Natrag

Nasilje

Nasilje

Policijska država: Anarhija je uvek uvod u diktaturu

 

Vaške ponovo ubijaju Buhe

 

   Monstruozni ubica Sretko Kalinić isporučen je Srbiji. Saopšteno je da je specijalni istražni sudija Višeg suda u Beogradu pokrenuo istragu, kojom treba da se utvrdi Kalinićeva odgovornost za još tri ubistva.

Ovaj čin, međutim, i u Srbiji (ponovo) otvara desetine pitanja koja zadiru u samu srž unutrašnjeg bezbednosnog sistema Srbije kao policijske države, i to - loše  

 

Milica Grabež

 

   Slučaj Sretka Kalinića pokazuje da srpskom policijom i bezbednosnim službama vlada organizovana kriminalna grupa, koja prikriva svoja ranija zlodela. Teror "snaga reda" sve je uočljiviji, a građani su sve nesigurniji u svoju bezbednost i imovinu.

Mediji u Hrvatskoj "priopćili" su da je Kalinić u bolnici priznao istražiteljima hrvatske policije da je ubio više od dvadeset ljudi, opisujući detaljno te događaje. Na tom spisku bio je i general policije Boško Buha, koji je ubijen 10. juna 2002. godine na Novom Beogradu, ispred hotela Jugoslavija.

U toku akcije "Sablja", koja je pokrenuta nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, jedan od uhapšenih članova zemunske bande, Dušan Krsmanović, priznao je da je učestvovao u Buhinom ubistvu, i da je u Buhu pucao Sretko Kalinić!

Priznanje Dušana Krsmanovića sakriveno je u fioku, po nalogu tadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada Milića. Zataškavanje je, po svedočenju ministra Dušana Mihajlovića, pravdano činjenicom da je, po Krsmanovićevom priznanju, ubistvo naručio Milorad Ulemek, koji je sa svojom svitom bio dvesta metara udaljen, dok je Kalinić izvršio njegov nalog, ali da Legija još nije bio lišen slobode.

Za ubistvo generala Boška Buhe beogradska policija optužila je Željka Maksimovića, Nikolu Maljkovića, Dragana Ilića i Vladimira Jakišića! Proces je montiran, po nalogu Ulemeka, u organizaciji tadašnjeg načelnika SUP-a Beograda Milana Obradovića! Gospodin Obradović je bio aktivni član bande Dušana Spasojevića.

 

Podli monter

 

Da podsetimo: Dušan Spasojević naređuje inspektoru Slobodanu Pažinu da lažno optuži ovu četvoricu za Buhino ubistvo. Dovodi u policiju lažnog svedoka Slobodana Resimića, koji, navodno, zna ko je ubio generala. Lažnog svedoka dovodi uz saglasnost Milana Obradovića! Potom Nikolu Maljkovića i Dragana Ilića hapsi banda Dušana Spasojevića, divljački ih mučeći. U prostorijama Bezbednosno-informativne agencije i Milorad Ulemek je ašovom udario nesrećnog Dragana Ilića Limara, koji je bio na samrti od batina!

Na suđenju navodnim Buhinim ubicama svedočio je i Ulemek, koji je za tu "priliku" doveden iz zatvora, i koji je priznao da je ašovom udario Limara, izvinjavajući mu se. Inspektor Pažin, takođe doveden iz zatvora, priznao je da je potpisao krivičnu prijavu protiv Buhinih ubica, uveren da će je sudija odbaciti jer je bila "tanka". Ali sudija nije imao hrabrosti to da učini.

Montiranje procesa teklo je uz saglasnost Milana Obradovića.

Istina je, ipak, izašla na videlo. Veće specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu oslobodilo je kasnije optužene od optužbe da su ubili generala Buhu.

Zbog montiranja procesa, nasilja nad okrivljenima, prikrivanja krivičnih dela, istražni sudija odredio je pritvor i Milanu Obradoviću, koji je u međuvremenu smenjen s dužnosti načelnika SUP-a Beograda.

Pre tri godine optužnica protiv Obradovića povučena je, bez obrazloženja!

 

Od njega ne mogu ni drugi da rade

 

Događaji koji su usledili pokazali su da se zemunski klan u srpskoj policiji konsolidovao.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić doneo je, na opšte zaprepašćenje policije i javnosti, rešenje kojim se Milan Obradović postavlja za pomoćnika direktora policije Srbije. Ministar, po Zakonu o policiji, ne postavlja pomoćnike direktoru policije, kojom inače, po ovom zakonu, rukovodi isključivo direktor policije. Da ironija bude veća, aktuelni direktor policije Milorad Veljov je potpisao krivičnu prijavu protiv Milana Obradovća, po kojoj je on i - uhapšen.

Gospodin Dačić je, navodno, hteo da ubije dve muve: da se dodvori Draganu Šutanovcu, ministru odbrane, koji je tražio da se Obradović unapredi, a i da ponizi direktora policije, koji nije želeo da podnese ostavku! Na predlog potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, bolesnik i psihopata Milan Obradović postavljen je za direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija! Da nadzire svoje saborce iz zemunskog klana! Da ne progovore.

Državni sekretar Slobodan Homen kuka na sav glas da je rad u Ministarstvu pravde skoro nemoguć od buke koju stvara Milan Obradović vikom i psovkama na svoje saradnike.

Za svoje savetnike Obradović, suprotno zakonu, postavlja penzionisane policajce, sa punom platom. Budo Poluga i Dušan Lisulov su novopostavljeni savetnici gospodina Obradovića, a Slavko Zindović je postavljen za zamenika upravnika KPZ u Sremskoj Mitrovici!

Uloga Ivice Dačića u kriminalizaciji policije i bezbednosnih službi tek treba da se ispita.

Jadranko Petkov, načelnik Uprave kriminalističke policije, u vreme dok je načelnik SUP-a bio Milan Obradović, postavljen je za pomoćnika direktora BIA! Umesto da bude utvrđena njegova i Obradovićeva odgovornost za učešće u zemunskom klanu, u ubistvu generala Boška Buhe, ubistvu poznatog slikara Dragana Maleševića Tapija, koji je udavljen kesom u prostorijama SUP-a Beograda, Jadranko Petković je prebačen u tajnu službu bezbednosti!

 

Nezainteresovani za ubistva

 

Rešenjem ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, dakle opet suprotno ovlašćenjima, i uprkos protivljenju direktora policije, koji po zakonu postavlja komandanta Žandarmerije, za prvog čoveka ove policijske formacije postavljen je Bratislav Dikić zvani Đavo! Gospodin Dikić je kao pripadnik SAJ-a na Kosovu ubio kolegu, a drugog teško ranio. Umesto da odgovara za ovaj zločin, Dikića je ministar Dačić postavio za komandanta vojno-policijske formacije, koja je pod njegovom komandom. Odluku o postavljenju Dačić je doneo da bi udovoljio molbi Ivice Petrovića, današnjeg zamenika direktora BIA.

Ministar vojni Dragan Šutanovac izjavio je da sa ministrom Dačićem ima odličnu saradnju! Ministar Šutanovac više od dve godine ne pozdravlja se i ne razgovara sa predsednikom Republike Borisom Tadićem! Sa Dačićem je veliki prijatelj! Ivica Dačić voli da je prijatelj sa onima koji imaju velike pare. A naš list godinu dana piše o pljačkama Šutanovca i njegovog kuma i pomoćnika Ilije Pilipovića.

Kada je Županijski sud u Zagrebu doneo odluku o izručenju Sretka Kalinića Srbiji, srpske vlasti su došle u nepriliku. U odluci o ekstradiciji mora da se navede razlog izručenja. Hrvatska policija dostavila je srpskoj policiji - ministru Ivici Dačiću - službene beleške o obavljenim informativnim razgovorima s Kalinićem, u svojstvu osumnjičenog, a po odobrenju istražnog sudije. Kalinić je opisao, skoro detaljno, sva ubistva. Za mnoga od ovih ubistava Kaliniću nije suđeno.

Ostaje nejasno ko je odredio da se od Ministarstva pravde Hrvatske traži dopunska saglasnost da se Kaliniću u Srbiji sudi za samo tri ubistva, koja je on, kako je navedeno, počinio 2004. godine. Za ostala ubistva srpska policija i pravosuđe - nisu zainteresovani. Oni koji budu ispitivali ovaj skandalozni postupak srpskih vlasti krivce moraju da traže u grupi koju čine ministar Ivica Dačić, ministarka pravde Snežana Malović, direktor BIA Saša Vukadinović...

 

Sve za zaštitu bahatih

 

Kada je u Zagreb poslat službeni zahtev Ministarstva pravde Srbije da se odobri suđenje Sretku Kaliniću i za ubistva trojice pripadnika zemunskog klana, Milan Obradović je priredio svečanu večeru za oko 40 prijatelja, među kojima su bili i oni koje pominjemo u ovom tekstu. Njemu je laknulo. Ubistvo generala Boška Buhe, koga je on nasledio na mestu načelnika SUP-a Beograda, ostaće pod lažnom optužnicom. Smrt Dragana Maleševića Tapija i ubistva građana u prostorijama SUP-a Beograda, dok je on bio načelnik, ostaju i dalje kao - "zadesna smrt"!

Nasilje policije nad građanima počelo je da postaje nesnosno. Svaki napad policije na građane ministar Ivica Dačić opravdava! Mnogo je nerazjašnjenih ubistava, pljački, razbojništava... Ministar Dačić je obećao da će svi "slučajevi nasilja nad građanima biti ispitani". I ništa dalje.

Samo kada je elita ugrožena, ministar naređuje i dozvoljava šire policijske akcije. Podsetimo se da je pre nekoliko meseci, na poziv Nenada Čanka, iz jednog novosadskog noćnog kluba, da je, navodno, napadnut, policija uhapsila i skoro do smrti prebila ljude koji su obezbeđivali noćni klub, i pokušali da spreče pijanog košarkaša Partizana Strahinju Miloševića da pravi incidente i uznemirava goste. Sve Čankove terevenke srpska policija pokriva i prikriva.

Samo u Beogradu nedostaje oko tri hiljade policajaca! Jer, srpska policija se danas, kao nikada u svojoj istoriji, koristi kao telesna garda srpskim političarima i partijskim funkcionerima. Desetina policajaca čuva Srđana Šapera, Dušana Petrovića, Dušana Elezovića i stotinak funkcionera stranaka koje čine vladajuću koaliciju.

Srbija je siromašna zemlja, ali gamad iz Demokratske stranke, G17 plus, SPS-a i Čankovih sledbenika, voli da danonoćno budu pod zaštitom policije. O trošku poreskih obveznika! Najvulgarnije je šepurenje predsednice Narodne skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović, koju i na friziranje prati deset telohranitelja. Kojima se to tako važnim i mutnim poslovima bavi gospođa Đukić Dejanović!

 

Da li broj telohranitelja označava društveni status? Postaju li policija i tajna služba otuđeni deo društva, van kontrole, spremne da postanu države u državi? Sve govori u prilog tezi da se to već desilo i da ćemo imati problema sa snagama "reda i mira". Jer policija je u intervencijama sve brutalnija, a ministar to opravdava, bez ustezanja.

U sledećim brojevima opisaćemo kriminal i zloupotrebe u MUP-u Srbije.

 

 

 

 

 

I žrtve rangirane

 

I dok je elita pod danonoćnom zaštitom, građani su sve ugroženiji. Od privatnih policija, privatnih obezbeđenja, od nasilnika raznih boja, koji u policiji imaju svoje saradnike i zaštitnike. Ubistvo Ranka Panića, kojeg je usmrtila policija, nije rasvetljeno. Gomilaju se ljudske nesreće, a policija ćuti. Samo je elita zaštićena.

Kada građanin na ulici podvikne na režimskog novinara, na likove iz nevladinih organizacija, policija je odmah tu da svim snagama privede izgrednika. Ministar se oglašava, uverava, saopštava da će sve biti učinjeno. Kada nastrada neko ko nije po volji američkih diplomata, Dačića zabole za njih. Kao za velemajstora Zdenka Krnića, čoveka koji je zadužio srpski šah, kojeg je pogazio motociklista na pešačkom prelazu, a sve to zabeležila je i kamera. Ali, zašto ministar da troši reči na čoveka koji nije član njegove partije ili koalicije!

(Ne)sigurnost građana Srbije svakim danom je sve vidljivija, a primeri nasilja narastaju vrtoglavom brzinom.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane