Natrag

Negativna energija

Negativna energija

Kako tee saradnja lokalnih despota i republike vlade

 

Daleko od nevinosti, a blizu zatite

 

Iako joj je nekadanja Resavska banka pod kljuem, Miroslava Avramovi i dalje nesmetano vara lakoverne i ivi na visokoj nozi. Njen sluaj je pokazatelj koliko sadanja vlast uva one koji za nju pljakaju.

 

Milan Malenovi

 

Slobodanka i Branimir Petronijevi iz Svilajnca pripadnici su samo jedne od vie generacija ove porodice koje ive i rade u vedskoj. Marljivi i tedljivi oni su stvorili malo poslovno carstvo u koje je spadalo nekoliko restorana u ovoj skandinavskoj zemlji.

Niko vie sa sigurnou ne moe da kae kako su se upoznali sa Miroslavom Avramovi, zloglasnom Mirom Resavkom iz Despotovca, ali je ovo poznanstvo bilo fatalno po finansijsko stanje porodice Petronijevi.

Mira Resavka je iroj javnosti poznata kao vlasnica i direktorka opskurne Resavske banke koja je po visini proneverenih uloga nadmaila ak i Dafiment banku i uvenog Gazda Jezdu. Za razliku od Dafine i Jezde, Mira Resavka ne samo da nikada nije odgovarala za pljakanje naroda, ona je ak ta vie licencirana sa najvieg mesta da i dalje vara graane.

Porodica Petronijevi je sa Mirom Resavkom postigla dogovor da za njihov raun kupi jedno od preduzea u umadiji koje je upravo ulazilo u postotak privatizacije. Petronijevii su se vratili u vedsku, a Mira je ubrzo od njih traila da joj prebace 50.000 evra kako bi na njihovo ime otvorila deviznu knjiicu kod jedne domae poslovne banke to je, navodno, jedan od uslova za uee na privatizacionoj licitaciji.

tedni raun je zaista i otvoren, ali su pomenute pare zavrile na nekom od Mirinih rauna. Na tenderu za kupovinu preduzea, koje su Petronijevii eleli, ona nije ak ni uestvovala. Da li se nagodila sa konanim kupcem da mu ne kvari posao ili je ve tada proerdala milione koje su joj Petronijevii stavili na raspolaganje, trebalo bi da utvrdi istraga. Ali, protiv Mire Resavke svaka istraga je zabranjena.

Mira Resavka na svoje ime ima devizni raun broj 124069041 kod Komercijalne banke AD Beograd. U za nju zlatnoj 2004, kada je poela mua dobrostojeih Petronijevia, na ovaj raun su iznenada poele da pristiu neobino visoke uplate u visini od 50.000 do ak 100.000 evra po transakciji. Kako je Mira Resavka dolazila do ovih para kada joj je banka ve bila u steaju, nikoga nije interesovalo.

Deo para Petronijevia, ali i drugih lakomislenih graana ove zemlje, zavrio je i u bankama na Kipru, to je potvrdila i sama Mira Resavka u jednom sudskom postupku, ali i u Siriji.

Po ugovoru o cesiji koji je juna 2007. potpisala Mira Resavka i pokuala da poturi Petronijeviima, njoj izvesna Almunzer/Alhanaa Group iz Damaska, Sirija, koju zastupa Emad M. Salora duguje 780.000 evra, to odgovara potraivanju Petronijevia prema Miri Resavki. Pitanje je da li ovo preduzee uopte postoji u Siriji, jer na pomenutom ugovoru o cesiji nema njihovog peata uz navodni potpis navodnog direktora.

Poto su Petronijevii odbili da potpiu ponueni ugovor o cesiji i krenuli u sudsko potraivanje svog novca, Mira Resavka je iz rukava poela da vadi sve blesavija objanjenja ta se desilo sa parama. Kao to emo da vidimo, ni jedno od tih objanjenja nije toliko blesavo da jo blesaviji tuioci i sudije u ista ne poveruju

Mira Resavka je vlasnica preko 1.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora u Despotovcu, ali se ta zgrada, kao i mnogo to ta drugo, vodi na Resavsku banku u steaju. A pare Petronijevii nisu dali Resavskoj banci, ve Miri. A onda je Mira pare uplatila u banku koja je u steaju. Bar tako ona tvrdi.

Iako u svojoj pismenoj izjavi iz marta 2007. Mira tvrdi da je od Petronijevia dobila 788.912 evra na ime kupovine stanova, ona kasnije ovu izjavu menja pa poinje da tvrdi da je novac tedni ulog. I to namenjen banci koja je od oktobra 2001. u steaju!?

Sudski vetak Boa Slavkovi, meutim, februara 2010. obavetava sud da ovakva uplata ni tehniki nije mogua kada banka ode u steaj.

Po obe Mirine izjave, uplate od Petronijevia su ile preko firme Soko DOO iz Despotovca, samo to je jednom namena bila kupovina nekretnina, a drugi put tednja. Soko DOO uopte nema nikakvo ovlaenje da se bavi posredovanjem u finansijskim poslovima, ali ni to ne uzbuuje ni tuioce, a ni sudije u Despotovcu.

Sam Soko DOO je nekada bio u vlasnitvu Mire Resavke (90 odsto) i njenog mua Svetislava Avramovia, biveg naelnika optinske uprave Despotovca. Kada je posumnjala da bi Petronijevii mogli svoje potraivanje da naplate kroz prodaju imovine ovog preduzea, Mira je svoj osnivaki udeo na ravne asti podelila erkama.

Multimilionerski hohtapler iz umadije tako ispada maltene socijalni sluaj, bez ikakve imovine u sopstvenom posedu. Ako i nema imovinu, Mira bar ima prijatelje rasporeene po najznaajnijim mestima. Despotovac je mali, tamo svako svakog zna i mnogi Mirini prijatelji iz detinjstva danas su sudije ili tuioci. Jedan od njih je ak sam zatraio svoje izuzee iz jednog od mnogobrojnih krivinih postupaka koji se vode protiv ove prevarantske bankarke, uz obrazloenje da je poznaje dugi niz godina.

Retko poten i iskren ovek. Ostali se prave da je ne poznaju, pa je tako mogue da se prijave protiv nje ne procesuiraju, ali zato njene prijave protiv ojaenih muterija imaju prednost u reavanju.

Advokat Zoran Petrovi iz Jagodine podneo je u ime Mire Resavke Osnovnom sudu u Parainu optuni predlog (zaveden pod brojem 1K-1233/10) protiv branog para Petronijevi zbog podnoenja lane prijave. Jo jedan od mnogobrojnih manevara koji imaju za cilj da poverioce iznure i zastrae.

Februara ove godine zastupnik porodice Petronijevi podneo je konano Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva tubu na postupke lokalnih tuilatava i tuilaca u svim predmetima u kojima je Mira Resavka optuena ili osumnjiena. Ispostavilo se da tuioci i sudije igraju ping-pong sa ovim predmetima tumaei Mirine postupke as kao prevaru, as kao prekoraenje ovlaenja u privredi, zbog ega se stalno menja i nadlenost sudova i tuilatava. Predmet se eta od jednog do drugog, a Mira nesmetano i dalje hara.

Ostaje jo otvoreno pitanje ko titi Miru Resavku: da li neki od lokalnih despota ili ministri i cela republika vlada. Prosto je neverovatno da ona duguje milione evra prevarenim graanima Srbije, a da se steajni postupak razvlai ve celu deceniju, pri emu niko ozbiljno ni ne pokuava da utvrdi krivinu odgovornost osobe koja je sve te prevare osmislila i lino sprovela.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane