Natrag

Teror

Teror

Kad nee da bude zloinac ili kriminalac

 

ovek koji je promaio narod

 

Vojin Vukovi je roen u Priboju na Limu, Republika Srbija, i trebalo bi da bude dravljanin Srbije. To pravo ne moe da ostvari jer je odbio da bude kriminalac za raun srpske vlasti i Hakog tribunala

 

Igor Milanovi

 

Vojin Vukovi, koji je roen 1962. u Srbiji i u njoj oduvek imao stalni boravak, predstavlja izuzetak od zakona. Krajem devedesetih on se nakratko odjavio iz Srbije, iji je dravljanin ve tada bio, i prijavio u Republici Srpskoj. Pri pokuaju da se ponovo prijavi u Srbiji, poinju njegove muke sa administracijom. Razlog ovome je njegova ratnika prolost na strani - Srba.

Aprila 1992. Vojin je bio u obezbeenju poslanika iz redova SRS Miroslava Bogdanovia. Njih dvojica su u pratnji Vojinovog brata Duana i Milorada Semia, kako se tada zvao, poznatijeg kao Milorad Ulemek Legija, otputovali u Zvornik na jedan sastanak. Tu su ih zarobili pripadnici muslimanske vojske.

Sa noevima pod grlom ova etvorica odvedena su u policijsku stanicu u Zvorniku, gde su zverski pretueni. Ondanji naelnik krim-slube u Zvorniku, a kasnije zatieni svedok na suenju Vojislavu eelju, sklonio ih je u svoju kancelariju kako bi ih sauvao za razmenu zarobljenika sa srpskom stranom.

Konano ih je iz Zvornika izvezao Mustafa Jahi i predao pripadnicima JNA. Iz zahvalnosti za ovaj in, Vojin je Jahievu porodicu izvukao iz Zvornika koji su zauzele srpske snage.

Posle ovog iskustva Vojin odluuje da se prijavi kao dobrovoljac. Kasnije postaje poznat kao komandant specijalnog odreda ute ose. Vojin je, meutim, od poetka pokazivao da u rat nije krenuo iz linih ili materijalnih razloga, ve da bi odbranio srpsku neja.

Kada mu je od strane tadanjeg DB-a ponueno da sa sedmoricom svojih najboljih diverzanata uestvuje u izvlaenju navodnih dokumenata iz Hrvatske, on je to odbio. Razlog je bio to su diverzanti radili na procenat od 10 odsto, pa je Vojin odmah shvatio da se ne radi o dokumentaciji ve o neemu drugom. "Mi smo vojnici, a ne lopovi", odbrusio je tadanjem komandantu Centra za bezbednost Jovi Ostojiu.

Poto je kao komandant utih osa osujetio verc automobila iz BiH za Srbiju i saradnju bandi koje su pripadale razliitim zaraenim stranama, Vojin je definitivno postao neupotrebljiv za tadanje gospodare rata i 1992. vratio se u Srbiju. Ve sledee godine kree prvi veliki talas istki svedoka kriminalnog delovanja struktura vlasti, koji nisu bili spremni za saradnju.

Vojin je bio na samom vrhu, jer nikako nije eleo da postane sauesnik u kriminalu tadanje vlasti i vrha SDB-a. Nueno mu je jednom prilikom da za potrebe slube likvidira i jednog svog roaka, visokog funkcionera policije, koji je takoe radio na spreavanju verca u Srbiju. U jednoj nonoj akciji pomenuti roak, inae general policije, zaplenio je robu i novac u vrednosti od pet miliona tadanjih maraka i sve to predao na depozit, umesto da podeli sa policijskim i kriminalnim vrhom tadanje Srbije.

Vojin je, dosledan sebi, odbio da preuzme ovaj zadatak, iako je zauzvrat trebalo da dobije i visok in u SDB-u i finansijski isplative poslove. Radije je ostao da ivi u nedovrenoj porodinoj kui u Umci, na kojoj su vrata morala gredom da se podupiru. Siromaan, ali poten.

Godine 1993. srpska policija hapsi i Vojina i njegovog brata Duana pod optunicom da su poinili ratne zloine. Sud Vojina oslobaa, a Duan postaje prvi Srbin osuen u Srbiji za ratni zloin i u zatvoru provodi celu kaznu od deset godina, bez i dana skraenja. Duan 2005. po nalogu Hakog tribunala ponovo biva priveden za isto krivino delo za koje je ve odsluio kaznu. Istrani sudija u ovom procesu bez presedana u svetskoj sudskoj praksi bio je Alimpi, a glavni postupak vodila je Tatjana Vukovi. Postupak je obustavljen poto je Duan na misteriozan nain umro u pritvoru. Izvetaj o autopsiji jo uvek predstavlja slubenu tajnu i do dana dananjeg nije dostavljen porodici.

U to vreme Vojin je dao veoma detaljnu izjavu na osnovu koje je Hako tuilatvo moralo da povue 12 od 14 taaka optunice protiv Vojislava eelja. To je, verovatno, i bila kap koja je prelila au strpljenja nove kolaboracionistike vlasti u Srbiji. Da je Vojin teretio eelja ili bilo kog drugog srpskog optuenika u Hagu, danas bi imao i dravnu penziju i sve neophodne dokumente.

Umesto toga on ve vie od 100 meseci eka na izdavanje linih dokumenata na optini ukarica u Beogradu. Kada god pita kada e administrativni postupak biti okonan, Vojin dobija odgovor kako se na predmetu jo radi. Istina je drugaija: po nalogu "odozgo" kompletan predmet sakrila je izvesna slubenica Kasalica, koja je odmah posle toga unapreena u naelnicu Uprave za upravne i opte poslove.

Vojinova supruga i deca su bez problema dobili sva dokumenta koja im pripadaju. Oni su i zvanino dravljani Srbije. Vojin nije, jer nije hteo da postane lopov i plaeni ubica. Diskretno mu je pre nekoliko meseci reeno da se u kompjuteru MUP-a vodi da je u knjige dravljanstva upisan u MZ Letani u Kaluerici, gde nikada nije boravio, i to na strani 70. U pomenutoj knjizi, meutim, jo do kraja nije ispisana ni strana 69, dok na strani 70. nema ni jednog jedinog upisa.

Bez dokumenata, bez posla, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, Vojin ivi u kui koja prokinjava i spava na improvizovanom krevetu bez nogara. Kao nagradu to je svedoio u korist Srba osumnjienih za ratne zloine Vojin je dobio samo pretnje, pritiske i zastraivanje.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane