Lopovluk

Drumska mafija: Procesi za kriminal u vezi sa naplatom na autoputevima Srbije još traju, ali traje i kriminal

 

Sline od miline, milina od putarine

 

Povelika grupa radnika JP Putevi Srbije uputila je Tabloidu pismo u kojem potvrđuje da je "drumska mafija", kojoj se, navodno, stalo za vrat u poznatom i dugotrajnom sudskom procesu, aktivnija i organizovanija nego pre i da značajan deo novca koji ovo javno preduzeće ubere pre svega od naplate putarine odlazi u poznate i nepoznate privatne džepove. Pokazuje se da naplata putarine, čak i na ovako uništenim autoputevima, koji su pre za izbegavanje nego za korišćenje, služi kao izvor velikog bogaćenja velikog broja ljudi. Njihov broj raste srazmerno broju rupa koje nisu sanirane, a čemu su, između ostalog, putarine i namenjene    

 

...

 

U veri da u Srbiji postoji odlučnost da se obračuna i sa organizovanim kriminalom, mi radnici JP Putevi Srbije, Odeljenja naplate putarine, obraćamo vam se sa molbom da se i sami uverite u nepravilnosti u poslovanju našeg preduzeća. "Osnovano sumnjamo" da se u njemu organizovano krade kroz sledeće oblike i načine.

 

1. Preko nabavki i računa za plaćanje, njihovim naduvavanjem tj. uvećavanjem.

Kad se vrši nabavka, nabavlja se sve i svašta. Računi su veliki i nerealni. Nema kontrole ni o kvalitetu ni o vrednosti kao ni o potrebi istih.           

2. Preko utrošnje goriva i maziva.

Firma poseduje oko 250 službenih vozila. Privilegiju korišćenja službenog automobila kod nas u kolektivu imaju mnoge kolege: obični pisarčići, raznorazni šefovi i njihovi pomoćnici, razni majstori, moleri, bravari, električari i njihovi pomoćnici, viđenije koleginice (bitan je samo fizički izgled i privrženost rukovodstvu), sindikalni rukovodioci i njihovi pomoćnici pa sve do glavnih rukovodilaca - direktora.

Kao pojedinačne primere navodimo:

Pomoćnik referenta za motorna vozila živi u Senaji (opština Sopot) a radi u Beogradu. Službeni auto mu je na raspolaganju 24 h...

Kontrolor Lukić živi u selu pored Aranđelovca, takođe raspolaže službenim autom.

Električar Živković živi u Malom Požarevcu, radi u Beogradu, koristi službeni auto 24 h a usput zapošljava sina koji radi isti posao i, naravno, odmah dobija i službeni auto iako žive u istoj kući i rade na istom mestu.

Izmišljeni operativni rukovodilac njemu operativne naplate putarine živi u Smederevu a radi u Beogradu, a službeni auto ima na raspolaganju 24 h.

Bivši direktor pravnog sektora ide službenim autom vrlo često u rodnu Crnu Goru.

Ovo su samo neki od primera zloupotrebe službenih vozila, a ima ih nenormalno mnogo. Samo za gorivo mesečni troškovi su neverovatni. Sami procenite koliki su godišnji troškovi registracije, održavanja i potrošnje goriva za toliki broj službenih vozila.

 

Ljubavni otkazi

 

    3. Preko naplate putarine.

Na veliku žalost svih nas "drumska mafija" nije prestala sa svojim delovanjem. Neki članovi su procesuirani, ali veći broj i dalje se bavi zloupotrebom naplate putarine. Glavni organizator krađe je Milenko Caković sa svojim pomoćnicima.

Iako se javno hvale da su uveli video nadzor, svedoci smo velikih zloupotreba. Kada se krade, kamere se okreću da snimaju u prazno ili u brda, kao što je slučaj sa naplatnom stanicom "Nais" u Nišu, gde su kamere više meseci snimale pejzaž oko rampe.

Veliki broj kamera je u kvaru i dok se osposobe prođe i više meseci. Takođe, veći broj kaseta sa snimcima iz video-nadzora je nestao ili je "greškom" izbrisan. Inače, u službi video-nadzora rade samo žene, i to one koje prođu rigoroznu selekciju našeg direktora Cakovića. To su uglavnom njegove bivše ili sadašnje devojke (prijateljice). Imamo i primer devojke koja je odbila da bude njegova ljubavnica i, naravno, odmah je dobila otkaz.

A sam rad u službi video-nadzora je ovakav: dozvoljeno je gledati video-materijal isključivo koji ti se servira. Nemoguće je nasumice uzeti neki disk pa ga pregledati! Zašto? Naravno zato da se ne vidi ono što ne treba da se vidi. Neki ljudi u kabinama i dalje kradu.

Pored video-nadzora, proces naplate putarine kontroliše i služba unutrašnje kontrole. Služba unutrašnje kontrole ima ograničena ovlašćenja. Zabranjeno im je da kontrolišu nasumice, po slučajnom uzorku, rad svih zaposlenih, već im se tačno određuje koga smeju i gde smeju da vrše kontrolu. Opet, zašto?

Imamo i primer kontrolora Tešanovića koji je tokom kontrole uhvatio u krađi rođaka direktora Cakovića, a zatim ga, posle mesec dana, zatiče i kako spava na radnom mestu. Čim je napisao prijavu dobio je otkaz.

Takođe, postoji i služba obezbeđenja na čeonim naplatnim stanicama.

Radnici obezbeđenja su, po pravilniku, dužni da čuvaju imovinu i radnike preduzeća i, isto tako, ukoliko primete neku zloupotrebu da odmah reaguju. Pošto je bilo zloupotreba od strane rođaka rukovodilaca, a služba je na to reagovala, donesena je hitna naredba da se radnicima službe obezbeđenja najstrože zabranjuje ulazak u kabine, čak i zadržavanje oko njih. To je u totalnoj suprotnosti sa pravilnikom o radu službe.

 

Mnogo "isplativo"

 

4. Ko su ljudi koji rukovode "naplatom" putarine?

Caković (Ljuboja) Milenko (JMBG 0601956...) je došao je u naš kolektiv 1997. godine. Došao je kao veliki siromašak i zaposlio se kao radnik obezbeđenja. O njemu se znalo da je imao sumnjivu prošlost i važio je za uličnog šibadžiju.

 Prethodno je radio kao izbacivač na splavovima i u diskotekama. Iako zaposlen kao radnik obezbeđenja, nijedan dan ne provodi na tom radnom mestu već se odmah uključuje u proces zloupotrebe naplate putarine, sa specijalnim zadacima (premlaćivanje neposlušnih i uterivanje straha među zaposlene). Od prvih "zarađenih" para kupio je par pantalona i diplomu ekonomskog fakulteta. Munjevito napreduje, kako finansijski tako i radno.

Sadašnje radno mesto direktora sektora naplate putarine dobija uz veliku novčanu nadoknadu i uz pomoć Branke Zec, koja je finansijski direktor preduzeća, a sa kojom je u ljubavnoj vezi.

Imperija Milenka Cakovića iz dana u dan je sve veća. Sav nelegalno stečeni novac Caković pere preko svoje nevenčane supruge Ljiljane Nešković, vlasnice firme za gradnju, koja poseduje više luksuznih zgrada u Beogradu (u vrednosti od više miliona evra). Ljiljana Nešković je glavni Cakovićev savetnik (veoma moćna žena koja ima dosta prijatelja u politici, MUP-u, sudstvu...).

 I sama uvidevši koliko je isplativo raditi na naplati putarine, preko Cakovića zapošljava veći broj svojih rođaka, braće, sestara, prijatelja.

Preko supruge radnika našeg kolektiva Milana Gvozdenovića, Dobrinke Gvozdenović, zaposlene u Penzionom, Caković na čudan način otkupljuje godine radnog staža. Isto tako, na čudan način dobija (kupuje) diplomu magistra ekonomskih nauka, a svi ga znamo kao čoveka koji ne poseduje ni moralne ni radne ni stručne kvalitete ni sposobnosti. Uz sve ovo, naš rukovodilac je kažnjavan i osuđivan zbog tuča i krađa.

Iako je Vlada Srbije zauzela stav o otpuštanju radnika, a upravni odbor našeg preduzeća doneo odluku da preduzeće ima višak zaposlenih i da je potrebno otpustiti određen broj radnika, svakodnevno se susrećemo sa novim radnicima koji se javno hvale da ih je upravo Caković zaposlio.

I ne samo to. U naš kolektiv dolaze ljudi koji su uzeli socijalni program, uzeli otpremnine, a u Putevima Srbije se zapošljavaju na odgovornim funkcijama. Primer je direktor Tomica koji je od JAT-a uzeo otpremninu a sada je direktor pravne službe u našem preduzeću.

Baš svi bogati!

 

 

Đurić (Dobrosava) Slaviša (JMBG 1810957...) rukovodilac je odseka kontrole, video-nadzora i službe obezbeđenja.

Jedan je od bogatijih ljudi u preduzeću i jedan od organizatora "naplate" putarine. Veliki stručnjak, odlično poznaje proces naplate putarine. Zbog zloupotrebe, odnosno krađe, pre par godina je dobio otkaz. Caković ga ponovo zapošljava kada je postao rukovodilac. Da je Đurić stekao pravo bogatstvo od naplate putarine govore sledeći podaci:

- Porodična kuća i imanje u vlasništvu u Beloj Palanci, Ulica 9. maja br. 5,

- Po listu nepokretnosti br. 215 Uprave za nepokretnine područne jedinice Kotor, katastarska opština Škaljari 1, ima tačno 20 jedinica nepokretnosti u vlasništvu!

- Đurić takođe poseduje nekretnine i u Budvi, što se može videti po listu nepokretnosti br. 2598 Uprave za nepokretnine Područne jedinice Budva, katastarske opštine Budva.

- Takođe poseduje i nepokretnosti u Beogradu i Nišu za koje nemamo tačne podatke, ali istražni organi, ako imaju želju, to lako mogu da utvrde.

 

Despotović Milenko direktor je sektora u JP Putevi Srbije.

Smatra se začetnikom krađa u naplati putarine. Krao je preko nabavke i eksploatacije tehnike, od uvoza, instaliranja, rada i održavanja. Pre desetak godina kupio je francusku tehniku koju je preduzeće platilo više miliona evra. Tehnika nikada nije upotrebljena, nego i dan-danas truli u magacinu preduzeća u Batočini. U kolektivu se priča da je suvlasnik firme "Mikros", koju je koristila procesuirana "drumska mafija". Važi u kolektivu za bogatog čoveka. Ima veliki stan u vlasništvu u Beogradu, kuću u naselju Kumodraž, plac od 30 ari i vikendicu od 200 kvm u Malom Požarevcu, stan od 65 kvm u Herceg Novom, u naselju Topla. U Prokuplju poseduje imanje i porodičnu kuću. Deca mu studiraju u Londonu, gde je i kupio stan na njihovo ime. Despotović slovi za čoveka koji je u preduzeću zaposlio preko sto ljudi, što rodbine što prijatelja. Između ostalih, zaposlio je i svog rođenog brata Milutina.

 

Despotović (Bogića) Milutin (JMBG 2607953...) na radnom je mestu poslovođe. U grupi je bogatih. Od nepokretnosti poseduje kuću u Jajincima od 240 kvm, vikendicu i plac u Malom Požarevcu, kuću sa zemljom u rodnom Prokuplju, stan od 46 kvm u Herceg Novom, naselje Topla. Radio je kao inkasant, gde je otkaz dobijao čak tri puta, ali se uvek pod nejasnim okolnostima vraćao u preduzeće. Zaposlio je i svoja dva sina koji takođe rade kod nas u preduzeću.

 

Prilike za maltretiranje i šikaniranje

 

Savić (Vasilija) Darko (JMBG 2510975...) rukovodilac je operativne naplate putarine.

Živi u Smederevu, radi u Beogradu, a školu završava u Zrenjaninu! Savića direktor Caković postavlja na novo, za njega izmišljeno mesto rukovodioca operativne naplate putarine. Savić je od škole imao IV stepen stručne spreme, što nije predstavljalo prepreku da rukovodi i prima platu rukovodioca. Pošto je većina zaposlenih negodovala zbog njegovih sposobnosti i stručnosti, naprasno donosi diplomu neke više škole iz Zrenjanina.

Sada je svima malo nejasno kako sve postiže - živi u Smederevu, radi u Beogradu, a "školuje se" u Zrenjaninu. Naravno, ima i privilegiju korišćenja službenog vozila luksuzne klase. Pošto je slab vozač idealno mu je bilo da se obuči na luksuznim službenim vozilima te koristi priliku i da havariše čak dva vozila, odnosno da ih, prema zapisniku MUP-a njegovom krivicom - slupa. Prošao je bez povreda i bez bilo kakve odgovornosti. Koliku platu prima ne znamo, ali znamo da dve godine uz lični dohodak prima i stimulaciju.

Od nepokretnosti poseduje stan u Smederevu i odskora dve pekare, takođe u Smederevu. Poseduje i dva stana u Beogradu, i to jedan kupljen na kredit (za javnost), a drugi je kupljen za keš.

Svoje prethodno radno mesto inkasanta dobro je unovčio. Javno se hvalio da je po smeni "krao" više od 30 šlepera stranih registarskih tablica i da je uvek "ispoštovao" Cakovića, te da je sad njegov miljenik i štićenik. Kao inkasanta ga je više puta unutrašnja kontrola hvatala u krađi, bivao je suspendovan i dobijao otkaz. Na čudan način je uvek vraćan u radni odnos. Sada kao rukovodilac koristi svaku priliku da maltretira i šikanira zaposlene i naravno da se sveti svima koji su ga hvatali u krađi.

Na radno mesto šefa odseka "Beograd-Batočina" zapošljava svog bivšeg kolegu inkasanta Aleksandra Nikolića. Nikolić je pre nekoliko godina uhvaćen u krađi zajedno sa Savićem i obojica su dobili otkaze. A sada je idealna prilika da se proverena ekipa okupi i da pokažu šta znaju. Nikolić je na radno mesto šefa odseka primljen sa IV stepenom stručne spreme, ali ubrzo i on donosi diplomu više škole iz Zrenjanina? Malo čudno, ali kao i njegov drug Savić živi u Smederevu, radi u Beogradu, a školu završava u Zrenjaninu.

 

Savić Vasilije iz Smedereva, otac Darka Savića, napustio je posao u bivšoj firmi i radio je kao pomoćnik smederevskoj grupi inkasanata, a sada Saviću (rukovodilac operativne naplate putarine), Jovaševiću (šef službe obezbeđenja), Nikoliću (šef odseka), Adamoviću (služba unutrašnje kontrole). Njegova uloga je bila da se svojim vozilom kreće autoputevima i drugim putevima i prati putanje kontrole. Znao je sva vozila službe unutrašnje kontrole i o njihovom kretanju obaveštavao je naplatne stanice Požarevac i Smederevo. O ovome bi mogla da posvedoči porodica Dimitrijević, koja živi u blizini naplatne rampe Smederevo. Za svoj trud Vaso je kao nagradu dobio toliko para da je otvorio pekaru sa najsavremenijim uređajima u Smederevu.

Svi pomenuti inkasanti su dobijali otkaze zbog zloupotrebe radnog mesta, tačnije hvatani su u krađi, a sada su od Cakovića nagrađeni rukovodećim mestima u preduzeću.

 

Pritisci i ucene

 

Milijić (Arsa) Miodrag zvani Niski (JMBG 2503963...) predsednik je novoformiranog sindikata.

Doskora je radio kao inkasant u kolektivu. Važi za inkasanta-lopova sa najdužim stažom. Cakovićev je veoma dobar prijatelj, a nekada i njegov prvi čovek u organizovanoj krađi na deonici Beograd - Niš. Kao inkasant je stekao ogromno bogatstvo. Vodi raskalašan život. Jedini je inkasant koji je dobio na korišćenje službeni auto dok je radio na naplatnoj stanici Stara Pazova.

 Na pomenutoj naplatnoj stanici organizuje krađu sa kolegom Nikolom Ružićem, i pored video-nadzora. Služba unutrašnje kontrole otkriva krađu i ceo slučaj prijavljuje rukovodstvu i MUP-u. Nikola Ružić tada dobija otkaz (sada su ga već vratili i radi na Bubanj potoku). Firma je dobila pismeni zahtev od MUP-a da im dostavi video-zapis o radu njih dvojice za taj period. Par puta su dolazili inspektori MUP-a, raspitivali se o slučaju, vršili istragu. Tu stupa na scenu svemoćni Caković i svojim vezama u MUP-u zataškava ceo slučaj, a dokazi o zloupotrebi famozno nestaju. I odjednom tajac. Kao da se nikad ništa nije desilo, a vreme prolazi u nadi da će se neke stvari zaboraviti.

Po naredbi Cakovića i Savića u preduzeću se osniva nova sindikalna organizacija na čelu sa Miodragom Milijićem. Na radnike se vrši veliki pritisak i primenjuju se razne ucene. Svi radnici su dobili odštampane obrasce da se iščlanjuju iz prethodnog sindikata i da se učlanjuju u novi, Milijićev.

To je bilo obavezno da se uradi, ko god je to odbio rukovodstvo ga je otvoreno kažnjavalo, premeštalo na druga radna mesta ili slalo na druge rampe udaljene i po 50 km, bez ikakvog obrazloženja. Većina zaposlenih, videvši šta su sve u stanju da urade, učlanjuje se u novi sindikat u strahu da se i njima ne dogodi nešto slično. Šefovi odseka i njihovi pomoćnici otvoreno su pretili zaposlenima da moraju da se učlane u novi sindikat.

Milijić sada kao predsednik sindikata koristi mnoge privilegije: ima svoju kancelariju, službeni auto, pa, koliko mu je važna funkcija, zapošljava i ličnu sekretaricu, kojoj su glavni kvaliteti ogromne silikonske grudi, baš onako kako Milijić to voli.

 

Na osnovu svega ovoga, što je samo jedan mali deo, molimo vas da naše navode proverite, a nas zaštitite od maltretiranja, šikaniranja i ucenjivanja. Lako ćete se uveriti da su svi navodi istiniti i tačni.

 

                                     Radnici JP Putevi Srbije

 

 

Neki samo sanjaju o banji

 

JP Putevi Srbije doskora je imalo sklopljen ugovor sa hotelom u Vrnjačkoj banji, čiji je vlasnik brat  gospodina Milanka Šarančića (bivšeg direktora Železnica Srbije). Radnicima je predstavljeno da je to u njihovom interesu i da svi imaju pravo da koriste banjski oporavak, pun pansion 10 dana, a sve o trošku firme. I tu, naravno, kreće ogromna zloupotreba...

 Određeni ljudi koriste ovu privilegiju više puta godišnje, i to im nije bilo dovoljno već o trošku naše firme u banju šalju svoje porodice, rođake, kumove, pa sve do komšija. Naravno, to važi za povlašćene članove našeg kolektiva, dok "obični" radnici nisu uspeli nijednom da iskoriste banjski oporavak, a upravo njima je i bio namenjen. Jedino bitno je da su kapaciteti godinama bili popunjeni, bar na papiru, a da su Putevi Srbije redovno plaćali. Sigurno postoji evidencija gostiju, pa ako ima interesa lako se može utvrditi ko je i kad boravio u Vrnjačkoj banji i koliko tu stvarno ima radnika iz Puteva Srbije.

 

 

 

 

 

Obavezno je bilo učlanjenje u "propisani" sindikat, a ko god je to odbio rukovodstvo ga je otvoreno kažnjavalo, premeštalo na druga radna mesta ili slalo na druge rampe udaljene i po 50 km, bez ikakvog obrazloženja.

 

 

Neko ko je kao inkasant više puta hvatan u krađi, bivao suspendovan i dobijao otkaz, pa na čudan način vraćan u radni odnos, sada kao rukovodilac koristi svaku priliku da maltretira i šikanira zaposlene i sveti se svima koji su ga hvatali u krađi.

 

 

Nejasno je kako neko može da živi u Smederevu, radi u Beogradu, a "školuje se" u Zrenjaninu, da nekažnjeno slupa dva luksuzna službena vozila, da dve godine uz lični dohodak prima i stimulaciju...

 

 

 

Službi unutrašnje kontrole zabranjeno je da rad zaposlenih kontroliše nasumice, po slučajnom uzorku,  već im se tačno određuje nad kim smeju i gde smeju da vrše kontrolu?!