Na licu mesta

Slučaj iz kuće pravde

Ljubavni jadi istražnog sudije

Boginja pravde preko očiju ima povez koji joj u Srbiji služi da ne vidi kako kradu naši delioci pravde. Povez preko očiju imaju i tužioci, pa tako nikako da primete u kakvim se apartmanima baškare neke domaće sudije koje kukaju da su im plate male. Tako je ukratko i stvorena čajetinska pravosudna mafija

 

U Osnovnom sudu u Užicu kao istražni sudija radi izvesna Slobodanka Jeremić. Prethodno je ona bila sudija Opštinskog suda u Čajetini, gde se proslavila svojom bahatom željom da po svaku cenu postane predsednica suda.

Na putu joj je stajala, kako je bar ona umislila, sudija Milka Knežević, po ocenama mnogih stručnih jedan od najboljih sudija u čajetinskom sudu. ZahvaljujućI svojim privatnim, ali i vezama sajentološke sekte kojoj Jeremićeva, navodno, pripada, ona je uticala

na članove prigovornog veća da se ukidaju odluke u izvršnim predmetima koje je obrađivala Kneževićka.

Što više ukinutih odluka, to je veći broj minusa koje sudija dobija,

pa tako Milka Knežević ne samoda nije postala predsednica Opštinskog suda već nije niprošla taj sramni reizbor. Slobodanka Jeremić jeste i sada u Užicu može da nastavi sa svojim intrigama.

Plate sudija su male. Bar tako tvrde nezadovoljni delioci pravde,

oni pošteni koji žive od svoje plate. Oni drugi žive od prihoda

sa strane.

Sa koje strane je sve prihodovala Slobodanka Jeremić, možemo samo da naslutimo, ali od skromnih prinadležnosti jednog sudije opštinskog, a sada osnovnog suda teško da je mogla da sakupi dovoljno

novca kako bi kupila apartmane na Zlatiboru.

U komšiluku, u sličnim apartmanima, ugnezdili su se I bivše sudije iz Čajetine, Ljubiš a T. Radulović i Ljubiša R. Radulović o čijim smo mahinacijama već pisali. Upućeni smatraju da su njih dvojica glavni organizatori sajentologa u tom kraju, ali i zaštitnici iz potaje sudije Jeremić, preko koje mogu da nastave sa mućkama.

Sudija Jeremić je postala zapaž ena i na jednom seminaru sudija u Vrnjačkoj Banji, gde je predala izdašan referat kojim je tražila da sudije

izbegle sa Kosmeta ništa ne treba da rade i da ih ne treba upućivati ni u kakve sudove, a pogotovo ne kod nje.

Nesrećni Srbi sa Kosova su se Jeremić evoj, verovatno, zamerili jer su za razliku od nje bili vrsni poznavaoci pravne materije. Isto tako

se većina njih još nijebila adaptirala na ovdašnje uslove rada, pa su

sudili po pravdi, a ne po debljini plavih koverti koje im guraju u džepove.

Kada imate takve sudije, onda je ugrožena materijalna egzistencija onih koji zarađujući sa strane zidaju apartmane na Zlatiboru.

Najzad, upućeni smatraju da je najvažniji zaštitnik Jeremićeve i njenog klana jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda, koji je ranije bio u prijateljskoj, i ne samo prijateljskoj vezi sa gospođom sudijom.

Stare ljubavi se, izgleda, teško zaboravljaju. U vremenu ljubavnog

zanosa taj je sudija do u nebesa hvalio sposobnosti i stručnost svoje intimne drugarice.

Posle se ljubav ohladila, ali je ostao strah da bi ranija afera mogla

da izbije na videlo i pokvari planove o daljoj karijeri. A možda je zaljubljeni sudija sanjao o obnovi veze ako svojoj prijateljici pomogne u njenoj karijeri?

U svakom slučaju, na ovaj način je stvoren čajetinski pravosudno-

kriminalni klan, čijim bi nedelima trebalo da se pozabave tužioci. Problem je, samo, što su i oni deo pomenutog klana.