Natrag

Rasprodaja

Rasprodaja

Vojska na otpadu: Starešine se uče lopovluku od ministra odbrane Dragana Šutanovca

 

Otpadnici vole otpade

 

   Dok su poštena vojna lica u Prvoj brigadi Vojske Srbije išla u pocepanoj odeći, kriminalni vrh ove jedinice trgovao je neraspakovanom opremom, od gaća do helikoptera. Glavni u ovom lopovluku bili su, pored komandanta Brigade, komandant kasarne u Petrovaradinu, njegov zamenik i vojni otpad u Temerinu.

 

Piše: kapetan Momčilo Bajagić

 

Pre čitanja ovog članka, brigadni general Đokica Petrović, komandant Prve brigade Vojske Srbije, trebalo bi da popije nešto za smirenje. Kada smo prošloga puta pisali o njemu vikao je po Komandi i pretio krivičnim prijavama svima koje je sumnjičio da su Tabloidu dali informacije o njegovoj umešanosti u krađu goriva u Šapcu, čije su jedinice do 2008. bile pod njegovom komandom. U nastupu nekontrolisanog besa jednom starešini istrgao je mobilni iz ruke i pred celim strojem ga polupao. Istina, kasnije je starešinu pitao koliko košta telefon, nudeći da plati štetu.

Na jednom nedavnom sastanku sa starešinama general Petrović je kao najveće probleme u brigadi naveo "advokate, alkohol i udare sa strane". Pod ovim poslednjim je, kako je sam objasnio, podrazumevao medije koji pišu o njemu i njegovim "podvizima".

Vojno-bezbednosna agencija ispitivala je poslovanje starešinskog kadra u kasarni u Šapcu, a naročito rasprodaju građevinskih mašina koje su, iako nove, otpisane i ustupljene šabačkoj firmi Intercoop za male pare. Kasnije su se te starešine zaposlile u ovoj kontroverznoj firmi, sa velikom platom. Istragu o ovom lopovluku je, kako smo saznali, zaustavio šabački don Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, koji je umešan u poslove većine novonastalih kompanija koje reketira ili je njihov suvlasnik, a sve bez uloženog dinara.

U žižu našeg interesovanja general je ponovo dospeo zbog proširivanja istrage u vezi sa pomenutom pljačkom, kojom je do sada obuhvaćeno petnaestak starešina. Jedan krak ove lopovske hobotnice vodi u Vojvodinu, na vojni otpad u Temerinu.

Kao vlasnik i odgovorno lice na ovom otpadu spominje se penzionisani potpukovnik Bogavac koji je ujedno bio i komšija donedavnog zamenika komandanta petrovaradinske kasarne "Tvrđava", potpukovnika Miloša Suzića. Bogavac je često dolazio u pomenutu kasarnu, gde je pred svima demonstrirao privrženost zapadnim vrednostima ljubeći se kako sa Suzićem, tako i sa komandantom kasarne, potpukovnikom Nenadom Bojićem, kao i sa starijim vodnikom Davorinom Kitanovićem.

Ovi topli, bratski odnosi imali su i jednu veoma konkretnu dimenziju. Suzić je radio na proceni sredstava, pa kada se pojavi manjak u opremi Prve brigade starešine odlaze na otpad da nedostajuće nabave. Za uzvrat su starešine u bescenje otpadu ustupale neraspakovanu opremu koja je stizala za njihove jedinice.

Na pomenutom vojnom otpadu, sudeći po oglasima na koje smo naišli, može da se nabavi sve - od igle do lokomotive, i to za bagatelu. Dugačke SMB gaće mogu da se nabave za 100 dinara, prsluci sa postavom koštaju 400 dinara, džemperi su prodavani za samo 250 dinara, dok su modeli identičnog kvaliteta na novosadskom sajmu lova i ribolova nuđeni po ceni od 1.200 do 1.800 dinara. Sva ova roba je na otpadu neraspakovana, u originalnoj ambalaži u kojoj je isporučena vojci, dok su vojna lica u isto vreme nosila iznošenu i pohabanu odeću i obuću.

Osim raznog naoružanja i municije, koji se prodaju u staro gvožđe, na otpadu se nudi i veliki broj rashodovanih vojnih vozila. Zanimljiv je slučaj jednog vojnog džipa, hajerke, koji je mesecima bio skrivan od svih kontrola u kasarnama Prve brigade tako što je premeštan sa jedne na drugu lokaciju i uopšte nije korišćen. Kada mu je istekao rok ponuđen je za sitne pare jednom penzionisanom komandantu koji bi ga koristio za lov.

U vezi sa ovom prodajom među dobro obaveštenima se kao odgovoran spominje stariji vodnik Nenad Boboš, kod koga je već utvrđen manjak od 2.500 vreća za spavanje. Ni za džip ni za vreće još niko nije odgovarao.

Pre dve godine je u kasarni "Tvrđava" usred bela dana ukradena oko tona vojnog materijala. Kako očevici tvrde, sve je utovareno u automobile i odvezeno u nepoznatom pravcu. I pored mnogobrojnih očevidaca, istraga i dalje tapka u mestu i jedino je zbog ovog slučaja zaustavljeno napredovanje generala Dikovića na mesto u Generalštabu. Neposredni komandant general Đokica Petrović nije dovođen u vezu sa ovom pljačkom, već je opomenut jedino zbog tužbi zaposlenih i problema sa alkoholom.

Vojni policajac, major Mićan Mijatović, koga povezuju sa generalom Petrovićem, jednom prilikom je rekao: "Ako bi koga trebalo hapsiti u 19. logističkom bataljonu - to je Suzić". Umesto u zatvor, Suzić je otišao u prekomandu.

Od jednog vojnog helikoptera, čija se prodaja iz kasarne u Šapcu, a preko otpada u Temerinu, još uvek istražuje, domišljati kafedžija napravio je ugostiteljski objekat.

Svašta je moguće kada je komandant brigade Đokica Petrović poznat i po tome što se svojevremeno nasilno uselio u stan namenjen jednom kolegi. Ako mogu da se otimaju stanovi, što bi bio problem sa helikopterima, džipovima, municijom i ostalom opremom? Sve to ide na otpad, a prihod se deli - em toplo, em bratski.

 

 

 

 

 

 

Pismo iz Šapca: Operacija Otpadnik

 

 

Istraga u Šapcu privodi se kraju, ali... Vojni bezbednjaci otišli su čak do 2004. godine i, osim aktuelnih 100 tona nafte, što je 4-5 cisterni, ima još nekih viškova i manjkova - ali se ide za tim da se sve svali na "sitne ribe".

Najveći lopovluk desio se u periodu od 2004. do 2006. godine. U to vreme je kasarna iz Šapca bila pod komandom Prve brigade, odnosno pod komandom brigadnog generala Đokice Petrovića. Ovaj general je za komandanta, koji je do pre neki dan  bio u pritvoru, tvrdio da je komandant Šapca posebno odgovoran prema društvenoj imovini!?

Inače, general o kome ste pisali u vezi sa Matijevićem, u to vreme bio je  pukovnik. To je čovek za koga važi pravilo da gazi i "preko leševa kada je u pitanju čin". Svog rođenog brata izbacio je iz vojske. Bio je komandant bataljona Vojne policije, i u to vreme je provalio u stan kolege koji se nalazio na ratištu. Javno se u Vojnoj bolnici hvalio da je čuvao junaka u Han Pijesku (Ratka Mladića), a sada bi ga izdao, samo da može, za jednu zvezdicu na epoletama. Okružio se poslušnicima oko sebe i diletantima doušnicima. U svakoj jedinici je instalirao ponekog doušnika, ali se lako raskrinkaju. I tu nastaje problem. Oko njega su dvojica vojnih policajaca, major Mićan Mijatović i njegov pomoćnik kapetan Danijel Pantelić. Oni nisu otkrili mnoge lopovluke, ali zato sve izveštaje daju u ruke generalu, i on vrši selekciju. Poznati su po nekoliko procesa na civilnom Osnovnom sudu u Novom Sadu, a u jednom slučaju je bio, naravno, montiran proces i protiv jednog civila. Bio je to svojevrstan cirkus od suđenja. Svaka njihova krivica je odbačena.

Generalov pomoćnik za moral je major  Radomir Dunđer, čovek sklon alkoholu, najviše poznat po švaleraciji sa čistačicom iz Vojne bolnice u Petrovaradinu. Iz Savinog sela, gde inače stanuje, donosi joj tegle zimnice u nužni smeštaj u Ulici Petra Bojovića.

Trag u izveštaju vodi do 19. bataljona jedinice na Petrovaradinu, kasarna "Tvrđava". Komandant kasarne u to doba je bio potpukovnik Nenad Bojić, a njegov zamenik Miloš Suzić. Obojica su smenjena od strane načelnikagenerala Miletića, zbog "dobrog rada", naravno. U ovoj jedinci su ljudi maltretirani. Jedna anketa je nedavno pokazala, da je oko 70 odsto ljudi nezadovoljno. Alkohol, droga, lopovluci iznutra i spolja... Javna je tajna da je Miloš Suzić pokušavao da se čak i fizički obračuna sa svojim potčinjenima. Njegova je rečenica da sve može da sredi preko svojih "prljavih kuvarskih veza". Toliko je pouzdan, da je za njega major Mijatović jednom prilikom rekao da, ako koga treba uhapsiti u 19. bataljonu, to je potpukovnik Miloš Suzić! Živi u Temerinu, ali je prekomandovan u Niš. Dobar je sa potpukovnikom Bogavcem, vlasnikom vojnog otpada "Troglav" iz Temerina.

Preko Suzića je mnogo materijala išlo iz kasarne, kao što su, kako se ovde priača, vreće za spavanje po - 10 para! O svemu se zna, ali niko ništa ne preduzima. Izgleda da generala Petrovića  zbog nečega "ima u džepu". Kada je pre nekoliko godina ovde bila materijalno-finansijska kontrola iz Beograda, članica kontrole Ljiljana Stevanović rekla je da Suzić ima "putera po glavi". Potpukovnik Bojić je zbog bolesti u to vreme bio dugo na bolovanju, zamenjivao ga je Suzić. Na sve načine se pokušava skidanje odgovornosti sa visokih oficira...

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane