Natrag

Na nišanu

Na nišanu

Probudi se, nešto se dešava, i naša se sudbina rešava

 

Poslednja sahrana Tome Grobara

 

   Nikolićeva stranka ima samo dva čoveka! Njega i Vučića. Svi ostali su prisutni građani. Profesori univerziteta, naučnici, akademici, ugledni ljudi su u SN-u poželjni samo kao prisutni građani, posmatrači, ali nisu poželjni u stranačkim organima! Niko ko misli svojom glavom nije dobrodošao u ovoj stranci. Niko od građana ne zna ko je treći čovek u SNS-u? Da li jedna partija može da počiva na raspoloženju dvojice ljudi? I da li ta partija može i treba da povede građane protiv aktuelne diktature Borisa Tadića. 

 

Milovan Brkić

Milan Glamočanin

 

 

Delegacija Srpske napredne stranke, koju je predvodio Tomislav Nikolić, predala je u četvrtak 13. januara u Domu Narodne skupštine peticiju sa potpisima 304.000 građana kojom se traži promena Ustava.

Nakon predaje potpisa Tomislav Nikolić rekao je da će naprednjaci inicirati zakazivanje vanredne sednice Parlamenta na kojoj bi bilo reči o toj inicijativi, i ocenio da će taj zahtev podržati sve stranke koje žele promene u Srbiji.

Nikolić je rekao da se inicijativi da se broj poslanika smanji sa 250 na 150 priključila Nova Srbija, a da će uskoro biti održani i razgovori sa predstavnicima DSS-a, kao i sa svima koji "ne žele da administracija pojede ceo budžet". Pored smanjenja broja poslanika, predlog ustavnih promena sadrži i ukidanje funkcija državnih sekretara, kao i smanjenje broja ministarstava na 12-15 resora.

Vredi preneti reči gospodina Nikolića izgovorene prilikom predaje inicijative njegove partije.

Lider SNS-a rekao je da je ta partija spremna da razgovara i o mogućnostima da se Ustav promeni i u nekim drugim delovima, poput onog koji bi omogućio da se lokalnim samoupravama daju veće ingerencije, ali je dodao da je regionalizacija "izmišljena kako bi Mlađan Dinkić dobio stranku".

"U nama ne treba da traže partnera za promenu preambule Ustava ili da Dinkić dobije regionalizaciju Srbije, pa da siromašni regioni ostanu siromašni, a da oni bogati mogu odmah da sarađuju sa Evropom", rekao je on.

Govoreći o nameri SNS-a da promeni sistem u Srbiji, Nikolić je kazao da su sledeće na redu "stotine agencija koje su osnovali dosovci", kao i ozbiljno razmatranje procedura po kojima se obavljaju javne nabavke. On je ocenio da je pitanje javnih nabavki veoma značajno i da se prema procenama predstavnika međunarodne zajednice u Srbiji ukrade četvrtina ukupne sume koja se izdvaja za te namene.

Predsednik "naprednjaka" je dodao da je smanjenje broja poslanika svojevremeno predlagala Demokratska stranka, ali da na tom planu ništa nije urađeno, zbog čega su nekorektne izjave iz te partije koje akciju SNS-a nazivaju populističkom.

"Stranka koja je narodu obećala 1.000 evra od akcija da bi njen predsednik pobedio na predsedničkim izborima svakako ne može nikoga da optužuje za populizam", rekao je Nikolić.

Služenje diktatorima

U daljem tekstu pokušaćemo da objasnimo stvarne razloge i motive gospodina Tomislava Nikolića i njegovog zamenika Aleksandra Vučića da ''menjaju Ustav Srbije''!

   U vreme kada i režim priznaje da više od 650 hiljada građana Srbije živi ispod granice siromaštva, dok nam bolnice liče na klanice, njive ostaju nepoorane, sela puste, a ambari su puni neotkupljenog kukuruza i pšenice; rod voća leži po voćnjacima, a uvozimo stotine tona jabuka iz inostranstva; dok polovina radno sposobnog stanovništva nema posla, a mnogi gube ionako mizerne plate, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, vlasnici Srpske napredne stranke, po ko zna koji put kreću u zajednički zločinački poduhvat spasavanja diktature i uništenja nacionalnih interesa.

Većina građana Srbije dotakla je dno života. Osim što su ostali bez nade da će im se u dogledno vreme pružiti šansa da se zaposle, da decu pošalju na školovanje, ili da se leče u modernim zdravstvenim ustanovama, građani su svesni i da su u Srbiji urušene i sve institucije na kojima počiva jedna demokratska država. Reformama pravosudnog sistema stvoreni su partijsko sudstvo i tužilaštvo, a policija, na čijem je čelu Milorad Veljović, podguzna je muva srpskog diktatora Borisa Tadića, privatna oružana sila bande predsednika Srbije. Ministar odbrane razbio je Vojsku Srbije i opljačkao njenu imovinu, rasprodao naoružanje, i danas Srbija deluje kao nebranjena teritorija! Medijski zakoni doveli su do informativnog mraka koji se nadvio na Srbijom od kada je Boris Tadić postao njen predsednik.

I dok srpski diktator vida rane na Vojno-medicinskoj akademiji ili u nekoj vojnoj bolnici u SAD, a njegova partija se trese od unutrašnjih razdora i bitke za Tadićev presto, dvojac Nikolić-Vučić, rukovođen pohlepom za novcem i podaničkom psihologijom, a i preuzetom obavezom da rade za račun diktatora Borisa Tadića, na jadan i providan način pokušava da nagomilani bes građana Srbije prema vlasti kanališe i kontroliše, uveren da ih ponovo, po ko zna koji put, može prevesti žedne preko vode.

Milioni građana očekuju da Srpska napredna stranka krene u rušenje diktature i zločinačke vlasti koju predvodi predsednik Boris Tadić.

Predstavljajući se, tobož, kao protivnici režima, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić osnovali su, po preporuci iz Vašingtona, novu partiju, sa satrtim ljudima, sa ciljem da u doglednoj budućnosti, svim sredstvima, ruše despotiju Borisa Tadića.

Uvereni da su oni veći katolici od pape, Nikolić i Vučić počeli su ponovo da simuliraju opozicionare, smejući se u sebi naivnosti onih koji od njih očekuju bilo šta, a pogotovu da budu predvodnici pobune u Srbiji. Njihova politička karijera je zasnovana na stalnom služenju vlastima i koketiranju sa diktatorima, počev od Slobodana Miloševića, do Borisa Tadića. Za veliki novac, naravno.

Sumnjivo samoubistvo

Srpska napredna stranka, znaju upućeni, a i građanima to postaje jasno, osnovana je i uz blagoslov Borisa Tadića! Najamnik je ograničen najamninom, stara je Marksova misao. SNS je, uz podršku Demokratske stranke, dobila u Narodnoj skupštini Srbije svoju poslaničku grupu, iako nije učestvovala na izborima! To se, sigurno, nije moglo desiti bez dozvole diktatora Borisa Tadića, i bez prethodnog dogovora sa njim. A taj dogovor je morao sadržati i obavezu da ova partija i njeni lideri  sviraju po njegovoj muzici!

Upućenoj javnosti poznata su ranija ''poslovanja'' Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa klikom Borisa Tadića.

Uoči izbora za predsednika Srbije u junu 2004. godine, koji su održani nakon isteka mandata Milanu Milutinoviću, službeno je saopšteno da je Boris Tadić u drugom krugu pobedio protivkandidata Tomislava Nikolića! U prvom izbornom krugu Tadić je imao manje glasova od Tomislava Nikolića!

Ranko Tadić, rođak Borisa Tadića, koji je bio upućen u sve tajne na Dvoru, umro je 28. juna prošle godine. On je zajedno sa Radoslavom Lukićem Luletom, bivšim pomoćnikom Jovice Stanišića, godinama imao zajednički posao, a bavili su se, između ostalog, i prisluškivanjem telefonskih razgovora ljudi iz državnog vrha. Kako je saopšteno, njegov ortak Lule je početkom prošle godine izvršio samoubistvo, mada se u njegovu samoubilačku smrt i javno sumnjalo.

Prema dokumentaciji pokojnog Ranka Tadića, velikog čoveka i patriote, opisano je i poslovanje Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa ljudima sa Dvora.

Da bi ''izgubio'' izbore za predsednika Srbije, Nikolić je tražio i dobio 20 miliona evra u kešu! Velika količina novca uplaćena je i na njegove račune u inostranstvu.

Dva sata nakon zatvaranja glasačkih kutija, Tomislav Nikolić je izjavio da je izgubio izbore i da čestita Borisu Tadiću! Razlika u glasovima, i prema službenom saopštenju, nije bila velika, mada su u izbornom štrabu Srpske radikalne stranke bili svesni da je Nikolić bio pobednik!

Tomislav Nikolić je i po drugi put izgubio na predsedničkim izborima od istog protivkandidata - Borisa Tadića, pod, za javnost, još sumnjivijim okolnostima. Iako je Tadić u svom ludilu i pod dejstvom narkotika tokom izborne kampanje izjavljivao da će Srbija nestati ako pobedi Nikolić, pobeda njegovog protivkandidata bila je izvesna. Građani su uglavnom glasali protiv Borisa Tadića zaokružujući redni broj ispred Nikolića.

Nakon što je primio ogromnu sumu novca, Tomislav Nikolić je pristao da opet izgubi izbore. Tadiću je, moglo bi se reći, prvi čestitao njegov protivkandidat Tomislav Nikolić. On je, uz čestitke, Tadiću rekao i da je razlika u broju glasova mala, ali i naveo da "neće odustati od svoje političke borbe".

Predsednik je državna tajna

Kada je reč o brojevima, detalje je tada saopštio izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić, koji je izjavio da se, na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka, može reći da je na predsedničkim izborima u Srbiji pobedio Boris Tadić, sa 50,5 odsto osvojenih glasova.

Čim je, negde oko 22 sata, dakle dva sata po zatvaranju glasačkih kutija, saopštio da je izgubio izbore, Nikolić je otkazao slavlje za koje je bio pripremljen i pečeni vo, pozivajući pristalice da se ''mirno i dostojanstveno raziđu i u porazu".

Tako je Nikolić, po drugi put, utro put ''evropskoj diktaturi Borisa Tadića'', koji je potom pogazio Ustav Srbije, svu vlast uzeo u svoje ruke i nastavio da nemilice pelješi Srbiju, urušava njene institucije i satire nacionalne interese.

Da podsetimo, za više od šest godina svoje despotije, Tadić je za sebe prigrabio više od dve milijarde evra, koliko njegovo bogatstvo procenjuju strane obaveštajne službe, koje prate tokove novca.

Pokušavajući da se dopadne ''svojom lepotom i šarmom'' i prikaže kao evropski političar i lider u regionu (njegov prethodnik Milošević je slovio kao faktor mira i bezbednosti na Balkanu), Tadić je sve više ličio na predsednika Hrvatske, a sve manje na srpskog. Koketirajući sa državnim rukovodstvom Turske, Azerbejdžana, Libije (ozbiljnije države su ga se klonile da ne uprlja njihovo tlo i ruke njihovih državnika), Tadić je Srbiju doveo na najniže grane. Ona je danas najsiromašnije država u Evropi, sa najnižim platama, najvećom stopom nezaposlenosti, najstarijim stanovništvom, najbolesnijom nacijom, najkorumpiranijom državnom vlašću... Kuda ovaj ludak i probisvet prođe, trava više ne raste.

Danas je gospodin Tadić na lošem glasu u Srbiji. Teško je bolestan. Propagandna mašinerija oko njegovog kabineta predstavljala ga je kao mladog, lepog, zdravog, samo što ne poleti.

Ipak, njegovo ludilo izbija na svetlost dana. Reč je o teškom psihopati, koji je redovno tukao svoje žene. Za dva mandata na prste jedne ruke može se nabrojati njegovo pojavljivanje sa svojom još uvek zvaničnom suprugom Tatjanom Rodić, koja se sa svoje dve ćerke odavno iselila iz rezidencije u Lackovićevoj u koju se njen muž uselio još dok je bio ministar odbrane, tako što je iz kuće u ludnicu smestio dve sestre koje su bile vlasnice kuće. Ona se sa ćerkama preselila kod svojih roditelja u Zemun, kod inače mirnih i poštenih ljudi, koji su, oboje, učesnici rata. Od prve supruge Veselinke Zastavniković Boris se razveo još 1997. godine, kada ga je zatekla kako bludniči sa svojim učenikom u njihovom stanu! Veselinka se potom zamonašila, a ubila se pretprošle godine. Uveren da je vladika Artemije došao u posed njenog oproštajnog pisma, Tadić je naredio da ga isteraju iz crkve, što je ološ iz Srpske pravoslavne crkve i učinila. Protiv Artemijevih saradnika pokrenut je lažni krivični postupak zbog navodnih finansijskih malverzacija. Monaha Simeona Vilovskog Grčka je odbila da izruči, a direktora jedne građevinske firme, nakon jednogodišnjeg pritvora, sud u Beogradu oslobodio je odgovornosti. Bolesni Tadić, poput kneza Milana, upravlja i Srpskom pravoslavnom crkvom, nakon smrti patrijarha Pavla.

O, Bože, koliko je Tadić opelješio Srbiju. Blindirani automobili za njega, za njegove saradnike u kabinetu, letovanja, putovanja. Koliki je stvarni budžet predsednika Srbije, to je državna tajna.

I, konačno, dođe i kraj Tadićevom ludilu. Nakon raspusnog života, ovaj impotentni srednjoškolski profesor psihologije suočio se sa tužnom stvarnošću. Njegovo obezbeđenje moralo je da ''rešava'' slučajeve desetine devojaka koje su bile podvođene tiraninu, a koje je on, nakon demonstracije svoje polne nemoći, krvnički prebijao. Isto toliko i mladića dobijalo je teške batine nakon polnog odnosa sa Borisom. Iako od detinjstva narušenog zdravlja, Boris je šmrkao koku, kažu u većim količinama, što je dorinosilo pogoršanju njegove bolesti (lupus). Pre dve godine Tadić se lečio u jednoj američkoj vojnoj bolnici, gde je ustanovljeno da ima i sidu. Jednom mesečno na VMA Tadiću u najvećoj tajnosti menjaju krv. Ali, u cara Trojana kozje uši.

Najbliži saradnici Borisa Tadića znaju da je pri kraju života. Predsedniku su odsekli prste na levoj nozi, i bolest je u progresiji. On se ne pojavljuje, ne obraća se javnosti iz bolničkog kreveta, što bi bilo normalno i ljudski razumljivo svakom građaninu.

Upućeni misle da Tadić više i ne upravlja svojim postupcima, već da izvršava naloge svog okruženja.

Nema tu šta da se misli

U trenutku, dakle, kada je Demokratska stranka pred raspadom, kada se očekuje da sa svojim frakcijama iz nje izađu Vuk Jeremić, Dragan Šutanovac i Bojan Pajtić, kao spasilac se javlja Toma Nikolić! On i njegova SNS sada traže promenu Ustava Srbije, odnosno smanjivanje broja poslanika i izglasavanje izbornog sistema u kojem bi mogle da u Parlament uđu samo Demokratska stranka i SNS. Ovim projektom Nikolić ima zadatak da spreči cepanje Demokratske stranke, jer otcepljene frakcije ne bi mogle, po Nikolićevom predlogu izbornog zakona, ući u Parlament!

Ko to, onda, rukovodi Demokratskom strankom?

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić priznao je, nakon izjave Ivice Dačića, da je prijatelj sa Miodragom Rakićem, šefom kabineta Borisa Tadića! Objasnio je da je prijatelj sa Rakićem od kada ga je pre četiri godine sa njim upoznao Aleksandar Nikitović, bivši šef kabineta Vojislava Koštunice, sa kojim više nije prijatelj. Vučić nije sa Rakićem ni školski drug ni poslovni saradnik, ali je to veliko prijateljstvo, priznao je. Gospodin Vučić nije priznao da je u velikom prijateljstvu i biznisu i sa Tadićevim saradnicima Srđanom Šaperom, Draganom Đilasom, Dušanom Elezovićem (predsednikom Pokrajinskog odbora DS-a u Novom Sadu), Bojanom Pajtićem... Iz listinga Vučićevih razgovora sa pomenutom gospodom može se zaključiti da je gospodin Vučić visoki funkcioner DS-a, a ne Srpske napredne stranke, sa čijim funkcionerima neuporedivo manje komunicira!

Miodrag Rakić je, tvrde upućeni, siva eminencija Tadićeve vlasti. Kao šef kabineta postavljen je i za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Ovaj nestatusni činovnik vodi Tadićev biznis. Reketira biznismene i direktore banaka, javnih preduzeća, fondova.

Gospodin Rakić je takođe teško bolestan. U SAD je lečen i zbog malignog tumora izvađeni su mu testisi, ali se, kažu upućeni, bolest, na žalost, prenela na pluća, i sa lošom je prognozom. Rakić u Tadićevom odsustvu vuče sve konce. A sa Vučićem je neobično blizak, i prijatelji su!

Insistirajući na promeni Ustava, Nikolić je jasno pokazao da ne želi saveznike u borbi za rušenje diktature. U stvari, osim Velje Ilića, on i Vučić i nemaju saveznika. Niti ih žele, jer takav zadatak imaju od Miodraga Rakića i Borisa Tadića.

Zalažući se za dvostranački politički sistem, kakav je, recimo, u SAD, Nikolić zna da na taj način održava (u političkom) životu i sebe i Tadića. Njegova stranka, u stvari, ima samo dva čoveka! On i Vučić. Svi ostali su prisutni građani. Profesori univerziteta, naučnici, akademici, ugledni ljudi su u SN-u poželjni samo kao prisutni građani, posmatrači, ali nisu poželjni u stranačkim organima! Niko ko misli svojom glavom nije dobrodošao u ovoj stranci. Niko od građana ne zna ko je treći čovek u SNS-u. Da li jedna partija može da počiva na raspoloženju dvojice ljudi?

Od ničega nema nečega

Kult nepoželjnosti trećeg čoveka Aleksandar Vučić, po zadatku Tadićevog kabineta, pažljivo održava.

Ni SNS ni DS nisu građanske partije, niti su uopšte strukturisane kao političke stranke, sa jasnim ciljevima i mehnizmima koji osiguravaju sprovođenje stranačke politike i demokratski postupak u odlučivanju i definisanju politike. Demokratska stranka je poslednjih godina nakon smrti Zorana Đinđića postala privatna partija Borisa Tadića. Za razliku od SNS-a, u DS-u vidljivo postoje izražene frakcije i interesne grupe, koje, međutim, služe pod Tadićevom kapom. U nedostatku demokratskih institucija, koje bi mogle da osiguraju funkcionisanje dvopartijskog sistema, jasno je da Tomislav Nikolić na sve načine želi da osigura kontinuitet Tadićeve despotije, ili ne daj Bože, svoje!

Prvi zakon sveta glasi da od nečega biva nešto, od ničega ništa. Može li se, onda, od jedne nule, napraviti prelazna ocena? To je moguće samo u matematici, ali izgleda ne i u slučaju Tomislava Nikolića!

Kada bi rukovodstvo SNS-a pozvalo članstvo i građane i naložilo svojim gradskim i opštinskim odborima da u isto vreme organizuju proteste, da ih potom pretvara u svakodnevne, vlast bi se sama od sebe urušila. Ali...

Tomislav Nikolić poput papagaja uverava javnost, a time i Borisa Tadića, koji ne želi da ga prima, da SNS nikada neće rušiti vlast na ulicama! Gospodin Nikolić je barem iskren. Njega ne zanima vlast, već da služi vlasti. On je taj zanat ispekao, i ne kaje se. Skupo je svoje služenje vlasti naplatio. Doduše, nije to para koju imaju Tadićevi sledbenici, ali za jednu ništariju poput građevinskog tehničara iz Kragujevca, to je velika goveđa glava.

 Kada je odlučio da se odvoji od Srpske radikalne stranke, gospodin Nikolić je rekao: "Poznato je da ja mogu dugo da trpim, da sam odan čovek, ali ovo što traži gospodin Šešelj, to je više nepodnošljivo''.

Vojislav Šešelj je prek, plahovit, osion, često menja uverenja i raspoloženja, ali je plaćao svog kuma Tomislava.

Boris Tadić je luđi, ali umilniji, i mnogo bolje plaća, a manje traži. Valjda je taj dogovor, da večno, ili koliko god može, služi Borisu Tadiću, pri srcu Tomislavu Nikoliću.

Za 5. februar čovek koji tvrdi da nikada neće rušiti vlast na ulicama, makar svi građani pomrli od gladi, zakazao je miting u Beogradu, na kojem će tražiti vanredne izbore! Naravno, i on sam zna da ih vlast neće dozvoliti, bez velikog pritiska. Zato će i njegov protest biti novo bacanje prašine u oči i odrađivanje najamnine.

Voleli bismo da nismo u pravu. Radovalo bi nas da se Nikolić i Vučić usprave i da tog 5. februara bude dan kada su magarci riknuli kao lavovi. Ali, mrka kapa. Budući da potpisani autori dobro poznaju dvojicu prozvanih (Nikolića i Vučića), ostaje nam da im poručimo: "Oprostite nam, ako možete, govorili smo istinu''.

 

 

 

 

Tadićevi podržavaju

 

Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik vlade Ivica Dačić izjavio je da neće podržati izmenu Ustava, ali se neće protiviti rekonstrukciji Vlade, koja je po njegovom mišljenju trebalo još davno da se dogodi.

"Nemam nameru da podržavam promene izbornog zakona ili promene Ustava da bih pomogao DS-u i SNS-u da stvore dvostranačku Srbiju", rekao je Dačić gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u.

Drugi potpredsednik Vlade, zadužen za evropske integracije, Božidar Đelić, ocenio je da je dvopartijski sistem najbolje rešenje za Srbiju na duži rok!

"Tome će se usprotiviti manje partije, ali neminovno idemo ka koncentraciji na srpskoj političkoj sceni. Sa većim partijama, koje odgovaraju veoma širokom biračkom telu, biće i manje populizma, nerealnih obećanja i instrumentalizacije u korist nekih tajkuna ili stranih zemalja", kazao je on.

Đelić, koji je i član Političkog saveta Demokratske stranke, dodao je da su trenutni odnosi između DS-a i stranke G17 plus "najskladniji", naglašavajući da su "koalicije ipak koalicije". Prema njegovim rečima u 2011. godini ne bi trebalo očekivati prevremene izbore.

"Opozicija može da skuplja potpise na ulici, ali su jedino relevatni potpisi 126 poslanika, koliko je potrebno da bi se Vlada oborila", objasnio je Đelić.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane