Rusija

Fenomeni: Zašto je danas u Rusiji broj dece bez roditelja veći nego posle Drugog svetskog rata

 

Dečje suze nikad ne presuše

 

Srećnom se smatra ona država u kojoj se dobro osećaju starci i deca ako imaju šta da obuku, obuju, pojedu, ako žive u pristojnim uslovima i ne osećaju se napuštenim od društva. Time u Rusiji ne mogu da se pohvale ni starci ni deca. Posebno je teško deci koja su ostala bez roditelja. O njihovoj sudbini piše naš dopisnik

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

O problemu dece siročića koji su iz nekog razloga ostali bez roditelja teško mi je da pišem. Tim pre što ih činovnici državnih službi, političari i razni narodni predstavnici pominju onda kada treba da povećaju svoj rejting i autoritet kao, na primer, pred izbore u neki važan organ. Tada možete da čujete priče o takvim projektima od kojih vas zaboli glava i čini vam se da će sutra-prekosutra problem dece bez roditelja biti rešen.

Takvim obećanjima ne treba verovati. Između ostalog, i zbog toga što u Rusiji ti isti državni činovnici i političari ne znaju čak ni koliko tačno u državi siročića ima. A njih je veoma mnogo - približno 800.000. Neki stručnjaci pominju i veće brojke, čak i više od milion.

Poređenja radi, navešću dve cifre koje pokazuju skalu ove nesreće. Godine 1989. (tj. neposredno pred početak idiotske perestrojke) u zemlji je zvanično registrovano 87.000 siročića, a odmah posle Velikog otadžbinskog rata 1945. bilo ih je 680.000. Oni koji upoređuju perestrojku i reforme koje su za njom usledile sa svetskim ratom nisu tako daleko od istine. Otkud toliko dece siročića?

Odgovor je jednostavan: od siromaštva i pijanstva. Užasni podaci kažu da nekoliko stotina hiljada žena (tačnije oko 300.000, pa i više) ostavljaju svoju novorođenu decu u porodilištima. U Moskvi svaki dan svoju decu ostave dve žene! Većina majki govori da nemaju od čega da izdržavaju dete - nemaju novca! Zato se postidim i loše osećam kada se govori o tome da u Rusiji raste broj milijardera. Mnoge roditelje, posebno one koji se beznadežno odaju alkoholu, lišavaju roditeljskih prava i oduzimaju im decu. Rezultat: najčešće siročići postaju deca kojoj su roditelji živi. Ako je verovati statistici, takve dece koja imaju roditelje ali su postali siročići, ima od 80 do 90 odsto od celokupnog broja siročića. Njihova sudbina je nezavidna, jer je  u rukama države, tj. njenih predstavnika - pomenutih činovnika.

 

Put u ludnicu

 

Ne treba ni reći da se država povukla i da se ne brine o siročićima. U zemlji ima oko 2.000 domova za nezbrinutu decu. Postoje i takvi domovi u kojima se prema deci odnose dostojno čoveka. U ove domove dolaze i bogati biznismeni kako bi dali materijalnu pomoć. Država je donela zakon po kojem se detetu bez roditelja, kada postane punoletno, daje stan. S druge strane, u pravosudnim organima postoje informacije o prestupima protiv siročića u domovima za nezbrinutu decu: o slučajevima ubistava, silovanja, prebijanja, nezakonitog smeštanja u duševnu bolnicu. Ovo poslednje je posebno popularno među rukovodiocima dečjih domova. Mnogi činovnici opravdavaju svoje postupke time da ne mogu da se izbore sa vaspitanjem teških slučajeva dece tinejdžerskog uzrasta. Ali, ako bolje sagledate, shvatićete da od onog deteta koje upute u bolnicu za mentalno obolele prave ludaka, tj. nesposobnu osobu na koju se zakon ne odnosi - ako govorimo pravnim jezikom. Interes je očigledan - ako je neko nesposoban, onda stanom i privilegijama koje dobija od države raspolaže staratelj. Drugim rečima, i novac koje dete dobija od države i stan dobijaju - nečasni činovnici. Još jednostavnije rečeno, u pitanju je krađa. Takvih slučajeva je mnogo. U svakom slučaju, činovnici na pametan način zaobilaze zakon. Nedavno je provladin list Ruska gazeta objavio članak u kojem je pokazano šta rade činovnici.

 

Krive su emocije

 

"Gradska komisija o pravima čoveka grada Komsomolska na Amuru predala je redakciji Ruske gazete informaciju o tome da je oko 20 vaspitanika gradskog Dečjeg doma br. 1, čiji direktor je Ljudmila Ivanovna Karga, nezakonito poslato u psihijatrijsku bolnicu. Razlog - loše ponašanje tinejdžera. Posle takvih "vaspitnih mera" deca su počela da se žale na ozbiljno pogoršanje zdravlja. Simptomi: pospanost, apatija, pogoršanje pamćenja. Deca koju su po nekoliko puta podvrgnuta "vaspitnoj egzekuciji", dala su izjave u tužilaštvu sa podrobnim opisom metoda lečenja u "ludari".

Zaštitnik interesa siročića je lokalni advokat Jurij Jeršov. Prema njegovim rečima, u dečjem domu se nalazi 79 vaspitanika. U početku je objavljeno da je 13 tinejdžera poslato na "vaspitavanje" u "ludaru", a kasnije se ispostavilo da ih je bilo 20.

- Na osnovu moje izjave, gradsko tužilaštvo je povelo istragu i potvrdilo činjenice o smeštanju u duševnu bolnicu svih pobrojanih tinejdžera, kao i davanje deci antidepresiva, korektora ponašanja i drugih lekova koji se obično daju teškim psihičkim bolesnicima - izjavio je Jeršov.

Ipak, tužilaštvo je hospitalizaciju proglasilo osnovanom. Stvar je u tome što su tinejdžeri, navodno, bili ranije na posmatranju u psihoneurološkom dispanzeru kod specijaliste za decu. I upravo po njegovim uputima vaspitanici su hospitalizovani, zbog "emocionalnog rastrojstva". Ali, tužilaštvo je u svojoj istrazi pronašlo i niz radnji kojima se narušava zakon: pre hospitalizacije dece svoje mišljenje trebalo je da da komisija sastavljena od psihijatara, dakle, trebalo ih je informisati o lečenju. Pored toga, pogrešna je bila primena tako jakih lekova, poput neuroleptika.

U ovoj situaciji, piše dalje Ruska gazeta, treba obratiti pažnju na poziciju pravosudnih organa. Posebno treba obratiti pažnju na to što lokalni istražitelji nijednom nisu pomenuli da, u skladu sa važećim Zakonom o psihijatrijskoj pomoći i pravima građana prilikom njenog ukazivanja, dozvolu za prinudnu hospitalizaciju maloletnika treba da da sud. Ali, u Komsomolsku na Amuru saglasnost suda niko nije tražio. Samim tim, nije bilo ni sudske kontrole.

Princip prema kojem "nepoznavanje zakona ne oslobađa od kazne" niko nije ukinuo. Lice odgovorno za donošenje rešenja o hospitalizaciji u psihijatrijski stacionar trebalo je da poznaje zakon., kao i to da slanje dece bez pregleda stručne komisije u psihijatrijsku ustanovu potpada pod član "Nezakonito smeštanje u psihijatrijsku ustanovu" Krivičnog zakona. Ovaj član propisuje i kaznu od tri do sedam godina zatvora za njegovo nepoštovanje.

 

Bez buke, molim

 

Ne znam da li će činovnici koji su u ovom slučaju učestvovali biti kažnjeni nakon objavljivanja članka u provladinim novinama, a malo verujem i u to da će sud zaustaviti činovnike drugih ustanova za decu bez roditelja. Čak i u Moskvi, civilizovanom gradu, gde je i kontrola nad dečjim domovima veća nego u drugim regionima, rade se užasne stvari. Tako se, na primer, u Moskvi pred sudom nedavno našao i Oleg Kuzin, jedan od rukovodilaca prestoničkog Centra za socijalnu pomoć porodici i deci "Žuravuška". On je okrivljen za surovo prebijanje maloletnih vaspitanika. U Istražnom komitetu pri tužilaštvu Ruske Federacije saopštili su sledeće:

- 28. januara je Kuzin, koji se nalazio u svom radnom kabinetu, pio alkohol. U isto vreme, u sobi za igru bila je grupa dece. Kuzinu se nije dopalo što su deca bila bučna, pa je ušao u sobu za igru i grubo pokušao da ih utiša. Zatim je udario dvoje dece glavom o zid, a na jednog dečaka koji je legao na pod - Kuzin je seo. Okrivljeni je pretukao petoro dece uzrasta od 12 do 14 godina. Sudi mu se po članu Krivičnog zakona "Prekoračenje dužnosti sa teškim posledicama". Kazna za ovaj prestup je od tri do deset godina zatvora.

I opet nisam uveren da će ovaj činovnik dobiti ono što zaslužuje i da će se drugi ponašati prema bespomoćnim siročićima pažljivo i sa razumevanjem, zaštitnički. Mada, iskreno govoreći, ljudi koji rukovode i rade u dečjim domovima nisu uvek profesionalci. Plate su ovde mizerne, a rad sa decom i uslovi rada - teški. Selekcija radnika za rad u dečjim domovima, nažalost, malo gde se sprovodi, a ako se i sprovodi, to je samo formalno. Evo, opet, činjenica.

 

Da se ne rađaju siročići

 

Jezivo zvuče "materijali" krivičnog dela koje se nalazi na sudu Permske oblasti. Glavni lik ovde je bivši direktor Jezerskog psihoneurološkog internata Grigorij Banikov. Šta je on uradio? Banikov je poslao nekoliko svojih pacijentkinja na nezakonitu, prinudnu medicinsku - sterilizaciju. I sve bi ostalo tako kako je da glas o ovom užasnom delu nije došao do Tatjane Margoline, opunomoćenika za zaštitu prava čoveka u Permskoj oblasti. Ona je objasnila da je 14 devojaka koje su živele u internatu pod zvaničnim starateljstvom Banikova podvrgnuto strašnoj operaciji. Istraga tužilaštva je potvrdila tu činjenicu. Pored toga, tužilaštvo  smatra da je Banikov nezakonito potrošio lični novac osmoro vaspitanika internata. Opet krađa! Ali, to nije najvažnije. Evo šta je novinarima ispričala Tatjana Margolina:

- Operacije su se sprovodile bez obaveznog sudskog rešenja, samo na osnovu zahteva staretalja odnosno direktora internata Banikova i dokumenta lekarske komisije rejonske bolnice. U početku su sterilizaciji podvrgnute tri devojke. One su bivše vaspitanice dečjih domova koje su, kada su odrasle, život nastavile u specijalnom internatu, jer boluju od psihičke bolesti. Ispostavilo se da su sve tri trudne. Kada se za to saznalo poslate su na prinudni abortus iako su bile u poodmaklom stadijumu trudnoće. Istovremeno su podvrgnute i sterilizaciji. Kasnije su pod nož hirurga bile poslate i druge vaspitanice ovog internata. Porazan je cinizam u administrativnoj formulaciji u svim pratećim dokumentima, da "ludaci ne treba da rađaju". Prema rečima Margoline, krivično delo su počinili i lekari koji su sterilisali devojke, po članu Krivičnog zakona "Propust". Po utvrđivanju krivičnog dela, Banikova nisu uhapsili - on čeka suđenje u svom domu. Kako će se stvar završiti, neizvesno je, ali Tatjana Margolina je zadovoljna što su se istražni organi ipak zainteresovali za ovo delo.

- To što je slučaj stigao na sud, smatram velikim uspehom nas koji se bavimo zaštitom prava čoveka i novinara. Lokalna administracija se iz sve snage trudila da sakrije ovaj slučaj.

Nažalost, permski slučaj nije jedini. Sa sličnim "lepotama" života susreću se i vaspitanici nekoliko sličnih ustanova, čak i u Podmoskovlju. U oblasnom tužilaštvu dobro se sećaju nedavnog slučaja nezakonite sterilizacije nekoliko devojaka u Psihoneurološkom internatu br. 5. Jedna devojaka je čak bila nevina. Rukovodstvo internata su kaznili - nekog administrativno, nekog krivično.

 

 

 

 

Policijski podaci

 

Rezultati takvog vaspitanja dece siročića u domovima za nezbrinutu decu su veoma tužni. To se vidi i po statističkim podacima koje je nedavno objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije. Četrdeset odsto siročića koji su potpuno državno osigurani (tj. u dečjim domovima) kasnije postaju alkoholičari i narkomani. A 10 odsto njih izvrši samoubistvo, što je stavilo Rusiju na tužno prvo mesto na svetu po broju samoubistava među decom i tinejdžerima. Njih 40 odsto svake godine izvrši skoro 150 hiljada prestupa a samo 10 odsto započne normalan život.

 

 

 

 

 

Rezultati istraživanja: deca nemaju kud

 

Izlaz je jasan svima - potrebno je, kako je to urađeno u Evropi, odustati od dečjih domova i prednost dati čak i privremenom smeštanju siročića u porodice, kojima bi se plaćalo za njihovo izdržavanje. Ali, pitanje je da li su Rusi spremni za takvo rešenje problema siročića. Nadam se da će čitaoci sami odgovoriti na ovo pitanje ako pročitaju rezultate istraživanja koje se time bavilo.

Više od polovine (56 odsto) Rusa pozitivno se odnosi prema ideji o usvajanju dece iz dečjih domova. Više od ostalih, pozitivno se o ovom pitanju izjašnjavaju žitelji gradova koji imaju od 100 do 500.000 stanovnika (64 odsto), kao i žene (61 odsto), a manje muškarci (50 odsto) i stanovnici megalopolisa (44 odsto). Ali, samo četiri odsto njih planira da u budućnosti usvoji dete, a od tog broja tri četvrtine ne tvrdi da će se to i dogoditi. Ovde je broj muškaraca i žena isti. Među omladinom od 18 do 34 godine, jedan i po put više ima onih koji su spremni da usvoje dete u odnosu na sve građane - šest odsto. Toliki procenat građana sa visokim prihodima, takođe, planira usvajanje. Ali, svake godine više od hiljadu usvojene dece vraćaju se u dečje domove. Novi roditelji ne mogu ili ne žele da ih ostave u svojim porodicama.

Podaci za prošlu godinu pokazuju da je u usvojiteljske porodice bilo dato 12.300 dečaka i devojčica, a u porodice stranaca 3.300. Najviše zahteva među potencijalnim usvojiteljima odnosi se na decu do pet godina starosti. A glavninu dece u dečjim domovima čine oni od 10 do 15 godina starosti (60 odsto). Pored toga, svaki četvrti domac je dete invalid (23 odsto).