđića da nauči da se kontroliše i da se zaustavi. Mediji brzo potroše čoveka. Čak je i Milošević to dobro znao i retko se pojavljivao. Što mu je davalo, makar prividno, državničku mudrost. Nije dozvoljavao da ga mediji spale u požaru. Svakodnevno pojavljivanje Tadića u javnosti u svim situacijama je besmisleno i kontraproduktivno. Smučio se i Bogu i narodu.

Suština demokratije je u vladavini institucija, a ne ličnom režimu premijera ili predsednika države. Ako premijer lično gasi požare, ko radi njegov posao? Zamislite predsednika banke, to mi je struka i najlakše za objašnjenje, kada bi primao štediše na šalteru. Ko stvara viziju i strategiju razvoja? Ko pravi organizacioni sistem koji besprekorno funkcioniše? Suština demokratije je da svako radi posao koji mu je poveren i da ga radi profesionalno i odgovorno. Uspeh zajednice je zajednički uspeh. Marketinškim trikovima se ne demokratizuje država. Lična vlast nije dobra. Ona uništava Demokratiju i Republiku.

Autoritarna vlast stvara još veće požare. Koji mogu da se ugase na ulici socijalnom revolucijom poniženih, opljačkanih i siromašnih. Ni hapšenje opozicionara koji koračaju u koloni sa sto ljudi ne može sakriti istinu o nesposobnosti režima. Demokratija uvek mora da bude za one koji suprotno misle. Ako svi isto mislimo, eto požara koji može da nas sve proguta.

ITALIJA - Prešao sam za četri dana 500 kilometara po severnoj Italiji. Obilazio sam privredu i pravio nove poslove. U Veneciji dva sata parkiranja košta 26 evra. Na Trgu sv. Marka hiljade ljudi šetaju, gotovo niko ne sedi u baštama restorana. Pola litre vode iz flašice i jedan espreso smo platili 18,60 evra. Malo pivo u Milanu u restoranu kraj Doma je devet evra. Takođe nema gužve. Konobari su izašli ispred restorana i dosađuju se.

U Firenci gužva na ulicama. Stampedo turista juri, gleda i ništa ne kupuju. U Bolonji smo sami sedeli u kafiću i pili sok. Na putu za Đenovu benzin dizel košta 1,36 evra, u Parmi 1,26 evra, u Sloveniji 1,17 evra.

U Trstu je naš domaćin Zoran Blagojević priredio večeru, na Kanalu u neposrednoj blizini spomenika Džojsu, na opšte zaprepašćenje mladog bračnog para iz Beča koji su čitavo veče pili pivo i sok. U krizi se ne večera. Prema nezvaničnim procenama Italija je u gubicima 2.000 milijardi evra. Kriza se vidi na svakom koraku. Šta će se desiti?

Hoće li gangsteri sa Volstrita de se poigraju Italijom kao sa Grčkom? Ko će da plati tolike dubioze? Koliko evra još treba štampati? Predsednik Napolitano traži promenu Ustava. Hoće da ograniči vlast Berluskoniju. Premijer je na odmoru i odgovara - ko vas j...!

Seks mu ne treba. Dovoljno je da ima podanike.