Na licu mesta

Kraljevo: crtice o zemljotresu i oko njega

 

A tako su lepo uvežbali katastrofalne posledice

 

Šta se događa kada se "vrhunski spasioci" osposobe na simuliranoj katastrofi

 

Radosav Lazić

 

Zemljotres jačine 5,4 Rihterove skale bio je razlog da Kraljevčani i njihova nesreća istoga dana dobiju  na TV B92, na primer, približno onoliko vremena koliko i izvesna Jelena Karleuša, koja je pozvala novinare da se uvere da ona svoju kolumnu piše sama.

Optimistično se izveštavalo o uspešnom saniranju posledica zemljotresa, pomoći koja pristiže i o brojnim volonterima iz svih krajeva koji su se prijavili da pomognu. Bilo je i par slučajeva zloupotrebe pomoći od strane korisnika.

Tako su posle potpisivanja papira da pomoć uzimaju pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću ljudi počeli da vraćaju po par desetina crepova koji su pretekli posle prepokrivanja krova. Vraćeni materijal će biti dovoljna kompenzacija za palete koje su u početku nestajale bez naloga.

Da li je baš tako? Materijal je iz više skladišta iznošen bez naloga komisije i potom preprodavan. Bilo je i hapšenja dok narod šuška da možda nisu uhapšeni pravi krivci. Za crep se čeka po nekoliko dana sa sedam potpisa na urednim papirima komisije, dvostruko overavanim u kriznom štabu koji opet nisu važeći, već su validne otpremnice koje se dele direktno na stovarištu. Odgovornog (Branko Kaplarević, nekadašnji predsednik kraljevačke skupštine) na zbirnom stovarištu u Šeovcu, gde se dosta toga dešavalo, postavio je gradonačelnik koji pripada demokratama. Stotine ljudi višednevno dežuraju na stovarištima, gde teške reči i tuče nisu retkost (Šeovac, Grdica, Jarčujak).

Ovde treba podsetiti da je pre nešto manje od godinu dana usvojen Zakon o vanrednim situacijama, "usaglašen sa najvišim standardima Evropske unije". Pričalo se kako je "vlada prepoznala potrebu da unapredi sistem prevencije i zaštite, kao i da nađe odgovore u slučaju katastrofe odnosno civilnih vanrednih situacija". Po izglasavanju Zakona trebalo je da se donesu 42 podzakonska akta pe nego što Zakon stupi na snagu. To nije učinjeno.

Slučaj je hteo da se baš krajem oktobra (17-26), dakle uoči zemljotresa pod zvučnim nazivom SESIM (South Eastern Europe Simulation) održi simulaciona vežba na kojoj su pored Srbije učestvovali i predstavnici 13 evropskih zemalja, predstavnici SAD, kao i međunarodne organizacije za pružanje pomoći u vanrednim situacijama. Cilj vežbe bio je da se na osnovu razrađenih kriterijuma kriznih situacija (poput zemljotresa) aktiviraju nacionalni centri za vanredne situacije, kao i da se ustanove mehanizmi za proveru uvežbanosti. Treba li naglasiti da su simulacijom i svi (naši) bili - oduševljeni!?

A onda se tako međunarodno pripremljenima i osposobljenima za najteže i najneočekivanije situacije desio - nesimulirani zemljotres. U skladu s tim, a suprotno načelu prevencije, u Kraljevu tada ne samo da nije bilo komandanta štaba već ni samog štaba. Tačnije, u sklopu trajnih lokalnih političkih trzavica, operativnost štaba je znatno umanjena.

I značajan činilac u svemu tome, MUP Srbije, "pratio" je situaciju na terenu. Tako je načelnik Uprave za upravljanje rizikom Sektora za vanredne situacije Branko Jovanović, koji je posle pomenute vežbe kompetentno tvrdio da je to "prilika za uvežbavanje procedura", smenjen je s mesta načelnika štaba već osmog dana po zemljotresu, a na njegovo mesto postavljen je mirnodopski načelnik sektora za vanredne situacije Raškog okruga Radojica Kočović, za kojeg nema podataka da li se usavršavao i edukovao na pomenutoj vežbi.

Opšta briga za narod, a posebno za "uigravanje procedure", uočljivi su i bez dokaza na terenu. Jer, ne tako davno, u martu ove godine, u Kraljevu je, takođe, bilo vanrednih situacija - izlivanje reka, plavljenje kuća i više od 400 hektara useva, te pojavu klizišta kada su pojedine kuće ostale da doslovce vise iznad Ibra. Nije to, međutim, bilo dovoljno "dobro" za "uigravanje procedure"? Ali jeste za političke svađe o nadležnostima.

I dok su u MUP-u "odrađivali" gej paradu i spremali za pomenutu međunarodnu vežbu, uključujući i simulaciju posledica zemljotresa, Kraljevčane je u očekivanju jesenje poplave (koja nije isključena) snašao pravi zemljotres.

Ministri dolaze, slikaju se, obećavaju i odlaze. Dakle, stanje se stabilizuje.

Ministar se nije začudio pred činjenicom da je internističko odeljenje starog dela bolnice sa 200 kreveta posle zemljotresa postalo neupotrebljivo! Ili pred oštećenjima u unutrašnjosti novog hirurškog bloka tako projektovanog da izdrži mnogo jači potres! Neki drugi nije se zapitao kako je diskoteka, u kojoj nekada bude na stotine posetilaca, dobila upotrebnu dozvolu a u noći zemljotresa ostala je - bez plafona.

Na red dolaze i pitanja o racionalnosti trošenja i raspodele pomoći. Na primer, Dačićev dolazak helikopterom u noći posle zemljotresa jasan im je, ali ne i njegov drugi dolazak sa petnaestak crnih  automobila marke bmw, dok u isto vreme ne radi nijedan voki-toki.

Komentari idu do tumačenja kako su zakonsko načelo solidarnosti da "svako učestvuje u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima" najelegantnije iskoristili pozirajući ministri kojima su, baš kao i postradalom narodu, u prilog išli lepi novembarski dani. 

Kraljevo je i pre zemljotresa bilo u čabru. Kralju Milanu, koji je gradu podario kraljevsko ime, bilo bi teško da poveruje da će jednog dana grad u kojem je krunisano sedam srpskih kraljeva, imati status najnerazvijenijeg u najnerazvijenijoj zemlji.

Zemljotres je ubrzao neminovno i omogućio kormilarima katastrofalne politike da mu sad "pomažu"...

Ipak, jasno je da je svaka pomoć dobrodošla, kao što je jasno da se po "ovima" ništa neće zvati. 

 

 

 

 

 

 

Magnohrom, Fabrika vagona, Jasen, živinarski centar i drugi nekada su zapošljavali više od 15 hiljada radnika. Danas ih je toliko na birou. Ni pre zemljotresa stanovnici nisu za sebe, decu i dalje potomstvo videli perspektivu.