Natrag

Sramota

Sramota

Zabela: Slučaj zatvorenika koga Kazneno-popravni zavod kažnjava ali ne popravlja

 

Zaštitnik se zaštitio od nezaštićenih

 

Ko dopadne zatvora, taj odmah treba da se oprosti od najelementarnijih ljudskih prava, kao i o svih ostalih prava koje mu na papiru pruža zakon. Što je najgore, u Srbiji kao da ne postoji niko ko ovim osobama u takvim trenucima želi da pomogne, zbog čega je moguće i da one budu otpuštene sa izdržavanja kazne posle roka koji je sud utvrdio, ali i da izađu ranije. Ko se kako snađe.

 

Milan Malenović

 

Zatvorenik I. R. (ime poznato redakciji) mlad je momak iz Pomoravlja. Trenutno je u Zabeli na izdržavanju kazne zatvora zbog više krivičnih dela krađe. Maja 2009. se posvađao i potukao sa jednim drugim osuđenikom, D. Đ., kome je pesnicom povredio vilicu. Zbog ovoga su obojica za kaznu prebačena u izolaciju.

Sledećeg dana po njih dolazi nadzornik njihovog paviljona Miroslav J. I njegovo ime je poznato redakciji, ali ga namerno ne objavljujemo, jer se plašimo da bi mogao da preduzme dalje represalije prema pomenutim osuđenicima. On obojicu izvodi iz izolacije i postrojava ih pored zida. Na I. R. se ustremio udarajući ga svojom krupnom šakom po glavi uz psovke i povike: "Dokle ćeš da se praviš važan, j... ti majku vlašku."

Posle toga je nadzornik počeo da šamara i D. Đ., kome je, da podsetimo, već bila povređena vilica još u tuči prethodnog dana.

 

Ko je šta povukao

 

Dešava se, nažalost redovno, da straža u srpskim zatvorima bije osuđena lica. O tome se često i mnogo piše, ali poenta ovog slučaja nije u batinanju, već u onome što je usledilo i što prevazilazi sve što se moglo očekivati.

U toku noći je prebijenom I. R. pozlilo. Trpeo je nesnosne bolove u uvetu i sledećeg jutra je tražio da bude priveden kod zatvorskog lekara. Načelnik bolnice u KPZ Zabela je mladi lekar opšte prakse Saša Stoiljković, koji još nema ni rešenje o stalnom zaposlenju u ovoj ustanovi. Zato ne čudi da u zdravstveni karton povređenog I. R. nije smeo da unese podatak da mu je povrede naneo nadzornik, iako je osuđenik na tome insistirao.

Lekar je konstatovao blagu upalu uva u koje je stavio samo tampon. Kako I. R. nije bilo bolje i već je ogluveo na povređeno uvo, on ponovo biva vođen u zavodsku bolnicu, ali od tretmana dobija samo ispiranje uveta i uveravanja da će sve biti u redu. Lekari su odbijali i da mu izdaju uput za pregled kod specijaliste u gradskoj bolnici, verovatno iz straha da bi tako ceo slučaj mogao da dospe u javnost. Istovremeno, povređenom osuđeniku u prostorijama straže jasno stavljaju do znanja da se neće dobro provesti, ako o ovome bude bilo koga obavestio.

I pored ovih pretnji, I. R. presavija tabak i 12. oktobra 2010. iz zatvora podnosi krivičnu prijavu protiv nadzornika zbog nanošenja teških telesnih povreda. Do dana današnjeg Osnovni sud u Požarevcu nije našao za shodno da bilo šta preduzme čekajući, po poznatom običaju, da prijava zastari.

I. R. je, takođe, Osnovnom sudu u Požarevcu protiv KPZ Zabela podneo i tužbu za naknadu štete, jer je kao mlad momak ogluveo na jedno uvo. Sudija tog suda Darinka Jovanović zakazuje za 4. februar 2011. ročište na koje je trebalo da pristupe obe stranke.

Po Tabloidovim verodostojnim saznanjima, matična služba KPZ Zabela za pomenuto ročište straži ne izdaje nalog za sprovođenje osuđenika I. R. u Osnovni sud u Požarevcu. Zbog nepristupanja tužioca, sudija Jovanovićka zatim ekspresno donosi rešenje kojim utvrđuje da je tužba - povučena.

U pomenutom rešenju P. br. 4728/10-37 sudija prvo konstatuje da je tužilac I. R. na izdržavanju kazne u zatvoru, kao i da je uredno pozvan, ali da ročištu nije pristupio niti je svoj izostanak unapred opravdao. Sudija Darinka Jovanović je, verovatno, ubeđena da je tužilac I. R. mogao samovoljno da išeta iz zatvora i dođe na zakazano ročište ili da je znao da će nadležna služba tuženog KPZ-a da propusti da radi ono za šta je plaćena.

 

Šta bi zaštitniku?

 

Ovim se ne završava lanac neshvatljivih propusta i kršenja elementarnih ljudskih prava mladog I. R. Preko svog strica, koji mu je ujedno i jedini živi bliski rođak sa kojim je u kontaktu, budući da su mu roditelji umrli, on potpisniku ovih redova dostavlja rukom pisanu izjavu o svemu šta mu se dešavalo, kao i pomenuto rešenje Osnovnog suda u Požarevcu.

Potpisnik zatim telefonom zakazuje razgovor sa zamenikom zaštitnika građana za lica lišena slobode Milošem Jankovićem, na koji ovaj građana ne dolazi. Umesto njega razgovor obavlja saradnica Mirjana Drljačić-Sudarević, kojoj bivaju predate fotokopije dokumenata koje je poslao osuđenik I. R.

Gospođa Drljačić-Sudarević već posle letimičnog čitanja osuđenikove svojeručno napisan izjave utvrđuje da je ovo pravi slučaj za zaštitnika građana i na kraju razgovora se sa piscem ovog članka dogovara da se čuju nekih desetak dana kasnije kako bi mu prenela šta je učinjeno da se pomogne I. R.

U zakazanom razgovoru, međutim, dolazi do obrta, jer saradnica zaštitnika građana naprasno insistira da se I. R. direktno obrati ombudsmanu sa molbom za zaštitu, iako joj je u prethodnom razgovoru skrenuta pažnja da je pomenuti osuđenik u zatvorenom delu zatvora, zbog čega je i komunikacija sa njim jedva moguća.

Na zvaničnom sajtu Zaštitnika građana, nasuprot tome, stoji da on može da reaguje i po saznanjima do kojih sam dođe, dakle da nije uvek neophodno lično obraćanje oštećenog. Šta se u međuvremenu desilo sa Milošem Jankovićem, koji je slovio za čoveka koji je umeo da zavede red u srpskim kaznionicama dok je bio na mestu direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija? Da li je i on odlučio da konkuriše za radno mesto naslednika odlazećeg Milana Obradovića, zbog čega mu talasanje ne ide u prilog, ili je u pitanju samo običan nesporazum?

Zaštitnik građana ne može da otklanja probleme, to je poznato, ali ukazivanjem na njih on može da doprinese da se oni više ne ponavljaju. Postoji li u ovoj zemlji neko ko osuđena lica može efikasno da uzme u zaštitu od bahatosti, samovolje i nesposobnosti zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija?

 

 

 

 

Koji dan ranije ili kasnije

 

Propuštanje da se za suđenje po tužbi I. R. izda nalog za sprovođenje nije jedini gaf matične službe KPZ Zabela, na čijem čelu je već svima poznata Bahrija Krluč.

Zbog pogrešnog obračuna trajanja kazne, osuđenik O. T. iz Beograda je otpušten sa zakašnjenjem od cela dva meseca. Na njegovo insistiranje da mu se trajanje kazne ponovo i pravilno obračuna, u matičnoj službi mu je rečeno da po izlasku tuži sud koji ga je osudio!?

I osuđenik D. I., sa nekadašnjim matičnim brojem 36**, iz zatvora je otpušten 18. februara ove godine, umesto krajem decembra prošle godine. I njemu je po nama dostupnim informacijama kazna pogrešno obračunata. Zbog njegove pritužbe, cela afera sa loše računatim trajanjem kazni osuđenih lica je i isplivala na površinu, a  njegov dosije je preventivno sklonjen kod načelnika Milana, za slučaj da dođe neka kontrola.

Zaposleni u matičnoj službi su posle ovoga počeli sa revizijom obračuna trajanja zatvorskih kazni, i to u vremenu dok je šefica Krluč na bolovanju. Tako je utvrđeno da je i za osuđenika sa matičnim brojem 36** pogrešno utvrđen datum otpusta za 11. april, pa je on otpušten kada je i trebalo - sedam dana ranije. Kod osuđenika broj 29** utvrđena je greška od deset dana, pa je i on otpušten ispravno 11. aprila ove godine, umesto 21. aprila kako je prvobitno bilo izračunato.

Postoje i suprotni primeri. Zbog pogrešno sabranog vremena provedenog u pritvoru po različitim rešenjima osuđenik J. M. je prvobitno trebao da izađe sa izdržavanja kazne 2. decembra 2011, ali je u reviziji predmeta utvrđeno da mu kazna ističe tek 2. aprila 2012.

Poznat je i slučaj jednog osuđenog lica, koje je takođe otpušteno prošlog leta, dva meseca pre isteka kazne, a u čijem slučaju ne može da se isključi nuđenje mita službenici koja je potpisala rešenje za njegov nezakoniti prevremeni izlazak.

O svemu ovome postoje ne samo brojni svedoci, već i obilna dokumentacija u matičnoj službi KPZ Zabela, tako da čudi inertnost nadležnih kontrolnih institucija iz Ministarstva pravde.

 

 

 

 

 

 

Vezana trgovina

 

Po dobijenim iz KPZ Zabela, u ovom najvećem zatvoru na Balkanu ne samo da su radnici podeljeni po klanovima i zavičajnom poreklu, o čemu je Tabloid već pisao, već i po partijskoj pripadnosti. Vlast u zatvoru trenutno drže članovi Dinkićeve stranke G17 plus.

Od njih nisu zaštićeni ni članovi drugih stranaka na vlasti u Republici, pa ni oni koji imaju knjižicu Demokratske stranke. Nedavno je tako po "kazni" iz KPZ Zabela u Ženski zatvor u Požarevcu prekomandovana stražarka Ivana (puno ime poznato redakciji) iako je ona dugogodišnji član i aktivista DS-a.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane