Natrag

Leskovac

Leskovac

Vanredno stanje u mnogim javnim preduzeima na jugu Srbije

 

Nemaju, a i to im pokradu

 

Zbog milionske pljake, ceh platila efica raunovodstva Vesna I., ali je "javna tajna" da se u Toplana godinama kralo, ba kao i u mnogim drugim javnim preduzeima na jugu Srbije, koja grcaju u velikim tekoama

 

Danilo Koci

 

 

Leskovako Javno komunalno preduzee "Toplana" mesecima je u centru "arijskih pria", ali je tek posle jedne anonimne prijave upuene policiji pritvorena efica raunovodstva te firme Vesna I. (49).

Ubrzo se ispostavilo da je iz blagajne JKP "Toplana" za manje od godinu dana nestalo 1,28 miliona dinara. To je utvrdila i specijalna komisija Toplane, ali u samoj firmi mnogi veruju da je u pitanju tek poetak prave akcije na razotkrivanju brojnih slabosti koje prate ne samo ovaj kolektiv, nego i gotovo celi "javni sektor" Leskovca.

Sumnja se da je za tri godine iz kase Toplane odneto oko pet miliona dinara! Postoje "vrsti dokazi" da je samo, na primer, 2009. godine nestalo tri miliona, a godinu dana ranije milion dinara. Naalost, puna istina nikada nee biti dokuena zbog - poara decembra 2009. godine!

Posle sasluanja dvadesetak radnika Toplane, koliko je bilo na "informativnom razgovoru", razotkriven je "lanac pronevere". Graani Leskovca su, naime, namirivali svoje obaveze, priznanice su "putovale" do blagajne, ali su tamo nestajale, a deo novca je zavravao u depovima pojedinaca. U pomenutoj anonimnoj prijavi - tu ocenu iznosi i jedan od lanova komisije koja je ispitivala poslovanje - "kraa u firmi bila je javna tajna". Na nepravilnosti su povremeno reagovali pojedini rukovodioci, koliko da im "savest bude ista", ali to nije imalo nikakvog odjeka. Razotkrivanje pune istine je pod velikim znakom pitanja, jer nema mnogih pisanih tragova posle pomenutog poara koji je nenadano izbio u prostorijama knjigovodstva i blagajne u jednoj decembarskoj noi 2009. Direktor JKP Toplana Miomir Jovanovi je posle poara izjavio novinarima da je je do vatrene stihije dolo zbog neispravnih instalacija, ali su strunjaci utvrdili da pravi razlog lei na drugoj strani - da je, verovatno, zatajio subjektivni faktor!

Posle otkrivanja "krae decenije" u Toplani, saopteni su i neki drugi detalji poput onog da ovo javno preduzee godinama dobija manje koliine uglja od ugovorenih, jer jednostavno nestaje na putu od eleznike stanice do stovarita Toplane.

Uprava leskovake policije je, inae, podnela krivinu prijavu protiv direktora JKP Toplana Miomira Jovanovia zbog "zloupotrebe slubenog poloaja", odnosno zbog izbora dobavljaa mazuta i ulja koji nije u saglasju sa odlukom tenderske komisije. Sam direktor se, meutim, branio da sa tim nema nikakve veze, jer je izbor dobavljaa "posao posebne komisije" JKP Toplana.

Radomir S. (47) iz Vlasotinca, blagajnik u JKP Vodovod, lien je slobode zbog osnovanih sumnji da je protivpravno pribavio imovinsku korist od preko 1,2 miliona dinara - saoptava PU Leskovac. Sumnja se, naime, da je Radomir S. izvrio zloupotrebu slubenog poloaja, proneveru, poslugu i falsifikovanje slubenih isprava, da je u periodu od 2007. do 2010. godine, izmeu ostalog, novac za utroak vode u iznosu od oko 700.000 dinara prisvojio, jer ga nije proknjiio kroz dnevnik blagajne i uplatio na iro raun preduzea. Priznanice od inkasanata je unitavao i bez odobrenja Komisije preduzea za ispravku rauna izvrio storniranje iznosa od oko 500.000 dinara i unosio lane podatke na raunima o zaduenju graana Vlasotinca.

Dok se u pojedinim javnim preduzeima "krade preko svake mere", Leskovani za komunalije i neplaenu struju duguju tri milijarde dinara, a polovina duga, odnosno 1,5 milijarde dinara odnosi se na neizmirivanje obaveza prema Elektrodistribuciji. U ovom kraju tzv. virmanski potroa elektriarima duguju 300 miliona dinara, a pred sudom Elektrodistribucija trai naplatu dugovanja u iznosu od 150 miliona dinara.

U pojedinim leskovakim kolektivima utuuju korisnike svojih usluga tek posle nekoliko opomena i reprogramiranja dugovanja, jer je praksa pokazala da su suenja dugotrajna i skupa. Takva praksa postoji u JKP Toplana, Vodovod, PWW i drugim komunalnim firmama.

Zbog besparice koja je prisutna u pojedinim leskovakim firmama iji se rad delimino finansira iz budeta grada, kao to je, na primer, sluaj sa obrazovnim organizacijama, dogovoreno je da javna preduzea ne vode sudske sporove i ne blokiraju njihove raune, jer na kraju ceh svih nesporazuma mora da se naplati iz zajednike kase, odnosno budeta grada.

Najugroeniji pojedinici i porodice u Leskovcu dobie jednokratnu novanu pomo iz budeta Republike Srbije u iznosu od 1,4 miliona dinara, ali je to dovelo do neopisivih guvi.

Posle Kraljeva, koji je pogoen zemljotresom, grad na Veternici je dobio najvie para. Pored Leskovca, u tzv. drugoj kategoriju su Tutin, Vlasotince, Crna Trava.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane