Na licu mesta

Senta: Grad iz kojeg se odlazi

 

Zašto nema spomenika konobaru

 

   Bojan Pajtić je svoj dvorac u rodnom gradu gradio noću da komšije ne gledaju sav taj luksuz. Zbog pritisaka i Srbi i Mađari se iseljavaju, a predsednik opštine je u neofašističkom pokretu Mađarske

 

Aleksandar Pavlović

 

Rodni grad velikog srpskog pisca Stevana Sremca, Sentu, u kojoj živi oko 30.000 stanovnika, naseljavaju gotovo isključivo Mađari koji čine 95 odsto stanovništva. Senta je, inače, centralni deo regije, naseljene većinskim mađarskim stanovništvom, u koju ulaze opštine Ada, Mol, Kanjiža, Horgoš, Bačka Topola, Mali Iđoš, pa sve do Subotice gde živi 45.000 Mađara. Ukupno ovde živi oko 200.000 Mađara.

Vojvođanska vlast i strogo kontrolisani srpski mediji prećutkuju, radi mira u kući i opstanka vladajuće koalicije, katastrofalnu situaciju na severu Bačke. Malo preostalih Srba iz ovih opština gledaju da svoju decu prebace do Novog Sada ili Beograda ili čak i u unutrašnjost Srbije, svesni da za njih ovde nema budućnosti. Oni koji moraju da žive u mestima sa većinskim mađarskim življem prinuđeni su da ćute, jer ako išta progovore bivaju proglašeni srpskim šovinistima, što podrazumeva razne vrste šikaniranja. Najveći strah je od gubitka posla, što se neretko dešavalo i to na najperfidnije načine, počev od bojkota prodavnica sa srpskom robom pa do direktnih otkaza. Zbog svega toga naši sagovornici pristaju da im se objave samo inicijali.

 

Ne poštuj svoju državu?

 

   Profesor nekada elitne senćanske gimnazije Radovan S. priča:

"Duboko sam ubeđen da za sever Bačke ima samo dva puta. Jedan je da, ako uskoro Srbija ipak postane članica EU, dođe do tihe amputacije ove regije jednostavnim odbijanjem poslušnosti srpskoj vlasti, a u suprotnom u igri je drugi scenario, koji će nastupiti za koju deceniju, a možda i pre kada ovde ne bude Srba. Tada već vidim kosovski scenario i da će Mađari inscenirati incidente poput kosovskih Albanaca."

Situaciju još gorom čine Srbi koji su u vlasti i kojima je jedino cilj da tiho prodaju Sentu i ostale severno-bačke opštine i da sa tim parama pobegnu u unutrašnjost, a ovde će ostati samo sirotinja koja će stradati. Da li treba išta više da se kaže od činjenice da je u Senti od dolaska nove vlasti promenjen naziv čak 64 ulice sa srpskim imenima i većina ih je dobila mađarska imena. Tako više nema ni Beogradske ulice, koja je sada Arpadova, nema Kosovske, ni JNA, ni Ive Lole Ribara... Dakle izbrisano je skoro sve što podseća na Srbiju i Jugoslaviju, a kada su shvatili da će biti suviše upadljivo ako sve ulice budu imale mađarska imena onda su nekim ulicama počeli da daju neutralna imena koja ništa ne znače, poput Novi šor, Troparska i slično.

Inače, za vreme Drugog svetskog rata, za vreme Racije januara 1942, kada su mađarski fašisti ubili preko 4.000 Srba, u Senti ih je stradalo proporcionalno najviše, a broj ubijenih Srba i Jevreja je veći samo u Novom Sadu. Kada su jedinice Peka Dapčevića oslobodile Sentu, streljano je dosta senćanskih Mađara zbog kolaboracije sa fašistima, a među njima su bila i četiri senćanska doktora, koji su hortijevcima pokazivali gde su srpske kuće.

Danas je predsednik Skupštine opštine Sente Sabo Rac (Rac je, inače, mađarski izraz za Srbina), član neofašističkog mađarskog pokreta "64 županije", koji je u Mađarskoj zabranjen, a čijem predsedniku Laslu Torockaju je na pet godina zabranjen ulazak u Srbiju.

Profesor Radovan S. nastavlja:

"Meni su moji prijatelji Mađari pokazali nekoliko snimaka na kojima je Rac govorio na stranačkim skupovima, ali i sastancima Mađarske nacionalne zajednice, gde je on javno izjavljivao da Senta nije u Srbiji. Ko se god pobunio protiv njegove šovinističke politike bio je smenjen, bio on Srbin ili Mađar. Tako je smenjen i Zolika Pek, koji je bio direktor Komunalnog preduzeća u kome danas rade samo tri Srbina. Njegova jedina greška je bila što je poštovao državu Srbiju."

Senćanska vlast sve radi kako bi iritirala Srbe. Podigla je ogroman spomenik bezimenom skeledžiji, a jedini ovde poznat skeledžija je bio jedan koji je uhvaćen od strane austrougarskih vlasti i osuđen, jer je veslom poubijao dosta Srba i bacio ih u Tisu. Što nisu napravili spomenik konobaru, kondukteru ili nekom sličnom?

 

Nikad manje Srba

 

Ništa bolja situacija nije ni u sudstvu niti u policiji, gde glavnu reč vodi Bojan Pajtić, koji je u Senti napravio ekstra luksuznu kuću u ulici Stanoja Glavaša 13, koja nije na sprat, ali je zato napravljena u dubinu dvorišta. Jedna od prvih komšinica Bojana Pajtića, Mađarica, svedoči za Tabloid kako je zidan Pajtićev Skadar na Tisi:

"Pajtić je na očevom placu napravio kuću iz snova, dok mi nemamo šta da jedemo. U nju je sigurno uloženo na stotine hiljada evra i sam bog zna kako ona izgleda iznutra, jer su majstori čitav enterijer unosili noću da sirotinja ne bi gledala šta se unutra radi i kakav je luksuz ugrađen. On u kuću dolazi isključivo noću sa nekim društvom. Mi Pajtića pamtimo kao dobro dete, malo iskompleksirano zbog mršavosti i velike belege od opekotine na ruci koju je stalno prikrivao."

Kako Pajtić rukovodi svojim rodnim gradom, možda najbolje govori sudija Zoran Prodanović, koji kaže da ni sam ne zna kako je preživeo reizbor:

"Stanje u sudu, tužilaštvu i SUP-u Senti je prava katastrofa, a niko ništa ne preduzima. Godinama nije razjašnjeno ubistvo najpoznatijeg srpskog advokata Momira Lazića, a tolerišu se neviđene krađe. Tako su uništeni mlekara i komunalno preduzeće kao i mnoga druga. U Senti ne radi niti jedna srpska firma, jer Mađari neće da kupuju srpsku robu. U gradu su ostala još dva srpska kafića, Don i kafana Gorštak. Sve bi naravno bilo bar malo bolje da bar policija radi svoj posao, ali i tu se Pajtić pobrinuo da preko svojih ljudi uvede nered, tako da je već odlučeno da na mesto načelnika SUP-a Senta dođe korumpirani inspektor Todorović, za koga se zna da poseduje kuće i stanove. Sve je to unapred smišljeno kako bi se sve rasprodalo i očistilo od Srba. Procentualno u Senti nikada nije živelo manje Srba, pa čak ni posle genocida u Raciji 1942."

Glavne Pajtićeve poluge za sprovođenje ovog poslednjeg, tihog egzodusa ovdašnjih Srba su Slobodan Bordoški, direktor Ekonomske škole i predsednik senćanskog DS-a, kao i poslanik DS-a Aniko Žiroš-Jankelić, koja je bila i poslanik u Skupštini Srbije. Ova profesorka fizičkog, inače udata za Srbina, uslikala je proletos grupu senćanskih osnovaca srpske nacionalnosti koji su sedeli na pijaci i uz sokove proslavljali svoje diplome. Ta slika objavljena je u Mađarsou i potpisana kao "Skup mladih i pijanih srpskih učenika koji kvare svoje senćanske vršnjake". Inače Mađarso dotira Vlada Vojvodine. Urednici tog lista su digli čitavu harangu protiv Srbije, jer nije dozvolila ulaz u zemlju rok grupi "Karpatija", za čijom je trojicom članova raspisana i poternica.

U tim novinama se pljuju i svi Mađari koji su uspešni i koji rade za dobrobit Srbije, poput doktora Agoštona, direktora i jednog od osnivača Banje Kanjiža. Baš zbog toga je najteže Mađarima koji poštuju državu Srbiju, jer se oni nalaze između čekića i nakovnja.

Ima i Srba koji gledaju samo svoj interes, a ne opštu dobrobit. Jedan od takvih podobnih Srba je i senćanski sveštenik Mlađen Jović, koji je prisvojio 20 hektara parohijske zemlje. Kad ima drugog posla, on neće da dođe ni da sahrani svoje vernike, već ostavlja da to urade katolički popovi po svojim običajima. Poslednji je tako prošao neki nesrećni senćanski Srbin pod prezimenom Šarko na zaprepašćenje rodbine i prisutnih na sahrani.

 

 

 

 

Đerđ Juhas stradao zato što je govorio za Tabloid

 

I u Kanjiži se nastavlja progon onih koji poštuju zemlju u kojoj žive.

Jedan od najvećih kanjiških privrednika, Laslo Horvat, koji u svojim radnjama zapošljava 50 radnika, za Tabloid kaže:

"Sramota je kako se ponaša predsednik opštine, advokat Mihalj Njilaš. On sprema u evrima višemilionsku pljačku građana Kanjiže u narednih dvadeset godina, na koliko je raspisao tender za komunalne usluge. Ugovor je zaključen 21. septembra prošle godine između Opštine i Bratner otpadne privrede d.o.o iz Novog Bečeja, iza koje stoji austrijski kapital. Ta firma je prošla na opštinskom tenderu sa jednom cenom, ali čim je potpisan ugovor ona je povećala cenu komunalija sa 10 na 32 dinara, iako je na republičkom nivou za prošlu godinu bilo dozvoljeno poskupljenje od osam odsto. Za slučaj raskida ugovora sa Bratnerom od kojeg je Njilaš uzeo proviziju, nije nadležan domaći sud, već po ugovoru onaj u - Austriji!"

Vlasniku špedicije na Horgošu Đerđu Juhasu, bivšem ratniku na hrvatskom ratištu, koji je imao hrabrosti da priča za Tabloid jer mu smeta mađarski šovinizam i poštuje srpsku državu, nakon teksta u kome je ispričao kako mu je nezakonito oduzeto oružje u vrednosti od 3.000 evra, policija u Kanjiži i dalje šikanira. Službenik koji mu je nezakonito uzeo pušku, karabin i pištolj, inspektor Reketski Titus, imenovan je za načelnika kanjiške PS.

Posle Juhasove izjave o fašističkom divljanju u Kanjiži, koje je obezbeđivala policija, sudija u Kanjiži Bernat Magdolna našla je lažnog svedoka u liku i delu nepismenog radnika Jožefa Berenja. Ispitivala ga je na mađarskom, ali mu je poturila da potpiše zapisnik na srpskom. Čovek je sve rekao kako jeste, a onda je verujući sudiji potpisao - lažni zapisnik.