Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Sluaj Montaa: Pripomogli Vlahovi, Cvetkovi, Nicovi, a radnici nemaju ta da jedu

 

Montana konstrukcija za demontau drave

 

Srpski san se razlikuje od amerikog u tolikoj meri da on podrazumeva brzo bogaenje bez ikakvog linog truda i sopstvenih sredstava. Crnogorski san podrazumeva prvo dolazak iz kreva u Beograd, pa onda ostvarivanje srpskog sna. To je polo za rukom Miomiru Pajkoviu, vlasniku nekadanjeg giganta Montaa iz Beograda

 

Milica Grabe

 

O razvojnom putu Miomira Pajkovia od gologuzana, preko direktora, do vlasnika Montae ve smo pisali pre dve godine. Kao direktor, on je bez ikakve odluke bilo kog organa, preduzee izveo na tender za privatizaciju, gde ga je i otkupio. Devedesetih je Republika agencija za procenu vrednosti drutvenog kapitala procenila ga je na 20 miliona nemakih maraka.

Kada je na red dola privatizacija, tadanji ministar Aleksandar Vlahovi Pajkovia savetuje da novu procenu prepusti preduzeu Cekos, tada u vlasnitvu dananjeg premijera Mirka Cvetkovia. I, gle uda, ono to je pod sankcijama vredelo 20 miliona, sada odjednom vredi samo neto vie od milion maraka. Kao fiziko lice Pajkovi je od Agencije za privatizaciju dobio mogunost da ionako budzato prodatu firmu plati u est jednakih godinjih rata, i to preko Kapital banke kontroverznog ora Nicovia.

Danas, osam godina posle privatizacije, Montaa je oerupana, a ono to je od nje ostalo pred steajem je ije se uvoenje oekuje svakog dana. U trenutku privatizacije ovo preduzee je zapoljavalo preko 560 radnika, danas ih ima 242, koji uglavnom sede kod kue na neplaenom odmoru od juna 2008. godine. Njihove akcije Montae potpuno su obezvreene i veina njih nema naina da prehrani porodice, jer bez reenja o neplaenom godinjem odmoru na koji su usmeno poslati, ne mogu da ostvare nikakva prava koja pripadaju nezaposlenima i socijalno ugroenim sluajevima.

Neki od njih prihvataju da sami zatrae raskid radnog ugovora, pri emu im Pajkovi kao nadoknadu izdaje lana uverenja o ostvarenim prihodima, na osnovu kojih oni zatim od drave dobijaju vei iznos pomoi za nezaposlene. Umesto da socijalni program plaa iz sopstvenog depa, Pajkovi se dosetio kako da opljaka budet koji svi mi punimo.

U isto vreme dok radnici gladuju, vlasnik Montae, koji je tu uposlio celokupnu svoju uu i iru porodicu, u najuem centru grada u prestinoj Cvijievoj ulici na broju 37 kupuje viespratnu vilu. Novac za nju, sumnjaju radnici, Pajkovi je stekao prodavi imovinu Montae na Kosmetu (dva hektara zemljita i 3.500 kvm poslovnog prostora) i to jo 1998. godine, nikome drugom do Bedetu Pacoliju, najveem finansijeru teroristike OVK. Ovako steeni novac nikada nije legao na raune Montae, ve na privatne raune direktora Pajkovia. Sa istim Pacolijem Pajkovi je na graevinskim poslovima donedavno saraivao i u Kazahstanu.

U svojoj Crnoj Gori Pajkovi kupuje na veliko. Tamo osniva erku firmu beogradske Montae, ali i sopstvena preduzea kojima pored radne snage i mehanizacije bez nadoknade iznajmljuje i materijal beogradske Montae. Kako se to iznajmljuje potroni materijal, jo niko od nadlenih nije hteo ni da proverava, pa su tako skladita i radionice beogradske Montae ispranjeni.

Na ovaj nain Pajkovi u Crnoj Gori brzo i lako kupuje nekadanji Termovent iz Andrijevice, danas MP Klima, zatim hotel Akvamarin i ak 58 apartmana i lokala u ulici Majdanski put bb u Budvi. U Podgorici je Montaa nekada imala kuu u Bohinskoj ulici 18, gde je bilo njeno predstavnitvo, ali ona nije uneta u imovinu preduzea prilikom privatizacije.

Bez uplate na raun preduzea isto su prodate i nekretnine na Vodovcu (takoe se ne pominju u proceni vrednosti uraenoj od strane Mirka Cvetkovia), dok je imovinu predstavnitva u Moskvi Pajkovi velikoduno ustupio svom kumu Boidaru Vuuroviu.

Pod sumnjivim okolnostima Montaa je ostala i bez jednog sprata u zgradi svoje centrale u beogradskoj Kosovskoj ulici. Navodno je ta nekretnina menjana za repromaterijal, koji, meutim, nikada nije stigao u magacine Montae, ve je odmah prebaen u druge Pajkovieve kompanije. Njegov sin Miroljub Pajkovi, osim to je zaposlen u Montai kao zamenik generalnog direktora, odnosno svog oca, u tatinoj firmi Maluva je direktor, a sam je suvlasnik u Misam-Investu. Poto su oba ova preduzea u graevinarskoj brani, veruje se da je pomenuti materijal tu zavrio.

Vrednost radova Montae u inostranstvu samo na osnovu predrauna procenjena je na 15 miliona evra. Ni dinar od tih para nije stigao u beogradsku centralu. Da bi konano zatakao sve tragove svog kriminalnog poslovanja i ono malo imovine to je ostalo preduzeu razdelio svojim prijateljima, Pajkovi Montau gura u steaj. Formalni razlog za blokadu rauna i steaj naen je u jednom ugovoru iz devedesetih godina po kome je Montaa dunik, a isti je potpisao sam Miomir Pajkovi, tadanji direktor, a sadanji vlasnik i direktor.

Skoro 200 porodica radnika Montae i dalje nema ta da jede. Opljakane milione evra oni nisu ni videli.

 

 

 

Umesto da socijalni program plaa iz sopstvenog depa, Pajkovi se dosetio kako da opljaka budet koji svi mi punimo.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane