Na licu mesta

Ruka ruku mije, pogotovo ako su ruke policije

 

Kako Brojčin maligane broji

 

Na druženjima, na kojima je Željko Lazić, zamenik načelnika unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nezaobilazna ikebana, a Milan Brojčin, komandir policijske ispostave u Adi, glavni kupler-majstor, formira se kadrovska politika pokrajinskog MUP-a, ali se određuju i mere za neposlušne

 

Arpad Nađ

 

Željko Lazić je danas zamenik načelnika unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i savetnik za informisanje. Potekao je iz PU Kikinda, gde je morao da da otkaz kada je uhvaćen u naplaćivanju svojih usluga, kako u novcu tako i u naturi, i drugim propustima u radu.

Njegovo vaskrsnuće i ponovni nagli politički uspon počinju jednom saobraćajnom nesrećom u leto 2008. Tada je, vozeći putnički auto u pripitom stanju, u mestu Sajan naleteo na motociklistu Ištvana Demetu. Željko je u trenutku nesreće imao više od dva promila alkohola u krvi.

I pored toga, Lazić nikada nije odgovarao, jer je pretio Demetu i njegovim ukućanima da slučajno ne podnose prijavu. Ovakav, sa puterom na glavi, on je bio idealno rešenje za visoku funkciju u unutrašnjoj kontroli, jer se takvim lako manipuliše. A Lazić se potrudio da napravi dovoljno drugih zlodela zbog kojih bi ga imali u šaci.

Čovek je, jednostavno, sklon čašici i vožnji u pijanom stanju.

Jedan od njegovih pajtosa je Milan Brojčin, komandir policijske ispostave u Adi. I baš taj Brojčin pokazuje posebnu sklonost ka pomaganju pijanim vozačima. Tako je u novembru 2009. pomoćnik predsednika SO Ada Željko Prekajski svojim vozilom udario nepropisno parkiranu - kuću. Na uviđaj je izašla ekipa policije, a Prekajski poziva Brojčina, koji svojim podređenima naređuje da ne sačinjavaju zapisnik, a izveštaj o intoksikaciji pijanog vozača netragom nestaje. Stanarima kuće nije ostalo ništa drugo nego da štetu poprave o svom trošku.

Odmah posle toga Brojčin od SO Ada dobija osam mobilnih telefona pojedinačne vrednosti između 500 i 850 evra, a račune za njihovo korišćenje takođe pokriva Skupština opština.

Uzgred, takođe kao protivuslugu, Brojčin dobija mogućnost da se gosti po najelitnijim lokalima u Senti, istim onim u koje svraćaju eminentni kriminalci. Račune ne plaća iz svog džepa, već na potpis. Kome se posle toga šalju ti računi na realizaciju i po kom osnovu, nije nam poznato.

Tako je Brojčin rado viđen gost i u lovačkoj kući Irmenjija, tasta predsednika opštine Ada. Sa njim tamo svraća i Željko Lazić, čija je uloga da svaki put kada se pokrene neka istraga protiv Brojčina istu zaustavi slanjem unutrašnje kontrole da provere baš iste one koji istražuju Brojčina. Tako se dešavalo da bude lustriran i tužilac iz Subotice koji je pokušao da pokrene istragu o ovim kriminalcima u uniformama.

Uz terevenke u lovačkoj kući ide i lov na kome učestvuju i mnogi političari. Na tim druženjima, na kojima je Željko nezaobilazna ikebana, a Brojčin glavni kupler-majstor, formira se kadrovska politika pokrajinskog MUP-a, ali se određuju i mere za neposlušne.

Jednom prilikom je Brojčin dobro zabrljao, pa je lično direktor policije Veljović naložio istragu povodom cepanja jednog izveštaja o alkoholisanosti vozača. Tu već Brojčinu nisu mogli da pomognu ni Lazić ni lovačka kuća, pa je morao dublje da zagrabi u vreću sa blagom. Tom prilikom se radilo o dežurnom vozaču u alkoholisanom stanju Stajki Simidinu, dobro uglavljenom u fisove koji kontrolišu pekare i poslastičarnice tog kraja.

Simidin je već bio poznat policiji po svojoj obesnoj vožnji kada je u Temerinu mrtav pijan izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su na licu mesta poginuli jedan muškarac i njegova trudna supruga. Krivac za nesreću beži sa lica mesta i odmah zove svoje rođake vapijući za pomoć, a ovi angažuju Brojčina koji sređuje da nestane izveštaj o Simidinovoj alkoholisanosti i da sudija ima razumevanje za počinioca.

Epilog ove tragedije je da je Simidin dobio godinu dana zatvora uprkos tome što je prethodno bar 30 puta hvatan pijan za volanom, a izdašni rođaci čudnih imena sakupili su onoliko para koliko je Brojčinu trebalo da se zataška afera sa nestankom veštačenja. Poginule muža i ženu i njihovu još nerođenu bebu niko više nije spominjao.