Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Jedina pouka iz sukoba Karadžić-Antić je da nema nikakve pouke

 

Kaži zašto me zlostavi

 

  Nije kriv Karadžić što ume da prevari i namagarči svakog ko se ponese u njegovom demagoškom i licemernom ophođenju. Krivi su oni koji nemaju znanje niti hrabrost da ga počiste

 

Miroslav Vislavski

 

Konačno je i ovom čudu u srpskom fudbalu došao kraj. Radomir Antić je ostao selektor reprezentacije koja počinje kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo. Ko je odlučio da on ostane, za sada je nepoznanica. Tomislav Karadžić i njegova družina - nisu odlučili. Oni su bili samo fasada nečije volje. Onih nevidljivih, koji se poput Ivice Dačića ne mešaju "u unutrašnje kadrovanje u FSS". Ipak, Ivica Dačić, prvi policajac, a sa njime i Milutin Mrkonjić, "kapitalni ministar", dolaze (gle čuda!) u Staru Pazovu da "obiđu" Kuću fudbala u gradnji, dan uoči "odluke" Izvršnog odbora FSS! Sa druge strane, ostaje samo javno izrečen stav ministarke Snežane Marković-Samardžić, neposredno nakon završetka nastupa naših na Crnom kontinentu, da treba da ostanu i Antić i Karadžić na svojim funkcijama! Istini za volju, nije poznato da li je to njen ili stav njenog šefa. Uz to, Tomislav Karadžić na pitanje da li je bio izlagan nekim pritiscima van fudbalskih okvira i novinarske aluzije da se radi o Borisu Tadiću, Mlađanu Dinkiću i Ivici Dačiću, odgovara da nije imao presing politike, ali nije propustio da istakne da je i o tim pitanjima razgovarao sa "svojim prijateljima" Borisom, Mlađanom i Ivicom! Dakle, on je razgovarao sa svojim prijateljima, koji se ne mešaju u fudbalske stvari, ali koji piju šampanjac na zabranjenom mestu sa svojim kompom Tolom, koji su redovni na utakmicama, koji odlučuju u Srbiji o svemu i svačemu, koji ga pokrivaju na putu poniranja fudbala po receptu srpske propasti koju su oni režirali (neko manje neko više)!

 

Samo da bude "prešjednik"

 

Da li će neko i nekada trezveno analizirati šta se zapravo dogodilo i zašto se tresla fudbalska organizacija? Ko su uzročnici, ko je generator, čemu je to poslužilo, ko je u toj glupoj situaciji pobedio (ako je to uopšte važno) i kakve posledice ostavljaju dani nakon planetarnog samita na kome smo bili učesnici, koje je živela fudbalska Srbija po "najvažniju sporednu stvar na svetu"? Više od mesec dana je trajala agonija oko statusa selektora nacionalnog tima, koji nije postigao željene rezultate na minulom Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Puno toga ružnog i bezobraznog je rečeno iz tabora Fudbalskog saveza Srbije na račun selektora Radomira EL Grande. Prednjačio je Tomislav Karadžić. Kada je mislio da ga je mnogo u mediju u čemu je nezasit, poturao bi svoje pitomce poput Dragana Đorđevića ili Dragoljuba Vukadinovića. Ne tako često, ali ne manje oštro uzvraćao je Radomir Antić, selektor koji je postigao globalni cilj da se orlovi kvalifikuju na Mondijal, ali koji nije uspeo da zadovolji apetite nerealnih i bolesnih koji u svojoj funkcionerskoj karijeri nisu postigli ama baš ništa više što bi ih, mimo gole činjenice da su bili na vrhu fudbalske organizacije, smestilo u istoriju ovog sporta. Za njih bi se moglo reći da, poput maratonaca, trče svoj počasni krug, nesposobni da dovrše i smene stručnjaka koji im je svojom umešnošću u vođenju reprezentacije tokom kvalifikacija, dao kredibilitet da se šepure i pune rubrike i naslove dnevne i druge štampe i programe elektronskih medija.

Glavni protagonista afere koja i pored nedavne odluke o produžetku saradnje sa selektorom dobija svoj novi zaplet, jeste večiti "prešjednik" Tomislav Tole Karadžić. Od trenutka kada je krijući zaključio ugovor sa Radomirom Antićem, kakav do sada nijedna osoba u Srbiji i posebno sportu, nije imala, ne barem transparentan kakvim se tek ovih dana ispostavio Antićev ugovor sa FSS, Karadžić manipuliše javnošću i institucijom koju predvodi.

Manipulacija je njegov stil rukovođenja, koje na nesreću fudbala traje bezmalo tri decenije! I nije on kriv što ume da prevari i namagarči svakog ko se ponese u njegovom demagoškom i licemernom ophođenju. Krivi su oni koji nemaju znanje niti hrabrost da ga počiste.

Sve do nekoliko dana uoči odluke o produžetku saradnje, menjao je razloge zbog kojih je doveo u pitanje status selektora. Kada mu je odgovaralo isticao je problem enormne visine ugovorene plate i sa tim argumentom je demagoški nastojao da kompromituje ugled Radomira Antića. Izgubio je iz vida da su pare koje zarađuju sportisti čiste i da dolaze po kriterijumu vrednosti, za razliku od tajkunskog kapitala koji je stvaran na propasti privrede i države. Doduše, Toletov ne bode toliko oči. On je vešto gimnasticirao sa vlastima ma kakve boje bili. U tom pogledu kao iskusan i dugogodišnji privrednik u socijalističkom društvu, bio je umereniji i obazriviji, za razliku od mnogih mangupa i lopova presvučenih u kapital elitu propale Srbije, zemlje bez sistema i organizacije.

 

Čas prošlost, čas budućnost

 

Potom, kada je FIFA izrekla kaznu od četiri utakmice zabrane sedenja na klupi nacionalnog tima zbog navodnih uvreda koje je uputio Urugvajcu Lariondi zbog skandaloznih sudijskih odluka na štetu Srbije, Tole je posegao za "sportskim" argumentom, lansiravši stav koji su prihvatili i članovi njegove glasačke mašinerije u fudbalskoj vladi Srbije. Smatrao je "principijelnim" stanovište da se u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo ne može ući bez selektora na klupi. Kada je FIFA rekla konačnu reč, sve je izgledalo da je Antić, prošlost.

Sve do sednice Izvršnog odbora FSS na kojoj je doneta, za najveći deo javnosti, neočekivana odluka, isticao je "bruku" koju smo sa Antićem doživeli protiv Novog Zelanda, Gane, Australije i Grčke! Javnost je podlegla rezultatu protiv Gane i Australije, koji nas je izbacio iz daljeg takmičenja. To kako smo izgubili, predsednik Karadžić ne pominje. A poraženi smo na pravdi Boga. Dakle nismo se mi obrukali sa Antićem. To su potvrdili gledaoci na prijateljskoj utakmici sa Grcima, odigranoj u nenormalnoj atmosferi koju je napravio Tomislav Karadžić, svojim drskim nastupima usmerenim protiv Antića. Podrška publike i igrača Antiću i poruka Karadžiću da ode, imala je možda veću težinu od uticaja političara na odluku da Antić ostane selektor. Tole voli vlast i predsedničku funkciju. Živi u uverenju da je najvažniji. Njemu nisu bili razlozi o kojima je govorio odlučujući u kampanji da smeni Antića. Već pozicija. Antića su svi slavili kao isključivo zaslužnog za plasman na Svetsko prvenstvo, a Tole je smatrao da je u tome njegov udeo važniji. Dakle, sujeta je isključivi razlog zašto je ušao u akciju Radomirove likvidacije. U toj borbi, odgovorila je Antićeva sujeta koja ga je u dobroj meri demistifikovala, zbog čega će svaka utakmica za njega biti veliki ispit na putu do kraja mandata.

Karadžić će se lako lišiti usluga doskora vrlo lojalnog Duleta Savića, koji je podneo neopozivu ostavku na članstvo u Izvršnom odboru FSS nakon kršenja "principijelne" odluke da se u "rat ne ide bez vojskovođe". Dule Savić je pokazao svoju časnost, bez obzira na to da li je bio za ili protiv Antića. Tole se tako odrekao i prof. dr Zorana Bingulca, koji je nekoliko meseci nakon konstituisanja rukovodstva, bez prevelikog objašnjavanja izašao iz "igre", mada je bio selektiran kao moralan i pošten čovek sa intelektualnim potencijalom koji fudbal ne bi smeo da troši. Pitanje je šta čeka Ivan Ćurković, koji je uz Savića jedini bio uzdržan prilikom glasanja o sudbini Antića, pokazavši na taj način da uz sav pragmatizam koji ga karakteriše, ne dozvoljava da se njime manipuliše na prizeman način.

Nije važno ko je kriv

 

Po svemu sudeći, ostaće i bez jednog slobodoumnog i kredibilnog Radeta Đurovića, kome fudbalska mafija kroji kapu u Beogradskom savezu. Urnebes koji prave ljudi iz "Insajdera", nekada na vrhu u Zajednici ligaša u vreme Terzićevog mandata, a danas u "opoziciji" Đuroviću i njegovoj vladi u Fudbalskom savezu Beograda. Ljudi koji nemaju pojma sa normativnim načelima i koji smatraju da je njihova volja nepisani zakon. Na moju sreću ili nesreću, bio sam potpredsednik Zajednice ligaša 2001. vrlo kratko vreme, kada je za predsednika izabran Dragan Aca Bulić. Bio sam moljen od Žuće Jankovića, novobiranog sekretara Zajednice, da sufliram Aci elementarno vođenje sednice. I nikada nije savladao tehniku rukovođenja Zajednicom. Mnogo bolje je to radio sa "lavovima". Kriterijum koji je on oličavao, "krasio" je i ostalo društvo, društveno nepismenih novokomponovanih fudbalskih funkcionera i radnika. Inače, Aca je izabran kao alternativa neuspešnim kandidaturama Crvene zvezde i Partizana, koju je s jedne strane činila Svetlana Ceca Ražnatović (!?), a s druge Miodrag Kostić Kole. Zamislite samo kako bi izgledalo predsedavanje i vođenje organizacije kao što je Zajednica ligaša u liku Cece i Koleta?

I pošto će uskoro krenuti kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i naciji poturiti novi povodi za pražnjenje, afera koju je isfabrikovao Tomislav Karadžić polako će ući u zaborav. Smanjio je selektoru platu (uslovno ako se ne kvalifikujemo na EP), uneo je nemir i nervozu u redove igrača, rekao pa porekao da će Savez birati zamenika na utakmicama koje selektor ne može da vodi prepuštajući selektoru izbor i - odgovornost! Uneo je podelu u fudbalskoj organizaciji koja će se manifestovati sa prvim rezultatima nacionalnog tima. Izgubiće se iz vida greške koje je povlačio večiti "prešjednik".

Njegova demagogija o podršci selektoru, jedinstvu, kompaktnosti i odgovornosti u daljem vođenju Saveza, tek će da se razbije o ledinu. A ako Srbija na bude na evropskom fudbalskom samitu, ko će biti kriv - Antić ili Karadžić?

 

 

 

 

 

Jeste sve u parama, ali...

 

Kostića sam doživeo, jer sam mu deset meseci pripremao sednice Upravnog odbora u FK Vojvodina. Nekadašnji odžačar, kasnije Kralj šećera, nije znao elementarne stvari planiranja i vođenja sednice. To što je postao jedan od najbogatijih u Srbiji nije merilo vrednosti za određeni društveni angažman koji podrazumeva i druga znanja i veštine koje se razlikuju od kockarske ekonomije izgrađene na poklonjenom kapitalu pljačkaške vlasti koju simbolizuju eksperti iz ranih 2000-ih godina, a koji nam još uvek kroje sudbinu.

 

 

 

 

Ko peva, fudbal ne igra

 

O Ražnatovićki ne mogu ništa više sem da je ona ipak majstor mikrofona i estrade. Kakav je fudbalski rukovodilac bila, trebalo bi uskoro da kaže sud. Njena i Arkanova zadužbina, stadion Obilića, u teškoj je situaciji, a klub jedva postoji... Bolje bi bilo da je ostala pevačica i umetnica, nego što je začinila deo istorije fudbalske Srbije.

 

 

 

 

Podvale se ne zaboravljaju

 

Aca Bulić namerava da se vrati na poziciju srpskog fudbala preko Fudbalskog saveza Beograda, čisteći Radeta Đurovića, nekadašnjeg istaknutog fudbalskog sudiju za čije ime nikada i nigde se nije vezala bilo kakva prljavština. Naprotiv! Čovek je poželeo da dovede Beogradsku fudbalsku organizaciju i klubove u regularne tokove. Umesto da mu se FSS pridruži najenergičnije u borbi protiv fudbalske mafije, Tole Karadžić potura Dragana Đorđevića koji kao mali majmun prihvata sve, a nije kadar bilo šta ozbiljnije da uradi. Ne razmišlja da mu Aca Bulić nije zaboravio podvalu glasačke mašine, kada su pre dve i po godine bili zajedno na crti u trci za predsedničku funkciju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane