Podlost

Demontaža manipulacije: Dinkić i njegovi finansijski regioni

 

Trava ne raste, ali krava pase

 

Kako je moguće da se celokupna država prećutno stavi u službu pojedinačnog političkog, ličnog i grupnog interesa jednog čoveka

 

I. M.

 

U vreme svakojakih partijskih previranja, kada se, uglavnom beskrupuloznim potezima, paranormalnim projektima i skoro pa zločinačkim idejama obezbeđuju što je moguće bolje pozicije pred kadašnje-tadašnje predstojeće izbore, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić upregao je ne samo skupi državni aparat, nego i, što je posebna inovacija, vrhovno zakonodavno telo, Narodnu skupštinu, u maltene privatna kola.

Pri tome nije problem što će se par volova provozati tim kolima, umesto da ih vuku, nego u tome što je javno, drsko, pred licem cele nacije, demonstrirana kompletna bizarna tehnologija zloupotrebe države zarad providne promocije (bolje rečeno kase) Dinkićeve novokomponovane partijske tvorevine, Ujedinjenih regiona Srbije, koje je Dinkić i osnovao em da bi pokupio samo za sebe pare iz evropskih fondova namenjenih razvoju regija i specifično regionalnih "projekata" - em da bi spremio političku Nojevu barku koja će ga iz predstojećeg nužnog kriznog, političkog i društvenog potopa izvući na suvo.

Time Dinkić priznaje da je svestan kako je profana grupa-organizacija pod šifrovanim nazivom G17 plus, koja se, ničim izazvana i ni od koga legitimno opunomoćena, pozvala da za proteklih desetak godina premetne preko svojih prljavih ruku i bezdanih džepova, svaki krvavo zarađen dinar ovdašnje sirotinje i pretvori ga u vlastiti profit - isuviše kompromitovana i nabijena krivičnim delima da bi mogla da podnese i lakši očekivani udar novih golih i bosih proletera. Zato je polako treba uklanjati sa političke scene, a njene sefove, akcije i biznise premeštati na nove bezbedne destinacije. Ujedinjeni regioni Srbije viđeni su kao ključna ofšor kompanija, koja će van beogradske centrale i matice muljati novac, prati ga, i održavati Dinkića i njegove na površini.

 

Pitanje lokal(itet)a

 

Najbolja dekonstrukcija ove Dinkićeve zamisli, kao zlokobnog mehanizma manipulacije i podzemnog rovarenja iz vrhova države, školski je primerno i plastično izvršena od strane jednog njegovog dojučerašnjeg saborca, poslanice LDP-a Vesne Pešić, usred Skupštine Srbije, oktobra prošle godine. (Baš Vesna Pešić nije ovde zanimljiva samo kao jedan od opšteprihvaćenih simbola opozicione borbe tokom decenija iza nas, nego i kao priznata "teoretičarka demokratije" koja je dozvolila sebi da prilikom svog prvog boravka u zemlji nakon odlaska na ambasadorsko mesto u Meksiko 2001. godine, pred milionskim TV-auditorijem energično izjavi kako joj "nije jasno da se ovde još uvek neko bori za neku svoju demokratiju, kad je demokratija petooktobarskim promenama izborena i ostvarena", pa samim tim više nema potrebe za nju se boriti!?) Osoba, dakle, koja je svojevremeno založila svoje celokupno stručno-naučno iskustvo i u dinkićevsku finansijsku hajdučiju, našla je za shodno da izvrši svojevrsno javno čedomorstvo u pokušaju raskrinkavanja degeneracije malog monstruma.

Kako je to učinjeno najbolje se vidi iz njene gotovo doslovno prenete analize sa govornice Narodne skupštine, povodom rasprave o izmenama i dopunama "nekih" zakona, iza čije dosade i tehničkog karaktera je Pešić otkrila pravi zakulisni državni i moralni udar u aranžmanu sivog vladara ove države.

Vlada je (tačnije Dinkićevo ministarstvo), rekla je Pešić, Narodnoj skupštini dostavila četiri ekonomska zakona i poslala Vericu Kalanović da ih brani. Reč je o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i o turizmu. U vezi sa ovim poslednjim Vesna Pešić je rekla da ga je Skupština donela prošle godine i, "evo, nema ni godinu dana, a Dinkić traži da Skupština izmeni ni manje ni više nego neverovatnih 65 članova tog zakona!"

Ostali zakoni su kratki i jasni a Dinkić se dosetio da mu posluže za promociju njegove nove stranke Ujedinjeni regioni Srbije (URS), da se posredstvom tih zakona obezbede sredstva i birači za naredne izbore. Kako je to zamislio?

Vrlo jednostavno, uočava Pešić. U ta tri zakona, naime, glavne izmene su u tome da se određenim službama menja sedište.

 

Primitivizam, brale

 

U Zakonu o zapošljavanju, na primer, predlaže se samo jedna izmena - da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda preseli u Kragujevac. Za ovu akciju obrazloženje glasi: "Pojedine državne organe treba izmestiti van Beograda. Na ovaj način bi se posredno postigla decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključenje ljudskih resursa iz regionalnih centara".

U dopuni i izmeni Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza piše isto: sedište Agencije se iz Beograda preseljava u Užice. Obrazloženje još bombastičnije: "Zakon se donosi zbog značaja koji izvoz ima za povećanje privredne aktivnosti, rast izvoza robe, usluga i investicija u inostranstvo". Pominje se i proces približavanja EU, koji zahteva "institucionalizovan pristup rešavanju regionalnog razvoja".

Zakon o Fondu za razvoj je ista priča, ali malo opširnija, jer su u pitanju pare. Fond za razvoj se, kaže Vesna Pešić, seli iz Beograda u Niš. Tu se predviđa i jedan koristan novitet. Fond će osnivati svoje filijale po Srbiji. Ko će, međutim, odlučivati o filijalama i gde će se osnivati? Odlučivaće Upravni odbor Fonda. A ko sedi u UO Fonda? Pa, sedi predsednik UO Fonda, odnosno niko drugi do - ministar Dinkić.

Po predlogu, pošto se pare dele i po filijalama, kontrola trošenja mora biti "strožija": svaka četiri meseca ima da se pišu izveštaji. I kome se dostavljaju ti izveštaji? Nikom drugom do - ministru Dinkiću.

Komentarišući suvoparnu frazeologiju ministarke Kalanović, koja je braneći ove predloge i neophodnost hitnosti postupka pričala da tako treba da se reše "velika nezaposlenost, ogromne razlike u platama, regionalne razlike i drugi teški problemi", Vesna Pešić je rekla:

"Neuspešnu privatizaciju rešavali ste tako što ste privatizovana preduzeća opet pretvarali u državna, a sada ćete preko Fonda, sredstvima građana, da pomažete i podržavljena, pa i ona koja imaju manje od 40 odsto društvene imovine. Ne smeta što će i ta preduzeća dobiti novac, nego što vašim neuspesima opterećujete džepove građana... Zar su rešenja za teške probleme koje ste naveli izmeštanje sedišta pojedinih službi iz Beograda u Užice, Kragujevac i Niš, i to što ćete osnivati po Srbiji nove filijale Fonda za razvoj... Blagodareći vama, u Zaječar je već preseljena Agencija za regionalni razvoj... Ali, zar je u 21. veku fizičko izmeštanje službi modernizacija? Vi teritorijalno izmeštanje nekih službi nazivate dekoncentracijom moći i decentralizacijom!?"

Polemišući sa takvom tezom, ona tvrdi da dekoncentracija moći nije teritorijalno pitanje, niti pitanje mesta sedišta neke službe, nego je to oduzimanje moći od onih koji su je koncentrisali u svojim rukama. Koncentracija moći je u rukama Dinkića, koji će i dalje o svemu odlučivati, bilo da otrči do Niša, bilo da sedi u Beogradu. Tako je i s ostalim službama. "Da ste hteli dekoncentraciju moći, a i regionalnu decentralizaciju, onda biste napravili novi Fond za razvoj za Južnu Srbiju, koju bi vodili tamošnji ljudi, potpuno nezavisno od ministra Dinkića".

To, kaže bivši saborac Mlađana Dinkića, nije decentralizacija nego - primitivizam.

 

Sve poluge ostaju Dinkiću

 

"Dakle, poenta nije u dekoncentraciji i decentralizaciju moći nego u nečemu sasvim drugom. Da ste to hteli, vi biste prvo vratili imovinu opštinama koju im je Milošević oteo 1996. godine; osposobili biste opštine da samostalno planiraju svoj razvoj i naprave takav ambijent da mogu privući investitore. Ovako, vi nas poslanike pravite budalama. Kažete: kada Nacionalna služba za zapošljavanje pređe u Kragujevac - onda će da bude blizu ljudima iz toga mesta, oni će imati više šansi da se zaposle. A stopa nezaposlenosti uopšte ne zavisi od neke službe za zapošljavanje, gde god da je ona smeštena, jer ta služba je uvek samo posrednik. Zapošljavanje zavisi od privrednog rasta i potrebe za radnom snagom, razvoja i investicija koji otvaraju nova radna mesta. Time se ne bave nikakve službe zapošljavanja. Kragujevac ima službu za zapošljavanje, kao i ostala mesta u Srbiji - pa ni do sada ti ljudi nisu trčali u Nacionalnu službu u Beogradu. Ili, da će izvoz da se popravi ako se agencija prebaci u Užice i neko svakog dana bude jurio tamo..."

Ovo je najobičnija varka, kaže ona. Vi imate i politiku kažnjavanja ljudi. Hemofarmu iz Vršca niste dali ni dinara, iako su tražili pomoć. A zašto? Zato što je direktor Hemofarma odbio da njegova stranka uđe u URS!

Dalje, ako u ovom i uspete, šta će biti sa ljudima koji su sada zaposleni u tim službama, ovde u Beogradu, a koje izmeštate u druga mesta? Da li ćete ih otpustiti i naći lokalne ljude? Da li će sadašnji službenici svakoga dana trčati do Niša, Kragujevca i Užica? I koliko će to da košta? To je haos, zaključuje Vesna Pešić, pitajući naglas kako ova većina u Skupštini dozvoljava ovoj grupaciji iz G17 plus da zbog ličnih interesa rastura državne službe, kao da su one njeno vlasništvo? "Ja bih vas lepo, pošto ste izneli ovako dobre ideje, prebacila u Trgovište, pa da tamo vi krenete u taj razvoj, i to sa svim vašim saradnicima, da vidimo šta ćete od tog nerazvijenog područja dobro da uradite. Da vidimo vaše rezultate!"

Rezimirajući slučaj URS, Vesna Pešić tumači da G17 plus ima svoje ogromno ministarstvo za ekonomiju, koje je Dinkić ugojio prema potrebama sopstvene moći i sada se ono bavi svim i svačim, i turizmom i zapošljavanjem i izvozom... Pošto prave novu stranku kako bi pošto-poto ostali na vlasti, smislili su plan decentralizacije. Zloupotrebljavaju to "svoje ministarstvo" tako što izigravaju nekakvu regionalizaciju, i to premeštanjem onih službi koje "njima pripadaju". Ali, je li to država? Kada je u javnosti održana rasprava kako postići decentralizaciju, koja je inače potrebna? Nije nikada. U ono što oni rade u svom "feudu" niko ne sme da se meša. Pošto prave stranku koja bi trebalo da omogući pretežno siromašnim opštinama (a nezaposlenost je svugde endemska) da se nekako povežu sa centrom moći i tako nešto dobiju, onda to rade tako što "službe svoga ministarstva", koje tretiraju kao svoje lične, teritorijalno premeštaju, ali odlučivanje ostaje kod njih, u njihovom centru.

 

 

 

 

Ko je lud

 

"Svako ko nije lud vidi šta je vaš motiv! Preko toga i preko filijala", kaže Vesna Pešić, "vi ćete ljudima sa knjižicom vaše partije dati neku crkavicu, neki poslić. To je udar na politički sistem u Srbiji. Već se krenulo sa time da se po opštinama kupuju glasovi, a sada će se kupovati i za Parlament... Vi ste patentirali sistem da se finansirate iz džepova građana. A sada bi Narodna skupština trebalo da usvoji ova tri besmislena zakona i tako direktno radi protiv svojih građana koji su je birali..."