Natrag

Feljton

Feljton

Aribald Rajs: "ujte Srbi", jedan prijateljski pogled na narod koji ne ceni prijatelje (1)

 

Sipali vam pesak u brano a vi im se klanjate do zemlje

 

U svom predsmrtnom delu "ujte Srbi" iz 1928. godine veliki prijatelj Srba pita se "kako je nacija kao to je srpska, dopustila da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih iardija, zabuanata, profitera i zelenaa?" Rajs opominje Srbe: "U vaim rukama je vaa sudbina: blistava budunost ili ropstvo!" Tadanji Srbi nisu uli vapaj svog prijatelja, gotovo ga se odrekavi. ta bi se, meutim, dogodilo danas!

...

 

 

Neu skriti od vas nita bitno od onoga to sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, ve onaj koji vam kae istinu, celu istinu. Meutim, neete imati to ogledalo u rukama dok sam ja u ivotu. Nai ete ga u mojim spisima i iniete s njim to god budete hteli. Ili ete ga proitati, zamisliti se nad njegovim sadrajem i iz toga izvui korist, ili ete ga, pak, prezreti, pa e onda ona istinska srbska dua, dua vaih hajduka i junaka ratova za osloboenje, nestati sa vaih prostora. To e biti poslednja usluga koju mogu da vam uinim.

U nabrajanju vaih vrlina neu morati da vam govorim o onome to vi nazivate "inteligencijom". Njome u se pozabaviti tek u delovima posveenim vaim manama. Sreom, va narod ponajvie ine seljaci, a ne "inteligencija".

Vaa nacija je imala veoma lepu prolost, posle koje su usledili dugi nesreni vekovi. Poto ste osnovali veliko carstvo, koje je, sudei po onome to je od njega ostalo, mnogo obeavalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u njihovo ropstvo. Da bi izbegli to robovanje, mnogi od vas su naputali zemlju i traili utoite kod monih suseda, Austrougara, ali su samo menjali gospodara. Pod Turcima ste mnogo propatili. Bili ste raja. Crkve i manastire ste sklanjali pod zemlju ili u divlje planinske klance, daleko od puteva svojih gospodara. Otimali su vam decu i od njih stvarali janiare. Od svoje sirotinje ste plaali i dobar "desetak" ugnjetaima. Vai rodoljubi nisu mogli da trpe taj nepodnoljivi jaram pa su potraili sklonite u umama, u koje Turin nije smeo da kroi. Bili su to vai hajduci, duhovni oci onih koji su ostvarili povlaenje preko Albanije, Cera i Jadra, Kajmakalana i Dobrog polja. Terali su vas sa plodnih ravnica, njih je zaposedao Turin, a vama ostavljao samo kamenito planinsko zemljite.

Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaih voljenih pokualo da izbegne taj grozni poloaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika veina vaih predaka je, i pored dugotrajnih patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuinom. Guslari su opevali vau minulu veliinu i tako bili vaa savest. Ti dugi vekovi pod jarmom su u vaem narodu trajan peat. Time je on stekao divne vrline, ali i velike mane, a sauvao je i te vrline i te mane. Pogledajmo najpre te vrline, imajui na umu da vam sad govorim o narodu uopte, a ne o nekim slojevima vaeg stanovnitva.

 

Lani vernici

 

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost esto see do junatva. Mogu to s pravom da kaem jer sam gledao vae vojnike, a oni nisu bili nita drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodilakog rata. Video sam i povlaenje preko Albanije, kada su vam se mnogi seljani i varoani nadmetali u junatvu sa vojnicima, vojnicima koji su stigli na Krf tek kao ljudske senke i od kojih su mnoga na venoj strai u morskim dubinama. Video sam i vae ranjenike u pokretnim bolnicama i operacionim stolovima. Retko bi im se jauk, pa ni jecaj, oteo iz usta, a esto ih (naroito u poetku rata), usled nedostatka narkotika nisu ni uspavljivali.

Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan na rod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko ive u narodnoj dui kao kod vas. A imate i onaj velianstveni dar das vas seanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti ivot vie nite ne znai. To je zato to lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sainjen je od komadia koje odaje vaa dua. Uroeni zdrav razum vam je u tim junacima, "koji su u stvarnosti esto bili sasvim drugaiji" pronaao pravi i moda jedini nain da odrite netaknutim svoj nacionalni ideal. Da biste ouvali patriotizam i kult svojih nacionalnih junaka pomogla vam je vaa religija. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu. Religija je svakako, mono sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vai ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, odrava. Mukarci vam pogotovo nisu esto u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, uao u vae hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro iskljuivo ena. Ali se ak i onaj Srbin koji se hvalie da ga je "ba briga i za popa i za njegova posla" prekrsti kada sazna neto to ga estoko pogodi. Ili ode da pobode upaljenu sveu ispred ikonostasa kad izgubi drago bie. Briljivo uvajte tu narodnu religiju jer e va narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen.

Va narod je gostoljubiv. U sela ovek ne moe doi, a da ne naie na irokogrud doek. Narodne svetkovine jo uvaju onaj nekadanji prelepi obiaj ugoavanja. Prvi komad boinog kolaa uva se za namernika.

Narod vam je demokratian. i to zaista demokratian, a ne na nain politiara. Meu vaim ljudima ovek se ceni onoliko koliko je ovek, a ne po onome to su od njega uinili odelo i titule. Novac mu, naravno, kao i svuda, uliva potovanje i ostavlja utisak, ali taj utisak nije toliki da bi ga naterao da se odrekne vlastitog dostojanstva. Va narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se ovek ne nada da e kod njega nai tu lepu ljudsku osobinu. Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kue i masakrirali ene i decu, zlostavljaju, vai vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje pare hleba iz depa. Narod vam je "ponosan" ali ne i ohol. Taj "ponos" nije mana, ve vrlina. Ona je nuna svakom zaista dobrom oveku jer ga spreava da podlegne zlim uticajima ili iskuenjima. Taj "ponos" je, naprosto, potovanje sopstvene linosti. Loi ljudi ga nemaju. Oni su samo oholi.

Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za ivota video. Shvatate brzo i pravilno. Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi.

Vae mane, pogotovo mane onih koje vi nazivate svojom "inteligencijom" spreavaju vas da to postignete.

Pogledajmo sada mane vaeg naroda.

 

Turci vas navikli na nerad

 

Niste veliki radnici. esto odlaete za sutra, ak i za prekosutra, ono to biste mogli da uradite danas. Posledica je da se to, esto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo linih i, jo gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! I va seljak gubi, zbog nedovoljnog zalaganja u radu, dobar deo onoga to bi mogao dobiti od svoje mnogo plodne zemlje. On ne primenjuje savremene i racionalne postupke u poljoprivredi poto bi ga oni bar dok se ne bi na njih privikao, terali da vie radi. "Tradicija" mu je izgovor to ih ne primenjuje.

Koliko sam puta, obilazei vau zemlju, video u parlogu savreno obradive, ponekad ak i izvanredne povrine pokrivene iprajem i travom po kojima esto pasu ovce i koze. Meutim, kad bi se to zemljite obradilo ili, ako je movarno, isuilo, davalo bi ne samo svu hranu za stoku, ve donosilo kvintale i kvintale ita, koje biste skupo prodavali zemljama kojima priroda nije tako dareljiva. Evo jednog primera: Maki, na samom ulazu u Beograd. Kad bi se na njemu izvrila irigacija i kada bi se zatitio branom od poplava, on bi vam bio ne samo prostrani vrt dovoljan da snabdeva svim povrem trita glavnog grada ve i itnica neprocenjive vrednosti. Danas on prua oskudnu hranu samo izgladnelim svinjama i mravim kravama, esto je neizvesno lovite beogradskim lovcima i zborno mesto svim Ciganima iz Jarkova radi ribolova na ko, po mulju. Znam da ete pokuati da naete opravdanje i da ete rei da brana i odvodnjavanje skupo kotaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uloiti neki kapital. Meutim, zar ne mislite da ete novac koji u to uloite brzo povratiti i da ete ga udesetostruiti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlaila veu korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvoenje takvih radova od dravnog interesa. Troite ga na milione za politike "agitacije" koje ne donose dobro, ve zlo ovoj zemlji.

Na isti taj nedostatak poleta u radu ne nailazimo samo na selu, nailazimo na njega i u gradu, ak u izraenijoj meri. Pre svega, zato vam se sela sve vie prazne, a seoska omladina, koja sigurno ne bi bila suvina na selu navaljuje u gradove da bi tu potraila zaposlenje. Sigurno ne zato to ih vae selo, koje je osim retkih izuzetaka, jedno od najplodnijih i najnenaseljenijih u Evropi, ne bi moglo hraniti. Ne, ona dolazi u grad iz dva razloga: prvo, danas mnogi mladi ljudi smatraju poniavajuim da budu seljaci, pa ele da budu "inovnici" jer misle i u velikoj veini sluajeva s pravom tako misle, da e im posao u svojstvu inovnika biti laki. Ovakvo stanje duha, naravno, slabo pogoduje vaspitanju vrednog osoblja u dravnim slubama. I, zaista, lino iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaih inovnika loa i veoma lenja. Dovoljno je da uete u potu, gde bezbrojne gospoice neprestano brbljaju, popravljaju minku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju.

Treba ipak rei da se kod vas taj nedostatak radne energije objanjava na dva naina. Najpre, pod turskom vlau vam je i najei rad malo koristio. Od njega se bogatio samo va ugnjeta. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je tako plodna, uz veoma malo rada imate to vam je potrebno za ivot. Niste hteli da radite vie zato to bi to koristilo samo vaem tiraninu. I tako, kroz duge vekove, navikli ste se da malo radite i jo niste uspeli da raskinete s tom navikom, koja u dananjim okolnostima, kada ste postali veliki narod koji mora da ima svoju ulogu u svetu, nije vie dopustiv.

 

Invalidi vam umiru od gladi

 

Dakle, u ono vreme ste malo radili kako ne biste stvarali bogatstvo svojim ugnjetaima. Najambiciozniji su se zadovoljavali skromnim blagostanjem. Niste bili lakomi. Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a naroito tokom njega. Videli su rasko velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva mo novca, a nisu uvideli ta je u njoj lano. Kada su se vratili kui, eleli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i potenim radom. Prisetili su se svojih nekadanjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sute estitosti, uvukla odvratna korupcija, o kojoj u kasnije due govoriti jer je ona zarazila posebno one meu vama koji se oholo nazivaju "inteligencijom zemlje". Tako ste obistinili Bizmarkove rei koji je, kada ga je neko upitao za miljenje o srpskom narodu, tokom Berlinske konferencije 1878. godine, rekao: "Ako u Srbiji sretnete oveka koji nosi koulju preko pantalona, moete se u njega pouzdati. To je estita i potena ljudina. Ako, meutim, koulju upasuje u pantalone, on postaje lopua".

Vi, koji pred bogatim i monim ugnjetaem niste hteli da ga odbacite, sada gubite taj ponos pred bogatstvom, pred novcem. Istina, nekadanji duh jo postoji na selu, ali u gradovima caruje novac. Koliko sam puta gledao kako se vai najmoniji ljudi klanjaju bogatstvu? Milioner, koji je za vreme rata meao pesak i brano i isporuivao ga vojnicima to su se borili i ginuli za vau slobodu i koga je sud za to i osudio, danas je jo bogatiji i svemoan, a vi mu laskate. A prema meni, nekada bogatom, koji sam, pored budunosti, rtvovao i to bogatstvo, vae voe odnose se kao prema nametljivcu jer sam, radi vas, od sebe nainio novog siromaha. Eh, kad bi jo imao ono bogatstvo, skidali bi mi eir ne udaljenosti od 500 metara!

Kada vam je zlato, tokom dugih vekova uskraivano, najzad postalo dostupno, suvie vas je opinilo, i zbog te opinjenosti izgubili ste mnoge veome plemenite osobine koje ste imali, a koje, uostalom jo sreemo kod ljudi kojima je dalek ivot vaih "intelektualnih gradova". Smatram da je, kod pojedinaca, neka karakterna osobina nestala pod tuim uticajima, samo potisnuta i ona se ponovo moe javiti. Ono to se deava u pojedincu mora se deavati i u zajednici. Zato sam ubeen da se vae dobre osobine, koje ste imali, ponovo mogu iskazati ako to iskreno elite.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih meu vama iezla jeste zahvalnost. Postojala je, to dokazuju vaa stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vai preci. Danas se zahvalnost sklonila meu sirotinju. Ona se sea, ona iskazuje, ponekad na dirljiv nain, svoju zahvalnost.

Postali ste strano nezahvalni. Tako va glavni grad, Beograd, nekada grad muenik, ni danas, deset godina posle oslobodilakog rata, nema ni najmanji krst, ni najmanji kamen koji bi uvao seanje na rtvu onih koji su vas oslobodili. Mnogi meu vama su veoma bogati i nemilice troe da bi se istakli i iz zabave, ali kad valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se rtvovali, nita ne daju, ama ba nita. Vae voe nisu jo, za ovih deset godina koliko je prolo do zavretka rata, sveano obeleile ni jedan od onih velianstvenih dogaaja kojima dugujete slobodu i veliinu zemlje. Jasno je, takve sveanosti bi bile nezgodne veini vaih sadanjih voa zato to oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo rtvovati, nita nisu uinili za nju, ve su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu linost, ak su neki iskoristili nesreu otadbine da bi se obogatili.

ta ste uinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su uestvovale u ratu vaa se najgore odnosi prema njima. Dok se nekoliko stotina vaih bivih ministara, samoivih politikih profesionalaca, koji, u veini sluajeva, nita nisu uinili za otadbinu, ve obilato napunili depove, sreuju sebi isplaivanje "penzija" koje vas kotaju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

A ta je sa vojnicima i oficirima koji nisu tedeli krv i zdravlje da biste vi bili slobodni? Jeste li postupali s njima kako to oni zasluuju i kako vam dunost nalae? Ne! Mnogi, ak i najzasluniji oficiri su penzionisani, a da im niste nali posao u civilstvu koji bi njima i njihovim porodicama obezbeivao pristojan ivot. Isto tako ste postupali i sa vojnicima, a svu blagonaklonost sauvali ste za tienike trenutnih monika.

Verne prijatelje iz tekih dana vae voe su, u znak zahvalnosti, uile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako je Srbija, vernih prijatelja imala mnogo u toku velike oluje, danas ih vie gotovo nema.

 

Nije udo to su vas ugnjetavali

 

Bezmalo, reklo bi se da upravljaka klasa vae zemlje mrzi one koji su uinili usluge vaoj otadbini. U sluaju mnogih vaih sadanjih monika to se moe objasniti injenicom da su ti dobroinitelji vae nacije iv prekor onima koji nita nisu dali svojoj zemlji, ve su svoju pamet koristili samo da bi sebi pronali lepo nametenje i da bi se obogatili. No, zato se drugi povode za njima ili im u najmanju ruku, dozvoljavaju da uvredljivom nezahvalnou plaaju uinjene usluge?

Pre svega, bio vam onaj koji vam je uinio dobro sunarodnik ili stranac, dugujete mu istu zahvalnost. Nije ni asno ni plemenito obasipati poastima stranca, a loe postupati sa sunarodnikom. Meutim, vai zvaninici, ili oni koji bi to hteli da budu, ne odaju poast ni strancu. Oni se ili prave da ne znaju kakve im je on usluge nekad uinio ili ga vreaju poniavajui postupanjem.

Ali, ako vai upravljai i njihova svita rado ue nogama one koji su se dokazali kao prijatelji ove nacije, i to bez vaeg protivljenja, sve svoje osmehe zadravaju za vae neprijatelje. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od Austro-Ugaro vaba, koliko su vam jadnu zemlju oni opustoili, opljakali i na muke udarili, koliko su vam najbolje brae i sestara, izmrcvarili i pobili, zato to su bili rodoljubi. A danas vas te iste vabe, isti oni nekadanji Austro-Ugari, preplavljuju proizvodima i ljudima, a vi ih doekujete rairenih ruku. Hiljade i hiljade Nemaca, Belija, ak i Budimpetanaca mirno dolazi da kod vas stiu bogatstvo, a vi im to doputate. Predstavnike iste one Nemake, koja vam je bila nemilosrdan neprijatelj i koja e to ponovo biti jednog dana, slavi "cvet" vae prestonice koji se dii da je savremen. I dok vai nekadanji delati nailaze kod vas na najlepi doek, pravite sve mogue tekoe pripadnicima naroda koji su pokazali delotvorno prijateljstvo u vaoj nesrei. Moji sunarodnici, vajcarci, koji su prema vama bili pravi samariani za vreme velikog rata, teku muku mue da bi kod vas dobili samo dozvolu za rad. A itava vajcarska kolonija u Kraljevini SHS ima samo 160 lanova, dok je broj vaih sunarodnika koji slobodno zarauju hleb u vajcarskoj 20 puta vei. Potpuno razumem da najpre elite da obezbedite hleb sunarodnicima, ali pre nego to naterate vrlo malobrojne prijatelje da osete koliko je nuna i estoka borba za ivot, ponite da to primenjujete na hiljadama bivih neprijatelja koje nikada neete uspeti da preobratite u prijatelje. Bije vas glas da ste ksenofobi. Pravi srpski narod to nije. Obazriv je prema strancu, a ta obazrivost ponekad ide do podozrivosti. Nije ni udo kada su vas tokom dugih vekova iskoriavali strani ugnjetai. Ta obazrivost, pa ak i podozrivost nisu mane, nije to ksenofobija. Meutim, ono meu vama koji bi hteli da se smatraju vladajuom klasom jesu ksenofobi i, to je jo gore, ksenofobija im nije posledica preteranog nacionalizma, ve nakaradne zavisti.

 

Nastavie se

 

 

 

 

 

 

Iz biografije Aribalda Rajsa

 

Dr Rudolf Aribald Rajs je bio vajcarski forenziar, publicista, hemiar i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraivanju zloina nad srpskim stanovnitvom u vreme Prvog svetskog rata.

Roen je 8. jula 1875. godine u junonemakoj pokrajini Baden. Na studijama u vajcarskoj, ve u 22. godini je stekao je zvanje doktora hemije. Biva izabran za asistenta za fotografiju a potom je postao priznati docent za tu oblast na Univerzitetu u Lozani, gde 1906. godine postaje redovni profesor kriminalistike. Stie ugled kriminologa svetskog glasa.

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine doao u Srbiju da istrauje zloine austrougarske, nemake i bugarske vojske nad civilnim stanovnitvom. Bio je lan delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja ivota ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom preao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom je novembra 1918. umarirao u osloboeni Beograd. Posle rata modernizovao je tehniku policiju pri Ministarstvu unutranjih poslova nove drave. Tadanja kriminalistika tehnika je, po miljenju amerikih istraivaa, bila na veoma visokom nivou. Meutim, Aribald Rajs, razoaran nekim negativnim pojavama u drutvenom i politikom ivotu povukao se pred kraj ivota iz svih javnih funkcija. iveo je skromno u svojoj vili u Beogradu.

Godine 1926. proglaen je poasnim kapetanom I klase peadije Vojske Kraljevine SHS. U septembru 1928. nameravao je da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za tadanju "Politiku" izjavio je: "Svako strpljenje ima svojih granica. I moje je iscrpljeno do najdaljih granica. Moj rad se toliko ometa i bagatelie, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam vie nisam potreban". Rajs dalje objanjava kako je sa prijateljima iz mnogih beogradskih drutava godinu dana radio na organizaciji proslave desetogodinjice proboja Solunskog fronta: "Meutim, gospodin dr Marinkovi, ne obavetavajui o tome odbor, negirao je ceo taj posao. Odreen je jedan novi odbor koji e da pripremi proslavu. A proslava je zakazana za osmi oktobar. Zato? Kakav je to znameniti dan osmi oktobar u istoriji vaega naroda".

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na Topiderskom groblju, dok je po njegovoj elji njegovo srce sahranjeno na Kajmakalanu.

Pred kraj ivota objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom ta sam video i proiveo u velikim danima. Kao svoje posmrtno zavetanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "ujte Srbi!", na francuskom jeziku!

 

 

 

 

 

 

Verne prijatelje iz tekih dana vae voe su, u znak zahvalnosti, uile nogom, a vi ste ih pustili da to urade. Tako je Srbija, vernih prijatelja imala mnogo u toku velike oluje, danas ih vie gotovo nema.

 

 

 

U ovu se zemlju, koja je nekad bila zemlja sute estitosti, uvukla odvratna korupcija, koja je zarazila posebno one meu vama koji se oholo nazivaju "inteligencijom zemlje"

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane