Natrag

Stav

Stav

 

Apsolutizam

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

APSOLUTIZAM - Sve veći broj ljudi govori da se zalaže za uvođenje apsolutizma. Taj apsolutizam nazivaju - prosvećeni apsolutizam. Demokratija je - sranje! Ne čudim se što običan čovek jedini izlaz iz ovog programiranog društvenog haosa vidi u uvođenju apsolutizma, ali me čudi da i ljudi koji se, kako se hvale, razumeju u politiku, koji su se nekada bavili politikom, koji su mnogo toga postigli kroz politiku i čija politika je doživela istorijski poraz - danas prizivaju apsolutizam.

Koketiranje sa apsolutizmom je još jedan u nizu promašaja malograđanske srpske inteligencije koja se, nažalost, izgubila i u vremenu i u prostoru. Ta ista inteligencija je, isto tako, na samom početku, koketirala sa višepartijskim sistemom i opozicionim delovanjem, da bi završila u kniks poklonu pred despotom, koji je za njih bio oličenje nacionalne mudrosti i vođa koga treba bespogovorno slediti. Šta je onda bio despot?Apsolutista ili prosvećeni apsolutista? Zar već nismo imali slepog vođu? Zar se to sve nije završilo krvavim klanjem, preseljenjem našeg naroda i nacionalnim porazom? Zašto bi sada nešto bilo bolje? Koji su argumenti za to? Ja ne verujem u taj prosvećeni apsolutizam jednoga čoveka. Bio on mucavi monarh, koji ne zna svoj maternji jezik, ili diletant-predsednik kome ćemo na određeno vreme, prema običajima iz rimske istorije, dati cezaristička prava.

Ako dalje uđemo u analizu ove ideje o uvođenju prosvećenog apsolutiste, onda se tu otvaraju mnoga pitanja. Navešću samo dva ključna: ko će biti prosvećeni apsolutista i šta će on da radi? Dakle, postavlja se tehničko pitanje: kako da dođemo do tog prosvećenog apsolutiste? Većina Srba danas smatra da su baš oni idealni za to mesto. Izreka - samo mi daj vlast nekoliko dana i videćeš šta ću da uradim - koju slušamo svakodnevno, samo je dokaz o velikom broju apsolutista koji čekaju svojih pet minuta. Kako da između svih tih pretendenata na apsolutnu vlast izaberemo pravog apsolutistu? Hoćemo li otvoriti konkurs? Ko će biti u konkursnoj komisiji? Koji će se kriterijumi postaviti za izbor? Hoćemo li organizovati rijaliti šou i omogućiti građanima da glasaju za najboljeg apsolutistu? Šta ako glasanje bude namešteno? Šta ako tajkuni lažiraju glasanje i izaberu svog prosvećenog apsolutistu? Može li se do prosvećenog apsolutiste doći tako što ćemo sve kandidate bez oružja pustiti u Arenu, uključiti kamere, i onaj koji pobije sve ostale konkurente i izađe iz Arene vođa je koga bi trebalo da sledimo. Da li je to rešenje?

Drugi ključni problem je - šta će taj prosvećeni apsolutista da radi? Odnosno, koji će program da sprovodi? To što će na samom početku pobiti neke tajkune i neke političke protivnike ne znači da će iskoreniti korupciju i kriminal u državi. Takav prosvećeni apsolutista će uvesti Srbiju u mrak, nasilje, teror, i sve će se završiti revolucijom na ulicama. Takav prosvećeni apsolutista će uvesti svoj lični režim i mi ćemo se ponovo vratiti sto godina unazad. Ako je narcisoidni Boris Tadić zloupotrebio sve demokratske institucije i uveo lični režim, šta bi nam onda radio apsolutista? A šta ako Boris Tadić bude apsolutista? Da li je to taj prosvećeni apsolutizam o kojem sanja malograđanska srpska inteligencija?

DEMOKRATIJA - Protivnik sam svakog apsolutizma, makar se on nazivao i prosvećenim. Jednostavno, ne verujem u dobre namere apsolutista. Zalažem se za prosvećeni apsolutizam - zakona. Današnju demokratiju su namerno obesmislile sve političke stranke i sami političari kako bi, stvarajući politički haos, mogli da prigrabe više vlasti i novca za sebe. Ovakva demokratija je neodrživa. Obesmišljena je i republikanska ideja. To što današnja demokratija ne valja, ne znači da treba da idemo u drugu krajnost i da tražimo tiranina. Potrebno je da se vratimo izvornim demokratskim načelima i republikanskim idejama. To znači, gospodo drugovi, da treba da ojačamo zakone i građanske institucije. To znači da treba da promenimo izborne zakone i da uvedemo nova politička pravila, koja će sprečiti špekulacije i manipulacije u politici. Recimo, lažna politička obećanja smatraće se krivičnim delima. Izjava nesretnog Dinkića da je lagao građane o besplatnim akcijama da bi Boris Tadić pobedio, odvešće prevaranta direktno u zatvor. Uostalom, tamo mu je i mesto zbog svega što je učinio državi, privredi i građanima Srbije. Tako političari neće smeti da daju lažna obećanja u izbornim kampanjama. Pored toga, uvešće se da se političarima zakonom oduzima imovina ukoliko svojim radom pogoršaju stanje u državi. Zalažem se da se svim političarima stavi imovina pod hipoteku. Ukoliko nemaju imovinu, ne mogu da se bave politikom. Tako bi Tadić ispao iz političke utakmice. Onaj koji do 53 godine nije bio u stanju da zaradi za sebe stan, takav nesposoban čovek ne može da bude predsednik države. Ako nisi uspeo da zaradiš sebi stan, kako ćeš onda da vodiš državu i da obezbediš stanove drugim građanima.

Uveo bi se, takođe, i etički kodeks za sve državne funkcionere, i tako više nijedan državni funkcioner ne bi smeo da se pojavljuje u medijima koji ne priliče državnom činovniku i da priča o nečemu što je izvan njegovog posla. Političari bi imali plate na nivou prosečnih plata u privredi. Premijer bi radio za jedan evro godišnje i on i njegova ekipa bi zarađivali na proviziji od realnog rasta BDP. Tako bismo dobili premijere menadžere, umesto premijere političke poltrone. Javni servis bi se otvorio za sve građane i strukovna udruženja koji bi iznosili konkretne predloge za unapređenje života u državi. Političari na vlasti bi imali ograničen pristup javnom servisu da bi se izbeglo stvaranje monopola u javnom životu. U predizbornim kampanjama bi se određivao budžet za političke stranke i političari na vlasti krivično bi bili kažnjavani za zloupotrebu državnih funkcija u izborima. Svi državni funkcioneri bi svojom imovinom garantovali demokratske principe vlasti, da bi se tako sprečile bilo kakve malverzacije na državnim funkcijama. Imam čitav set konkretnih mera koje sam predložio za ozdravljenje političkog života u Srbiji.

Poslednje dve decenije javno iznosim sve te mere i predloge, ali, nažalost, političke stranke i političari rade sve suprotno. Na taj način su danas potpuno obesmislili politički život u državi i državu doveli do rasula. To su sve namerno uradili, prema instrukcijama svojih spoljnih mentora. Ne radi se o neznanju, jer onaj ko ne zna ide i traži da nađe onoga ko zna, pita ga i primenjuje njegovo znanje, samo da bi bio uspešan u svom javnom delovanju. Ovde se radi o bahatom i okrutnom pljačkanju sopstvene države i sopstvenog naroda. Smatram da se u krivičnom zakonu moraju pojačati odredbe o izdaji države i nacije, kako bi se zakonski kaznili svi oni koji to namerno rade. Najveća kazna za ove političare nije da ih osudimo i stavimo u zatvore, nego je najveća kazna za njih da im se oduzme sva imovina i da se zakonom proteraju iz politike. Neka im se zakonski zabrani bavljenje politikom. Neka vrsta političkog ostrakizma koja će konačno iz srpske politike proterati ološ i prevarante. Očistiće se politički teren i stvoriće se zakonski uslovi za mogućnost da se politikom bave pošteni, stručni i dobri ljudi. To treba da se uradi putem zakona. Ponavljam, zalažem se za prosvećeni apsolutizam zakona. To je jedina naša opcija. Nema druge. Svaki drugi pokušaj vraća nas u lični totalitarni režim. Razvojem demokratije, vladavinom prava, modernizacijom politike, efikasnim radom institucijama sistema, proterivanjem političkih partija iz javnih preduzeća, smanjivanjem broja poslanika na 72, uvođenjem Senata i biranjem 24 senatora iz Srbije i šest iz rasejanja, oslobađanjem javnog servisa i sveopštom demokratizacijom društva možemo Srbiju spasiti sadašnje propasti. Verujem samo u takav prosvećeni apsolutizam. Zato, pamet u glavu! Ne verujte i ne glasajte za one koji vam pripremaju nove okove. Ne treba nam da jedna oligarhija smenjuje drugu, nego nam treba vladavina građana, bez oligarhije.

OPTIMIZAM - Režim Borisa Tadića je na samrtnom odru. Ostalo mu je samo da širi parole o optimizmu. Izgubivši svaku vezu sa realnim životom i realnom politikom, oni sebi kopaju sopstvenu jamu. Njima ni ne treba opozicija. Oni su dovoljni sami sebi. Završiće kao svi totalitarni režimi - na smetlištu istorije. Vreme radi protiv njih i treba ih pustiti da se sami potpuno uruše u svom bolesnom ludilu.

TOMA - Neverni Toma nas uverava da neće napraviti savez sa režimom. Neverni Toma se kune u svoju čast koju nema. Onaj koji je prevario i izdao svoga kuma, dok mu je kum bio u zatvoru, koji je izdao sve zašta se čitavu deceniju borio, onaj koji je postao preko noći plaćeni evropejac i miljenik briselskih birokrata, ne može da bude naša alternativa. Mnogo interesantnije će biti u maju kada, kako se nagoveštava, iz zatvora izlazi Šešelj. Neverni Toma će morati da se sučeli sa svojom izdajom. Kum mu neće ništa oprostiti.

JAVNI SERVIS - Direktor Javnog servisa je dao intervju. Interesantne su dve direktorove tvrdnje: prva, da je elita kriva za katastrofalno stanje države i nacije i, druga, da na Javnom servisu nema nekih drugih ljudi zato što nema ko da gostuje, jer su svi, kako ističe direktor, partijski ostrašćeni i obojeni. Moja teza već više od dve decenije je da je srpska kvazielita glavni krivac za našu propast. Kako toj kvazieliti pripada i sam direktor, onda je i on direktno odgovoran za našu tragediju. Svima je jasno da je on sluga svih režima i da uvek radi isključivo u svom interesu, protiv interesa države, građana, naroda, demokratije i Republike. Postao je bogat čovek zahvaljujući tome što je pseći ponizno služio sve režime.

Druga tvrdnja, da mi nemamo ljude i da nema koga da pusti na Javni servis, priznanje je, zapravo, direktora da se plaši ljudi koji nisu pod kontrolom režima i njegove opozicije, i zato nastavlja, šireći pesimizam, uprkos proklamaciji režima da se širi optimizam, da sprečava nove ljude da iznesu nove ideje. Novi ljudi bi doneli i nove odnose u društvu. U novim odnosima Direktor nikada ne bi upravljao Javnim servisom i materijalno bi odgovarao za svu nesreću koju je doneo državi i građanima. Prosvećeni zakoni bi isključili mogućnost da jedan ovakav gmaz bude direktor i da svoje slugeranjstvo režimu tako dobro naplati i materijalizuje.

SIROMAŠTVO - Nastavlja se rast svih cena. Teško je navesti artikal koji nije poskupeo ili koji nije u procesu poskupljenja. Cene rastu jer su odnosi u privredi poremećeni. Industrijska proizvodnja je na nivou 45 odsto od industrijske proizvodnje iz 1989. godine. Reformatori su potpuno razorili našu privredu. Ekonomski koncept da je bolje da uvozimo nego da sami nešto proizvodimo doživeo je svoj bankrot. Reformatori su postali bogati i moćni ljudi. Građani su osiromašili i još veća beda ih čeka. Prosvećeni apsolutizam novih zakona treba da donese takve mogućnosti da se političarima, tajkunima i kriminalcima oduzme imovina koja je nastala na privilegijama. Siromaštvo je postalo endemska pojava u našem društvu. Sve političke kombinacije i političke koalicije padaju pred pitanjem siromaštva. Gospodo drugovi, odgovorno vam tvrdim da ni vlast ni opozicija ne znaju da pokrenu privredu i građane izvedu iz siromaštva. Nikakav prosvećeni apsolutista ne može da nas nauči da radimo i štedimo, ako se ne stvori sistem u kojem se vrednuju rad i štednja. Zato se zalažem za temeljnu reformu društva koja će zahvatiti sistemske promene u kojima ćemo dobiti produktivnu i profitabilnu privredu, efikasnu i jeftinu administraciju, vredne i štedljive građane, otvorene i slobodne medije, odgovorne i mudre državnike i budućnost koju ćemo zaraditi, sprovodeći viziju naše posvećene i skromne elite. Samo ono što zaradimo sopstvenim rukama i sopstvenom glavom je naše. Tako počinje temeljna promena političkog sistema. Sve ostalo je nova prevara.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane