Na licu mesta

Kako je to biti dete koje će "ionako uskoro umreti"

 

Kad se vrati Tomica sa Balija

 

Nepokretno dete u Srbiji ne može da dobije ni invalidska kolica, a u Smederevu ni BSG vakcinu, pod monstruoznim izgovorom da će ionako uskoro umreti

 

Igor Milanović

 

Jasmina Tomić ima 33 godine, i živi u Smederevu sa svoja tri sina i mužem. Svi zajedno mesečno na raspolaganju imaju samo 20.000 dinara. Od tih para treba obezbediti i lekove za dvojicu mlađih sinova koji boluju od progresivne mišićne distrofije.

Još dok je u stomaku nosila najmlađeg sina - ni Jasmina, ali ni svi lekari koji su pregledali nju i sinove, nisu znali da je njen srednji sin oboleo od opake bolesti koja može imati i smrtne posledice. U osmom mesecu trudnoće Jasmina je bila na pregledu u Klinici za decu i omladinu u beogradskoj Subotićevoj ulici, gde je dr Ivan Drndarski uzeo krv na analizu i od majke i od srednjeg sina.

Pošto su u to vreme vladale boginje, a klinika nije bila opremljena posebnom prostorijom za zaštitu pacijenata od zaraze, oboje su otpušteni istog dana, a na rezultate su čekali dve nedelje. Na sledećem pregledu u biohemijskoj laboratoriji utvrđeno je da su i majka, i njen srednji sin i još nerođena beba - zdravi.

Izgleda da te 2004. godine niko nije razumeo laboratorijske nalaze, mada ni danas situacija ne deluje mnogo bolje. Genetika je u Srbiji tek u povoju. Kada je rodila najmlađeg sina doktorka Mišić je Jasmini gotovo ironično rekla: "Rodila si još jedno bolesno dete".

Novorođenče je prebačeno na Institut za majku i dete, odakle je otpušteno posle dve nedelje sa nejasnim dijagnozama. Srednjem sinu u to vreme postajalo je sve lošije, prestao je da hoda, i tada počinje majčina očajnička borba za izlečenje dvojice sinova. Po njenim rečima, u Domu zdravlja čak su odbili da bebu vakcinišu, pod izgovorom da će - ionako uskoro umreti...

Zrak nade pružio joj je dr Miodrag Stojković iz Leskovca, koji ju je besplatno posavetovao da pokuša sa matičnim ćelijama. Problem je što u Srbiji nema stručnjaka za tako nešto, a porodica Tomić nema para za operaciju u inostranstvu. Jedno lečenje u Padovi koštalo bi 10.000 evra.

Kako se naša država odnosi prema bolesnoj deci najbolje pokazuje činjenica da ni srednjem sinu, koji je danas već nepokretan, niko nije hteo da nabavi invalidska kolica. Čak je bilo problema i da bude upisan u osnovnu školu, kada su simptomi bolesti postali očigledni - iako bolest nije zarazna, a dete je psihički sposobno da pohađa nastavu.

Jasmina Tomić se u svom očajanju pismeno obratila i ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, ali ni posle više meseci od njega nije dobila nikakav odgovor. Da joj je makar poslao pismo utehe, da se barem opravdao činjenicom da ni on sam nije u bog zna kako dobroj materijalnoj situaciji, jer još otplaćuje operaciju kičme u Nemačkoj! Možda se ministar Tomica seti ovog slučaja kada se vrati sa zimovanja koje zajedno sa suprugom provodi na Baliju, i nađe sredstva da se bolesnoj deci obezbede bar najnužnija pomagala?