Dežurna

Koma: Hronika ludorija predsednika Srbije

 

Boris je sve luđi i luđi

 

Od apsolutne nule, što srpski predsednik jeste, TV Bastilja je napravila junaka kome se svet, navodno, divi i zbog kojeg je, u stvari, i održana poslednja sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku

 

Milovan Brkić

 

 

Srpski predsednik je prošle nedelje nastupao u Njujorku. TV Bastilja nas je iz časa u čas obaveštavala o njegovim estradnim nastupima. Govori na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, drži predavanje u Harvard klubu, rukuje se sa američkim predsednikom Barakom Obamom, što kamere nisu zabeležile, a TV Bastilja je taj protokolarni pozdrav ocenila kao bilateralni susret srpskog i američkog predsednika.

Od jedne apsolutne nule, kakav je srpski predsednik, TV Bastilja, kojom rukovodi Srđan Šaper, nestatusni savetnik gospodina Tadića, napravila je junaka kome se svet, navodno, divi i zbog kojeg je, u stvari, i održana sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Dakle, sve što smo videli od klovnovske turneje gospodina Tadića u Njujorku, bila je čista laž, obična palanačka propaganada. Tačno je da je gospodin Tadić govorio u Ujedinjenim nacijama, to isto je učinio i iranski predsednik Ahmadinedžad, a oba ova govora su kod vodećih lidera u svetu ostavila loš utisak.

U Harvard klubu gospodin Tadić se susreo sa biznismenima srpskog porekla, a njegov poziv upućen preko TV Bastilje, da američke kompanije ulažu u Srbiju, nije izašao dalje iz prostorija tog kluba, koji gostovanje onih koji žele da budu u njemu viđeni papreno - naplaćuje.

U delegaciji predsednika Tadića, koji nastupa kao gospodar Srbije, nije bilo njegovog šefa kabineta Miodraga Rakića, koji je, kako saznajemo, ozbiljno bolestan, a njegovu boljku lekari ocenju lošom progozom.

U Njujork je, sa predsednikom Tadićem, otputovao i konobar iz Zmajeva Dušan Elezović, predsednik pokrajinskog odbora Demokratske stranke. (Predsednik na sedmodnevnom boravku mora da j... nešto, kažu njegovi bliski saradnici.)

 

Vojvodina kao odstupnica

 

Stranački drugovi srpskog predsednika mogu da rade što im je volja. Koliko je Srbiju, najsiromašniju državu u Evropi, koštala ova turistička poseta predsednika Tadića i njegove kamarile?

Po povratku iz Njujorka predsednik Tadić je obavestio podanike da je ugovorio svoju posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Koga će posetiti, nije rekao, jer do susreta sa predsednikom Obamom sigurno neće doći. Najavio je za oktobar i dolazak u Beograd gospođe državne sekretarke Hilari Klinton. Rekao je da je i taj susret on ugovorio. Jer, gospođa Hilari obožava Borisa Tadića. Toliko ga smatra važnim da uporno insistira da obožavani Tadić što pre ode iz političkog života Srbije.

Ustavni sud Kosova je prošle nedelje odlučio da predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ne može da bude i predsednik ove države i predsednik partije! Ustavni sud Srbije, čije sudije je predložio Boris Tadić, ocenio je da predsednik Republike može da bude istovremeno i na čelu Demokratske stranke, mada Ustav Srbije zabranjuje predsedniku da obavlja druge političke funkcije. Ali, šta znači Ustav spram mišljenja Borisa Tadića!

I, dok je bio odsutan iz zemlje, u Novom Sadu njegovi partijski drugovi, na čelu sa Bojanom Pajtićem, počinju propagandu da u Autonomnoj pokrajini Vojvodini treba raspisati izbore! Srpski predsednik računa da u Vojvodini njegova partija ima uticaja i da može osvojiti većinu na izborima, jer se građani Srbije listom izjašnjavaju da će glasati protiv njegove Demokratske stranke.

Prevarom se Borisova klika bavi kao naučno-istraživačkim radom. Rezultat njegove pogubne despotije po građane Srbije je koban. Budžet je prazan, zemlja je opustošena, više od polovine stanovništva živi sa mesečnim prihodom manjim od sto evra! Oni su, nema nikave sumnje, osuđeni na mučno umiranje i nestanak. Sa toliko malo para ne može se niko od ovih ljudi prehraniti, niti vršiti životne i socijalne funkcije.

Krug oko srpskog predsednika se zatvara. Perverzije njegove partijske kamarile zaprepašćuju funkcionere Evropske unije i strane diplomate.

Odumiranje srpskog pravosuđa vraća Srbiju na običajno pravo i na zakon jačega. Divljanje i perverzija ministarke pravde, njenih pomoćnika i članova Visokog saveta sudstva oduzima Srbiji atribut pravne države. U Srbiji danas presuđuju žute paše i subaše.

 

Odrekao ga se i Šarić

 

Ali, i pored toga što srpski predsednik svakodnevno dobija vesti da je život građana Srbije postao nepodnošljiv, ne odstupa. Iz Podgorice se njegov savetnik vratio prazne torbe. Otišao je u Podgoricu da mu Darko Šarić napuni torbu svežnjevima evra. Crnogorski premijer Milo Đukanović vratio je Tadićevog blagajnika prazne torbe, upućujući i njega i Borisa da Darka Šarića traže na drugom mestu. I dok Šariću srpske vlasti sude u Beogradu, kao opasnom narkodileru, srpski predsednik od njega traži milionske svote evra, da ga, valjda, sud oslobodi odgovornosti!

Predsednikovi troškovi održavanja gole vlasti i pokušaja podmićivanja opozicionih lidera, koji traže samo keš, prete da ga unište.

Uostalom, mafijaši padnu uvek zbog materijalnih troškova, kada rashodi postanu veći od prihoda. A Borisu se ne troše njegovi novci, koji su na računima u stranim bankama. Ili on možda više nije u mogućnosti ni da ih podigne. Upućeni tvrde da su predsednikovi računi u inostranim bankama blokirani zbog istrage o poreklu novca! Od kada je ušao politiku i seo u ministarske fotelje, i kada se preselio u zdanje na Andrićevom vencu, za dve milijarde dolara je Boris opelješio srpska preduzeća, fondove i biznismene.

Niko u Srbiji nema uvida koliko Boris Tadić troši i globi budžet. Ko odobrava srpskom predsedniku kupovinu blindiranih automobila, jer predsednik najsiromašnije zemlje u Evropi, a možda i u svetu, ima vozni park koji je skuplji od voznog parka većine predsednika evropskih država. Blindirana vozila koriste i predsednikovi savetnici i partijski funkcioneri Demokratske stranke, a čuva ih svita telohranitelja - policajaca. Koliko poreske obveznike košta ovo zadovoljstvo predsednika i njegove kamarile?

 

Ruženje naroda

 

Svoju tiraniju i despotiju svoje stranačke kamarile Boris zasniva na istim temeljima na kojima i pokojni Slobodan Milošević. Isto kao i Milošević, i Boris Tadić, i u Srbiji i kod međunarodnih pregovarača i stranih državnika, ruži svoje građane i opoziciju. Tadićeva propagandna mašinerija predstavlja svoje građane, pogotovu Srbe, kao nacionaliste, sklone nasilju, etničkoj netrpeljivosti...

Predsednik Tadić objašnjava stranim državnicima da je morao da donese fašistički Zakon o javnom informisanju kako bi, navodno, zaštitio prava manjina. Reformisao je pravosuđe da spreči nasilje i organizovani kriminal!

Uvidevši da goli i bosi građani Srbije, svih nacionalnosti, žele njegov odlazak s vlasti, ali u zatvor, srpski predsednik na sva usta svojim sagovornicima iz inostranstva srpsku opoziciju predstavlja kao skup kriminalaca, nacionalista. Niko, olajava on svoje građane i opozicione lidere, osim njegove stranke ne može Srbiju uvesti u Evropsku uniju!

Diplomate iz Beograda svojim vladama šalju dramatične izveštaje, u kojima nagoveštavaju humanitarnu katastrofu u Srbiji. Po dešifrovanim izveštajima, socijalna slika Srbije je slična onoj u Sudanu, Nigeru, Bijafri. Po oceni stranih diplomata, vlast smišljeno nastoji da pljačka donacije namenjene ishrani stanovništva, tako da većina gladnih ne dobija nijedan obrok dnevno!

Šepureći se u najskupljim odelima, aktuelno napuderisan, čovek koji je opljačkao svoju zemlju za dve milijarde dolara svakim danom je sve luđi i luđi.

 

 

 

 

Nobel za mir

 

Predsednik Tadić duži period boluje od lupusa, bolesti koja zahteva stalnu lekarsku pomoć. Bolest je u progresiji. Gospodin Tadić često menja raspoloženje, ima rupe u pamćenju, često se znoji, a savetnici ga uvek jakim dozama lekova vraćaju u stanje da može da izdrži javni nastup.

Predsedikova kamarila koju predvodi Srđan Šaper umislila je da Borisa Tadića nominuje za Nobelovu nagrad za mir! Smislili su i način kako da to ostvare. Gospodin Šaper je planirao da otmu kompanije Miroslava Miškovića i ustupe tržište hrvatskom biznismenu Ivici Todoriću. Dobiće tako i jare i pare. Za uzvrat, hrvatski predsednik Ivo Josipović neće moći da odbije molbu binismena Ivice Todorića da svog srbijanskog kolegu Borisa Tadića predloži za Nobelovu nagradu! Za svaki slučaj, tu je i veliki turski humanista Redžep Taip Erdogan, ili Abdulah Gul, predsednik Turske, da ovu inicijativu podrže. Njima je gospodin Tadić obećao da će srušiti Milorada Dodika i Turskoj omogućiti da postane tutor nad Bosnom i Hercegovinom. Ipak, Milorad Dodik je sklopio strateško saveznišvo Republike Srpske i Rusije, tako da ulazak Turaka u Banjaluku - nije moguć.

 

 

 

 

Mora da ode

 

Spisak neprijatelja koje je stvorio srpski predsednik je impresivan. Iako njegova propagandna mašinerija poručuje građanima da je Boris Tadić, takoreći, lider sveta, građani Srbije vide o kakvom je ludaku reč.

Srpska opozicija će, nema sumnje, narednih nedelja biti na udaru Tadićeve kamarile. Nudiće im se novac, privilegije, samo da rade za gospodara. Ali i opozicioni lideri shvataju da špekulisanje više nije moguće i da Boris Tadić mora da ode zauvek s političke scene Srbije. Najbolje bi bilo da bude izveden pred sudsko veće i da mu se oduzmu pare koje je opljačkao od Srbije.

 

 

 

 

Navijači FK Crvena zvezda doneli su odluku da na utakmicama ubuduće skandiraju: Spasi Srbiju i ubij se - Borise!