BIA

Ko sve i kako odlučuje o našoj bezbednosti

 

Oni mu se smeju, a King Kong razara

 

 

Načelnik BIA za grad Niš, po imenu Bane Jovanović, bio je načelnik BIA CB Beograd u vremenu kada je Slobodan Milošević izručen Hagu, i koordinirao je navedenu akciju. To je čovek koji je u Centru bezbednosti Beograd poznat po bahatosti, bestijalnosti, koji je svoje operativce i saradnike nazivao svakojakim imenima i praznio se na njima, a mnogi su zbog njega završavali kod lekara ili bez posla. Nedodirljivi Bane, kako je sam sebe voleo da naziva, hvalio se time da je sa Borisom Tadićem "na ti", sa Mikijem Rakićem isto, i da mu niko ništa ne može, a da je on demokrata "par ekselans" zaboravljajući da je u Službu primljen tada kao član Saveza komunista. On je kod Radeta Bulatovića, kao nesposoban oteran na rad u Pančevo, da bi kasnije bez ikakvih rezultata u radu bio najuren u - zasluženu penziju? Za šta zasluženu?

Danas tog bednika, neradnika, biznismena u odelu BIA i penzionera raspoređuju po ugovoru o delu (preko 200.000 dinara prinadležnosti plus odvojeni život, službeni stan, kola, reprezentacija...) za načelnika CB BIA u Nišu.

Tamo imenovani počinje da kadrira pa na mesto pomoćnika i šefova postavlja poslušnike i privatne biznismene koji vrte ogroman novac, a Služba im služi za pokriće i čuvanje stečenog bogatstva. Zamenik mu je multimilioner, koji ima firmu na ženino ime i nekoliko stanova oko Beogradske arene.

Iako je operisao srce, on veoma srčano, po običaju stečenom na radu u Beogradu, rastače i iživljava se na saradnicima i operativcima, podelivši ih na Srbijance i Kosovce (javno govori da ga Kosovo ne interesuje, nego partija i biznis), iako je stanje takvo da može da eskalira kao onda kada je operativac Rovčanin ubio petoricu svojih kolega koji si izbegli sa KiM.

Bane je stalno pijan. Kako ne bi i bio kad je stalno u društvu sa sumnjivim i kontroveznim biznismenima. Više puta je viđen kako "umokren", posle prevelikih količina alkohola, baulja hodnicima po zgradi i urla, preti otkazima, kažnjava i udara sam sebe po svojim nejakim grudima i glavi sa plitkom pameću. Zbog toga ga kolege nazvaše - King Kong. O njegovom radu i ponašanju s podsmehom, vicevima i nevericom počinju mnogi kolegijumi centara BIA po Srbiji.

Pitanje je, dakle, šta tamo radi jedan penzioner, čije interese je on došao da štiti, šta ga je i ko preporučilo za navedenu funkciju... Zar grad Niš nema kadrova nego treba da mu bezbednost "garantuje" jedan bolesni i isluženi nadobudni penzioner, sa ukupnim primanjima od preko 350.000 dinara. Da li time (njime) neko hoće da naruši ionako narušen imidž Agencije i time pokaže da je nesposobna za neke veće i ozbiljnije poslove i rad (čime bi i vaš tekst Policijska stanica Banjica u Nišu dobio i pravu potvrdu).

Ovom prilikom toliko o Banetu, a sad još samo malo u vezi s pasošima koji su izdavani Albancima u SUP-u Merošina. Treba znati, a i javna je tajna u MUP-u, da je za ovaj nesvakidašnji propust bio određen da ga odradi savetnik ministra Dačića Premović, preko komandira policije i Merošini, izvesnog Radenkovića, koji je iz sela Donja Draguša, SO Blace. Radenković je obavljao pre rata posao pomoćnika komandira u Podujevu, gde je sa porodicom Ljugoliju (ili ranije Lugoli) postao veliki kućni prijatelj. Pa zamislite tek šta je ovaj pohlepni i prodati Srbin tada radio u Podujevu sa ličnim dokumentima Albanaca. Pričaju kolege da je zaradio pravo malo bogatstvo. I gle ga opet, kako baš njega izabraše da to ponovo radi.

Imenovani ima par krivičnih prijava u tužilaštvu u Prokuplju. Navodno je dobar sa predsednikom SPS-a za Merošinu, bivšim republičkim poslanikom Hranislavom Perićem, poznatim i po onom čačkanju nosa i zevanju u Skupštini, što je objavila dnevna štampa.

Hranislav je, inače, po struci električar u fabrici Vulkan u Nišu. Predizborna kampanja za pretposlednje izbore krenula je baš iz Merošine. Hranislav je u izuzetnim odnosima sa Radenkovićem. Javna je tajna u Merošini da ko prijavi jednog Albanca, dobija 2.000 evra. Od toga 1.000 ide domaćinu kuće, a 1.000 evra komandiru policije Radenkoviću. Pasoš je od 5.000 do 10.000 evra, zavisno od toga o kom se Albancu radi. Danas taj isti Radenković nesmetano radi, i ima nečiju debelu podršku da silom naseli Albance u onako delom pustu Toplicu i Moravu.

Nije istinita cifra kojom se barata, o 50 do 105 Albanaca. Radi se o mnogo većem broju, baš kao i o broju prodatih kuća u Merošini, koje se fiktivno vode na vlasnike Srbe, a u stvari pravi vlasnici su Albanci (30-50 kuća, može se proveriti u katastru nepokretnosti SO Merošina).

 

 

S poštovanjem,

zabrinuti građanin Marko

Kraljevo