Natrag

Rusija

Rusija

Centar za analizu globalne trgovine oružjem

Ubija koliko je dobro

   Rusija je započela praktičan analitički rad na sveobuhvatnom praćenju međunarodnog tržišta oružja i vojne opreme. Zato je osnovan Centar za analizu globalne trgovine oružjem (CAMTO), u kome se analiziraju globalna i regionalna tržišta oružja i vojne opreme. Direktor Centra je istaknuti ruski vojni ekspert Igor Korotčenko, pod čijom upravom rade profesionalni analitičari, stručnjaci iz oblasti odbrane ekonomije, vojno-industrijskog kompleksa i vojno-tehničke saradnje

Pripremio: Miodrag Dinić

 

Napredak i dostignuća na svetskom tržištu oružja i vojne opreme, gde je tokom proteklih godina Rusija dosledno na drugom mestu, uslovili su da se u Rusiji ustroji nacionalni obaveštajni centar na svetskom nivou, koji bi mogao da postane priznat i autoritativan, kao SIPRI, CRS i IISS, u oblasti stručnih ocena i analitičkih studija na globalnom tržištu naoružanja. Tako je nastao Centar za analizu globalne trgovine oružjem (CAMTO). Direktor ovog centra Igor Korotčenko je naglasio "da se Moskva do sada u proceni obima svetskog izvoza oružja oslanjala na zapadne analize i podatke njihovih centara, koji su često davali cifre koje su daleko od realnosti".

Rad Centra za analizu globalne trgovine oružjem odvija se u dva pravca - planiranje informacija o proizvodima i specijalnih projekata po narudžbi izvan organizacije. Integrisani pristup Centra treba da zadovolji različite potrebe kupaca. Lista CAMTO proizvoda uključuje:

 - Godišnje izdanje - Godišnjak CAMTO (statistika i analiza globalne trgovine oružjem). Pojavio se godišnjak koji obuhvata period 2002-2009,

- Mesečnu publikaciju - analitički magazin Svet trgovine oružjem,

- Nedeljnu publikaciju - pregled vojno-tehničkih informacija Monitor,

- Dnevne operativne podatke CAMTO.

Godišnjak će izlaziti svake godine u avgustu-septembru. Obim je 1.200 strana. Svaka tema sadrži statističku analizu oružja na svetskom tržištu u proteklih osam godina, kao što je to uobičajeno u većini vodećih zapadnih publikacija takvog tipa, koje se profesionalno bave istraživanjem, analizom i trgovinom oružja na globalnom nivou.

Podela na regione

   Godišnjak CAMTO - 2009, prema procenama i vojnih stručnjaka Rusije i Zapada, predstavlja referentnu publikaciju. Ona je neizbežan materijal potreban za sveobuhvatnu analizu i procenu vojnih hardvera na tržištu regiona u svetu. Na primer, cene opcije ugovora navedene su u dolarima u vreme njihovog sklapanja. Ovo eliminiše nejasnoće u proceni uvoza i izvoza oružja u svetu zbog značajnih promena deviznog kursa tokom tog nekog perioda.

Kao osnova za izračunavanje tog perioda uzima se osmogodišnji ciklus, kao što je uobičajeno u većini vodećih svetskih analitičkih istraživačkih centara. Ovaj vremenski period je najoptimalniji, uzimajući u obzir ažuriranje oružja i sprovođenje glavnih programa za modernizaciju oružja. Podaci za izveštaj o prošloj godini, odnosno u ovom slučaju 2008. godini, u posebnom su poglavlju.

Analiza uzima u obzir države koje su predmet međunarodne vojno-tehničke saradnje. Sve zemlje sveta podeljene su u 10 regiona uzimajući u obzir i geografski i ekonomski faktor. Države koje nisu učesnice međunarodne vojno-tehničke saradnje isključene su iz razmatranja.

Gledajući regionalno, države sveta podeljene su u sledeće grupe.

Azijsko-pacifički region (27 zemalja): Avganistan, Australija, Bangladeš, Brunei, Kambodža, Vijetnam, Indija, Indonezija, Kambodža, Kina, Severna Koreja, Laos, Malezija, Mongolija, Mijanmar, Nepal, Novi Zeland, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Singapur, Tajvan, Tajland, Vijetnam, Šri Lanka, Južna Koreja i Japan. Kako je u azijsko-pacifičkom regionu najveći broj država, i CAMTO ga deli na četiri subregiona.

- Atlantski podregion (tri zemlje): Australija, Novi Zeland, Fidži,

- Podregion zemalja jugoistočne Azije (sedam zemalja): Avganistan, Bangladeš, Butan, Indija, Nepal, Pakistan, Šri Lanka,

- Podregion istočne Azije (pet zemalja): Severna Koreja, Mongolija, Tajvan, Republika Koreja, Japan,

- Podregion jugoistočne Azije (12 zemalja): Bruneji, Kambodža, Indonezija, Kambodža, Kina, Laos, Malezija, Mijanmar, Papua Nova Gvineja, Singapur, Tajland, Filipini.

Severna i severoistočna Afrika (11 zemalja): Alžir, Džibuti, Libija, Mauritanija, Mali, Maroko, Sudan, Tunis, Čad, Eritreja, Etiopija.

Afrika južno od Sahare (39 zemalja): Angola, Benin, Bocvana, Burkina Faso, Burundi, Gabon, Gambija, Gana, Gvineja, Gvineja Bisao, Kongo, Zambija, Zimbabve, Zelenortska ostrva, Kamerun, Kenija, Komori, Kongo, Obala Slonovače, Lesoto, Liberija, Mauricijus, Madagaskar, Malavi, Mozambik, Namibija, Niger, Nigerija, Ruanda, Svazilend, Sejšeli, Senegal, Sijera Leone, Tanzanija, Togo, Uganda, Centralnoafrička Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Južna Afrika.

Bliski istok (16 zemalja): Bahrein, Egipat, Izrael, Jordan, Irak, Iran, Oman, Katar, Kuvajt, Liban, UAE, Oman, Palestinske teritorije, Saudijska Arabija, Sirija, Turska.

Države bivšeg Sovjetskog Saveza (15 zemalja): Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Moldavija, Rusija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Ukrajina, Estonija.

Geografski na postsovjetskom prostoru države su podeljene u četiri subregiona:

- podregion zemalja Kavkaza (tri zemlje): Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija.

- podregion zemalja centralne Azije (pet zemalja): Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan.

- baltički podregion (tri zemlje): Letonija, Litvanija, Estonija.

- podregion centralne Evrope u postsovjetskom prostoru (četiri zemlje): Belorusija, Moldavija, Rusija, Ukrajina.

Istočna Evropa (13 zemalja): Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Češka Republika.

Zapadna Evropa (20 zemalja): Austrija, Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Portugal, Finska, Francuska, Švajcarska, Švedska.

Južna Amerika i Meksiko (13 zemalja): Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kina, Kolumbija, Meksiko, Paragvaj, Peru, Surinam, Urugvaj, Venecuela.

Centralna Amerika i Karibi (15 zemalja): Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Belize, Gvatemala, Haiti, Honduras, Dominikanska Republika, Kostarika, Kuba, Nikaragva, Panama, Trinidad i Tobago, El Salvador, Jamajka.

Severna Amerika (dve zemlje): Kanada, Sjedinjene Američke Države.

Analiza po kategorijama

    U analizi oružja na svetskom tržištu, oružja su podeljena u osam glavnih vrsta. Svaka vrsta je podeljena u nekoliko kategorija prema cilju upotrebe. Ispitano je i oko 30 kategorija vojne opreme.

U kategoriji aviona obrađeni su višenamenski borbeni avioni, bombarderi, avioni cisterne, patrolni avioni, vojni transportni avioni, avaksi, izviđački avioni i elisno-mlazni trenažni avioni. U kategoriji bespilotnih letelica: srednje i strateške bespilotne letelice, taktičke mini bespilotne letelice. Kada su u pitanju helikopteri, analizirani su jurišni helikopteri, antipodmornički i helikopteri za pomorske patrole, teški helikopteri za transport, višenamenski helikopteri...

Protivvazdušna odbrana podrazumeva protivavionske topove, kako stacionirane tako i samohodne, zatim rakete zemlja-vazduh malih i srednjih dometa...

Pomorske tehnologije obuhvataju: borbene brodove (nosače aviona, razarače, fregate, korvete, minolovce, amfibije), podmornice i čamce (raketne, artiljerijske, patrolne, napadačke, za kontrolu priobalja i morske zona).

Kada je reč o kopnenom naoružanju, tu su u kategoriji "oklopnih vozila", MBT, oklopna borbena vozila (pešadijska borbena vozila, uređaji za prečišćavanje gasova), oklopna vozila. Kod raketno-artiljerijskog naoružanja analizirani su protivtenkovski projektili, samohodni višecevni bacači raketa, artiljerijski sistemi, minobacači, optoelektronski uređaji.

U kategoriji drugih sistema naoružanja: oklopna vozila pešadije, municija, radio, motori svih vrsta oklopnih vozila, kacige sa sistemom osmatranja i nišanjenja, infracrveni uređaji, komunikacije, nišanski sistemi...

Količina nabavke naoružanja za godine pre 2008, uključujući i tabele, bazirani su na podacima o stvarnim isporukama, koje su navedene u tabelarnom pregledu. Za 2009. godinu i nadalje proizilaze iz obaveza stranaka pod ugovorima. To je obračun na osnovu činjenice da će rokovi isporuke navedenih ugovornih obaveza biti ispunjeni sa fiksnim početnim vrednostima transakcija. Ako rokovi isporuke nisu poznati, analiza se sprovodi na osnovu poređenja sa performansama ugovornih obaveza za slične transakcije. Isti princip se odnosi i na vrednost ugovora.

U segmentu proizvodnje naoružanja, kao i u drugim granama svetske privrede, postoji međunarodna podela rada. Mnoge velike programe zajednički sprovodi nekoliko zemalja. U analizi uvoz-izvoz CAMTO u ovom slučaju podrazumeva i izvoznu komponentu isporuke tih proizvoda onim zemljama koje ne učestvuju u zajedničkom programu. U grupu zemalja koje zajednički sprovode određene programe, a predmet su vojno-tehničke saradnje, zalihe se tretiraju kao domaća roba. Ukoliko je u pitanju snabdevanje država koje nisu učesnice u zajedničkom programu, za ovu vrstu oružja izvozni nalog daje država koja nosi najveći teret u ostvarivanju zajedničkog programa. Isti princip se koristi u proceni svih drugih velikih međunarodnih vojnih programa.

Postoji i nejasnoća u obračunu vrednosti oružja na svetskom tržištu, jer mnoge kompanije su sada zbog procesa integracije postale transnacionalne, pa imaju svoje filijale ili kancelarije u različitim zemljama. Podaci koji se koriste preuzeti su iz javnih izvora i nisu predmet državne tajne.

Izvori informacija

   Izvori informacija koje se koriste za Godišnjak CAMTO mogu se podeliti u tri grupe.

Prva grupa obuhvata podatke iz specijalizovanih međunarodnih ekspertskih organizacija. To su SIPRI, CRS, IISS i Akda. Pored toga, ova grupa obuhvata UN registar, Jane's Sentinel Sigurnost asessment (JSSA), Militaire balans, Agenciju za odbranu evropske bezbednosti i saradnju DSCA DOD, Federalni zavod za Vojno-tehničku saradnju, ROSOBORONEKSPORT, Odbranu Ekspres, kao i zvanične podatke o obimu izvoza oružja (podaci vlada i ministarstava odbrane i finansija). Ova grupa izvora uključuje podatke i iz Međunarodnog monetarnog fonda i nacionalne statističke agencije iz različitih zemalja. Druga grupa su podaci iz specijalizovanih ruskih i stranih publikacija. Treća grupa je iz izvora informacija tajnih podataka, ruskih i stranih štampanih i elektronskih medija, poruke vodećih ruskih i novinskih agencije svetu, kao i saopštenja institucija vezanih za odbranu.

Godišnjak za 2009. pokazuje tri pregleda. Prvi pregled tabelarno predstavlja državu koja izvozi, drugi - državu koja uvozi, treći - određene kategorije oružja. Ocene su navedene u CAMTO - 2009, na osnovu podataka predstavljenih u tri rezime tabele. Svaku ocenu prati kratak komentar, koji sadrži informacije opšte prirode.

Centar za analizu globalne trgovine oružjem (CAMTO) poziva zainteresovane kupce da pogledaju mesečni magazin Svet trgovine oružjem. Časopis se objavljuje mesečno od novembra 2009. Otvoren pristup časopisu je bio u periodu od novembra 2009. do februara 2010. Od marta 2010. časopis je dostupan samo putem pretplate. U njemu su predstavljene detaljne analize o najvažnijim aktuelnim dešavanjima u svetskoj trgovini oružjem. U dosadašnjim objavljenim materijalima analizira se priroda najvećih izložbi oružja (stranih i ruskih), kao i detaljne analize određenog tržišnog segmenta vojnih hardvera ili regije (države). Svaki objavljeni članak u punom obimu daje statističku analizu oružja koje je kupila određena zemlja, ili region, kao i statističku analizu materijala na svetskom tržištu za različite kategorije oružja.

Jednom nedeljno CAMTO objavljuje u elektronskoj formi sedmični pregled vojno-tehničkih informacija pod nazivom Monitor. Od aprila 2010. pretplatnici su dobili magazin Monitor u nedeljnoj verziji. U časopisu Monitor pokrivaju se sva pitanja u vezi sa globalnom trgovinom oružjem, ključ razvoja u oblasti vojno-tehničke saradnje, vojnog budžeta i program razvoja oružja. Monitor objavljuje operativne materijale - prevode stranih specijalizovanih izdanja i materijale stranih analitičkih centara koji se profesionalno bave oružjem, prate i objavljuju materijale iz ministarstava odbrane u različitim zemljama, kao i stranim novinskim agencijama i sajtovima koji se odnose na teme vojno-tehničke saradnje. Izbor materijala za časopis Monitor je zasnovan na sistemu za praćenje čitavog niza inostranih sredstava informisanjatampe, elektronskih publikacija i sajtova). U principu, dnevno se prate stotine stranih medija.

Čitav niz materijala u svakom časopisu Monitor formiran je u nekoliko grupa: vojni avioni, bespilotne letelice, helikopteri, oklopna vozila, oružja kopnenih snaga, pomorska opreme, protivvazdušna odbrana, protivraketna odbrana i raketna tehnologija. U svakom broju poseban deo je posvećen pitanjima koja nisu uključena u gorenavedene naslove, kao što su veličine vojnih budžeta, programi za modernizaciju oružanih snaga... Kao što je prvi put prikazano na test modelu, svaki nedeljnik Monitor ima 30 strana.

CAMTO poziva i zainteresovane za dnevni bilten vesti. Ovaj proizvod je od interesa za one potencijalne kupce kojima su važne pravovremene informacije o globalnoj trgovini oružja, razvoju u oblasti vojno-tehničke saradnje, vojnim budžetima i programima za razvoj oružja.

 

 

 

Ekspertske analize

   CAMTO je zadobio poverenje mnogih stranih vojnih stručnjaka i kompanija, jer su podaci o sadašnjim najznačajnijim kretanjima u globalnoj trgovini oružjem, kao i statistički materijal za analizu tržišta nepogrešivo projektovani za dugoročni period. Takođe, date su detaljne analize određenog tržišta vojne opreme ili regije (zemlje), nabavka oružja bilo kojoj zemlji ili regionu, kao i statističke analize materijala na svetskom tržištu za određene kategorije oružja.

 

 

Vojni troškovi

Rusija je rangirana na sedmom mestu u svetu po vojnoj potrošnji u 2009. godini, sa 37,875 milijardi dolara, saopštio je direktor Centra za analizu globalne trgovine oružjem Igor Korotčenko. 

Apsolutni lider su Sjedinjene Države, koje su u poslednjih godinu dana za odbranu izdvojile 574 milijarde dolara. Slede: Kina (drugo mesto, 70 milijardi dolara), Velika Britanija (treće mesto, 59,131 milijardi dolara), Francuska (četvrto mesto, 54,446 milijardi dolara), Japan (peti, 49,74 milijarde dolara), Nemačka (šestom mestu, 47,466 milijardi), Saudijska Arabija (osmo mesto, 32,654 milijardi dolara), Italija (deveto mesto, 30,489 milijardi dolara) i Indija (10. mesto, 29,184 milijardi dolara).

Prema podacima Centra, u 2009. ukupna svetska potrošnja za odbranu iznosila je 1.335 milijardi dolara. No, Rusija je smanjila vojnu potrošnju u 2009. u poređenju sa 2008. sa 40,426 na 37,875 milijardi dolara. Silazni trend u vojnim rashodima u 2009. je tipičan za većinu država, zbog globalne ekonomske krize. Od deset zemalja koje troše najviše na odbranu, u 2009. u poređenju sa 2008, šest država među prvih 10 troši manje: Rusija, SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.

Japan, koji je smanjio u 2009. vojne troškove u nacionalnoj valuti, ima pozitivan rast u dolarima. Do toga je doveo valutni odnos jena i dolara.

Realni rast u vojnoj potrošnji u 2009. u poređenju sa 2008, ostvarile su tri zemlje - Kina, Saudijska Arabija i Indija. Prema podacima stručnjaka ruskog centra, vojna ulaganju su u većini zemalja i dalje prioritet, tako da neka smanjenja potrošnje u ovoj oblasti u 2009. treba posmatrati samo kao privremeni fenomen.

 

 

 

 

Godišnjak CAMTO-2009, prema procenama vojnih stručnjaka i Rusije i Zapada, predstavlja referentnu publikaciju. Ona je neizbežan materijal potreban za sveobuhvatnu analizu i procenu vojnih hardvera na tržištu regiona u svetu

 

Monitor objavljuje operativne materijale - prevode stranih specijalizovanih izdanja, i materijale stranih analitičkih centara koji se profesionalno bave oružjem, prate i objavljuju materijale iz ministarstava odbrane u različitim zemljama, kao i stranih novinskih agencija i sajtova koji se odnose na teme vojno-tehničke saradnje.

 

U grupu zemalja koje zajednički sprovode određene programe, a predmet su vojno-tehničke saradnje, zalihe se tretiraju kao domaća roba. Ukoliko je u pitanju snabdevanje država koje nisu učesnice u zajedničkom programu, za ovu vrstu oružja izvozni nalog daje država koja nosi najveći teret u ostvarivanju zajedničkog programa. Isti princip se koristi u proceni svih drugih velikih međunarodnih vojnih programa.

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane