Natrag

Debakl

Debakl

Organizovana pljačka: vlast će uskoro da nas presreće i na ulici i prevrće nam džepove

 

Bolje nas ubijte, šta ćemo vam!

 

Vlast u Srbiji je odlučila da investira u samu sebe umesto u revitalizaciju privrede. Investicioni krediti se ne uzimaju jer ne mogu da se pokradu, ali se zato uzimaju zajmovi za popunjavanje budžeta iz koga se zatim krade šakom i kapom

 

Igor Milanović

 

Svetska ekonomska kriza pritiska i Srbiju i to u većoj meri nego razvijene zemlje. Ovdašnji problem je u tome što zbog opšteg siromaštva najviše para iz budžeta odlazi na puko preživljavanje, dok bi kriza mogla da bude prevaziđena jedino povećanjem razvojnih investicija.

Nedavno je Svetska banka Srbiji odobrila novi kreditni aranžman, a premijer Mirko Cvetković se odmah izlanuo da će čak polovina tih para otići na popunjavanje rupa u budžetu. Ona druga polovina je planirana za investicije u privredi. Srbi bi to nazvali sečenjem ušiju da bi se zakrpilo dupe.

U ovogodišnjem budžetu je planirano izdvajanje mizernih 4,6 milijardi dinara za podsticanje otvaranja novih radnih mesta. Istovremeno, za povećanje plata državnih činovnika predviđeno je 1,6 milijardi dinara. Već iz ovog primera se vidi da nam je država preskupa i neefikasna.

Budžetski deficit će ove godine da iznosi 140 milijardi dinara. Da bi se popunila ta rupa potrebni su strani krediti koji se nekontrolisano uzimaju. Pri tome je ovoliki deficit donja granica mogućeg. Uslov da budžet ne potone u još veću dubiozu jeste nastavak privatizacije, ali se tu postavlja pitanje šta još može da se proda.

 

Bez dobrih vesti

 

Ruski investicioni kredit od 800 miliona evra još uvek nije realizovan, jer srpska strana ni posle više od godinu dana nije uspela da pripremi jasne i transparentne projekte za njegovu realizaciju. Srpska ideja "Dajte vi nama pare, a mi najbolje znamo kako ćemo ih potrošiti" kod Rusa nije naišla na razumevanje.

Pri tome se kod pomenute svote radi o 60 odsto projektovanog ovogodišnjeg budžetskog deficita za ovu godinu. Uz to, ovaj investicioni kredit bi omogućio zapošljavanje više hiljada radnika na sprovođenju planiranih projekata, a inače se smatra da jedan evro podsticaja donosi osam evra budžetskih prihoda. Zašto onda država odugovlači sa uzimanjem ovog kredita?

Odgovor može da se nađe u najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda američke fondacija Heritidž i lista Volstrit džurnal, gde se za Srbiju navodi: "Korupcija je rasprostranjena na svim nivoima, zahtevi za mito postoje u svim sektorima. Vlasti nisu dosledne u zvaničnoj osudi korupcije i istrage su često politički motivisane. Postoje i organizovane kriminalne grupe koje se bave pranjem novca."

Nemogućnost krađe sredstava ruskog kredita kod naših vlastodržaca je ubila svaku volju da se taj zajam i preuzme. Umesto toga uzimaju se daleko skuplji i po državu nepovoljniji krediti Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke koji omogućavaju vlastodršcima da i dalje potkradaju republički budžet.

Svaki kredit, pa i oni MMF-a i Svetske banke, jednom moraju da se vrate. Danas se vraćaju oni zajmovi koji su uzeti pre neku godinu, a pošto su i oni potrošeni za "popunjavanje budžetskih rupa", odnosno, po srpski, na podmićivanje političkih oligarha, rate za otplatu se ne namiču od povećanih realnih prihoda privrede, već iz neobuzdanog povećavanja poreza. Ceh će, kao i uvek, da plati narod.

 

Samo sahrane

 

Da bi se popunile rupe u budžetu iz koga se nekontrolisano odliva na sve strane, a jedino se ne izdvaja tamo gde treba, država je uvela nov način oporezivanja imovine građana. Na udaru su se ovog puta našli stambeni objekti.

Porez na pasivnu imovinu, odnosno na ono što se koristi u svrhe preživljavanja, ali ne i u svrhe sticanja dobiti, oduvek i svuda  je škakljiva tema. Svaki vlasnik stana je prilikom kupovine već platio porez na prenos vlasništva, a sada mora da plaća i uvećani porez na samo posedovanje, i to čak i u slučaju da lično u istom stanu živi i da ga ne izdaje pod kiriju.

Do sada je godišnja poreska stopa iznosila 0,4 odsto procenjene vrednosti nekretnine. Od ove godine ona može da iznosi i celih dva odsto, što će reći da će država kroz porez da vam otme stan za pedeset godina.

Uvođenjem ovako drakonskih poreskih stopa ova država je rešila da definitivno sahrani ionako posustali građevinski sektor, jer će sada mnogi da odustanu od kupovine novih stanova za koje će osim skupih rata bankama morati još da plaćaju i uvećani porez državi. Zbog ovakve politike će i radnici u građevini da ostanu bez posla i da predstavljaju novi teret za ionako oslabljeni socijalni deo srpskog budžeta.

Uz sve to dolazi i notorna činjenica da se opet skida sa leđa najsiromašnijih da bi se zaštitili oni bogati. Običan građanin nema mogućnost izbora pri plaćanju pomenutog poreza na nekretnine, ali tajkun ima. Porez na stambeni prostor u vlasništvu pojedinca je između 0,4 i dva odsto godišnje na procenjenu tržišnu vrednost. Porez na isti taj prostor koji je u vlasništvu firme iznosi 0,4 odsto godišnje i to na knjigovodstvenu vrednost.

Ovo znači da će bogataši svoje vile na Dedinju da prebace na firme u sopstvenom vlasništvu, pa će tako za njih da plaćaju manje nego što će neki sirotan da izdvaja za udžericu u predgrađu.

Čak ni ovako u odnosu na običnog građanina povlašćeni tajkuni nisu optimistički raspoloženi. Po poslednjim analizama većina privrednika smatra da će inflacija biti daleko viša od one planirane od maksimalno šest odsto, odnosno da neće biti ispod osam odsto. Trenutni indeks rasta cena na malo je premašio 11 odsto, čime se za pravo daje ovom pesimizmu.

Zbog takvih perspektiva čak 70 odsto privrede razmišlja o daljem rastu cena u narednom kvartalu, dok skoro polovina privrednika planira dalja poskupljenja u roku od šest meseci. Teret krize će i na taj način da se svali na obične građane, potrošače.

 

Negde višak, negde manjak

 

Ukazivanje na troškove državne administracije kao na glavni generator inflacije, međutim, nije potpuno ispravno. Kada govori o administraciji većina nas misli na ministre, njihove pomoćnike i zamenike, šefove kabineta i slično. Pri tome se zanemaruje čitava vojska sitnih službenika koji tavore na egzistencijalnom minimumu.

Predsednik Sindikata državne uprave Njegoš Potežica nedavno je otkrio da postoji veliki broj zaposlenih u državnom sektoru koji imaju platu manju od zakonskog minimuma. Sa druge strane, država je obelodanjivanjem plana za smanjenje plata onih na državnim jaslama priznala da postoji i elita čiji prihodi uveliko premašuju 100.000 dinara. Ovakav raskorak u dohocima dodatno dokazuje da je kriza zaobišla one na vrhu.

Da bi se poboljšao status 10.000 najlošije plaćenih u državnoj službi, ovogodišnji budžet planira na njih dodatno da potroši sredstva koja bi bila potrebna za otvaranje 2.990 novih radnih mesta, odnosno za isplatu preko 40.000 prosečnih plata u privredi.

Po prošlogodišnjim izveštajima u državnoj upravi je zaposleno nešto preko 28.000 radnika, te tako ispada da čak trećina njih prima platu koja je ispod republičkog proseka. Onaj ostatak, znači, troši celokupni budžet planiran za, na primer, pomoć nezaposlenima ili socijalno ugroženima u Srbiji u kojoj više od dva miliona ljudi gladuje.

O nekakvoj ozbiljnoj racionalizaciji administracije, posebno na lokalnom nivou, niko ni ne razmišlja. Dok su se građani već navikli na višesatno čekanje u redovima da bi se dobila i najbeznačajnija potvrda od neke državne službe, dotle veliki procenat zaposlenih u administraciji služi samo da bi se opsluživali oni na vrhu koji imaju prava na sekretarice, telefonistkinje, vozače, kafe kuvarice, čistačice, obezbeđenje, besplatne telefone, stanove, limuzine, šefove kabineta, pomoćnike i zamenike.

Upravo na potrebe tih sa vrha otići će polovina kredita koji će nam dati MMF i Svetska banka, a čija otplata će biti obezbeđena novim povećanjem poreza.

 

 

 

 

 

 

Krediti i brojke

 

Polovina kredita koje ove godine dobijamo od MMF-a i Svetske banke otići će na popunjavanje republičkog budžeta. Iz istog tog budžeta na povećanje plata u državnoj administraciji otići će 1,6 milijardi dinara za nekih 10.000 zaposlenih.

Otpremnine zaposlenima koji bi u postupku racionalizacije državne uprave napustili lokalne organe u pojedinim slučajevima premašuju i 10.000 evra po zaposlenom.

U okviru prošlogodišnjeg plana racionalizacije državne administracije, 629 službenika Vlade Srbije dobilo je otpremnine, u ukupnom iznosu od oko 350,9 miliona dinara, pokazali su podaci Ministarstva finansija.

Na dodatnu pomoć za oko 250.000 porodica koje se nalaze ispod granice siromaštva planirano je da se u ovoj godini iz republičkog budžeta izdvoji samo tri milijarde dinara.

 

 

 

 

 

Propagandna propast

 

"Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom i političkom neizvesnošću koja lako može da sklizne u vrtlog ekonomske nestabilnosti", ocenio je profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović u novom broju biltena Kvartalni monitor, koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke.

On je istakao da je vlada oslabljena, a da Srbija ulazi u predizbornu kampanju i to je ambijent pogodan za nerealne, kratkovide zahteve za povećanje javne potrošnje koji ne vode računa o širim posledicama.

Novi kreditni aranžman sa MMF-om očigledno služi u pomenute svrhe.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane