Natrag

Feljton

Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (1)

 

U krevetu sa neprijateljem

 

Danas je potpuno jasno da je ameri่ki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jereti่ku misao napisala je italijansko-ameri่ka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), ่ije delove Tabloid donosi svojim ่itaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdava่ka kuๆa "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mra่na strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza, te je tokom jedne decenije broj demokratskih zemalja u svetu porastao sa 69 na 118. Milioni ljudi, koji su godinama primali vakcinu protiv virusa demokratije, slave slobodu ponovo steenu posle raspada diktatorskog sistema samozaštite. Odmah su se demokratijom zapadnog tipa zarazili i oni koji su do tada bili imuni na nju.

Posle pada Berlinskog zida, bujica mladih sa istoka prelazi preko gvozdene zavese, simbola podeljenosti dva sveta - slobode i totalitarizma. Ljudi se grle na ulicama, igraju i smeju dok beskonani karavan "trabanta", "lada" i drugih neobinih vozila proizvedenih u istonom bloku kree ka zapadnim putevima.

Ali infekcija tu ne prestaje...

Zaraza crvom slobode podmuklo se širi zemaljskom kuglom. Hara i po najudaljenijim mestima: od jugoistone Azije do Latinske Amerike, pa sve do Kine, ostavljajui iza sebe neizbrisiv trag svoje prošlosti. Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo.

U mnogim delovima planete (ak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi pada u ropstvo. Poetkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istonog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedniko: lepe su, jeftine, i - oajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega.

Globalizacija više pogoduje iskorišๆavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika. To nam se ini nemoguim, a zakljuak preteran. Ali, brojke, dokazi i prie, koje sam ula tokom dugogodišnjih istraživanja, govore nešto drugo. Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u vonjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.

I to je paradoks. Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, ve ih spaja - kako ekonomisti kažu - snažan i direktan uzajaman odnos. Drugim re่ima, ove dve pojave razvijaju se na slian nain, pri emu razvoj jedne uslovljava razvoj druge.

 

Divlji zapad

 

Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet poinje proces dekolonijalizacije. Meutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiu nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antikog Rima - i to nije sluajno - jer u ono doba koncept demokratije praktino nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaali. Danas, naprotiv, robova ima napretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao "obavezan trošak u meunarodnom biznisu".

Pa, ipak, mi, prosvetljeni graani "demokratskog sveta", smatramo da nije prikladno poistoveivati demokratiju i ropstvo; to nam ak deluje apsurdno jer još smo u zabludi daje sloboda osnovna garancija da se ropstvo nee vratiti. ศesto pominjan primer amerikog graanskog rata, koji se u literaturi prikazuje kao bitka za oslobaanje Juga od ropstva, pojaava takvo lažno ubeenje. Svi mogu da se uvere u to da je najžešๆa diskriminacija belaca protiv crnaca vladala u državama na Jugu i to posle završenog rata. Danas vlada mišljenje daje pojava ropstva povezana samo sa iskorišๆavanjem siromašnih nacija od strane bogatih, mada injenice pokazuju suprotno. Najviše žrtava nije baeno u ropstvo, kupljeno i prodato od inostranih profitera, ve su to uinili njihovi sunarodnici. I ova neoekivana, perverzna veza demokratije i ropstva direktna je posledica onoga što u nazvati "ološ ekonomijom".

Ološ ekonomija je pojava koja se kroz istoriju periodino ponavlja i esto povezuje sa velikim i iznenadnim promenama u društvu. Kada su u toku radikalne promene, politiari gube kontrolu nad ekonomijom. Ona postaje nezavisan entitet, ban instrument u rukama novih i beskrupuloznih gonista. Nije sluajno to da, kada govorimo o osvajanju amerikog zapada, koristimo izraz Wild west, Divlji zapad, obeležen nasiljem i anarhijom, gde je, uprskos tome, bilo mogue stei veliko bogatstvo.

Ološ i banditi su dali svoj peat ekonomiji tokom najvažnijih tranzicija u istoriji. Ova avanturistika, beskrupulozna i nezavisna ekonomija uništila je prevazienu ekonomsku logiku stare imperije iz koje su nastali novi sistemi moi. Otkrie Amerike donosi revoluciju na tlu tada još neujedinjene Evrope, a oteto bogatstvo pretkolumbijskih civilizacija završava u rukama beskrupoloznih "konkvistadora".

Danas se ekonomijom bavi ološ zato što se u društvu dešavaju duboke promene, kao nikad do sada. Kada sam, pre oko dve godine, poela istraživaki rad za ovu knjigu, želela sam da dokažem kako je tranzicija iz komunizma u globalizam zapravo oslobodila mrane i skrivene ekonomske sile. Bila sam ubeena da se radi o retkoj pojavi. Tokom istraživanja, prouavanja i razgovora, shvatila sam da ološ ekonomija delimino predstavlja ying i yang istorije.

 Ova snaga je uvek prisutna, stalno na oprezu, skrivena u naborima napretka. Analiza ekonomskih tokova pokazuje da ih politiari kontrolišu tako što sklapaju strateške kompromise s novom elitom na vlasti. Tako je bilo do sada. I ništa ne upuuje na to da bi se ubudue nešto moglo promeniti.

Korupcija postoji u svim društvima, komunistikim i kapitalistikim. Ološ ekonomija podstie korupciju na globalnom nivou. Tradicionalna korupcija je suzbijana putem sistema vrednosti, dok ološ ekonomija namee raskalašan životni stil koji je, na duži rok, štetan za sve: dobitnike i gubitnike, siromašne i bogate. U svim delovima sveta ološ ekonomija gospodari životom i smru ljudi.

Ekonomija je nauka o meuzavisnostima, a njen nevidljivi pokreta je tržište. Do ekonomskog napretka,

poev od kamenog doba, došlo je tek kada su izmišljeni "bonovi" za trgovinsku razmenu. Otkria i izumi dobijaju novo znaenje kada se s nekim podele, to jest kada se razmenjuju. Osnovni korisnici "razmene" nisu izumitelji i potrošai novih proizvoda, ve oni koji ih naplauju. Tokom vekova trgovci su gomilali ogromno bogatstvo, a politiari su bili svesni toga da e biraima morati da polažu raune. Zbog toga su uspostavili strateške veze s ciljem da urede, ogranie i upravljaju tržištem u svoju korist i korist nacija. Najvažnije civilizacije oslanjaju se na vrste komercijalne temelje koje brane snažnom vojnom silom.

 To je jedan od najprikladnijih kljueva za razumevanje sukoba, ak i onih iz antikog doba: Rim je uništio Kartaginu kada je Hanibal prekinuo svoje unosne poslove na podrujima severno od italijanskog poluostrva.

Voeno je bezbroj ratova da bi se kontrolisalo tržište. Venecija je finansirala etvrti krstaški rat da bi opljakala Carigrad i oslobodila put svile od arapskih trgovaca, obezbeujui monopol u trgovini sa dalekim istokom. U moderno doba, Maršalov plan možda najbolje pokazuje na koji nainje politika bila u službi ekonomije da bi redefinisala tržišna pravila.

 

Ekonomija protiv politike

 

Maršalov plan, program amerike pomoi Zapadnoj Evropi da se podigne iz pepela Drugog svetskog rata, bio je osnova amerike ekonomske nadmoi. Mada je Amerika zemlja-donator, ona iz toga izvlai najveu korist. Tokom obnove, amerika preduzea dobijaju izlaz na tržište koje se oblikuje po njihovoj meri.

Odmah posle rata, trgovake flote kreu preko Okeana u Evropu koja se oporavlja od tragedije, snabdevajui je sirovinama i robom. Karavani cisterni sa dragocenim izvorima energije, potrebne za išๆenje ruševina i obnovu bombardovanih gradova, grade most pomoi preko Okeana.

Posle oporavka zapadne Evrope menjaju se potrošake navike Evropljana koji prihvataju ameriki potrošaki mentalitet. 

U prodavnicama se pojavljuju televizori, usisivai i mašine za pranje veša, kuni aparati koji su u SAD ve uobiajeni. Slike amerikih domaica, plavih i nasmejanih - kopije Doris Dej - koje se igraju novim "kunim" igrakama, bombarduju porodice iz Zapadne Evrope.

Svi sanjaju o automobilu i televizoru. Amerika ak izvozi nove naine kupovine ovih proizvoda koji, plaanjem na rate, postaju svima dostupni. A dug evropskih potrošaa raste do neba. Ameriki kapitalizam osea da za uspostavljanje solidnog izvoznog tržišta nije dovoljno samo prodavati proizvode, ve da treba trgovati i nainom života. Amerika potrošaka dobra se nameu kao neophodan inilac odreenog stila života koji se samo poželeti može. Posle rata snimaju se optimistiki filmovi, kao materijalizacija "amerikog sna" - idilinog i uspešnog života. U kolektivnoj svesti stanovnika zapadne Evrope, koji hrle u bioskope u begu od tmurnih seanja na rat, Amerika postaje zemlja meda i mleka, kontinent posut filmskim zvezdama. Snovi postaju java. Ipak, SAD su više od sna; one su tako blizu, samo treba prei Atlantik. I ne samo da taj idilian svet postoji, on se može i kupiti.

Obnovom Zapadne Evrope, pomou Maršalovog plana, evropski potrošai dobijaju novac za kupovinu svog pareta sna. U posleratnoj ekonomiji, Maršalovim planom novac se usmerava ka potrošaima kako bi kupili toliko željene, amerike proizvode.

Danas je potpuno jasno da je ameriki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Amerike Države se gre pod naletima makartizma, pa se svetleim reklamnim sloganima pokušava sakriti teška stvarnost društva pod represijom, obuhvaenog predrasudama i rastrzanog dubokim rasnim napetostima.

Maršalov plan je ekonomski proizvod novog politikog poretka, u saglasnost sa Hladnim ratom.

Ovaj sistem izoluje Zapad od istonog bloka. Taj poredak je, po mnogo emu, suprotnost globalizacije i zatvara Zapad u vrsto regulisan ekonomski sistem. Plan su smislili ugledni ekonomisti, meu kojima Englez Džon Majnard Kejnz (intelektualac aktivan u poznatoj grupi Bloomsbury), kao novu doktrinu koja naglašava vodeu ulogu države u ekonomiji.

I ne samo to: tako se odreuje ekonomska nadmo najmonije zemlje. Uspeh te filozofije, za vreme trajanja Hladnog rata, proistie iz spretnosti Vašingtona da kontroliše i manipuliše ekonomskim snagama koje podržavaju novo evropsko tržište (kasnije i mnoga druga) u korist SAD. Tokom Hladnog rata, amerika ekonomska nadmo nije osporavana i zapadna Evropa to zdušno koristi.

Ekonomski rast je izuzetan. ak i za vreme mranih razdoblja, tokom prvog i drugog naftnog šoka (1973-1974. i 1979-1980.), ameriki vrh održava stabilne kontakte sa zapadnoevropskom ekonomijom, pa ublažava krizu pranjem petrodolara (u tom procesu se monetarni višak zemalja proizvoaa nafte preliva na Zapad, kao investicija).

Ali, paradoksalno, kada je postignut najvažniji cilj Hladnog rata - skidanje gvozdene zavese - ovaj sistem se raspada.

Država gubi kontrolu nad tržištem, jer politika nije u stanju da upravlja privredom. Ekonomija više nije u službi politike koja zastupa interese graana, ve postaje beskrupulozna ekonomija ološa usmerena iskljuivo na laku i brzu zaradu, na štetu potrošaa.

Dva simbolina dogaaja na poetku i na kraju Hladnog rata - Maršalov plan i pad Berlinskog zida - predstavljaju dva suprotna primera složenog odnosa politike i ekonomije i omoguavaju bolje razumevanje procesa, od kontrole politike nad ekonomijom do situacije u kojoj ekonomija ološa drži politiku u šahu.

 

Zid seksa

 

Autoput E-55 se lenjo vije duž granice eške Republike i Nemake. Zovu ga i "autoput ljubavi". Na ovom turobnom asfaltnom pojasu postoji najvea koncentracija prostitutki u Evropi. Na rubu puta, jedna pored druge, žene iz bivšeg istonog bloka nude svoje telo po veoma niskoj ceni: 35 evra pola sata, 45 bez kondoma. Ali, E-55 je samo jedno od njemu slinih odredišta. Bivša granica izmeu istone i zapadne Evrope je gotovo neprekinut niz pijaca za prodaju seksa, bordela i kioska. Nov, dugaak ljudski zid od tela devojaka bele puti prostire se duž bivše gvozdene zavese.

S one strane propast komunistikog modela, s ove Zapad koji troši tela i ideale. injenica da su granice otvorene daje plaenom seksu internacionalan duh, pre svega u zoni zapadne granice gde dolazi do "susreta nacija". Odavde se plaeni seks "izvozi" u zemlje zapadne Evrope.

Na dverima izmeu Istoka i Zapada postoje ak i specijalizovana tržišta za prodaju belih robinja. Jedno od najpoznatijih mesta nalazi se na Balkanu, u distriktu Brko (BiH) i tamo dolaze trgovci seksom iz celog sveta. Zovu ga Pijaca Arizona zato što podsea na amerike gradove iz doba zlatne groznice u devetnaestom veku. Kafane, potoci piva i plavuše koje se prodaju kao stoka. Mesto je skriveno iza ulice nazvane Arizona highway, blizu hrvatske granice. Ovo naselje je izgraeno tokom graanskog rata na Balkanu zahvaljujui pomoi amerikih vojnika. Trgovci "nareuju devojkama da se skinu i stoje gole pored puta. Muškarci im prilaze, opipavaju ih, proveravaju kakva im je koža, a ponekad im ak zagledaju u zube, pa tek onda daju svoju ponudu".

Veinu dobiti od prostitucije devojaka slovenskog porekla ubire ruska mafija. Mnogi ruski "zaštitnici" su eenskog porekla. Eva, bivša prostitutka, koja je osloboena zahvaljujui pomoi svog klijenta, otkriva: Kupila me je grupa eenskih mafijaša.

Došli su u Odesu predstavljajui se kao bogati poslovni ljudi na odmoru. Ponudili su mi posao prodavaice u njihovom butiku u Moskvi; ak su mi pokazali fotografiju lokala.

ula sam mnoge prie ukrajinskih žena koje su prevarili ruski kriminalci i koje su završile kao prostitutke, ali sam mislila da ovi, jer su eeni... Na Pijaci Arizona mnogi trgovci su me više puta kupovali i prodavali: Rusi, Evropljani, pa ak i Arapi. Postala sam roba: da, mi smo nov proizvod globalnog sela.

Autoput E-55 i Pijaca Arizona predstavljaju nadrealnu kolateralnu štetu srušenog Berlinskog zida.

Oni simbolišu povratak ekonomije ološa, brutalne i mrane sile osloboene posle najvažnijih ekonomskih promena u dvadesetom veku: rušenja komunizma i nastanka globalizacije.

U komunistikim zemljama do devedesetih godina prostitucija nije raširena. Mada nije otvoreno zabranjena, vlasti je ipak kontrolišu. Tražnja je mala, seksualne navike izuzetno slobodne, kontracepcija i abortus nadomak ruke. Muškarci manje traže prostitutke. Dakle, i ponuda je manja. Svi su zaposleni i primaju platu, pa je mali i broj žena spremnih da zarauju za život prodajom sopstvenog tela. U doba komunizma, prostitutke nude svoje usluge uglavnom strancima, retkim poslovnim ljudima spremnim na avanturu iza gvozdene zavese. U Budimpešti muškarci mogu da pronau prostitutku samo u dva nona klu ba u koje Maari i posetioci iz istonog bloka nemaju pristup.

 

Tržište ženskog mesa

 

U Moskvi, žene "majeg pogleda" izlažu se ispred hotela za strance. No, za razliku od koleginica sa zapada, komunistike prostitutke same ubiru profit. Nema makroa, jer se "zaštitništvo" u Rusiji smatra kriminalnom aktivnošๆu i strogo se kažnjava. Rušenje komunizma baca u siromaštvo stanovništvo bivšeg istonog bloka, a žene su najvee žrtve.

Ve polovinom devedestih godina, 80 odsto Ruskinja je nezaposleno, dok u vreme sovjetskog režima uopšte nije bilo nezaposlenosti. Izmeu ostalog, ima veliki broj samohranih žena. Godine 1998, više od polovine ruske dece uzrasta do šest godina živi ispod granice siromaštva i mnoge žene postaju prostitutke da bi ih prehranile. Jedini nain da se izbegne glad je odlazak u krevet s neprijateljem.

Nezaposlenost žena u bivšim komunistikim zemljama dovela je do porasta prostitucije. To se dešava na istom geografskom podruju. U bivšim komunistikim zemljama žene su pronalazile posao u okviru  regionalne planske privrede.

U ruskom tekstilnom sektoru 83 odsto radne snage su bile žene. Tekstilna industrija je smeštena u odreenim oblastima kao što su Ivanovo (severoistono od Moskve) i ศeboksari u ศuvaškoj Republici (centralna Rusija). Za vreme sovjetskog režima, ova podruja su bila poznata kao "regije žena". U razdoblju od 1990. do 1994. godine, tekstilna proizvodnja se smanjila za 67 odsto, te je stoga bez posla ostalo stotine hiljada žena. Ove regije su postale raj za makroe i trgovce koji nude novac i iluzije, pa su se "regije žena" pretvorile u "regije kol-gerli".

Ve posle 1991. godine, veliki broj žena slovenskog porekla uputio se na zapadno tržište. "Pre pada Berlinskog zida, u Nemakoj su se prostitucijom bavile uglavnom Nemice", prisea se Stefan, nemaki makro poznat pod nadimkom Der Prinz, princ. Danas više nije tako. Tržište se proširilo i postalo je meunarodno. Mnoge žene stižu iz Poljske i Rusije, ali sve govore nemaki, jer mi tako tražimo. Klijenti više ne žele samo seks, ve i devojku koja može da popria s njima i da stvori ugodnu atmosferu. Oni hoe da piju, da razgovaraju, da pogledaju pozorišnu predstavu, a ne samo da se zavuku unutra.

Šezdesetogodišnji gojazni Stefan je ve etrdeset godina aktivan u nemakoj industriji seksa. Danas ga smatraju jednim od najveih trgovaca seksom u Berlinu. Razumljivo je da ne želi da kaže koliko lokala poseduje.

"Devedesetih godina, ponuda obrazovanih žena iz Rusije i istone Evrope postaje jedinstven fenomen u industriji prostitucije. Do dolaska žena slovenskog porekla makroi su uglavnom kontrolisali siromašne i neobrazovane žene, esto poreklom iz Azije. Osobena ekonomska struktura sovjetskog sistema, meutim, pružila je priliku makroima da se upuste u trgovinu obrazovanim devojkama slovenskog porekla. One koštaju više i donose vei profit.

Kao što dokazuje uspeh holivudskog filma Uspomene jedne gejše, inteligentne, obrazovane i zgodne prostitutke donose vei profit. U Rusiji žene nisu zaposlene samo u tekstilnom sektoru, ve "ženski poslovi" postoje i u medicini, školstvu i nauci. Žene su se nalazile na odgovornim mestima u planiranju i raunovodstvu, a ove dve oblasti su teško pogoene ekonomskom krizom, devedesetih godina. Žene slovenskog porekla, jedinstvene po svojoj lepoti i kulturi, van svih oekivanja potražnju uz dižu do neba. "Poetkom devedesetih godina, ova aktivnost je bila izuzetno uspešna", sea se Mihael. Ovaj nemaki makro je ve trideset godina vlasnik mnogih nonih klubova u Berlinu. "Muškarcima nikad nije dosta tih žena. Smatraju ih egzotinim. U industriji seksa mogue je stvoriti ogromno bogatstvo. Ja sam zaraivao oko 3.000 evra dnevno i ubrzo sam postao veoma bogat.

I prostitucija se, poput drugih vrsta industrije, prilagoava ekonomskim zakonitostima, pre svega u ponudi i tražnji. Mada je propast "Imperije zla" (kako ju je zvao Ronald Regan) gurnula milione žena slovenskog porekla na globalno tržište seksa, ova pojava, sama po sebi, nije mogla da stvori novu industriju. Trgovci i makroi su se spretno ugradili u nov biznis. "Na poetku, godine 1989. godine makroi su u vozilima držali po dve ili tri žene slovenskog porekla. Potom su kupili kue pored autoputa E-55 (1997.) i devojke su stajale duž celog puta", sea se Jaromir Jirašek, lekar iz eškog grada Dubi, blizu Drezdena, nedaleko od autoputa E-55.

Kako se ekonomska kriza u bivšem istonom bloku zaoštravala, tako su makroi i trgovci seksom mogli uvek da raunaju na svežu "robu". "Kada bi se neka prostitutka razbolela, odmah bi joj našli zamenu.To je tako", objašnjava doktor Jirašek. Danas se u Dubima nalaze stotine javnih kua i lokala sa striptizom.

 

Nataše

 

Izrael je jedan od najveih uvoznika prostitutki slovenskog porekla. Svakog meseca milion Izraelaca poseuje prostitutke. Istražna komisija izraelskog Parlamenta utvrdila je da svake godine od 3.000 do 5.000 žena (iz bivšeg istonog bloka) ilegalno stiže u Izrael da bi bile prodate industriji prostitucije. Žene rade sedam dana u nedelji, po 18 sati dnevno, i od 120 šekela (27 dolara), koliko klijent plaa, njima ostane samo 20 šekela (4,5 dolara). Deset hiljada takvih žena trenutno boravi u 300-400 bordela u zemlji. Prodaju se po ceni od 8.000 do 10.000 dolara, svaka.

Pratei priliv velikih profita, recikliranih u Izraelu, lako je naslutiti domet ove aktivnosti: samo od 1990. do 1995. godine oko etiri milijarde dolara uloženo je u izraelske banke. Dodatnih 600 miliona dolara se "operu" kroz ulaganja u nekretnine.

Do porasta prostitucije u Izraelu dolazi zbog kulturnih i verskih razloga. Izraelci, ništa neobino, imaju slabost prema ženama slovenskog porekla, plavim i dugonogim, i sve ih zovu Nataša. Muškarci bi "ušli u lokal i uz glupavo cerenje vikali "Nataša, Nataša!", sea se Marika, ruska prostitutka, koja je ilegalno dovezena u Izrael. Prostitutke najviše traže ortodoksni Jevreji, haredimi, koji su inae redovni gosti bordela. Nišan Ben-Ami, jedan od direktora nevladine organizacije Aivareness Centre, koja se bori protiv trgovine ženama i prostitucije u Izraelu, objašnjava: U zoni berze i tržišta dijamanata prostitucija je veoma raširena. Na ovom podruju žive mnogi esktremno religiozni muškarci u potrazi za plaenim seksom, jer žene iz njihovog društva ne mogu da im udovolje kada oni to hoe. Ne mogu ni da masturbiraju, jer im je zabranjeno da razbacuju spermu. Tako moraju da idu sa ženom.

 

                                          Nastaviće se

 

 

 

 

 

Knjigu Lorete Napoleoni "Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdešar ฦiriloviๆ, moguๆe je kupiti direktno kod izdava่a:

 

"Hesperia"

ศubrina 5, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693

Fax: +381 11 2182 918

E-mail: hesperiaeduŽeunet.rs

 

 

Autoput E-55 i Pijaca Arizona predstavljaju nadrealnu kolateralnu štetu srušenog Berlinskog zida.

Oni simbolišu povratak ekonomije ološa, brutalne i mrane sile osloboene posle najvažnijih ekonomskih promena u dvadesetom veku: rušenja komunizma i nastanka globalizacije.

 

 

 

Kako se ekonomska kriza u bivšem istonom bloku zaoštravala, tako su makroi i trgovci seksom mogli uvek da raunaju na svežu "robu". "Kada bi se neka prostitutka razbolela, odmah bi joj našli zamenu".

podeli ovaj ่lanak:

Natrag
Na vrh strane