Natrag

Rusija

Rusija

Od kriminalca do zatitnika zakona: put koji mora da proe svaki ruski policajac u vreme reforme ministarstva unutranjih poslova?

 

Lepa uniforma za lepe mito

 

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev postavio je pred uvare reda i zakona plemeniti cilj. On eli da natera policajce da iz svojih redova proteraju one koji uzimaju mito, kako bi umesto da rade za svoj dep, titili interese graana i borili se protiv kriminala i prestupnika. Skeptici kau da od toga nita nee biti, da reforma nee promeniti kriminogenu situaciju. A kako razmiljaju obini graani? O tome pie na dopisnik Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

Rusi se boje policajaca! Paradoksalno, ali to je injenica. Taj strah se relativno skoro javio. Sve je poelo kada je uvena perestrojka omoguila slobodno kapitalistiko preduzetnitvo. Jednom reju, drava se okrenula tritu. Po miljenju organizatora reformi, upravo je trite trebalo da uvede red u zemlju. Naalost, zaboravilo se na glavnu stvar: trini odnosi ne treba da se tiu organa reda i zakona - armije, policije, dravne slube bezbednosti, suda i tuilatva. Oni su bili obavezni da uspostave red i primenu zakona.

Ali, dogodilo se neto sasvim drugo: rad u policiji se od slube za odravanje reda i poretka u drutvu pretvorio u svojevrsni biznis. Policajac je, stupajui na dunost, poeo da razmilja ne o tome kako da uhvati prestupnike, ve kako da to vie novca stavi u svoj dep. Potpuno nebitno je postalo da li e prestupnik biti kanjen; glavno je bilo da on plati za svoj prestup - za saobraajni prekraj, za krau u kojoj je uhvaen, za to to je obmanuo graane, dravu. Takvo ponaanje je podsticala opta konfuzija, bezakonje i delovanje bivih komunistikih inovnika. Upravo su oni na razliite naine prisvojili bogatstvo koje je pripadalo ruskom naro0du, oivljavajui zaboravljenu revolucionarnu parolu iz 1917. godine - "Kraa ukradenog".

I krali su! Policajci, radnici Federalne slube bezbednosti, sudova, tuilatva, pretvarali su se u prestupnike. Ali, bili su zatieni svojim specijalnim statusom. Reklo bi se, demokratska terevenka. Mogao bih da navedem veliki broj primera prestupnikih akcija policajaca, ali u istai tri vana momenta.

 

Koliko kota in

 

1. Organi policije su odmah usvojili korupcionaki sistem organizacije svoje slube. Oni koji imaju nie inove uzimaju mito, neto ostavljaju za sebe, a vei deo predaju naelnicima. I tako, do samog vrha. to vii in, to vie novca. Zato su inovi poeli da se prodaju. Da biste postali, na primer, naelnik rejonskog odeljenja policije, bilo je potrebno da izdvojite do 100 hiljada, pa i vie, dolara. Za vee dunosti se plaalo i po milion dolara.

Dobivi tako funkciju, ovek je bio obavezan da vrati dug onome ko ga je postavio na nju. To je poprimilo prilino rune oblike. Primera je mnogo. Tako je, poetkom ove godine u Volgogradskoj oblasti otkrivena banda radnika saobraajne policije koja se nije bavila vozaima, ve svojim potinjenim kolegama. Komandir bataljona Oleg Kirpa, na primer, sistematski je uzimao novac od svakog policajca u svom odeljenju i za godinu dana je postao bogatiji za tri miliona rubalja. Zajedno s njim radili su naelnici kontrolnih punktova saobraajne policije Evgenij Pereplica i Aleksandar Karasajev, a takoe i komandiri vodova Sergej Novak i Aleksandar Bondarenko. Komandir bataljona organizovao je korupcionaku vertikalu. Ona je funkcionisala na sledei nain: naelnici punktova i komandiri vodova su svakog meseca od svojih inspektora (120 ljudi) uzimali "danak" koji je iznosio i do 300 hiljada rubalja. Onima koji su odbijali da plate preeno je otkazom ili su imali problema na poslu. Neverovatno je to to je ovo odeljenje, do dolaska novog naelnika, pomenutog Olega Kirpe, bilo na dobrom glasu, saobraajci su ak i nagraivani za potenje. U oktobru 2009. godine (kada je postavljen Kirpa) saobraajci su zaustavili na putu Volgograd-Moskva kamion iz Kabardino-Balkarije sa teretom falsifikovane votke. Voza je svakom saobraajcu ponudio po 100 hiljada rubalja, ali su oni to odbili i priveli su ga. Za ovo delo su pohvaljeni, dobili su diplome i po pet hiljada rubalja. Ovde se jo jednom potvrdila izreka da "riba od glave smrdi".

2. Takoe, vrlo brzo je dolo do saradnje kriminalnih grupa sa policijskim strukturama. I vie od toga: u policijske redove su poeli da primaju prestupnike! To je dostiglo razmere bez presedana. Od obinog mita koje su policajci uzimali od graana prelo se na "ozbiljnije" metode. Kao pravi prestupnici i kriminalci poeli su da kradu, ubijaju, siluju itd.

3. Neki policajci sa inovima su i sami postali organizatori bandi i kriminalnih grupa. Tako je u martu na optueniku klupu u Saratovu selo 20 prestupnika koji su izvrili 200 prestupa kao to su ubistva, krae, otimaine, otmice ljudi, razbojniki napadi. Tuno je to to su bandom, iji su lanovi bili ljudi koji su ve imali kriminalne dosijee, rukovodili oficiri specijalnih policijskih odeljenja: bivi radnik policije Andrej Hrizanovi i u tom trenutku jo uvek aktivni radnik na poslovima unutranje kontrole Glavne uprave unutranjih poslova Saratovske oblasti major Vladimir Volkov. Voe bande su vrlo paljivo birali lanove. Na primer, jednog od lanova koji je bio osuen i izdrao kaznu, presreli su na samom izlasku iz zatvora. Kroz nekoliko dana on je ve uestvovao u "akciji"...

U Ministarstvu unutranjih poslova kriminalne prestupe policijaca nazivaju blaom reju: prekraj. Zvanine statistike, naravno, nema, ali ak i ministar Raid Nurgalijev priznaje da u njegovom ministarstvu nije sve u redu kada je o kriminalnim prestupima re. Nedavno je saoptio da je za 10 meseci prole godine unutranja kontrola otkrila 85 hiljada prekraja koje su izvrili policajci. Protiv 3141 radnika vodi se krivini postupak. Za korupciju je podignuta krivina prijava protiv skoro dve hiljade radnika, sada ve bivih. Da budemo precizni, to je samo mali deo prekraja koje su uradili ljudi u uniformama. Prvo, zato to su mnogi prekrioci zakona u uniformama retroaktivno otputeni iz policije, pa ispada da u trenutku izvrenja prestupa nisu vie bili u slubi. Drugo, mnogi prekraji se ne belee dok o njima ne saznaju novinari ili tuioci. Ali, veoma teko je to saznati. Unutar slube postoji instrukcija po kojoj radnici nemaju pravo da bilo kome govore o prestupima ili prekrajima svojih kolega. Nezavisni izvori kau da "hrabri" ruski policajci svake nedelje 4-5 puta izvre delo krae, silovanja i ubistva. Sklon sam da poverujem ovim podacima.

 

ak se i leevi sakrivaju

 

ta da vam priam, policijski "izumitelji" su u statistikama nauili da sakrivaju ak i takav prestup kao to je - ubistvo. Evo ta je o tome rekao general Vladimir Ovinski:

- Prestup koji je najtee prikriti je ubistvo, jer je za pronaeni le sa tragovima nasilne smrti procedura stroga i sluaj mora da se prijavi. Ali, i time iskusno manipuliu oni koji bi trebalo da tite red i zakon. Tako, na primer, svako ubistvo, osim ako le nije odmah pronaen, moe da se podvede pod "teke telesne povrede sa smrtnim ishodom". I to onda ne ulazi u statistike podatke kao ubistvo. Mogue je oveka ostaviti nekoliko dana bez hrane i vode, da se mui. Zatim ga odvedu u bolnicu gde umre. Pronau prestupnike, a oni kau: "Nismo eleli da ga ubijemo, samo smo eleli da ostane invalid i da ceo ivot pati". I to se takoe nee smatrati ubistvom. Ali, ni to nije sve. Nedavno su lekari, susrevi se sa problemom latentnog (to jest onog koji nije javan) prestupa, doli do paradoksalnog zakljuka. Ispostavilo se da je kod polovine smrtnih sluajeva usled povreda u stvari re o prikrivenom ubistvu. Kao po pravilu, u medicinskim izvetajima pie da je udarac bio nanesen tupim predmetom, ili da su nanete povrede hladnim orujem itd. Ali, uzrok nanoenja telesnih povreda nije ustanovljen. Takav zakljuak se u statistikim izvetajima provlai kao trauma koja je imala za posledicu smrt, odnosno ne registruje se kao ubistvo.

Zvanina statistika svake godine registruje izmeu 17 i 19 ubistava, a njihov broj dostie i do 50 hiljada. I to ne govore amateri i blogeri, ve zvanini radnici nauno-istraivakog instituta Akademije dravnog tuilatva Ruske Federacije. Najstranija posledica lukave statistike je u tome da ljudi, koji nisu ispunili svoj zadatak, to jest nisu otkrili ubicu ili lopova, ve su sakrili prestup, ostaju nekanjeni. A oni su to bili duni da uine po pravilu svoje slube. Ne govorim o tome da su nekaenjeni ostali i kriminalci, o tome emo drugom prilikom.

Umesto zakljuka, naveu rei predsednika Dmitrija Medvedeva. On je direktno i jasno rekao da je policijska statistika - la! Potpuna izmiljotina! ta dalje initi?!

 

Kozmetiki remont

 

Odgovore niko ne zna. Ali su na vrhu uvereni da e sve dobro ispasti, a odgovore ve imaju ljudi iz najblieg okruenja predsednika. Za poetak, ti isti ljudi su iznenadili Ruse svojim predlogom: reili su da likvidiraju, ne trulu policiju, nego njeno ime. Od prvog marta u Rusiji se milicioneri zovu policajci. Pola zemlje se protivi tome. Posebno ovaj naziv ima protivnike meu starijim ljudima, jer ih ono podsea na "policaje", odnosno pomonu policiju koja je sluila faistima tokom Drugog svetskog rata. Ali, niko Ruse nije ni pitao za miljenje. Mada, ve je bilo slinih pokuaja. Pre nekoliko godina dravnu autoinspekciju (GAI) preimenovali su u GIBDD (dravna inspekcija za bezbednost saobraaja). Rezultat: radnici GIBDD uzimaju, po nekim podacima, mito koji je nekoliko puta vei od onoga koji su uzimali radnici GAI-a. Zahtevi su porasli.

Drugi korak reforme je poveanje plata. Naravno, to je trebalo uraditi. I to odavno. Od poetka ove godine, porunik policije dobijae oko hiljadu dolara meseno. Ali, i tu postoji neravnotea: moskovski policajci dobijaju vie od onih koji rade u regionima. A moskovski uvari reda ne uzimaju zato manji mito, ako ne uzimaju i vei, u odnosu na svoje kolege iz drugih gradova.

Jo jedna novost - uniforma. Nisam uveren da e nova, lepa uniforma zaustaviti lopova u krai, a onoga ko uzima mito u uzimanju mita.

O treoj novosti treba neto vie rei. Odlueno je da se do jula sprovede sertifikacija svih radnika policije, od najniih do najviih. Rezultat te akcije trebalo bi da bude smanjenje broja policajaca za 20 procenata. Dobro, verovatno e tako i biti, ali ve stiu vesti o tome da u nekim regionima za sertifikat i ostajanje u policiji valja dati mito.

Pozicija obinog policajca kota oko 20.000 rubalja, a oficira - 700.000. Policajce sertifikuju njihove kolege vieg ranga. U tome i jeste glavna greka reformatora: sprovoenje reforme su poverili Ministarstvu unutranjih poslova. Jasno je da su Rusi nezadovoljni zbog toga to su iskljueni iz uestvovanja u reformi moda, za njih, i najvanije oblasti. ak ni njihovo miljenje nije uzeto u obzir.

 

Ipak...

 

Nije sporno da je reforma potrebna. elim da verujem da e nalog predsednika imati efekta i da e greke iz prolosti biti ispravljene. Tim pre to sam Medvedev daje primer. Svojim ukazima Medvedev je ve oslobodio dunosti vie od 50 generala koji bi inae ostali u strukturama jer imaju najbolje veze pa bi za njih i sertifikacija dobro prola. Jo jednu dobru stvar je predloio predsednik: za izbor kadrova odgovara komandir odeljenja. On je odgovoran i za prestupe, prekraje ili nedoline postupke svojih podreenih. Nedavno je sprovedena provera rada jednog odeljenja saobraajne policije (GIBDD). Za neke je istraga bila porazna. Naelnik policijske uprave glavnog grada Vladimir Kolokoljcev je za grubo naruavanje slubene discipline iz slube udaljio naelnika proveravanog odeljenja, potpukovnika D. Pukina i njegovog zamenika, potpukovnika V. Lokteva, kao i potpukovnika M. Kuneckog. Doneto je i reenje o otputanju naelnika smene i est dravnih inspektora tog odeljenja. Protiv etvoro radnika poveden je disciplinski postupak. to je jo vanije, svi materijali slubene provere predati su tuilatvu za donoenje reenja u skladu sa krivinim zakonom.

Mogue je da e neki od onih koji su krili zakon biti lien ne samo posla, nego i slobode.

Moemo samo da alimo to nema vie ljudi u zemlji kao to su Medvedev i Kolokoljcev.

 

 

 

 

 

 

 

Reforma!

 

Veina Rusa smatra da policiju, kakva je sada, treba rasturiti i stvoriti novu. To je nezamislivo teak posao, ali neke drave su uspele da ga izvre. Ali, ruski inovnici nisu tako hrabri. A i navikli su na to da se nita ne menja, ve da se samo stvara privid da se neto menja. Pravi nain za to je da se objavi reforma policije. Uraeno je to na najviem nivou - na nivou predsednika Medvedeva. Ali sutinu reforme, pored nekih optih stvari, Rusi do sada nisu saznali. A opte stvari, kao sve opte stvari: one se odnose na sve i ni na ta. A sutina je da se u potpunosti promeni odnos policije prema poslu, da se nateraju da tite graane, da se odnose prema njima korektno i pristojno itd. To treba uraditi u najblioj budunosti. Svaki Rus se pita: kako i da li je mogue u kratkom roku od polukriminalne strukture stvoriti slubu koja bi postala zatitnik zakona i poretka? Kako od lopova, od onih koji uzimaju mito, za godinu-dve stvoriti pravog uvara poretka?

 

 

 

 

Lukava statistika

 

ini se da je pri ovakvom sistemu organizacije rada policije normalno da u dravi kriminal raste. Ali, ako pogledate zvanine podatke ministarstva unutranjih poslova, on - pada! I to znaajno. Iz policijskih izvetaja proizilazi da je u Rusiji sve dobro, da bolje ne moe biti. Veo sa lukave policijske statistike nedavno je otkrio general-major policije u ostavci Vladimir Ovinski. Po njegovom miljenju, za poslednjih deset godina, kriminal u Rusiji ne samo da se nije smanjio, ve upravo suprotno, silno je porastao. Samo to su policijski zvaninici nauili da sakrivaju podatke. Kako? Metoda je mnogo. Najrasprostranjeniji je - ne beleiti prijave graana o prestupima. Drugi po znaaju je - odbijanje da se pokrene krivini postupak iako sve injenice govore da ga treba pokrenuti. Trei metod je - zatvaranje oiju ako je krivino delo ili prekraj napravio inovnik ili njegov roak. Jasno, to se radi za mito.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane