Tabloid je pozvan
Jagodina:Vlast koja je malverzacije podigla na viši nivo
Dok palme njivu brane
Ko ne plati zaštitu stranci
na vlasti u Jagodini lako može
da izgubi celokupni imetak. Kada se pogleda politički milje iz kojeg su
potekli današnji vlastodršci, ovakvo njihovo
ponašanje nimalo ne čudi
Iz Jagodine
su poreklom mnogi naši uspešni, a i oni
drugi, političari. Jedan od njih
je i Radmilo Bogdanović, koji je kao predsednik opštine
1978. potpisao ugovor sa tada društvenim preduzećem Industrija konfekcije
Resava. Tim ugovorom
opština je na trajno korišćenje Resavi prepustila poslovni prostor u ulici Đure Đakovića broj
8. Plaćene
su i takse,
ugovor je sudski overen i preduzeće
je moglo da uđe u posed.
Vremena su
se od te
davne 1978. promenila.
Na vlast u Jagodini došao je ljubitelj žirafa, Mocartov školski drug i multipraktik
političar za sve prilike i
funkcije Dragan Marković Palma, a Resava
je privatizovana. Privatizacioni kupac,
BCM d.o.o., uz
industriju konfekcije kupio je i poslovni
prostor koji je 1978.
Bogdanović predao tada društvenom preduzeću.
Opštinskim vlastima
ovo iz nekog
razloga nije odgovaralo. Milisav Marković Buca, osnivač BCM-a, smatra da je do "nesporazuma" između njega i
opštinskih vlasti Jagodine došlo pošto je odbio da plaća reket
razrezan u obliku donacija Palminoj stranci. Bilo kako bilo,
2007. opština prostor koji pripada
Resavi u zakup
izdaje Milovanu Jevremoviću koji tu useljava svoje
preduzeće Mirako-Resavu.
Dakle, opština raspolaže tuđom imovinom. Toliko o poštovanju privatnog
vlasništva u Pomoravlju.
U međuvremenu je i gradski javni pravobranilac
iz Jagodine obavestio novog zakupca da mora
da napusti sporne prostorije. U dopisu
od 19. februara 2008. on navodi: "Imajući u vidu da
je ugovorom o prenosu prava trajnog korišćenja Ov. br.
613/78 od 29. marta
1978. IK Resava iz Jagodine postala nosilac prava trajnog
korišćenja na predmetnom
poslovnom prostoru, u obavezi smo da
Vam otkažemo ugovor o zakupu, i lokal predamo
korisniku lokala".
Ono što nam nedostaje u ovom pismu je odgovor
na pitanje: ko je i kako
uopšte sebi mogao
da da za
pravo da raspolaže tuđom imovinom? Zar tako
nešto ne povlači i krivičnu odgovornost?
U Jagodini ne, očigledno
je.
Zbog takvog blagonaklonog stava pravosuđa u Pomoravlju se nastavljaju otimačine privatne imovine.
Pomenuti Buca
Marković u svom privatnom vlasništvu u jagodinskom
ataru ima i zemljište
pokraj autoputa
Beograd-Niš. Kao i svaki normalan domaćin
i on je zainteresovan da se kraj u kojem
ima nekretninu razvija i da
napreduje. Zbog toga je i bio spreman
da deo svog
imanja izdvoji za potrebe sprovođenja
kanalizacije.
Opština je ovu
patriotsku spremnost shvatila kao mogućnost da mu uništi celo imanje.
Umesto da, kao što je prvobitnim planom predviđeno, kanalizaciona mreža prođe obodom zemljišta,
ona ne samo da seče parcelu
napola, već je opštinska vlast počela
i da kopa
septičke jame na Bucinoj parceli.
I to bez ikakvog građevinskog odobrenja, koje nije ni
moguće dobiti
dok se ne dobije saglasnost vlasnika.
Opština Jagodina
se tako postavlja ne samo iznad zakona,
već i kao
neprikosnovena instanca koja samovoljno odlučuje šta će kome da bude
oteto ili uništeno.
Ako vam
ovo nije dovoljno da odustanete
od bilo kakvih
investicija u Pomoravlju, daćemo vam još jedan
primer ogoljene otimačine bez ikakvih sankcija
za počinioca.
Buca Marković
je u centru Jagodine imao i daleko
čuveni pab koji je izgubio u kolopletu podmićenog i zaplašenog pravosuđa, alave opštinske vlasti i klasičnih
kriminalaca. Pored tog paba, u istoj zgradi, on je imao i jedan stan
koji je pre nekoliko dana hteo da
obiđe i raspremi.
Na svoje zaprepašćenje vrata
stana je zatekao - zazidana.
Milisavu Buci
Markoviću sada ne preostaje ništa drugo
nego da pravdu
po stoti put potraži u našem
sporom i vlastima naklonjenom pravosuđu.