Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Oduzimanje imovine ''huliganima'' i drugi običaji srpskog pravosuđa

 

Preki sud redovnim putem

O pravnom nasilju, nedoslednostima i politički instruisanom zakonodavstvu i istom takvom pravosuđu  piše naš urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

Josip Bogić

Prema svetskim iskustvima u borbi protiv kriminala, imovinu stečenu kriminalom moguće je blokirati, ali s prodajom treba da se sačeka do okončanja sudskog postupka. Ovo, svakom pismenom pravniku poznato pravilo, nije jasno jedino perjanicama srpskog pravosuđa. Nedavno je izvestilac EU, Jelko Kacin, stari poznanik i sugrađanin iz pokojne zajedničke domovine, preneo veliko nezadovoljstvo Evrope načinom na koji je izvršena reforma pravosuđa u Srbiji.

 Posebno je sporna odredba po kojoj se imovina optuženih za organizovani kriminal oduzima i prodaje pre pravosnažne sudske presude, umesto da se na nju samo stavi zabrana raspolaganja i otuđenja. Kacin je u pismu poslatom ministrima napisao da su ga advokati Bogoljuba Karića obavestili o kršenju ljudskih prava njihovog klijenta, zatim prava na pravično suđenje. Ovo se, naravno, krije, jer se kritikuje vlast koja umesto pretpostavke nevinosti promoviše pretpostavku krivice, što je neprihvatljivo.

Kako je moguće oduzimati imovinu ''huliganima'' na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima kada oni svojim ponašanjem ne stiču imovinsku korist, već naprotiv, uništavaju imovinu građana i imovinu države.

 Kako misli takozvana srpska pravnička elita da dokaže da je neko stekao imovinu divljajući na stadionu. Takav predlog mogao je da potekne samo od totalnog diletanta, jurišnika partije koji izleti s originalnom glupošću da bi se dodvorio predsedniku.

Tom dodvoravanju izgleda nema kraja. Što veći poltron, veća glupost. Od izgrednika može samo da se traži da plate štetu koju su prouzrokovali. Ali to je stvar parnice, a ne Zakona o otimanju imovine.

 Svuda u svetu od kriminalaca može da se oduzme samo onoliko koliko je stekao kriminalnom delatnošću a nikako sve, a pogotovo ne ono za šta još nije dokazano da je stečeno krivičnim delom. Najpre, mora da se dokaže krivično delo, da se dokaže koliko je imovinske koristi stečeno takvim delom pa tek onda da se to što je stečeno krivičnim delom oduzme. Takve stvari se rade pravnim putem. Država koja ima sve mehanizme i silu u svojim rukama ne treba da preduzima bilo kakve radnje koje nemaju pravnu prirodu.

 

Da li je Šarić bankrotirao po nabavnoj ili prodajnoj ceni

 

Najsvežiji primer otimanja imovine odnosi se na slučaj Šarić. Daleko od toga da branim bilo kog narko dilera i ostale koji se bave takvom „privrednom delatnošću". Što se mene tiče, uveo bih za takva dela smrtnu kaznu kao što postoji u nekim zemljama u Aziji. Pošto smo, međutim, ukinuli takvu vrstu kazni, to ne dolazi u obzir.

Ako je verovati američkim bezbednosnim službama da je onaj sporni kokain bio Šarićev, da je zaplenjen i oduzet, postavlja se pitanje koliko je Šarić na tom poslu zaradio. Ili je možda puk'o? Zašto oni nisu pokrenuli krivični postupak protiv takvog zlikovca već su slučaj oberučke prepustili našim organima? Ako je to sve tako, na osnovu kojih dokaza i činjenica je rasformisano pravosuđe zaplenilo njegovu imovinu, a ponešto i prodalo, a da pri tom ne postoji nijedan procesuiran slučaj za narko dilera, niti je ijedan u toku osim ovog poslednjeg.

Na osnovu čega je zasnovana nadležnost srpskog tužilaštva ako je delo izvršeno u Južnoj Americi? Ako je to tako, po kojim merilima je njegova imovina oduzeta i prodata? Da li je kao parametar pri izračunavanju njegove zarade uzimana nabavna cena ili možda eventualno prodajna cena sa PDV-om, tj. izmakla dobit?

S druge strane, vidi se i koliko su tvorci takvog Zakona o oduzimanju imovine pogrešno postavili neke stvari. Pa čak i novoizabrane sudije u apelacionom sudu nisu mogle da potvrde nakaradnu odluku specijalnog suda u pogledu oduzimanja kuće Miloradu Ulemeku Legiji. Rešenje Specijalnog suda je nerazumljivo, a i doneto je na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Zašto eksperti to nisu proverili pre nego što je doneta presuda?

A u međuvremenu, kao posledica pravnog nasilja po svaku cenu i na svakom koraku, izazvalo je i talambasanje svih novinskih kuća o oduzimanju imovine, kao da će to da spase državu. Oduzimanje imovine jeste efikasan metod borbe protiv svih vidova kriminala, ali ne i jedini. Naravno, pod uslovom da se postupa u skladu sa Zakonom. Logičnije bi bilo da se spreči da pojedinci uzmu nečiju imovinu nego ih pustiti da uzmu, a onda ih juriti da to vrate sa nedovoljnim brojem kvalifikovanih ljudi i neadekvatnim pravnim sredstvima.

 

Šta rade BIA i policija

 

U Novom Pazaru i drugim delovima naše zemlje u toku su „tihi" postupci secesije pojedinih bošnjačkih grupa u okrilju ali i mimo politike, ali je, izgleda, važniji zadatak naših bezbednosnih službi na suzbijanju kriminala u Južnoj Americi, da dele lekcije švedskim organima, da otkrivaju i presecaju šverc oružja u Francuskoj. Kako to da je kriminal u ovoj zemlji zadnja rupa na svirali?

 Bezbednosne službe još nisu otkrile političku pozadinu i nalogodavce ubistva premijera Đinđića, niti su otkrile ko stoji iza ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, vojnika u Topčideru i mnogih drugih nevinih žrtava tih istih bezbednosnih struktura. I zato se dešava ovo sa huliganima. Da li poreski obveznici plaćaju ove službe da bi bili spokojni u svojoj zemlji ili da bi suzbijajale kriminal po celom svetu?

 

Predsednik Kasacionog suda Tadić

 

Huligani i ekstremisti će veoma brzo biti kažnjeni i izolovani i oni neće zaustaviti proces priključenja Srbije Evropskoj uniji, rekao je nedavno predsednik Srbije Boris Tadić i dodao da će neki od nasilnika biti veoma brzo procesuirani pred sudom. To znači da je on i ministar pravde i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Ako su ovih nekoliko stotina huligana opasnost za Srbiju, postavlja se pitanje kakva smo mi to država.

Srbija je jača od svake kriminalne strukture i njen institucionalni kapacitet za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala u punoj meri je uspostavljen tek ove godine. Predsednik je istakao da su danas u Srbiji "svi eminentni šefovi mafije za koje je krivični postupak završen u zatvoru", kao i da se sudski procesi otvaraju protiv još nekolicine predstavnika organizovanog kriminala, "i pre ili kasnije će biti u zatvoru, jer država je moćnija od svake kriminalne strukture". Bilo bi dobro da je tako, ali nije.

 

Regionalni lider Tadić

Predsednik Tadić je poručio da će Srbija i dalje biti regionalni predvodnik borbe protiv kriminala i da neće stati u toj borbi. Samo nije rekao da smo kao država lider u organizovanom kriminalu a on na čelu te države. On je istakao da će Srbija i dalje biti "udarna igla u toj borbi". Kako je rekao, tek danas - 2010. godine - Srbija ima puni institucionalni kapacitet i punu snagu političke odluke da se izbori s organizovanim kriminalom, jer "organizovani kriminal danas nema pristup političkim strankama" ali je zato u njima. Sve to nam je pričao i Koštunica i njegovi ministri koji su pohapsili skoro sve mafijaše. Otkud sada nikoše novi?

Izgleda da savetnici predsedniku nisu objasnili da organizovani kriminal nije samo klasični kriminal ili su mu to loše objasnili.  Neka se osvrne malo pa će te videti sve te privredne gigante koji su se razvijali u doba demokratije. Kako? Lepo je gospodin Dežer rekao: organizovani kriminal i korupcija. Znaju oni mnogo bolje od predsednikovih saradnika koji su tokovi novca u Srbiji i gde novac završava. A naši političari sve ređe pominju borbu protriv korupcije a često pominju organizovani kriminal. A organizovanog kriminala nema bez korupcije. Po svim definicijama, to je sprega aktuelne vlasti sa kriminalom, a ne bivše. Aktuelna vlast ima moć odlučivanja a ne bivša.

Gospođa ministarka o sebi sve najlepše

Ministarka pravde Snežana Malović rekla je da su u proteklih godinu dana pokrenute istrage ili podignute optužnice u brojnim predmetima korupcije, koji su godinama ležali u fiokama ili je njihovo istraživanje bilo politički sprečavano od 2004. do 2006. godine. To je do sada jedina i pametna misao gospođe ministarke. Ako je to već tako, zašto još u fiokama stoje predmeti koje je lično gospodin "legalista" stopirao poput: Sartida, Nacionalne štedionice, Poslovnog centra Ušće, Jugopetrola, Dijamanta, Jugoremedije, Novosti, Elektroprivrede i mnogih drugih predmeta koji se tiču privatizacije, kao i kiparskih para. To je ostalo netaknuto. Da li su prekontrolisane donacije i period kada je sadašnji premijer bio na čelu te agencije?

Pravosuđe je uspelo da iznese predmete koje smo desetinama godina gledali na naslovnim stranama pisanih medija i da uprkos strahovitim pritiscima pobedi kriminal osuđujućim presudama za one koji su uporno podrivali državu. Pravosudni organi nisu se osvrtali na to ko je osumnjičen, već su dali neumoljiv odgovor „nedodirljivima". Pa i sama ministarka pravosuđa bila je nedodirljiva za naplaćene naknade u okviru RIK-a, kao i mnogi, premda se za nju može reći da je taj novac vratila iako je „zakonito" isplaćen.

Izgleda da je poimanje organizovanog kriminala usmereno i usredsređeno samo na klasičan kriminal dok se onaj u oblasti finansijskog kriminala „dočepao" samo Karića, dok su drugi ostali netaknuti. Smisao 5. oktobra je takav da Miloševićev sistem uopšte nije demoliran, već su samo drugi igrači uskočili u taj isti sistem. Jedina razlika je u tome što nas UDBA više ne ubija, ali nas zato BIA uveliko "bije" i sve nadzire.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane