Na licu mesta

Vlada Srbije: radikalne kadrovske reforme

 

Nisu čista posla oterati baš čistačice

 

Neko je u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa došao na ideju kako da zaradi na nesreći onih najsiromašnijih i najmanje zaštićenih

 

Milica Grabež

 

Republika Srbija je u teškom finansijskom stanju. Budžet se brže prazni nego što se puni, deficit je već ušao u zastrašujuću dubinu, pa je rešenje nađeno u smanjivanju državne administracije. A evo kako to izgleda, u demokratskom okruženju i na demokratski način.

U okviru vlade Srbije postoji Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Radi pomenutog smanjenja budžetskog deficita došlo je do otpuštanja dela radnika iz ove uprave.

Svoja radna mesta su odlukom vlade zadržali: direktori, njihovi zamenici, tehnički sekretari, sekretarice, svih 11 načelnika, najveći broj tehničkih šefova i svi domaćini zgrada. Odlukom iste vlade, zaključno sa 31. martom ove godine, otpuštene su - sve čistačice.

Ove nesrećne žene, njih dvadeset na broju, među kojima ima i samohranih majki sa više dece, ni do tada nisu imale visoke prihode. Kako proizilazi iz redakciji priloženog isplatnog listića od 21. februara, neto plata je iznosila nešto manje od 18.000 dinara i isplaćivana je iz dva dela.

Sve otpuštene radnice su od vlade dobile i mizernu otpremninu u visini od jedva 8.000 dinara po godini staža, iako nikada ni jednoj od njih nije objašnjeno ko je i kada doneo odluku da budu otpuštene. Rešenja o prestanku radnog odnosa deljena su i onim radnicama koje su u tom trenutku bile na bolovanju, iako to zakonom nije moguće.

Da neko slučajno ne bi pomislio kako će ubuduće poslovne prostorije republičkih organa da čiste sami ministri i direktori, pobrinula se jedna čudnovata odluka za koju isto niko sa sigurnošću ne zna ko ju je i kada doneo. Svim otpuštenim čistačicama je od strane same uprave predloženo da pređu na rad u jednu određenu privatnu firmu.

Na razgovoru sa odgovornim licem te firme čistačice su saznale da će raditi na istim poslovima i u istim državnim organima, za istu platu koju su i do tada primale, jedino će im se promeniti poslodavac. Postojao je još jedan uslov: dužina njihovog radnog staža kod privatnika zavisiće od njegovog rada za Upravu za zajedničke poslove.

U čemu se onda ogleda planirana ušteda? Nje ne samo da nema, već se na ovaj način odliva i više novca iz republičkog budžeta,

Svako privatno preduzeće po definiciji teži stvaranju profita. Zbog toga je mala verovatnoća da će ono da pristane da radnike uposli samo za cenu njihovog rada. Uz to dolazi i da su četiri čistačice pri uručivanju rešenja u upravi najavile da će otići na biro rada, jer im je ostalo malo do penzije, a uprava raspisuje tender za rad svih 20 čistačica..

Jasno je da je do cele ove ujdurme došlo samo zato da bi neko iz Uprave za zajedničke poslove od privatnika dobijao novčanu nadoknadu, jer mu je neočekivano i nepotrebno namestio dobar posao.

Kada jedno društvo spadne na to da bogati kradu od onih najsiromašnijih, ono je doseglo dno dna i ne može više da tone. Neko bi trebao da se zamisli nad ovim.