Natrag

Klizav teren

Klizav teren

Nemaka politika na Balkanu se ne menja

 

Pajac Bele kuće

 

Nemaka diplomatija je u bizarnom poloaju da brani interese svoje drave u regionu u kome tradicionalno prisustvuje samo kao okupatorska sila. A pri tome jo mora i da se dogovara sa zemljom koja u istom regionu tradicionalno vai za oslobodioca

 

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Jedini put kada je Nemaka bila na strani Srbije u modernoj istoriji bilo je na Berlinskom kongresu, kada je Oto fon Bizmark izdejstvovao proirenje Srbije i njenu nezavisnost od Otomanskog carstva. Od tada postoji reenica "gvozdenog kancelara" kako Balkan nije vredan da na njemu kosti ostavi i jedan jedini nemaki vojnik.

Ni danas Nemaka ne eli da rtvuje svoje sinove za sprovoenje neega to bi iz daleka moglo da se nazove "balkanskom politikom" NATO alijanse i Evropske unije. A i zato bi dok su tu Haris Silajdi ili Bajram Redepi, spremni da bombarduju, ako treba, jo deset pijaca sa svojim stanovnitvom kako bi dozvali amerike bombardere da napadnu Srbiju. Nemaka politika prema Balkanu ne menja se jo od vremena ubistva poslednjeg srpskog progermanskog kralja, Aleksandra Obrenovia.

Bez svilenih rukavica

 

Ono to se u nemakoj spoljnoj politici takoe ne menja ve decenijama, jeste njena potpuno nesposobna diplomatija. ak ni jedan Hans Ditrih Gener, koga su s pravom zvali doajenom evropske i svetske diplomatije, nije naao svilene rukavice u kojima bi izveo krvavi raspad SFR Jugoslavije, ve je sve odradio tako bahato i oigledno da je na kraju postao rtva svoje sopstvene ludake politike.

I nekadanji ministar u Saveznoj vladi Nemake, Oto varc-iling, nije uspeo da prikrije da stoji na platnom spisku muslimanskog lobija, pa je konano morao da se povue sa nemake politike scene. To mu, meutim, nije smetalo da kasnije preuzme mesto meunarodnog visokog predstavnika u BiH, dravi u kojoj se samo neku godinu ranije otvoreno svrstao uz jednu zaraenu stranu. Nije ga opametila ni blamaa da su za njegova mandata SAD prvi put stale na stranu Srba kako bi ih zatitile od ovog pomahnitalog muslimanskog plaenika.

Danas bi varc-iling opet da deli lekcije nepokornim Srbima, javno pozivajui nemaku vladu da se jae angauje na Balkanu. Samo, kako?

Bolna taka nemake diplomatije nije samo nedostatak kvalitetnih kadrova ve daleko vie nedostatak sredstava da se sprovede zacrtana politika. Skoro pola veka jedini posao nemakih diplomata bio je da se po svetu izvinjavaju za strahote Hitlerove politike. U isto vreme, srpske diplomate u okviru jugoslovenskog SIP-a aktivno su radile na stvaranju nesvrstanog pokreta, a neretko bili i jedini kanal za komunikacije izmeu dve svetske supersile. Razlika u iskustvu vie je nego vidljiva, bez obzira na to to je aktuelni beogradski reim uinio sve da otera stare i dovede nove, poslune kadrove.

Nemaka, osim toga, nema ni sredstva kojima bi bilo koju vladu u svetu privolela na saradnju i poslunost. U ovom sluaju Vuk Jeremi i njegovi saradnici iz srpskog MSP-a mogu slobodno da zahvale Grkoj i paniji to su iz nemake privrede isisale sva raspoloiva sredstva koja su u proteklim decenijama bila glavni adut nemake spoljne politike.

Kasa EU je prazna i Nemaka mora prvenstveno da brine kako da se ta rupa popuni. Zato Gvido Vestervele prilikom svoje nedavne posete Beogradu nije mogao da glumi zavrtaa ruku Slobodana Miloevia, Riarda Holbruka, iza koga je stajala najmonija vojna sila sveta. Iza Vestervelea, u najboljem sluaju, stoji - njegov deko. ak se i nemaka kancelarka Angela Merkel mudro dri po strani putajui svog neukog koalicionog partnera da baulja po svetskom diplomatskom parketu.

Blamiranje sa pompezno najavljenim dolaskom u Beograd, za koji se unapred znalo da nee doneti bitniji pomak u kosovskom problemu, nemaka diplomatija je jednostavno morala da preuzme na sebe. Dovoljno iskusna Hilari Klinton za ovo nije bila spremna da rtvuje ak ni nekog najnie rangiranog slubenika Stejt dipartmenta. Glava nemakog ministra spoljnih poslova tako je za Amerikance bila najjeftinije reenje.

 

Oprezno sa Moskvom

 

Poziciju lidera u Istonoj Evropi i Pribaltiku Nemaka nije smela da zauzme iz obzira prema svom nadmonom istonom susedu - Rusiji. Moskovska administracija je blagovremeno, ali i veoma energino, Berlinu dala do znanja da nije spremna da investira milijarde dolara za gasovod kojim bi se snabdevala Nemaka, ako e on da prolazi kroz region u kome Rusiju tretiraju kao neprijatelja. Tako je dolo do tihe i gotovo neprimeene preorijentacije baltikih republika i Poljske ka Rusiji, uz istovremeno formalno ostajanje i u EU i u NATO-u.

Istu poziciju Rusija zastupa i kada je u pitanju drugi krak gasovoda ka Evropi - "Juni tok". Da bi uopte poela realizacija ovog za Nemaku i Evropu od ivotnog znaaja vanog projekta, Moskva je traila da se u najmanju ruku potuju njeni interesi u regionu, u koji treba da investira milijarde svojih dolara. Kako ni Brisel a ni Berlin nemaju ni potrebna sredstva niti drugi nain da dou do energenata, crnomorski region i Balkan treba da budu ostavljeni Rusima. Zato je i upadljivo odsustvo iskusne Merkelove iz svih razgovora o destabilizujuim pitanjima Balkana.

Vestervele ovu poruku nije shvatio. Ili jeste, ali se odluio na teatralni potez kojim bi svima jasno demonstrirao da je Zapad izgubio uticaj u Jugoistonoj Evropi.

Prilikom svog dolaska u Beograd nemaki ministar imao je prazne ruke. Pretpristupni fondovi EU su ispranjeni, a Srbija nema odakle vie u Evropi da zajmi pare jer Evropa para jednostavno vie nema. Sve to moe ona investira u paniju, Grku i ostale svoje bankrote. Ba zbog potpune finansijske iscrpljenosti, EU trenutno ni ne razmilja o daljem proirenju, osim moda u sluaju Hrvatske. I sa te strane Vestervele, dakle, nije imao ta da ponudi.

U vremenima Holbruka ili Solane, Zapad je na raspolaganju imao i tap i argarepu. tap je danas polomljen - jer bi destabilizacija Balkana dovela do kanjenja realizacije "Junog toka" koji mnogo vie treba Evropi nego Rusiji - a argarepa je davno pojedena.

Nemakoj zaista treba novi pristup Balkanu, u tome se slau svi u Berlinu. Jedino to Vestervele, kao neiskusni politiar i jo neiskusniji diplomata, nije najbolje reenje sa osobu koja bi dovela do tih promena. Za razliku od Merkelove koja ima i zavidan kontraobavetajni sta, Vestervele uopte ne razume nijansirane odnose u meunarodnoj politici. On jo uvek nije uspeo da shvati da se srpska politika sve manje formira u Nemanjinoj a sve vie u Moskvi, i da bi zato pri svakom svom koraku na Balkanu trebalo paljivo da oslukuje eho sa Istoka.

Opet, za razliku od svog koalicionog partnera, kancelarka kao politiar realnosti shvata da evropska politika mora sve vie da se orijentie na potrebe najprostranije evropske i svetske zemlje - Rusije. Ono to Zapad zamera Tadiu, da svoje spoljnopolitike nastupe u vezi sa Kosmetom ne usaglaava sa njima, isto to Rusija zamera Vesterveleu. Ako Nemaka eli da nastavi politiku pribliavanja Rusiji i njenim neizmernim energetskim resursima, morae vie da se obazire i na ruske spoljnopolitike interese. Rusija eli stabilan Balkan, a to nije mogue postii bez Srbije ili, ak, protivno njenim interesima.

Vestervele e kad-tad morati da prihvati ovu realnost i da ubudue manje bude pajac Bele kue, a vie kreator moderne nemake spoljne politike. Ili od te politike nee biti nita.

 

 

 

 

ivo blato

 

Ozbiljni analitiari u Berlinu i oko njega od samog momenta najave Vesterveleovog putovanja u Beograd i njegovih ciljeva, postavljali su pitanje da li se Nemaka to dobrovoljno vraa u status amerike kolonije.

Neizbalansirana politika na Balkanu ve je donela dovoljno glavobolja Americi, smatraju upueni, i ona iz tog komara eli to pre da se izvue i posveti daleko vanijim problemima kao to su Iran ili Kina. Sa druge strane EU nema nikakav ni priblino jedinstven stav o ovom delu evropskog kontinenta, to se najbolje videlo na samom kosovskom primeru, ali i u beskonanoj diskusiji oko daljeg proirenja.

U taj politiki vakuum sve snanije ulazi Rusija sa petro-dolarima i primamljivou svog ogromnog trita. Kao poslednji doker, iz amerikog rukava je istresena Nemaka iji su interesi na Balkanu utemeljeni na istorijskim iskustvima.

Pod izgovorom da po koalicionom sporazumu spoljna politika spada u domen efa FDP-a, Gida Vestervelea, kancelarka Merkel se virtuozno izvukla iz ovog ivog blata. Primarni cilj njene politike je da sprei da Nemaka bude zdrobljena izmeu Amerike i Rusije ili razapeta zbog sveevropskih interesa. U to se nikako ne uklapa zastupanje pristrasne amerike politike u delu sveta koji Rusija tretira kao sopstvenu interesnu sferu.

 

 

 

Nemaka jeste privredni din i lokomotiva evropskog razvoja, ali je istovremeno i potpuno iscrpljena zalaganjem za ouvanje kako EU, tako isto i NATO-a, i u obe organizacije je najvei platia. Uz sve to, jedino pare sveta za koje se moe rei da je nemaka interesna sfera jeste Balkan.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane