Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Pančevo: Petrohemijsko venčanje Dinkića i BIA

 

Izborno mesto: Stanica milicije

 

   Ako je bio postignut dil da se jači DS i DSS naplaćuju od prodaje NIS-a, a slabiji G17 plus od prodaje Petrohemije, onda je sve pod kontrolom

 

Arpad Nađ

 

Ekonomiju destrukcije, knjigu o finansijskom sunovratu iz doba Miloševića, mlađahni asistent Mlađan Dinkić promovisao je i u Pančevu. Beše polovina devedesetih, sala legendarnog Studentskog doma puna opoziciono nastrojenih Pančevaca. Da li je među njima bio i Saša Pavlov, ambiciozni mladi operativac Resora državne bezbednosti, regionalnog Centra u Pančevu, teško je reći. Ako je bio, sigurno je aplaudirao. Pa tako se to radi. A ako nije onda su mu kolege prenele utiske. I ko se kako poneo. Pa sigurno ga je interesovalo, jer se tamo radoznalost podrazumeva. U svakom slučaju, Pavlov je mogao biti tu jer je već tada sticao i upražnjavao neophodna znanja i veštine. I kako to već ide... Gde treba.

Od ovog "susreta" prošlo je... pa više od 15 godina. Dinkićev put po državnim stazama manje-više je poznat. Vodio je naizmenično Narodnu banku, finansije, privatizaciju, ekonomiju... Posledice takvog puta, jedine konstante u svim postpetooktobarskim vladama, u Pančevu se ne razlikuju bitnije od onih u drugim delovima Srbije. Zakatančene i zakorovljene fabrike, kontrola nad državnom berzom rada preko koje more nezaposlenih dobija kinticu godinu dana dok ne zaboravi išta da radi i ne izgubi osećaj da išta može da uradi, kontrola raskida pljačkaških privatizacija koje, onda, kao po kazni dožive razbojničke stečajeve... Sve to Dinkića i njegovu grupu već godinama dovodi u bezizlaznu poziciju u gradu na Tamišu, u kojem je taj čovek jedan od najomraženijih političara, a stranka mu tradicionalno tavori ispod cenzusa, van Gradske skupštine i u dugogodišnjem organizacionom rasulu.

 

Misionarske ideje

 

Ipak sledeći svetlu ideju svog predsednika Miroljuba Labusa (još iz doba potpredsednikovanja Koštunici), i verovatno dil postignut još davno - da se jači DS i DSS rešavaju i naplaćuju od prodaje NIS-a, a slabiji G 7 plus od prodaje Petrohemije - Dinkić je počeo da u Pančevu pušta žilice. Pod Koštunicom do Petrohemije nije mogao, jer je Vojin poverljivi gensek Dejan Mihajlov, ne samo zato što je rodom iz Pančeva, držao državnu kompaniju kao što u vicevima policajci drže raskrsnice i to je Dinkića silno frustriralo pa ni menadžment Petrohemije, u to doba, do njega nije mogao. Ni po koju cenu. A onda su se vremena promenila, pošto su partneri iz DS-a svog aduta Slobodana Adžića kao generalnog direktora proigrali za celih pola godine. Uto je iz Adžićeve senke za tili čas iskočio savetnik za specijalna pitanja Saša Pavlov, kome se pečat BIA u radnoj knjižici nije ni osušio. Mesto zamenika šefa Centra BIA u Pančevu Pavlov je tako, za ciglo godinu i po, zamenio pozicijom Dinkićevog operativca za Petrohemiju - inače nekad prvog nekad drugog srpskog izvoznika, koji bez javnih nabavki godišnje obrne i 400 miliona evra. I Dinkićeve partijske žilice u Pančevu su počele da jačaju. Uvek tu kad obećati treba, Mlađan je počeo da se tromesečno pojavljuje u Petrohemiji. Redovno na, uvek novim i istorijskim dogovorima sa ruskim menadžmentom NIS-a, čija je Rafinerija u Pančevu osnov za stabilan i smislen rad Petrohemije. Trošilo se tu razumevanje, pa su Rusi odlagali naplatu dugova sve upisujući hipoteke na deo po deo Petrohemije. U zaletu reindustrijalizacije Srbije setio se Dinkić u Petrohemiji da ispriča i priču od državnih 70 miliona evra investicija. Koje tek što nisu... I tako tri frtalja godine. Uvek uz Mlađu, ozbiljan a ljubazan, stajao je, gde ga protokol postavi, operativac u funkciji generalnog direktora - Saša Pavlov.

Pre više meseci, umesto 1.000 evra besplatnih akcija Dinkić je Srbiji ponudio sebe kao lidera regionalnih pokreta i partija kroz izvesnu Uniju. Narod je pred poznato "drugo pakovanje" dodavao još dve reči. Babića od vršačkog Hemofarma, iako polupečenog za ovu ideju, izmakao mu je, biće, Ivica Dačić pa se Dinkić okrenuo Pančevu propalom čekajući da svetle prednosti geostrateškog položaja na najmanje dva evropska koridora budu realizovane. Poziciju ponetog pa ispuštenog grada, ni metropole ni provincije, na granici feuda Pajtića i Tadića, koji treba da se izbori za poziciju lidera u Južnobanatskog regionu i usput pokaže Babiću od Hemofarma čija nana crnu vunu prede, kao plodno tle za misionarenje ideja G17 plus Dinkić merka već mesecima. Da je hrabar nema sumnje, jer sada se usudio ono što pre njega niko nije, da i javno stranku u Pančevu i Uniju u regionu poveri operativnom profesionalcu direktorske provenijencije Pavlovu. Koga je dodatno učvrstio u Petrohemiji brisanjem skraćenice v.d. ispred titule generalnog direktora.

 

Gore javno, dole tajno

 

Posle korupcionaških afera, koje oko Nove Srbije posvećeno otvara viši tužilac Gordana Čolić, utisak je da se u Pančevu vlast valja ulicom. Nakrivo, baš po pančevački, nasađena koalicija DS, DSS i Nove Srbije vlada uz pomoć Šešeljevih i grupe radikalskih odbornika koji vole Šešelja ali ne vole SRS poslanika i bivšeg ministra pravde Petra Jojića. Koaliciono pravilo, koje je inaugurisala gradonačelnica Vesna Martinović (inače iz DS-a), da direktori gradskih preduzeća i ustanova podnose ostavku čim im policija podnese krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja, nesavestan rad u službi il' neko slično iz opisa direktorskog posla, vodi pančevačku vlast pravo u ruke Područne policijske uprave i njenog načelnika Zvezdana Radojkovića. Krivičnim prijavama, dakako indirektno, policija bi mogla, iako joj regionalni šefovi nikada ne izlaze na izbore, da i pre tužilaštva, a da ne pričamo o sudu, kadruje po Pančevu umesto koalicije formirane na glasovima građana. A policiju i centar BIA lokacijski u Pančevu deli samo betonska ploča. Dole je javni, a gore tajni načelnik. I tu se ništa ne menja decenijama a kamoli otkako je Saša Pavlov za sobom zatvorio vrata zgrade.

Smatra se, a da niko to zvanično nije potvrdio, da bi Dinkić svoju Uniju regiona da proveri na izborima negde u Vojvodini. Još kad bi bio neki grad - puna kapa. Snagu na izborima u Pančevu rado bi odmerili i dačićevci, svih uzrasta i tropskih nadimaka, jer su i oni van gradske skupštine. Usput, oni su teren počeli da pripremaju pre godinu dana, kada je spasilac Bajatović u svoj feud uvukao i HIP Azotaru. Ipak, priča o slaganju malih ruku, posle čega se sve može, teško da bi ovde mogla da proradi bez dodatnog ubeđivanja vrha DS-a da svilen konac pošalje preko Tamiša. Argumenti bi morali biti vrlo teški, jer i naprednjaci, koje istina vodi bankar a bivši Julovac Košutić, čekaju na svoj deo glasačkog tela.

No kako majka nije karala sina što gubi na kartama nego što se vadi, tako bi Dinkićev politički hazard kadrovskog tipa u Pančevu i Južnom Banatu mogao pratiti i još neki. Recimo da neko vreme Dinkić kao budući autor dela Politike destrukcije okrene glavu kako ne bi znao šta se događaja po terenu, a onda da primeti: o, pa kad su već izbori, ajmo mi da se dokažemo! Naravno, profesionalci bi u međuvremenu završili sav prljav posao.

U Studentskom domu, koji je sada ponovo Svetosavski, biće opet dovoljno sveta da se stide umesto Dinkića. A profesionalaca će, kao i obično, biti i na bini i u publici.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane