Druga

Uskršnja poslanica svevišnjem

 

Novojagnjeći predsednik

 

Pojavi se u životu jednog naroda povremeno potreba da živne, da se malo pridigne iz položaja gliste. Tako je bilo pre trideset, pre dvadeset, pre deset godina. Tako je i danas. Život se pojavljuje kao parafraza. I njegovi vlasnici, naši predsednici, pojavljuju se kao parafraza. I zaslužuju parafrazu

 

...

 

Dragi i lepi naš gospodine predsedniče,

 

Verujemo da ovih dana i sami razmišljate o činu koji Vam predlažemo, a ovim pismom želimo da Vas ohrabrimo kako biste smogli snage da se uprkos legitimitetu Vaše vlasti i preostaloj podršci koju uživate - više ne dvoumite.

Nije samo za Vas nego je i za sve ostale, uključujući i naše i Vaše prijatelje u regionu, Evropi i svetu, od Konga do Grenlanda, najbolji izlaz da sa vlasti odete sa što više dostojanstva, na način kojim će se smanjiti napetost i izbeći mizerija daljeg ponižavanja građana.

 

Gospodine predsedniče,

 

Nekad se govorilo, a i danas piše u udžbenicima, kako je okupator za vreme Drugog svetskog rata za Srbe propisao odmazdu - sto za jednog. Do pre samo petnaestak godina, Ujedinjene nacije su tražile jednog Vašeg cenjenog prethodnika - za sve. Svi - to je bio srpski narod, jedan - to je bio jedan od tih Vaših prethodnika. I videli ste kako se sve završilo. Danas se sve spustilo na mnogo pitomiji, takoreći intiman nivo, među Srbe. Oni zasad ne traže Vašu glavu već odlazak sa položaja i promenu korumpiranog režima u Srbiji. Uz to, treba da znate, gospodine predsedniče, možda Vas još nisu obavestili ali odluci da se povučete kao da se nadaju oni dobronamerniji i mirotvorniji, dok drugi, osvetoljubiviji, priželjkuju da istrajete kako bi mogli da se naplate za sve stare račune i nađu opravdanja da dođu ne samo no Vašu glavu.

Kao patriota i demokrata Vi biste svakako bili spremni da svom narodu, sili koja Boga ne moli, platite i glavom, ali bi to u ovim okolnostima bilo manje patriotski, jer biste i tom najvećom žrtvom pokazali da ste sebi preči od sudbine naroda i da pripadate onom soju koji zbog vlasti i živi i umire.

O poraznom učinku Vaše sedmogodišnje vladavine postignuta je opšta saglasnost i, koliko znamo, izvan Vaše cenjene partije nema suprotnih mišljenja.

Malo kom režimu, ne samo u Srbiji nego i u čitavom demokratskom pa i autokratskom svetu, pošlo je za rukom da postigne takvu jednodušnost u osudi od vlastitog naroda i tu žalosnu zaslugu neće zaboraviti istorija. Na takav status se nemate kome žaliti.

Nijedna zemlja takvo unutrašnje stanje ne može predugo izdržati ni uz najveća odricanja, pa ne može ni Srbija. Ostaje nam da se pitamo: da li je nama lakše bez Vas, ili Vama bez nas.

Građanima Srbije je vezana traka oko ruke, a državi Srbiji i preko očiju. Iako je mislio da posle golgote devedesetih to više nije moguće, narod je pao na najniže grane. Stavljen je pod stražu i van zakona. Čim se ujutro probudi suočen je sa pretnjama novčanim odmazdama za najneverovatnije krivice - hodanje ulicom, pranje veša, posedovanje elementarnih ličnih sredstava, korišćenje nečega što nikada nije ni video. Ako izbegne sve to, sačekaće ga porezi na sirotinjsku imovinu koju je nekako stekao uprkos Vama. Niste zaslužni, ali naplaćujete karte. Postigli ste da Srbi pod Vama žive najlošije, a i to ukoliko su spremni da plate najvišom cenom. Čak i ako ste bolesni, niste bez svesti, pogledajte statistike. Vas je sve više, Vi ste sve veći, a građani su postali leševi, siluete.

 

Gospodine predsedniče,

 

Vaš položaj je postao moralno neodrživ. Vaša politička sudbina je rešena. Ovim zahtevom ne dodajemo kamen na gomilu već tražimo izlaz ispod gomile za sve nas. Reč je o budućnosti, o opstanku jednog naroda.

Još nijedan narod nije propao zato što je promenio predsednika pa neće ni Srbi ni Srbija. Da sudbina jednog naroda zavisi od karijere jednog čoveka zaluđivani smo evo već sedamdeset godina. Mnogi predsednici su podnosili ostavke, ali je malo koji pre Vas imao više razloga da to učini. Vi ste, međutim, fenomen, jer je malo koji imao više mogućnosti da uspe i postane neko.

I da to od Vas niko ne traži, da Vaše ime niko ne pominje, sve i da niste imali nikakvog uticaja na politiku i banditizam koji su nas dovde doveli, odstupanje sa funkcije nalaže ropac u kome se za Vaših mandata našla Srbija.

Sa tradicionalnim domaćim štetočinama i kriminalcima jedva smo izlazili na kraj i kada je ceo svet bio protiv njih, a kamoli sada kada im oštri zube i duva pod krila, ohrabrujući i prikrivajući njihove zavere, pljačke i izdaje proglašavajući ih vesnicima slobode i pobornicima demokratskih tekovina. Kao malo kada u istoriji naš nedostižni ideal i žalosna uteha bila bi da nas makar u pristojnom životu izjednače sa bitangama i zločincima.

 

Jedino što nam je preostalo jeste radikalni zaokret srpske politike, a akter takvog, verujemo demokratskog zaokreta, onaj za kojega jedino Srbija "ima alternativu", a svi drugi nemaju, može biti jedino ako ode sa vlasti. Pokazalo se da se istorijski boljitak kome su se mnogi ponadali Vašim dolaskom na vlast može ostvariti jedino Vašim odlaskom sa vlasti.

Pad Vaše vladavine je jedini evropski put preko kojeg se još može povući Srbija ne bi li, osiromašena i opustošena od Vas i Vaših unutrašnjih i spoljnih prijatelja, pokušala da se vrati sebi, približi modernim, demokratskim državama, primerenim za život u njima a ne za bežanje iz njih.

Isteklo je Vaše vreme i valja da odstupite zajedno sa Vašim ministrima, savetnicima, potpredsednicima, zamenicima, direktorima, saradnicima, generalima. Na taj časni gest za opšte dobro obavezni ste koliko zbog unutrašnjih još više zbog spoljnih razloga.

Iako Vas zlonamernici iz sveta ubeđuju u suprotno, za Vaše vladavine Srbija je uzela pravac ne samo suprotan istoriji sveta već i mimo sveta. Karikiranjem neophodnih promena, iznuđenim potezima, manipulacijom demokratskim formama, ideološkim kapricima i one najstrpljivije ste razuverili u iskrenost demokratskih namera i opredeljenja. Budućnost Srbije vezivali ste za sudbinu nekolicine Vaših finansijskih i ideoloških tajkuna. Tako ste se pokazali kao čovek kome je jedina ideologija novac, a ogoljena politika harača sredstvo. Za Vas izvan vlasti nema ideala.

Za razliku od nekih Vaših prethodnika, Vi ste, kao predsednik Republike, bez prestanka po kojekakvim hepeninzima, terevenkama, takozvanim kulturnim institucijama, crkvama, presekli ste više vrpci na lažnim gradilištima nego cela uništena tekstilna industrija, viđaju Vas za govornicama diljem sveta, među emigracijom i imigracijom, imena ljudi iz opozicije izgovarate sa uvažavanjem, dalo bi se pomisliti kao da sa njima i sarađujete. Demokratija je, za Vas, gospodine predsedniče, gubljenje vremena, hobi između dve ozbiljne štete, igrokaz za koji Vam apsolutno nije potrebna publika. Dovoljno je Vaše prisustvo. Ipak, iako ste pacifista, i nijedan rat niste vodili, temeljno ste poništili rezultate svih dobijenih.

U bezizlaznoj i bezizglednoj situaciji u koju je Srbija Vašim rukovođenjem dovedena, građanski rat je još jedino što je u Srbiji izgledno. Da li smo i tom ratu bliži ako odete ili ako ostanete nije teško pogoditi.

Stavljajući svoja ovlašćenja na raspolaganje omogućili biste ovom narodu da se digne iz polumrtvih, a Vi se sa svojim novojagnjećim brigadama povucite na rezervne položaje. Ako ikada budete ponovo potrebni ovom narodu, on će svakako znati gde da Vas nađe.