Natrag

Zemlja

Zemlja

Obradivo zemljite: pekulisanje ovim drutvenim i dravnim resursom ima znaenje grubog poigravanja dravnom teritorijom

 

 

ubre je jedno, ubrad drugo, ubrivo tek treće

 

Zemljite, pre svega ono obradivo, jedan je od najznaajnijih resursa svake drave pa se njegovom statusu, tretmanu a pogotovo trgovini njime svuda u svetu poklanja posebna panja. Izuzetak je, kao i obino, Srbija u kojoj bi vlast da rasproda sve to je od nekretnina jo ostalo u njenom posedu, kako bi oni izabrani mogli na miru da provode penzionerske dane na dalekim ostrvima, koja jo ne izruuju po meunarodnim poternicama!

 

Milan Malenovi

 

Jednu dravu, kao to je poznato, izmeu ostalog ini i zemljite, teritorija na kojoj se ta drava nalazi. Republika Srbija, bez otetog Kosova, ima povrinu od 77.474 kvadratna kilometra. Od toga ima 4.218.000 hektara obradive povrine, to e rei neto preko pola hektara po glavi stanovnika, ime je iznad proseka koji vai u Evropskoj uniji.

Ako se uzme da je uobiajena cena za hektar obradivog zemljita u Srbiji 3.000 evra, onda sve nae oranice zajedno vrede 12,654 milijardi evra. Deset posto zemljita je jo u dravnom posedu, to znai da je samo u obradivom zemljitu kojim upravlja republika vlada skriven kapital u vrednosti potcenjenog Telekoma. Uz to, treba uzeti u obzir da 3.000 evra predstavlja donju granicu po kojoj se trguje srpskim oranicama.

U stvari, kako naa drava domainski posluje, ta donja granica za cenu po hektaru je veoma rastegljiv pojam, bar kada je u pitanju prodaja oranica u dravnom vlasnitvu. U velikoj veini sluajeva privatizacije poljoprivrednih kombinata drava nije uspela da naplati ni 300 evra po hektaru obradivog zemljita. Interesi tajkuna bliskih vlastima bili su joj uvek prei.

 

ta to bee lanjski sneg

 

Tako je, na primer, izvesna Roksanda Kosti, koju upueni dovode u veoma blisku rodbinsku vezu sa Miodragom Koletom Kostiem, od drave kupila poljoprivredno dobro Vojvodina u Beeju i za 6.000 hektara zemljita platila tri miliona evra, odnosno tek 500 evra po hektaru, ne raunajui da su u tu cenu uli i mehanizacija, zgrade, stoka i sve ostalo to je ilo pride.

Kao to se vidi, drava se svojski potrudila da za sitne pare raskrmi svoju imovinu. Kad poljoprivredno zemljite kupi neko preduzee ili privatno lice koje se bavi proizvodnjom, to i nije tolika tragedija kao kada obradivo zemljite, jedan prvorazredan dravni resurs, dopadne aka obinom pekulantu.

Drugi najvei poljoprivredni kombinat u Srbiji, PIK Beej, prodat je 2007. godine na tenderu konzorcijumu koji su inili fond Forum absolut ritern i Irva investicije opskurnog biznismena ora Nicovia. Uz sve ostalo, kupci su za 13 miliona evra dobili i preko 14 hiljada hektara obradive zemlje, ali se u meuvremenu negde "zaturilo" preko 2.000 hektara, pa Beej danas raspolae sa manje od 12.000 hektara.

Ako su Nicovi i kompanija uspeli da pomenutih 2.000 hektara prodaju po realnoj ceni od najmanje 3.000 evra po hektaru, to znai da su samo na ovaj nain izvukli bezmalo polovinu novca svojevremeno datu za kupovinu ovog giganta. Svaki dalji komentar je izlian.

Daleko je bolniji sluaj industrijsko-poljoprivrednog preduzea Grme iz Krajinika kod Zrenjanina, koga je budzato u postupku privatizacije kupio Dragan Vulin, vlasnik Vulin komerca iz Rume. Novi gazda je odmah likvidirao poljoprivrednu proizvodnju, rasprodao sve to je mogao, silno se zaduio na ime Grmea i krajem prole godine krenuo u prodaju onoga to je ostalo: 1.450 hektara najkvalitetnijih oranica.

Tek je uporni trajk radnika, njih 122 koliko je preostalo od nekadanjih preko 200, uspeo da probudi umale institucije ove drave, pa je Privredni sud u Zrenjaninu uvoenjem predsteajnog postupka u zadnjem momentu spreio ovu rasprodaju.

Ako se prisetimo i sluaja Mileta Jerkovia, koji je u jednom trenutku u svom posedu imao preko 16.000 hektara najplodnije vojvoanske zemlje, kao i kriminalnog investicionog fonda Amor sa Devianskih Ostrva, koji je kupovinom Karneksa dobio i 7.000 hektara oranica, pa i jo nekih drugih lovaca u mutnom, postaje jasno da srpsku zemlju najee kupuju pekulanti koje poljoprivredna proizvodnja interesuje koliko i lanjski sneg. Zato je dolo do ovoga?

 

Nai zadovoljni i malim

 

Zemljite je oduvek bilo zahvalna investicija. Promene u ceni nisu nagle, skokovite, ve spore i predvidive. Onaj ko ulae u obradivo zemljite moe sa relativnom sigurnou da predvidi promene vrednosti svoje investicije. Sa te strane, ulaganje u domae poljoprivredno zemljite bio bi signal da investitori imaju poverenja u stabilnost ove drave.

Tako bi bilo da nije onog ali i jedne male sitnice, a to je ba cena po kojoj je zemlja kupovana, kao to je navedeno na poetku.

Iza celog ovog galimatijasa krije se u stvari najbezonija pljaka najvrednijih resursa ove drave.

Milan Prostran je sekretar Udruenja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u okviru Privredne komore Srbije. Po njegovom miljenju, Srbija nije najbolje vodila pregovare o pretpristupnim uslovima sa Evropskom unijom, jer se obavezala da e strancima dozvoliti kupovinu obradivog zemljita ve etiri godine po stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, to e rei najkasnije 2015. godine.

Hrvatska je, sa svoje strane, zatraila da joj se dozvoli primena modela Poljske, po kome su stranci mogli da postanu vlasnici obradive zemlje tek dvanaest godina po stupanju na snagu SSP-a.

Da bi mogli da nadgledaju i bolje usmeravaju trgovinu zemljitem, nae zapadne komije su osnovale u njihovoj javnosti dosta osporavanu vladinu agenciju preko koje jedino moe da ide prodaja poljoprivrednog zemljita. U Srbiji ovakve agencije za sada, hvala Bogu, nema, jer bi se po naem starom obiaju ona brzo pretvorila u organ partijskog podmirivanja i raskusuravanja, ali zato nema ni pokuaja da se zatitimo od navale svetskih pekulanata.

Hektar kvalitetne obradive zemlje na zapadu je i vie nego desetostruko skuplji nego kod nas. U Srbiji je nekakva prosena cena po hektaru izmeu tri do pet hiljada evra, kada se kupuje od privatnika, dok je cena hektara u Italiji 50.000 evra, u Danskoj 60.000, a u Holandiji ak 75.000 evra.

Uz to se na zapadu deava jedan fenomen: zemlja se ne obrauje. Jo su prvobitne zajednice farmera znale da posle izvesnog vremena jedna parcela prestaje da daje prinose i da je potrebno nekoliko godina potedeti je dalje obrade. Zemlji treba odmor.

Da bi se obnovio kvalitet obradive zemlje u EU su doli na ideju da zemljoradnicima isplauju premije i u godinama kada se njihova zemlja "odmara". Poto trenutno ionako postoji ogroman viak hrane u EU, njihovi veleposednici su na svojim njivama posejali travu i trenutno milioni hektara najboljih oranica ne donose nikakve prinose.

U isto vreme, novac koji dobiju na osnovu premija za "mirovanje" ti isti veleposednici bi da uloe u nekoj drugoj dravi, onoj koja nije toliko razumna da svoje oranice povremeno iskljuuje iz procesa proizvodnje. Jedna od takvih nerazumnih zemalja je i Srbija, u kojoj je zemljite, uz sve navedeno, jo i - budzato.

 

Krov se kupuje zbog temelja

 

Srbiji susedna Maarska je prilikom pregovora o ulasku u EU isposlovala pravo da zadri zabranu prodaje poljoprivrednog zemljita strancima punih sedam godina, to je skoro dvostruko vie od onoga to je udeljeno Srbiji. Tamo je hektar ve dosegao cenu od najmanje 5.000 evra sa tendencijom daljeg rasta, i vlada u Budimpeti se trudi da grejs period produi na deset godina.

Ideja onih pametnijih od srpske vlasti jeste da cena zemljita raste od momenta ulaska u Evropsku uniju, a ne od poetka primene SSP-a, kako se zahvaljujui briselskim jastrebovima rauna vreme potede. Ako bismo sada prodavali nau zemlju, za hektar bismo dobili 3.000 evra, moda ak i manje. Ako saekamo da bar jedno tri godine budemo u EU, za isti taj hektar emo da dobijemo bar duplo vie.

Problem je u tome, to sadanji vlastodrci tada teko da e biti na slobodi, a kamo li na vlasti, pa im se uri da preostale resurse kojima ova zemlja raspolae rasprodaju to je mogue pre.

Istovremeno su i tajkuni, posebno oni koji se ne bave poljoprivredom ve istim pekulacijama, zainteresovani da je to je pre mogue zemlju koju su plaali 300 evra po hektaru prodaju strancima za bar tih bednih 3.000 evra i tako naprave zaradu od hiljadu posto. Kada neko u svom posedu ima 10.000 hektara, a takvih spahiluka ima veliki broj, i svestan je da koliko sutra to svoje imanje moe strancima da proda za trideset miliona evra, samo ako vlada donese odgovarajui zakon, on je bez pogovora spreman da izdvoji i neko milione za podmazivanje tamo gde kripi.

Raunica je, to se toga tie, vie nego jednostavna i jasna.

Kupac domae parcele, kao to smo videli, nema nikakvih obaveza u pogledu proizvodnje ili odravanja poseda. U Srbiji je na delu neoliberalizam koji vlasniku ostavlja boanska prava da sa svojim imanjem raspolae kako mu se prohte.

Uz poljoprivredno zemljite dolazi i ono industrijsko, koje je svojevremeno prodavano zajedno sa proizvodnim halama. Kupovinom nekadanjih kombinata po smenim cenama, mnogi su uture dobijali i stotine, pa i hiljade, hektara najatraktivnijeg zemljita, koje im i jeste bilo primarni cilj.

Zakonska regulativa koja je trebalo da kontrolie i usmerava nove vlasnike privatizovane imovine, od samog poetka je imala previe rupa. Konano, uoivi da su privatizacioni kupci najvie zainteresovani za zemljite na kome se nalazi preduzee koje kupuju, vlast je donela osporavani Zakon o konverziji, koji povlauje interesima tajkuna uz istovremeno uvoenje dravnog reketa.

Drava koja je pred bankrotom zahvaljujui svojim ranijim postupcima koji su liili na ponaanje pijanog milijardera, teko da je i imala neki drugi izbor. Tajkuni bi na industrijskom ili poljoprivrednom zemljitu koje su kupili da zidaju neto to im treba, a vladi je preko potreban nov izvor za presahli budet. Tako se ministar Oliver Duli dosetio da izmisli uveani namet za konverziju zemljita u graevinsko i tako pokua da uini i da tajkuni budu na broju, a i da budet bude sit.

Raunica mu nije prola iz samo jednog razloga: tajkuni su se ovde ve navikli da sve dobijaju dabe. I umesto da krene izgradnja, sada sve stoji i eka se neko drugo vreme bez bremena nameta na konverziju. Ovce su se razbeale, a vuk je i dalje gladan.

Kao privremeno reenje, dok se ne pokrene skoro izumrli graevinarski sektor, vlada je smislila trgovinu na veliko obradivim zemljitem za koje se ne plaa porez za konverziju. Osim toga, iz razliitih domaih i fondova EU ak mogu da se dobiju i lepe subvencije, pa bi tajkunima moglo da bude i isplativo da uu u posao sa dravom.

 

Vlast vara i svoje

 

Hvala Bogu pa je bar u ovom segmentu EU na strani naroda u Srbiji, jer njihova pravila nalau najmanje etvorogodinji moratorijum na prodaju obradivog zemljita strancima, inae bi naa vlada ve u trenutku potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju krenula u rasprodaju obradivih povrina. Ovako e morati da saeka bar do 2015. godine.

Ovo, istina, samo usporava rasprodaju ono malo zemlje koje je jo ostalo u rukama drave, ali je ne spreava. Onaj ko ima dovoljno para zainteresovan je danas da kupi zemlju koju e ve za neku godinu moi da proda po viestruko uveanoj ceni. Jedini gubitnik u celoj transakciji je dravni budet, jer se u ovom trenutku dobija daleko nia cena za zemljite u odnosu na onu kada budemo uli u EU, ili bar kada i strancima bude dozvoljena kupovina srpskih teritorija.

Ako je neko ikada pomislio da moe da bude toliko blizak vlastima da one nee da ga prevare, taj je debelo nadrljao. Najskuplje obradivo zemljite koje je kao takvo privatizovano bilo je ono du trase kojom tek treba da proe krak autoputa Beograd - Novi Sad.

Bez obzira to se na prvi pogled moe uiniti da su tajkuni tu opet uarili, ipak mora da se primeti da su hektar na tom potezu plaali i preko hiljadu evra (umesto uobiajenih 300 do 500 evra), ba zbog toga jer su ih privatizacioni prodavci ubeivali kako je to odlian posao, jer po izgradnji autoputa zemljite moe da bude prenamenjeno u industrijsku zonu.

Poto se tako slilo nekoliko miliona evra vie u dravnu kasu, nego to bi to bio sluaj da niko nije pominjao buduu saobraajnicu, ministar Duli je doneo zakon o dodatnom oporezivanju konverzije i svi kupci su shvatili da na vrhu ovdanje kriminalne piramide stoji - vlast.

Sve bi ostalo samo kao obina porodina svaa da meu prevarenima nisu bile i neke kineske firme, koje su zemljite kupile od posrednika i to ne da bi njime pekulisale, ve da bi tu napravile kargo-prostor za svoje sve brojnije prodavnice po Srbiji. U meuvremenu je izbio skandal i na meunarodnom nivou, jer se ispostavilo da smo mi drava koja rado donosi zakone sa retroaktivnim vaenjem.

 

Otima ko i kako stigne

 

Iako stranci jo uvek ne mogu na svoje ime da kupuju zemljite, oni mogu da kupuju domaa preduzea koja su vlasnici oranica. Tako se u red najveih latifundista Srbije ve upisao hrvatski magnat Ivica Todori, vlasnik, izmeu ostalog, i lanca prodavnica Idea.

Preko razliitih preduzea u svom vlasnitvu, kao i preko investicionih fondova koje direktno ili indirektno kontrolie, Ivica je u postupku privatizacije za sebe u Srbiji ve obezbedio Industriju smrznute hrane Frikom, zrenjaninski Dijamant, PIK Sombor i jo poneto, pa je uz ove poznate gigante napabirio i preko 15.000 hektara obradive zemlje. Istini za volju, upueni tvrde da se njegov spahiluk prostire na vie od 20.000 hektara kada se dodaju i ona preduzea koja Todori kontrolie iz senke.

U ovom trenutku, dakle, samo zemljite koje u Srbiji ima ovaj hrvatski tajkun vredi 60 miliona evra, a ako se saeka da postanemo punopravni lan EU ono e vredeti i dvostruko vie. Za sve to isti Todori nije platio ni deset miliona evra.

Obradivo zemljite je svuda u svetu drutveni resurs od prvorazrednog znaaja, zbog ega su i same drave zainteresovane kako e njime da se upravlja, bez obzira to je u rukama privatnika.

Ve je reeno da je Hrvatska osnovala agenciju za posredovanje pri prodaji zemljita, i jedini nain da se novi vlasnik upie u tamonje zemljine knjige jeste da ima potvrdu ove agencije.

Stav vlade u Zagrebu je da se na ovaj nain titi cena domaeg zemljita, jer agencija kao centralni organ ima podatke o svim parcelama koje se nude na prodaju, i moe na najbolji nain da ih kombinuje kako bi se na tritu postigla najpovoljnija cena.

U Danskoj, zemlji koja ivi od poljoprivrede, otili su i korak dalje. Tamo je prodaja obradive zemlje ograniena samo na Dance i dravljane petnaest starih lanica Evropske unije. Dravljanin Srbije u Danskoj, u najboljem sluaju, moe da kupi vrt pored kue.

Zemljini maksimum za fiziko lice limitiran je na 383 hektara, a svaki kupac mora u roku od est meseci da se prijavi da ivi na tom zemljitu i da mu je to stalno mesto boravka, koje kao takvo ostaje najmanje jo osam godina. Osoba koja poeli da poseduje vie od 30 hektara obradivog zemljita, ili vie od etiri farme nebitno koje veliine, mora da ima i diplomu nekog danskog ili od danskog ministarstva priznatog poljoprivrednog fakulteta.

U ovoj nordijskoj dravi, lanici Evropske unije, sve dozvole za trgovinu obradivim zemljitem izdaje vlada u Kopenhagenu.

I na najrazvijenijem zapadu, koji se kune u slobodu trita, postoje ogranienja ko e i kako da kupi zemljite. Jedino se mi u Srbiji prema tlu odnosimo kao ameriki Indijanci, smatrajui da zemlja pripada svima. Pa neka nam je, onda, otima ko i kako stigne.

 

 

 

 

 

 

Kome treba registracija

 

U Srbiji u ovom trenutku ima 871.000 registrovanih farmera, odnosno poljoprivrednih domainstava. Bilo bi ih i vie da drava nije izmislila da registrovani moraju da plaaju porez i doprinose koji esto prevazilaze subvencije koje zemljoradnici i stoari dobijaju od drave, pa im se vie isplati da ostanu neregistrovani.

U vlasnitvu ovih farmera, kao i velikih latifundista, nalazi se preko 3,5 miliona hektara obradivog zemljita. Najvei procenat, odnosno ezdeset odsto vlasnika zemlje, ima posede do tri hektara veliine, dok samo njih pola procenta ima posede preko dvadeset hektara.

 

 

 

 

 

Kad se sve svede na pekulaciju

 

Bez obzira na Zakon o konverziji, ili ak uprkos njemu, mnoge parcele privatizovane kao zemljite jedne namene i dalje mogu da se prenamenjuju. Srpski tajkuni ne bi bili ono to jesu kada ne bi i tu nali rupu u zakonu.

Jedan od njihovih trikova je odlazak preduzea u steaj. Kroz steajni postupak se, zatim, pokuava sa prodajom nekretnina po najpovoljnijoj moguoj ceni kako bi se namirili svi poverioci, pa Ministarstvo prostornog planiranja, htelo ili ne, izdaje dozvole za prenamenu zemljita.

Poverioci su, najee, kompanije povezane sa vlasnikom bankrotiranog preduzea, pa se novac tako njemu sliva u depove.

Postoji i drugi model, koji se granii sa krivinim delom prevare, a za kojim je, meu ostalima, posegla i subotika Fidelinka.

Ovo preuzee je svojevremeno kupio Mineco, kompanija na loem glasu, ija je primarna delatnost bilo rudarstvo. Od samog poetka se znalo da vlasnik Mineca Dimitrije Miki Aksentijevi nema nameru da nastavlja osnovnu delatnost ovog kombinata sa hiljadama hektara najbolje vojvoanske zemlje.

Novi vlasnik je u meuvremenu podizao kredite gde je stigao, a kao zalog je polagao pokretnu i nepokretnu imovinu Fidelinke, pri emu je obradiva zemlja procenjvana po trinoj, a ne po vrednosti za koju je kupljena.

Kada je veinski vlasnik prestao sa otplatom dugova, poverioci su zatraili prinudnu naplatu na osnovu zalonih ugovora koje su imali. Tada su sa aljenjem utvrdili da je sve bio obian balon od sapunice. Ne samo to je, primera radi, nestalo nekoliko hiljada tona penice koje je Fidelinka kao zalog kredita drala u silosima, ve su nestali i sami silosi!

Na precenjenoj vrednosti zemljita ostala je da sedi AIK banka kao najvei poverilac, koja e sada pokuati da izmozga nain kako da ovo obradivo zemljite prenameni u graevinsko i tako izvue bar deo novca koji je poverila Aksentijeviu. U meuvremenu je steajni upravnik najavio i obustavu proizvodnje u Fidelinka pekari, pa e tako Subotiani ostati bez 45.000 vekni hleba dnevno, koliko im je isporuivalo ovo preduzee.

 

 

 

 

 

I neke drave su manje

 

Da povrine pod obradivim zemljitem koje poseduju novopeeni latifundisti, pogotovo oni strani, nisu beznaajne, govore i ukupne povrine nekih od evropskih drava

(Andora 46800 ha

Vatikan 44 ha

Lihtentajn 16000 ha

Malta 31600 ha

Monako 195 ha

San Marino 6100 ha)

 

ili evropskih zavisnih tertitorija

(Akrotiri i Dhekelia (britanski posedi na Kipru) 25400 ha

Gibraltar (britanski posed u paniji) 680 ha

Guernsey (britanski posed) 7800 ha

Ostrvo Man (britanski posed) 57200 ha

Jersey (britanski posed) 11600 ha

Jan Mayen (norveki posed) 37300 ha)

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane