Tragom vesti

Kragujevački školski čas: Izmišljena radna mesta i jedan pokušaj samoubistva

 

Prisebno prisustvovanje samospaljivanju

 

   U Kragujevcu se već duže vreme gradska vlast rukovodi sloganom "zavadi pa vladaj". Taj manir političara na vlasti u gradu na Lepenici nije zaobišao ni prosvetu ni kriminalce sa dna života. No, kao veliki mesija i u dobru i zlu javlja se gradonačelnik Kragujevca, naravno štiteći svoje interese

 

Miodrag Milojević

 

Početak školske godine. Drama počinje jedino u Kragujevcu. Udruženje pedagoga fizičke kulture  najavljuje štrajk. Udruženje pedagoga fizičke kulture ima podršku lokalne samouprave.

Prvi dan školske godine. Jedan celodnevni štrajk, samo jedan, u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić", na brdu, pored policijskih stanova. Škola "Vuk Karadžić" štrajkuje po nalogu lokalne samouprave. Naredio Dragoslav Milošević, član Gradskog veća zadužen za prosvetu. Milošević i lokalna samouprava imaju jednog direktora, na koga se mogu osloniti, u pola dana, u pola noći.

 

Masovna pojava

 

Pred sam početak školske godine otkriven je višak od dvadeset do trideset profesora fiskulture. Posle pet-šest, moguće je i posle deset godina, neko je u Ministarstvu izvršio kontrolu. Ustanovljeno je da Kragujevac drži dvadeset-trideset fiktivnih radnih mesta. Umesto učiteljica, nastavu fizičke kulture već u trećem, četvrtom razredu, drže profesori fiskulture. Direktori su procenili da su učiteljice spore, da usporavaju decu od devet godina. Deca prvog i drugog razreda su spora, baš kao i učiteljice.

Učiteljice, one mlađe generacije, rade sa učiteljskim fakultetom. Učiteljski fakultet - to znači obučene su da izvode nastavu iz svih predmeta, nastavu poznavanja prirode i društva, kao i nastavu fiskulture.

Pokazalo se da su učiteljice slabi poznavaoci društva u kome žive. Nisu baš sigurne. Deca su to odmah osetila.

U Srbiji ima gradova malih i velikih. Ima i većih od Kragujevca. Pedagozi fizičke kulture odvajaju decu od učitelja i učiteljica samo u Kragujevcu.

Igraj za život - droga je smrt! Pedagozi fizičke kulture su porazgovarali sa direktorima škola. Objasnili su im da se deca od najranijeg uzrasta moraju okrenuti sportu, a učiteljice nisu naklonjene sportu. Svaka čast izuzecima, ako ih uopšte ima. Bez obzira na to što su mlade i aktivno igraju u folkloru. Učiteljice će upropastiti kragujevačku decu. Da li zbog sporta, da li zbog para, direktori su uvažili argumente pedagoga fizičke kulture. Igraj za život, droga ne!

Kako zbog para? Znači, i pare su u igri. Računica je pokazala da ima manjak časova a višak profesora fiskulture. Da ne bi ostali bez posla, agilni pedagozi preko direktora izlobirali da im učiteljice ustupe decu. Decu će uzimati na revers. Učiteljice su stručne za srpski i matematiku, nisu stručne za nastavu fizičke kulture. Pogledaj kakva su nam deca i na šta liče! Odvojiti decu od učiteljice, odvojiti decu od ulice!

Učiteljice nemaju svoje udruženje u Kragujevcu. U direktorske kancelarije učiteljice ulaze kucanjem, profesori fiskulture ulaze kad im se prohte.

 

Učiteljice na udaru

 

Zorica Atanasović, profesorka kragujevačke osnovne škole Treći kragujevački bataljon, prva je ostala bez posla. Zorica je profesor fiskulture, samohrana majka troje dece. Ostala je bez posla po neobavezujućem uputstvu Ministarstva prosvete. Bez obzira na to što je uputstvo neobavezujuće, Ministarstvo ubuduće neće plaćati izmišljena radna mesta.

Predsednik Pedagoga fizičke kulture: - Naše slutnje su se obistinile. Koleginica iz Trećeg kragujevačkog bataljona već je dobila rešenje o neraspoređenosti. Niko od nas, ili ogromna većina profesora, nije znao da je bilo kakvo uputstvo o preraspodeli časova fizičkog vaspitanja stiglo u škole. Otišli smo na godišnje odmore kao zaposleni, a kad kad smo se vratili sačekala su nas rešenja o otkazu.

Radojko Damjanović, načelnik školske uprave, kaže da je suština problema u vezi sa novim načinom preraspodele časova fizičkog u tome što su učitelji primali platu za pun fond časova, a nastavu fizičkog su obavljali drugi tako da je jedan posao plaćan dva puta.

Ne, to nije istina. Ne postoji nikakav nov "način raspodele časova", jer nigde u Srbiji nema upadanja pedagoga fizičke kulture u razrednu nastavu.

- Međutim, takvu ocenu profesori ne prihvataju, jer bi po toj logici trebalo da učitelji vrate novac koji su primali za ono što nisu radili. Kakva drskost! Otimali im časove, živeli na račun učiteljica, kao paraziti, uskakali u nastavu, traže pare od učiteljica.

Niko u celom Kragujevcu ne zna da objasni o čemu se radi. Svi ističu da je Kragujevac proglašen gradom sporta, da je to zasluga profesora fizičke kulture.

Zapošljavanje na mišiće. Ko je jači, učiteljice ili "difovci"?

Problem se lako može objasniti. Kad su videli da nemaju dovoljan fond časova da bi primali pune zarade, profesori fizičke kulture - oteli od učiteljica potreban broj časova.

Za razliku od gradskih škola gde nastavu fiskulture drže profesori, po selima oko Kragujevca istu nastavu izvode učitelji? Zašto? Zbog toga što pedagozi fizičke kulture neće da putuju u sela.

Učiteljice se nisu mnogo bunile. Iz straha od direktora, iz straha od pedagogije fizičke kulture, neka im kradu časove, plata će stizati na vreme.

Dok traje nastava fizičke kulture učiteljice imaju slobodne aktivnosti. Mogu se baviti ručnim radovima, mogu da pletu, štrikaju, da vezu goblene.

Problem sa nastavom fizičke kulture ne poznaju drugi gradovi. Nejasno je šta piše u zakonu. Verovatno da nastavu fizičke kulture mogu izvoditi samo kompetentna lica, a to su učitelji ili profesori.

Zakon se tumači po trenutnom interesu. Ono što se može tolerisati, da su profesori "kompetentni," profesori fiskulture, uz podršku direktora, prepravili u "mora".

Svako se bori za svoje interese. Desio se apsurd. Umesto da se učiteljice bune zbog oduzimanja časova, potcenjivanja i omalovažavanja diplome, bune se i prete obustavom rada pedagozi fizičke kulture.

Ko će, kad oni odu, vaspitavati kragujevačku decu? Ulica ili učiteljice. Učiteljice se povezuju sa pojedinim dilerima droge.

Dileri droge se neće usuditi da uđu u školsko dvorište kad na pisti vide robusnog fiskulturnika u trenerci, sa pištaljkom u zubima. Kad profesor dune u pištaljku, dileri se razbeže kud koji. Pored učiteljice, dileri će podeliti drogu deci ako ih školski policajac ne oseti. Školski policajac, on čuva dostojanstvo uniforme, neće se kompromitovati, neće se mešati u dečje igre s drogom.

Postavlja se pitanje šta su radili u Ministarstvu prosvete, gde su punih šest godina isplaćivali dvostruke zarade? Zar za tako dug vremenski interval niko nije otkrio podvalu iz Kragujevca?

Problem nije samo sa nastavom fizičke kulture. Učiteljima su se u posao mešali i profesori muzičkog i likovnog, i oni su im uzimali časove. Trenutno njih niko ne dira. Zbog socijalnog mira. Reč je o nečemu što liči na krađu struje. Ako su učiteljima u nastavu upadali leteći muzičari i likovnjaci, to znači da je Kragujevac iz republičkog budžeta mesečno krao najmanje pedeset, šezdeset plata...

Mada problem viška prosvetnih radnika postoji svuda, indikativno je da problem fiskulture ne poznaje nijedan drugi grad u Srbiji.

 

Plate na račun pismenih zadataka

 

Fakultet fizičke kulture ne postoji u Kragujevcu. Postavlja se pitanje otkud iznenada toliki višak profesora fiskulture? Pored dvadeset-trideset neraspoređenih, još šezdesetak ih čeka na birou.

Čovek iz Gradskog veća, Dragoslav Milošević, zadužen za kulturu i obrazovanje u Kragujevcu, uzurpirao je nastavu fizičke kulture učiteljima, obezbedio sinu, profesoru fiskulture zaposlenje na isti način. Ko nije za sebe, nije ni za drugoga. Tako će reći narod.

Lokalna samouprava podržava pedagoge fizičke kulture, "to su ljudi koji imaju porodice." Čovek zadužen za resor prosvete podržava sina, profesora fiskulture, a pored sina druge pedagoge.

Dragoslav Milošević, član Gradskog veća, daje izjavu: - Za sve je kriva beogradizacija. Problem je u tome što se o raspodeli časova ne odlučuje u Kragujevcu nego u Beogradu. Zato se mi i borimo za regionalizaciju i decentralizaciju.

Neko reče: - Ovo nije problem samo nastavnika fizičke kulture, ovo je širi društveni problem, koji pogađa celo društvo.

Potcenjene i preplašene učiteljice ćute. Bez obzira na diplomu fakulteta, časove muzičkog obrazovanja im otimaju predavači sa diplomom Srednje muzičke škole.

Strukovno udruženje kragujevačkih profesora fizičke kulture najavljuje povezivanje sa kolegama iz ostalih opština širom Srbije i organizovanje protesta. Prema njihovim saznanjima, u većini opština za sada nema otpuštanja profesora fiskulture. S kim da povežu ovaj lokalni problem koji su Kragujevčani izmislili?

Zašto u drugim opštinama nema otpuštanja radnika? Samo su kragujevačke kabadahiije upadale i drpisale časove učiteljima i učiteljicama.

Odlučeno je ovako: da učiteljice dobiju bodove na račun pismenih zadataka. Tako će primati punu platu. Učiteljice se dobrovoljno odriču nastave fizičkog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Neće, makar za sada, biti otpuštanja. Samohrana majka troje dece ostaje, do daljeg. Kragujevac će i dalje vući fiktivne zarade. Teško je odlučiti se da li je slučaj za osudu ili za divljenje obmanama i mahinacijama.

 

Bez krova nad glavom

 

Gde ima dima, tu ima benzina, ima i vatre. A tu je i upaljač.

Kragujevac, drama u holu Skupštine grada. Polivanje benzinom, samospaljivanje. Nenad Jovanović, invalid, jedna noga trinaest centimetara kraća, hoda na štakama. Lice bez krova nad glavom. Dok je ležao u zatvoru, Centar za socijalni rad oduzeo mu je stan. Stan je prisvojio radnik Centra za socijalni rad, kome se - ne zna ime. Stan je oduzet uz obrazloženje da se nenamenski koristi.

Nenad Jovanović je bio u zatvoru, isti čovek ne može jednovremeno ležati u zatvorskom krevetu i boraviti u stanu. Neko je, valjda radnik Centra za socijalni rad, podstakao komšije. Komšije su potpisivale peticiju - stan se koristi na moralno nedoličan način. Narkomanija, prostitucija i tako to. Ko zna da li je sve tačno, moguće je da jeste. Ali cilj koji opravdava sva sredstva je stan.

Pokušao je preko novina. Polio se flašom benzina, u drugoj ruci drži upaljač. Drama, sa pregovorima, trajala je čitav sat.

Stan pripada Nenadu Jovanoviću, baba je dobila na korišćenje. U konkretnom slučaju Nenad Jovanović je oštećen, on je u pravu.

Samospaljivanje u Skupštini grada. Loša vest za grad koji očekuje brojne investitore.

Lošu vest, kako je god moguće, treba prikazati kao dobru vest. Šta je dobro u samospaljivanju? Prisebno ponašanje opštinskih činovnika. Na vrhuncu drame oni su sedeli na svojim radnim mestima. To verovatno nije tačno, ali vest je otišla u etar.

Dva-tri sprata više sedi gradonačelnik Veroljub Stevanović. Bio je besan. Kako to njemu da se dogodi, i to zbog stana.

Informativna služba Skupštine grada se stanom nije bavila. Nenad Jovanović je lice sa najniže društvene lestvice, pobrojani su mu svi gresi, godine provede na robiji. Verovalo se da će ga skupštinsko obezbeđenje uz pomoć policije, vatrogasaca, savladati.

Kad socijalni slučaj nije savladan u predviđenom roku, priča dobija drugi tok. Gradonačelnik počinje pregovore. Prilika je da se eksponira, da se prikaže humanim.

Gradonačelnik, po čijem nalogu su iz Skupštine išla saopštenja o narkomanu i kriminalcu, odjednom postaje čovek meka srca. Čovek koji spasava živote: - Moji razgovori sa jednako zanemarenim sugrađanima sa problemima drastično zapuštenim od strane određenih službi i organa, nažalost, postali su moja svakodnevica. Ja sam gradonačelnik Kragujevca i to mi ne pada teško, jer svi problemi Kragujevčana jesu i moji problemi.

Međutim, to ne znači da prisutnost i preduzimljivost gradonačelnika oslobađa bilo koji organ ili službu da se bavi problemima Kragujevčana. Zato što je izvesno birokratsko rutinerstvo postalo praksa na mnogim zvaničnim adresama, i zato što je postalo simuliranje sniženih kompetencija u mnogim kancelarijama, javno prozivam sve odgovorne u službama i organima, lokalnim i republičkim, koji rade na teritoriji grada Kragujevca, da preuzmu punu odgovornost i ovlašćenja na svojim funkcijama ili neka podnesu ostavke.

Gradonačelnik je prevrtljiv, prvo vrlo grub, posle vrlo nežan, za pola sata je okrenuo priču.

 

Demagogija

 

Ime radnika koji je uzurpirao stanarsko pravo i izbacio Jovanovića na ulicu nije saopšteno. Očigledno, nije u pitanju nikakvo "birokratsko rutinerstvo" nego - koristoljublje. Stevanović lukavo prebacuje odgovornost na republičke organe iako je problem nastao u Kragujevcu. Da se nesrećni Jovanović, lice sa "najniže društvene lestvice" spalio, ime radnika Centra za socijalni rad koji se dokopao stana bilo bi saopšteno.

Posebna je demagogija kako Centar za socijalni rad "nema kompetencija", problem je nastao u Kragujevcu. Koji je republički organ kontaktirao sa Jovanovićem?

- Gde ću da spavam, stan ste mi oduzeli, u parku, pod nekim drvetom? Odmerili su ga od glave do pete, pa su mu u oči rekli: - Pa šta ti fali.

Pronađeno je rešenje da Skupština grada plaća izvesno vreme stan Jovanoviću. Jovanović faktički nije dobio ništa, osim nekoliko meseci rehabilitacije na račun opštinskog budžeta.

Jovanović je ranjen, on kaže "upucan", pre osam godina, od tada ide na štakama, vuče za sobom trinaest centimetara kraću nogu. Lice sa takvim hendikepom nije više za upotrebu, što se kriminala tiče.

Da bi opravdao uložena sredstva Jovanović mora da govori za medije. Da hvali i uzdiže gradonačelnika. Bio je loš momak, sada, zahvaljujući gradonačelniku, želi da postane dobar momak.

- Bio sam lopov, kriminalac i baraba. Sve sam bio ali ja više nisam taj čovek. Hoću samo mesto gde mogu mirno da živim, da dovedem sina koga treba da izvedem na pravi put. Svašta sam radio. Krao, rasturao drogu, drogirao se i sam. Hoću da idem u druge gradove da prosim, ali u kriminal i zatvor više neću.

Jovanović će ići u druge gradove da bi prosio. Neće da baci ljagu na Kragujevac, grad budućnosti, neće da tera investitore.

- Stan mi je, sudskom odlukom, oduzet pre dve godine i sada je dodeljen nekom ko radi u Centru. Ti ljudi se nisu uselili, valjda znaju da sam izašao iz zatvora. Sve moje stvari su iznete i sada su, kako su mi rekli, u nekom hangaru u naselju Aerodrom. Ulazio sam u stan. Samo goli zidovi. Čak su i slavine povađene.

Jovanović nastavlja tužnu ispovest: - Krao sam da spasem sestru Lidiju od prostitucije. Ona je išla na ulicu da ja ne bih morao da kradem.

Očigledno, u Centru za socijalni rad su sve znali. Znali su da protiv sebe imaju očajnika spremnog na sve. Stan nije bezbedan, nije za korišćenje, sve dok je Jovanović u životu. Zato ga se treba otarasiti, uništiti fizički i psihički. Na bilo koji način. Stan je useljiv tek prosle Jovanovićeve smrti.

- Verko me je uveo u kancelariju i lepo sa mnom razgovarao. Ponudio mi je da, dok se ne pronađe trajni smeštaj, sam pronađem neki stan koji će mi Skupština grada plaćati. I to je nešto.

Gradonačelnik postade dobročinitelj. Gradonačelnik, koji je u besu diktirao svojoj službi "lice sa dna društvene lestvice" zabarikadiralo se u Skupštini grada. Ime sudije, koji je oduzeo stan na osnovu peticije, ime radnika Centra kome je pripao stan ostade nepoznato...

Gradonačelnik prvo izdaje saopštenje da je reč o najgorem kriminalcu, narkomanu, psihijatrijskom bolesniku. Bilo je to trenutak kad je pokušao da likvidira "slučaj". Za manje od sat vremena promenio je mišljenje. Od lošeg momka napraviće dobrog momka. Vremena ima, Jovanoviću je 32 godine.

Loša vest za Kragujevac postaje dobra vest. Gradonačelnik je sam sakupio poene. Nije propustio priliku da "čestitita šalterskim službenicima na pribranosti, a pripadnicima PU Kragujevac na profesionalnoj reakciji."

 

Nije izdržao

 

Nije uopšte važno ko je Nenad Jovanović, jedino je važno da li mu je stan oduzet po zakonu ili protivzakonito. Umesto otkrivanja službenika Centra koji je oteo stan, servirana je priča o lošem momku, koji će, trudom gradonačelnika, postati dobar momak.

Jovanović nije dugo izdržao. Živeo je kao dobar momak nekih deset do petnaest dana. Za to vreme je učinio mnoga dobra dela. Ko će znati da li su mu dodelili stan ili su ga obmanuli. I da mu je stan dodeljen, Jovanović nema za hleba. Jovanović kao dobar momak ne može da izdrži ni moralno ni egzistencijalno. Hvala gradonačelniku, jeste ga gradonačelnik prevaspitao ali za kratko. Jedina solucija je povratak u zatvor. Tamo je sve potaman, ima stan, ima hrana. Da se Skupština grada ne troši.

Subota. Jovanović, pretnjom nožem pod grlo, kidnapovao taksistu. Naredio vožnju iz jednog u drugi deo grada, pravo u betonsko naselje Aerodrom, gde je inkriminisani stan.

Vidno unezveren, taksista se pojavio na televiziji. Nije, možda zbog treme, pominjao pljačku od 800 dinara. Ili je pljačku iskonstruisala policija kako bi se Kragujevac na duži rok oslobodio Jovanovića, kratko i na silu prepravljenog u "dobrog momka."

Dobri i loši momci - to mi je odnekud poznato!

To je epilog priče o hromom kriminalcu, osamnaest puta pravosnažno osuđenom, terete ga za 180 krivičnih dela.

Učinilo mu se da je je u zatvoru bezbedan i siguran. Učinio im je uslugu.

Šta da radi, sam na svetu? Loš momak se vratio starom društvu. Izvadio je nož, krenuo na taksistu. Šta mu je bio cilj, vožnja do kuće, povratak u zatvorsku sredinu, gde ima svega što na slobodi nedostaje.

Gradonačelnik jednako pregovara. Pregovara sa živima, ti pregovori su dramatično viđeni ali uspešno završeni. Gradonačelnik pregovara i sa živima i sa mrtvima.

 

 

Odlučeno je ovako: da učiteljice dobiju bodove na račun pismenih zadataka. Tako će primati punu platu. Učiteljice se dobrovoljno odriču nastave fizičkog vaspitanja kako bi vuci bili siti a koze na broju. Neće, makar za sada, biti otpuštanja.

 

 

 

Da bi opravdao uložena sredstva Jovanović mora da govori za medije. Da hvali i uzdiže gradonačelnika. Bio je loš momak, sada, zahvaljujući gradonačelniku, želi da postane dobar momak.