Natrag

Stvaraoci

Stvaraoci

Pariz: nezapamen uspeh jednog srpskog vajara

 

Genije sa Ciganskog brda

 

Po prvi put posle dugo vremena jedan vanserijski umetnik iz Srbije, vajar Dragan Radenovi, fascinirao je Pariz i svojim delima na velika vrata uao u prostor Gran palea i Luvra

 

Pie: Jovanka Lazarov-orevi,

specijalno za Tabloid

 

Likovna publika u Parizu, prestonici evropske kulture, imala je nedavno zadovoljstvo da, pred kraj prole godine, vidi etiri skulpture Dragana Radenovia, srpskog vajara koji je izlagao u okviru izlobe Art en Capitale u Gran paleu i Luvru. Radenovievo Oko svevidee i Eol dominirali su izlobom.

Kada je primenjena umetnost u pitanju, uvek probirljivi Pariani nisu se mogli nauditi monumentalnoj skulpturi Oka svevideeg, svemonog, kome nita nije moglo da promakne.

Bio je istaknut i Eol, bog vetra (skulptura u bronzi) i nije se pritajio meu eksponatima. Uspostavio je ritam kroz tragove umetnikovih dlanova i prstiju. Oni su ga oiveli dajui mu erotini naboj. Pariski ljubitelji umetnosti uvereni su da je skulptura velika zagonetka. Neto to traje veito i komunicira i sa nama a i sa svojim stvaraocem, traei istinu.

Radenovievi umetniki nemiri nikako da se skrase. Raskoni talenat pretoio je u skulpture nevienih razmera, snage, energije.

- Koju mo i magiju imaju dela ovog Srbina - glasno je rekla jedna Izabel, dodirujui skoro pobono Draganovog gavrana Ananda izloenog u Luvru.

A sam umetnik kae da su dve izlobe na kojima je izlagao, najpre Gran pale (pokrovitelj francusko Ministarstvo kulture i ministar Frederik Miteran), i salon Luvr Karusel (pokrovitelj francuski predsednik Nikola Sarkozi), donele lepo iskustvo i ogromne mogunosti za njegov dalji rad.

Ovogodinja nagrada fondacije Tejlor za skulpturu, koju je na vajar dobio meu hiljadu izlagaa, priznanje je i potvrda njegovog talenta i istrajnosti.

Na vest o nagradi, estitke su stizale sa svih strana: od pariskih umetnika Jarmile Veovi, Zlatka Glamoaka, Petra Omikusa, arhitekte Tome Garevskog, ambasadora Srbije Duana T. Batakovia i mnogih drugih.

Iz Beograda, prof. dr Radmilo Petrovi trai odgovor na pitanje - ta je to pariski umetniki svet toliko zanelo u monumentalnoj skulpturi Oka svevideeg.

On, izmeu ostalog, kae: "...Radenovieva arolija kojom je skulpturalnom simbiozom udruio do sada nevien spoj oka vinog gledanju i noge vine hodu. Ta metafora pokazuje da oku ne moe nita promai niti mu se suprotstaviti u Vaseljeni".

U Luvr je Radenovi doleteo sa gavranovima. Veita tema koja nas navodi da umetniko delo i objasnimo i razumemo.

Prisustvo gavrana ne moe da se otme utisku zloslutnosti, prema verovanju u srpskom narodu. Ali tema gavrana moe imati i druga znaenja. Ona nas vraa u period koji je prethodio istoriji i predstavlja princip stvaranja koji u umetnikom smislu premoava prostor i vreme.

Radenoviev gavran kao svojevrsni duhovni most nalazi se u sadanjosti, a vezuje se, uz pomo prolosti, za budunost.

Francuski strunjaci iz Akademije lepih umetnosti (Beaux-Arts) izjasnili su se o umetnikovom stvaralatvu u katalogu pod nazivom Ecce homo ("Evo oveka", prim. red.), u odlinom prevodu Milana orevia: "...Radenovieva skulpturalna gavranolika magija i jezik nepriave kao da tematski potrauju konanu sutinu ovekovog bia na Zemlji. Sledstveno tome, i njegova umetnika uloga gavrana kao posrednika pomae da utvrdimo ko smo, odakle smo i kuda idemo".

Sa monim talentom u rukama, Srbijom u srcu a ajkaom na glavi, Radenovi je osvojio Luvr. Nita posle ovoga nee biti isto. Balkan je pobedio, a Evropa je postala bogatija. Srpski vajar, koga su nai ljudi nazvali Raden poredei ga sa uvenim skulptorom Ogistom Rodenom, dobio je ponude da izlae u galerijama Mona Lisa, Rembrandt, a umetniki prostor Everarts u prestinom umetnikom kraju na desnoj obali Sene uvrstie Draganove skulpture u svoju kolekciju. Dela izloena u Luvru, Ananda i Gopat Sah, smetena su u rezidenciji srpskog ambasadora u Parizu.

Radenovi se, tokom svog boravka u francuskoj prestonici, sreo sa profesorom Fransisom Kontom, pri emu su dogovorena struna predavanja na katedri za doktorske studije. Do ovog susreta dolo je posredovanjem Aleksandra Protia iz delegacije Srbije pri UNESKO. Takoe, Radenoviu predstoji sastanak sa porodicom De Gol i unukom arlom, kada e biti dogovorena izrada portreta slavnog francuskog generala arla de Gola.

Inae, Dragan Radenovi ivi i stvara u svom ateljeu nadomak Beograda, u naselju Cigansko brdo, gde se nalazi i park skulptura.

Po obrazovanju je filozof, sa diplomom Pravnog fakulteta, likovno obrazovanje stie na Fakultetu primenjenih umetnosti, magistar je i doktor nauka Svetske obrazovne organizacije u Njujorku i Dravnog univerziteta u Moskvi.

Poasni je doktor nauka za ouvanje intelektualnih sposobnosti oveka (Moskva) i lan Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine lan je i Akademije lepih umetnosti Pariza (Beaux-Arts). Takoe je osniva i skulptorskog udruenja vajara SAD, meunarodne asocijacije likovnih umetnosti pri OUN.

 

 

 

 

 

Viestruko nadareni vajar Radenovi nastavlja putem onih koji su tradicionalnim jezikom skulpture govorili o velikim temama, a vekovima potvrena trajnost bronze u skulpturi donela je Parizu duboko skrivene ideje ljudi koji potiu sa Balkana a veruju u kosmiku istinu. Radenoviev umetniki izraz nesumnjivo ga svrstava u najznaajnije savremene vajare.

 

 

 

 

 

Radenovi o svojoj kreativnoj avanturi

 

 

Uestvovao sam na mnogim izlobama, dobijao nagrade, priznanja, ali Luvr je u poetku liio na moju kreativnu avanturu. Da bi mi se i takvi snovi ostvarili, bilo mi je potrebno da se probudim. I to se dogodilo u ovom muzeju nad muzejima.

Ovom prilikom dobio sam jo jednu profesionalnu i linu satisfakciju, lanstvo u Akademiji lepih umetnosti Pariza (Beaux Arts), a uao sam i u porodicu Fondacije Tejlor sa svim privilegijama koje ona donosi: ponudu za izlobu u galeriji Mona Lisa u Parizu, i dogovore da izlaem na Kubi, u Johanesburgu i Dominikanskoj Republici...

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane