Terorizam

Posle terorističkog akta na moskovskom aerodromu Domodedovo

 

Pre sledećeg...

 

Rampe na ulazima na aerodrome postavljene su još 2004. godine, ali su vremenom mere bezbednosti svedene gotovo na minimum 

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

Teroristički akt na aerodromu Domodedovo govori da se zakoni o zaštiti ne sprovode na pravi način, na pravim mestima - rekao je predsednik Medvedev na hitnom savetovanju sa državnim tužiocem, prvim čovekom Istražnog komiteta Rusije i ministrom transporta, i poručio je da će se uvesti poseban režim na aerodromima, železničkim stanicama i velikim transportnim čvorištima.

Poseban režim - to znači da će na ulazima ovih objekata stajati obezbeđenje koje će propuštati kroz rampe sve koji ulaze, a njihov prtljag prolaziće kroz skenere.

Rampe i skeneri postoje na svim aerodromima. Nakon 2004. godine kada su, gotovo u isto vreme, teroristi digli u vazduh dva aviona, specijalno opremljeni punktovi za pregled putnika i prtljaga postavljeni su na ulazu u terminale na aerodromima u Moskvi: Šeremetjevo, Domodedovo, Vnukovo, na sanktpeterburškom aerodromu Pulkovo, kao i na svim regionalnim aerodromima. Prve godine oni su radili veoma temeljno. Zatim je pregled počeo da se vrši selektivno - pregledane su samo sumnjive ličnosti. Poslednjih godina nikoga nisu ni proveravali. Rampe i skeneri bili su isključeni i u aerodromske zgrade mogao je da uđe ko god poželi.

U Pravilniku o merama bezbednosti pre poletanja, koji je 2007. godine doneo ministar transporta Livitin, piše da se "pregled sprovodi posle registracije putnika, sanitarno-karantinske, veterinarske, fitosanitarne kontrole, a kod međunarodnih letova i posle pogranične, carinske, imigracione i druge kontrole". O tome da na aerodromima treba pregledati i one koji čekaju ili prate putnike, u Pravilniku nema ni reči. Pregledaju se samo oni koji lete, čime se ostvaruje bezbednost u vazduhu. Bezbednost na zemlji ne ulazi u razmatranje.

Zašto? Na ovo pitanje treba odgovoriti dosledno.

Svakako ne živimo u bezbednoj zemlji i imamo već iskustva sa tragičnim događajima. Trebalo bi kod organa reda i radnika službe bezbednosti formirati shvatanje o tome gde i šta može da se dogodi. Naravno, nije moguće sprečiti sve terorističke akte. Ali, zašto ne delovati tamo gde može da se deluje?

Elektronske rampe su 2004. godine bile postavljene ne samo na aerodromima, već i na ulazima u sve velike tržne centre, bioskope, koncertne dvorane, stadione. Danas oni gotovo nigde ne rade. Negde su isključeni, negde se povremeno čuju, kao na primer u tržnom centru na Manježnom trgu. Ali, radnici bezbednosti, ako ih uopšte ima, uopšte ne reaguju na zvuke koji dolaze iz elektronskih rampi. Čemu onda služe te rampe?

Na bilo koji miting nije moguće ući ako se ne prođe kroz rampu i ako se radniku službe bezbednosti ne pokaže sadržaj tašne. Policija je ovladala tehikama bezbednosnog osiguravanja mitinga. Tamo je opozicija, pa treba biti oprezan. A na aerodromima nema opozicije, tamo ne treba.

To jest, ranije nije trebalo. Sada će morati da se "stegne kaiš". Opet će se svi proveravati - do gole kože. Ne zadugo. Godinu ili dve. A onda će ponovo stroge mere da olabave i da padnu u zaborav. Do sledećeg terorističkog akta.

A sledećeg će biti. Obavezno.

Teroristički akti na železničkoj liniji Nevski ekspres u moskovskom metrou, na Domodedovu... Bez obzira na stabilizaciju i likvidaciju terorista u Čečeniji, jednom godišnje kod nas eksplodira nešto veliko - da ne govorimo o beskonačnim terorističkim aktima na severnom Kavkazu, na koje u Moskvi i ne obraćaju preteranu pažnju. Ovim terorističkim aktima se ne vidi kraj, zato što se ne preduzimaju nikakvi koraci kojima bi im se realno moglo stati na kraj.

- Tačno je - rekao je predsednik Medvedev - ne primenjuju se svi zakoni na pravi način i na pravim mestima. Kada bi bar jednom za takvu "nepravilnost" odgovarao neki visoki činovnik, a ne sitna riba. I to da odgovara ozbiljno - trenutnom ostavkom i lišavanjem povlastica. Možda bi tada i prestali teroristički akti.

Vreme je da predsednik proba takav način borbe protiv terorizma. Možda bi delovalo?

 

Naš urednik Milan Glamočanin dao je krv za postradale u terorističkom napadu na aerodromu Domodedovo. On se tom prilikom susreo sa Njegovom ekselencijom Aleksandrom Konuzinom, ruskim ambasadorom u Beogradu, izrazivši mu saučešće u ime naše redakcije.