Natrag

Tragom

Tragom

Banke: najprofitabilnija grana privrede u Srbiji su bankarske pekulacije koje podrava i plaa drava

 

Lopovske piramide u srpskom Eldoradu

 

Kada je ukidao etiri velike, ali i druge manje banke pre desetak godina Mlaan Dinki je najavio da e doi strane banke sa zdravim kapitalom i da e zbog poveane konkurencije interesi na pozajmice padati, a rasti kamate na tednju. Desilo se upravo suprotno, a od ulaska stranog kapitala najvie smo videli beanje domaeg u inostranstvo preko istih tih banaka koje je ondanji DOS dovukao

 

Milan Malenovi

 

Cela srpska privreda belei blagi, gotovo jedva primetni rast, a jedino banke uspevaju da naprave skokoviti napredak. U zemljama u kojima je finansijski sektor okosnica privrede, kao to je to na primer vajcarska, ova vest bila bi oekivana, ali Srbija, na alost, nije vajcarska. Izuzetan porast prihoda banaka, koji ne stoji ni u kakvoj korelaciji sa razvojem privrede, kod nas namee neke druge zakljuke.

Uproteno posmatrano, banke su preuzea koja prodaju specifinu vrstu robe - novac. Da bi jedna banka mogla da isplauje kamate na tednju ona mora na drugoj strani da zaradi sredstva koja daje tediama.

Najjednostavnije reeno: banka novac poveren joj na tednju mora da plasira tamo gde e da prihoduje bar onoliko koliko treba da plati za kamatu na tedne uloge. Isto vai i za sredstva za koja se banke zaduuju na tritu slobodnog kapitala, budui da su i tako prikupljena sredstva, isto kao i tedni ulozi, svojevrsna pozajmica koja uz odreenu kamatu mora da bude vraena.

 

Da li smo uopte rizini

 

Pre desetak godina je Srbija izvela Vartolomejsku no u bankaraskom sektoru likvidiravi preko noi najvei broj starih domaih banaka. Izgovor Mlaana Dinkia, egzekutora srpskih banaka, bio je da se ne isplati sanacija tih banaka, ve da je bolje iste ugasiti i tako osloboditi prostor za dolazak zdravog stranog kapitala koji e da revitalizuje ne samo domai bankarski sektor, ve i celu privredu.

Kada su posle toga, zaista poele da dolaze strane banke u Srbiju desilo se neto to nije bilo najavljeno u vreme see domaih banaka. Umesto da poveana konkurencija sniava kamatne stope na kredite i poboljava uslove za tednju, desilo se upravo suprotno. Srbija danas ima najvie interese na zajmove u regionu.

Izgovor bankara je dugo vremena bio da Srbija slovi za zemlju visokog rizika, zbog ega i krediti u njoj moraju da budu skuplji od onih u zemljama nieg rizika. Da li je Srbija ba toliko rizina?

S obzirom na injenicu da su u prvih devet meseci prole godine banke uveale svoj profit za ak 22 odsto u odnosu na 2009, a celu prolu godinu su zavrile sa poveanjem od deset odsto i zaradom od 25,4 milijarde dinara, Srbija teko da spada u red zemalja rizinih za plasman kapitala.

Kada su u jednom trenutku kamate na kredite postale neprihvatljive za domae uesnike u ovoj otimaini para, u pomo bankama je pritekla srpska drava. Umesto da bankari kamatne stope usklade sa kretanjima na naem tritu i realnim mogunostima srpskih dunika, drava se ponudila da plaa subvencije na veliki broj kredita.

Zahvaljujui tome banke su i dalje mogle da plasiraju svoje zajmove po kamatnoj stopi (za kredite u evrima) od sedam do ak 15 odsto, pri emu je drava novcem prikupljenim kroz porez od graana kamatne stope za korisnike kredita sniavala na nekih pet odsto na godinjem nivou.

Trik sa subvencijama je u tome da banke i dalje ostvaruju enormni prihod, ali im novac ne dolazi od dunika, korisnika kredita, ve od svih graana Srbije. Kako se velika veina banka nalazi u rukama stranaca, na ovaj nain su se budetska sredstva iz Srbije preselila u inostranstvo.

U ovome lei i objanjenje zato je u proloj godini dolo do prividnog, naglog pada profita banaka u zadnjem kvartalu.

 

Eldorado za mutivode

 

Kao to smo videli, prvih devet meseci u 2010. banke su poslovale sa profitom od 22 odsto u odnosu na kraj 2009. godine, ali su godinu zavrile sa porastom profita od "samo" deset odsto. Gde se izgubilо ostalih 12 odsto?

Da bi investirale u Srbiju, strane banke se nominalno zaduuju u svojim centralama u inostranstvu. Taj dug se vraa, po pravilu, krajem godine kada se rade bilansi poslovanja. Ovo znai da je u poslednjem tromeseju 2010. godine iz Srbije, samo po osnovu poveanog vraanja dugova nastalih pozajmicama za plasman na ovdanjem tritu kapitala, iz Srbije u inostranstvo isteklo preko 25 milijardi dinara, odnosno 250 miliona evra.

Kao to rekosmo: ovo je samo poveanje u odnosu na sveukupnu svotu koja se ionako otplauje, a koja je daleko via. Isti taj novac poetkom ove godine ponovo se vraa u Srbiju, ali ovoga puta kao kapital samih banaka, iako je iz Srbije, godinu dana pre toga, dobrim delom doao iz republikog budeta. Jo jedna privatizacija na srpski nain, samo ovog puta novca, a ne preduzea.

Ve ovaj primer pokazuje da Srbija ne da nije rizino podruje za banke, ve je svojevrsni Eldorado za strane mutivode. Dokaza za ovu tvrdnju ima vie nego dovoljno.

U Beogradu se osniva udruenje za zatitu korisnika stambenih kredita uzetih od Pireus banke, koju njeni nezadovoljni klijenti ve nazivaju Kradeus banka. Inicijativni odbor ve broji ezdesetak lanova.

"Rata mi je u junu 2008. godine bila 45.000, sada je to 83.000 dinara", ali se Milorad Tokovi iz pomenutog Inicijativnog odbora.

Pre tri ili etiri godine, banke su se takmiile koja e ponuditi to povoljnije kredite u vajcarskim francima. I pored upozorenja da su to rizine pozajmice, mnogi su ih uzeli. Samo posle nekoliko meseci, pojedine banke su drastino poveale kamatu, tanije svoju maru. Potom je vajcarska valuta ojaala i prema evru i prema dinaru. Posle dve godine otplate, mnogi duguju vie nego kada su uzeli kredit.

Miroslav Anii, jo jedan lan Inicijativnog odbora, kae da kada bi sada prevremeno morao da vrati kredit, trebalo bi da plati vie para nego to je uzeo, bez obzira to je kroz otplatu kredit ve morao da bude smanjen. Najvei problem je jednostrana odluka Pireus banke da povea kamatnu stopu.

Banka je na to imala pravo po osnovu ugovora koji je potpisala sa korisnicima kredita. Klauzula koja se odnosi na ovo tako je veto sastavljena, da kod klijenta stvara utisak da e kamata da se usklauje sa eventualnim nepredvienim skokom inflacije vajcarskog franka, dok u sutini znai da e da se usklauje sa svakim poskupljenjem kredita na slobodnom finansijskom tritu.

Prevedeno na srpski ovo znai da se banka za visinu kredita koji je dala svojim korisnicima zaduila po povoljnijim uslovima, a da sada eli od klijenata da naplati i naknadno nastalo poskupljenje kredita na svetskom tritu. pa tako da ostvari ekstraprofit.

 

Siromana Srbija finansira bogati Zapad

 

Banke jo uvek mogu ovako da se ponaaju, jer nije donet zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga, koji bi trebao da postavi jasna pravila igre u ovom inae u Srbiji neregulisanom segmentu. Zakon je na snagu trebalo da stupi jo u januaru, ali do sada nije proao ni vladu, a kamo li uao u skuptinsku proceduru.

Mala je verovatnoa da e Mlaan Dinki i bratija koja je svojevremeno uinila sve da u zemlju dovede belosvetske bankarske hohtaplere, i za to inkasirala debelu proviziju, sada smoi hrabrosti da istim tim svojim sponzorima ogranii pravo na krau.

U poslednjih deset godina, od likvidacije starih banaka do danas, u Srbiju se kroz bankarski sektor slilo 40 milijardi evra. Gde je taj novac? U Srbiji svakako nije.

Kao to se vidi, strane banke ovaj novac nisu knjiile kao investiciju koju ele da obru u Srbiji, ve kao pozajmicu iz inostranstva koju sa sve kamatama i ostalim trokovima treba vratiti prekograninom poveriocu. Na ovaj nain se iz Srbije ne samo odlila pomenuta svota od 40 milijardi evra, ve bar jo jedno deset milijardi na ime kamata.

Opet siromana Srbija finansira bogati Zapad.

Jo jedan negativan aspekt ovako postavljenog bankarskog trita je plasiranje kapitala. Poto se banke kratkorono zaduuju u svojim stranim centralama, a kratkoroni krediti su i najskuplji, one u Srbiji moraju i kratkorono da investiraju i to u visoko prihodovne poslove.

Zbog ovoga se najvie ulae u uvoz robe iroke potronje koju je lako prodati u kratkom roku i tako vratiti dug. Za dugorona, strateki osmiljena ulaganja u domau proizvodnju strane banke jednostavno nemaju vremena.

Jedan od osnovnih razloga ostvarenog zavidnog poslovnog rezultata u 2010. godini je i suzdranost poslovnih banaka pri finansiranju privrede i stanovnitva u proloj godini. Mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije su donekle podstakle vee plasmane poslovnih banaka, meutim, to jo uvek nije dovoljno za ostvarivanje nivoa poslovanja od pre dve godine.

Ovo nam govori da banke izvore svojih prihoda trae na drugim mestima, izvan klasinog bankarskog sektora. Jedan od izvora je kupovina dravnih obveznica.

Da bi pokrila deficit u budetu, drava je za prva dva meseca ove godine emitovala hartije vredne tridesetak milijardi dinara. Narodna banka Srbije je istovremeno prodala zapise za 140 milijardi, a na svemu tome bankari e zaraditi 700 miliona dinara.

Umesto da kreditiraju privredu, banke kreditiraju bankrotiranu dravu.

Najvei procenat plasmana banaka u domau privredu otpada na pekulativnu trgovinu hartijama od vrednosti poznatijim pod nazivom akcije. Banke su u poslednje vreme daleko najvaniji uesnici trgovanja na Beogradskoj berzi, gde kupuju akcije kod kojih se oekuje brzi rast vrednosti, a zatim iste prodaju najee drugim bankama.

Odatle, iz berzanskih pekulacija i trgovinom dravnim obveznicama i potie najvei deo prihoda banaka koji se zatim kroz kamate na tednju delimino vraa graanima, ali se u daleko veoj meri izvozi centralama u inostranstvu.

Zbog ovakvog naina poslovanja, nema para ni za revitalizaciju domae proizvodnje, a i kupovina deviza pred kraj godine, kako bi se vratile "pozajmice" iz inostranstva, redovno dovodi do paninog pada domae valute ba u vremenu kada, zbog velikih poseta gastarbajtera, evra na domaem tritu treba da bude i vie nego dovoljno.

S obzirom da je gotovo zamrlo kreditiranje kako graana tako i privrede, zastraujue deluje podatak da su kamatne stope na deviznu tednju u Srbiji najvie u regionu. Jer, kao to se zna, ta kamata mora negde da bude zaraena da bi mogla da bude isplaena tediama.

Prosena kamata na devize oroene na jednu godinu u bankama u Srbiji iznosi od 5,5 do sedam odsto. Za istu takvu tednju u Crnoj Gori biste dobili pet odsto, u BiH izmeu etiri i pet odsto, Hrvatskoj 3,5 do 4,5 odsto, a u Sloveniji samo 2,5 do tri odsto. Po ovome ispada da je plasiranje novca u Srbiji skopano sa najviim profitom, to i jeste sluaj s obzirom na astronomske kamate koje banke naplauju za kredite.

Tako banke novac koje prikupe od slovenakih tedia za kamatu od tri odsto u Srbiji plasiraju za interes od desetak i vie odsto, a razlika ini upravo sastavni deo astronomskog profita koji je prikazan krajem prole godine.

Da taj profit zatim ostaje u Srbiji niko se ne bi bunio, ali iz bilansa banaka vidimo da se on na razliite naine odliva u inostranstvo. Konano, mnoge od najveih stranih banaka u Srbiji najavile su ili zamrzavanje svojih aktivnosti ili ak potpuno povlaenje sa ovog trita, koje je, po njihovim procenama, potpuno iscrpljeno i iz koga nema vie ta da se uzme.

 

 

 

 

 

Desperadosi

 

Danijel Cvijetianin, nekadanji saradnik dr Dragoslava Avramovia, u jednom svom novijem intervjuu dao je nimalo ruiasta predvianja daljih kretanja na domaem finansijskom tritu i implikacija koje e ona imati na opte stanje nae privrede:

"Gledajui zemlje ije su marionetske reime u periodu tranzicije ali i pre toga takoe formirali gospodari globusa, moemo naslutiti kako izgleda naa ekonomska budunost. Pogledajte, na primer, Kosovo, to edo evroatlantske brige, gde su se slile ogromne koliine novca sa Zapada poslednjih dvadesetak godina. Taj novac je i tamo, kao i ovde, spiskan u potronju, u uvoz, u konsultantske i druge usluge evroatlantskih gospodara... Ogromne su socijalne napetosti, industrija je slaba, a kriminal i korupcija cvetaju. Cveta trgovina orujem, ljudima, pa i njihovim organima, kao i droga, kocka, prostitucija... Ne kaem da su to najvanije privredne grane, ali blizina NATO baza podstie ba ovakve aktivnosti. Nije u svetu mali broj zemalja sa slinom "strukturom" privrede. Plaim se da takvu sudbinu, u budunosti, ne doivi i Srbija, koju kompradorska vlast svesno gura u tom smeru, licemerno se zaklanjajui parolama o tobonjem evropskom putu."

 

 

 

 

Nekom raste, nekom pada

 

Poslovne banke koje su ostvarile poslovne dobitke (njih 22) zabeleile su u 2010. godini profit od 34,5 milijardi dinara. Najvee profite su ostvarile Banka Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banka Intesa je ostala poslovna banka sa najveim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadrala mesto najprofitabilnije banke, obzirom da je svoj profit ostvarila sa daleko manjim resursima od najveih poslovnih banaka u Srbiji po angaovanom kapitalu. Profite vee od dve milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su profite izmeu jedne i dve milijarde dinara ostvarile Societe Generale, Potanska tedionica, Agrobanka i Volksbank.

Najvei rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeleila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najvee pogoranje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvoanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.

 

 

 

 

 

Gubitai

 

Jedanaest poslovnih banaka ostvarilo je gubitke u 2010. Gubitai su u 2010. godini ostvarili devet milijardi dinara gubitka, to je povoljnije od 11,1 milijarde gubitka, koliko je bilo zabeleeno u 2009. godini. Istovremeno se smanjio i broj poslovnih banaka koje su ostvarile poslovne gubitke u odnosu na 2009. godinu sa 13 na 11. Najvee negativne rezultate su ostvarile OTP banka (3,1 milijardi dinara gubitka), Alpha banka (2,8 milijardi dinara gubitka), Credit Agricole banka (1,5 milijardi dinara gubitka) i Vojvoanska banka (1,1 milijardi dinara gubitka).

 

 

 

 

 

Pravilo ili izuzetak

 

Pireus banka, protiv koje se nezadovoljni klijenti organizovano bore, mogla bi da ima odluujuu ulogu u hapenju beogradskog preduzimaa Dejana Dragojlovia zbog navodne prevare teke 12,5 miliona dinara u poslu u kome on nije ni uestvovao.

Ovakav razvoj dogaaja Dejan Dragojlovi je i nasluivao, zbog ega je redovno sastavljao pisane izjave o svim aktivnostima, koje je zatim overavao na sudu i deponovao na sigurno mesto. Posle njegovog hapenja u martu ove godine, iste su dostavljene naoj redakciji.

U svojoj izjavi napisanoj 19. jula 2010. i istog dana overenoj u Drugom osnovnom sudu u Beogradu od strane slubenice Biljane Gaji, Dragojlovi je opisao i jedan razgovor obavljen 15. jula 2010. u prostorijama Pireus banke u Beogradu.

Sastanak je organizovan po nalogu centrale te banke iz Atine radi prevazilaenja meusobnih sporova. U jednom ranijem razgovoru Dragojlovi je potpisniku ovih redova ispriao da sa Pireus bankom vodi spor oko naknade tete, budui da je ova banka, navodno, aktivirala deponovane garancije na osnovu falsifikovanih dokumenata priloenih od strane nepostojeeg poverioca.

U svojoj sudski overenoj izjavi Dragojlovi o sastanku pie:

"Sastanku su u ime banke prisustvovali Konstantinos Vagiotis, Milan Tomi, jedno lice iz pravne slube i Maja Stankovi, koja mi je poznata jer je ranije bila zaposlena u EFG banci. Na sastanku nije postignut nikakav dogovor, a Maja Stankovi mi je naposletku rekla da e sada ponovo aktivirati priu oko ekova mislei na aferu sa navodno falsifikovanim ekovima koje sam naplatio kod EFG banke. Rekao sam joj da sam zbog tih ekova bio lien slobode od strane policije 48 sati, na ta se ona nasmejala i rekla da to zna."

Odmah nakon tog sastanka Dragojlovi je otiao u SBPOK kod inspektora Neboje Adamovia, kome je obeao da e u narednim danima da mu dostavi sav materijal koji poseduje o, kako u njegovoj izjavi stoji, "kriminalu i falsifikatima od strane Pireus banke".

Neposredno posle ovog razgovora Dragojlovi dobija reenje Apelacionog suda u Beogradu K2-215/2010 kojim je odbijena alba njegovog preduzea protiv reenja Vieg suda u Beogradu da nema mesta sprovoenju istrage protiv Branimira Markovia, Tatjane Vasin i Gorana Radevia, slubenika Pireus banke, zbog krivinog dela prevare u slubi.

Iz izjave koju je Dragojlovi sastavio, potpisao i overio 28. jula 2010. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, vidi se da je on sve materijale koje je imao u vezi sa eventualnim mahinacijama i falsifikatima u Pireus banci predao inspektoru Adamoviu iz SBPOK-a. Umesto istraivanja ovog sluaja, SBPOK je pod pojaani nadzor stavio samog Dragojlovia.

U svojoj poslednjoj pismenoj izjavi koja nam je dostavljena, a koju je 2. avgusta 2010. overio slubenik Drugog osnovnog suda u Beogradu Tomislav Nikoli, Dragojlovi je napisao:

"Nakon ovih dogaaja, kao i informacija koje sam kao informacije od javnog znaaja dobio od raznih tuilatava i sudova u Srbiji, postaje jasno da je krajnji cilj ovih radnji i pritisaka moje uklanjanje, odnosno krivini progon i pritvaranje, upravo zbog moje delatnosti na raskrinkavanju kriminalne aktivnosti pojedinaca i grupa iz Pireus banke..."

Posle svega, a s obzirom na albe velikog broja korisnika kredita ove banke da su prevareni, moramo da se zapitamo na koji nain ova grka banka stvara profit u Srbiji. Ima li i neeg zakonitog i moralnog u njenom poslovanju?

Namee se i pitanje da li je u ovakvom vidu poslovanja Pireus banka izuzetak ili pravilo kada su u pitanju strane banke u Srbiji.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane