Natrag

Evropa

Evropa

Opti bankrot menja pogled na zajednitvo i solidarnost

 

Svako kupi svoje prnje

 

Znaaj Evropske unije nekada je bio u svesti njenih lanica da jedinstvenim delovanjem mogu da poboljaju svoj poloaj na globalnoj sceni. Svetska kriza, koja jo uvek traje, naterala je u meuvremenu mnoge evropske vlade na delovanje ne samo mimo interesa ostalih zemalja Unije, ve i u direktnoj suprotnosti sa njima. Svako se spasava sam za sebe

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Dominik tros-Kan, direktor MMF-a, i ostali vodei svetski bankari slau se u jednom: oporavak svetske privrede je toliko osetljiv da bi i finansijska kriza osrednje jaine svet mogla da baci u jo dublju i duu recesiju od one iz koje pokuava da izae.

U ovoj svojoj borbi za izlazak iz krize, najrazvijenije zemlje sveta deluju kao ratimovani orkestar bez dirigenta. Uoljiva je tendencija poslednjih godina da svako sam za sebe pokuava da se spase, dok istovremeno za svoje dojueranje saveznike i saborce misli - "kako im Bog da".

Ovakvoj parcijalizaciji doskora su podlegale samo manje i uglavnom neiskusnije zemlje - lanice EU, ali je od nedavno to primetno i meu onim najjaima. Primer za ovo je Finska, zemlja na dalekom severu Evrope, na ijim izborima je partija Pravi Finci desniarskog populiste Tima Soinija upravo zabeleila neverovatan rast od 500 odsto.

Soini se zalae za samostalan finski kurs u okviru EU i za izlazak iz evrozone, ako je to potrebno da bi se izbeglo dalje plaanje dugova posrnulih junih evropskih privreda, kao to je grka. Finska je jedna od evropskih zemalja sa najviim standardom, njena privreda bazirana je najveim delom na poljoprivredi, a u evropskim okvrima predstavlja primer kako se dobro i uspeno radi.

Finska je istovremeno i zemlja sa neobino pacifistikom istorijom: verovatno ni jedan jedini italac ovog lanka ne moe da se seti nekog svetski poznatog vojskovoe finskog porekla. Ba zbog toga je celu Evropu zaudilo da su mirni i tolerantni Finci odluili da glasaju za jednu ekstremistiku partiju, koja je oigledni pobednik poslednjih izbora iako je osvojila samo 20 odsto glasova.

I ovaj postotak je, meutim, dovoljan Soiniju da eventualno ue u vladu, jer su finske stranke poznate i po tome da lako prave meusobne koalicije ak i sa nepomirljivim ideolokim protivnicima. Skoro sve stranke u novom parlamentu ve su izrazile spremnost da po potrebi sarauju sa Pravim Fincima, to e rei i da prihvate neke od njihovih predizbornih obeanja.

 

Meci su meci, pare su pare

 

Finska je relativno mala zemlja i sa svojih neto preko pet miliona stanovnika nema naroitu teinu u Uniji. Njeno eventualno istupanje iz evrozone imalo bi vie psiholoki nego direktni realni efekat. Ni eventualni izlazak Grke iz zajednike evropske valute sam po sebi ne bi uzdrmao evro, ali je vie ovakvih istovetnih sluajeva jasan znak investitorima da u u EU neto ne ide kako treba.

Grka bi zbog svoje prezaduenosti trebalo da bude poslednja zemlja Unije koja bi razmiljala o sopstvenom kursu. Trebala bi, ali nije. Vlada u Atini od poetka finansijske krize u ovoj mediteranskoj zemlji vodi politiku nezameranja biraima. Mere tednje koje nameu MMF i Evropska unija sprovode se nevoljno ili se uopte ne sprovode. I grkim politiarima je jasno da na izborima zavise od volje sopstvenog naroda, na kome bi sada morali da tede, a ne od svetskih bankara.

Ovih dana se saznalo i da grki bogatai sve masovnije svoj novac iznose iz domaih banaka u iju sigurnost vie nisu ubeeni. ak su i neke javne institucije Grke poele pare da dre na stranim raunima, to je sve dovelo do jo dubljeg posrnua dravnih finansija. Sebinost se tako sa dravnog spustila na regionalni, a odatle na nivo pojedinca. Svako sam za sebe gleda kako da se spase i izvue iz recesije.

Ni prezaduena Portugalija nije se pokazala preterano oduevljenom za paket mera tednje koji bi Brisel da joj nametne. Velika veina poslanika u Lisabonu odbacila je nedavni predlog vlade da se skreu javni rashodi i evropskim birokratama stavila do znanja da od njih eli novac za sanaciju budetskog deficita, ali ne i savete kako da se ophodi prema sopstvenim graanima.

Ni nedavni sukob izmeu Italije i Francuske oko izbeglica iz severne Afrike u pozadini nema nita drugo nego sebinu potrebu da se sauva bar minimum interesa sopstvene drave. Za razliku od Finske, Grke i Portugalije, Italija i Francuska su velike evropske drave sa ekonomijama koje se ubrajaju meu deset najjaih u svetu. Njihova partikularistika politika zbog toga ima daleko veu teinu od one malih zemalja.

Velika Britanija ne samo da je jedna od znaajnih privrednih sila sveta i Evropske unije, ona je takoe tradicionalno i evroskeptina. Zvanini London je neuvijeno stavio svojim saveznicima do znanja da e rado da uzme uea u vojnoj avanturi protiv legitimnih vlasti u Libiji, ali da nema nameru da se posebno finansijski angauje na reavanju pitanja emigranata iz severne Afrike niti na sanaciji drava iz kojih oni potiu. Britanija, kao ostrvska zemlja, ni do sada nije bila naroito sklona iznalaenju zajednike evropske strategije prema doseljenicima iz treeg sveta, kao to ni Evropa ne pokazuje veliko razumevanje za potrebe Londona da preferira emigrante iz nekadanjih sopstvenih kolonija.

 

Mogu povratak

 

Britanski kurs ni prema ostalim problemima EU nije nita solidarniji. Ve godinama ova kraljevina pokazuje vie sluha za prekoatlantske integracije sa svojom bivom kolonijom, Sjedinjenim Amerikim Dravama, nego za potrebe birokratije u Briselu. Uz sve to je doao i veliki budetski deficit koji zvanini London spreava da se aktivnije ukljui u evropska posla.

Ostaje jo samo tradicionalna evropska krava - muzara, Nemaka. Konzervativna vlada Angele Merkel poslednjih meseci pokuava da oformi neto nesprovodivo: da na delu demonstrira evropsku solidarnost. EU je u ovom trenutku jedino saglasna po pitanju da ne sme da se dozvoli bankrot ni jedne evropske drave, posebno onih u evro zoni. Ve po pitanju kako to konkretno da se sprei, a posebno po pitanju ko koliko treba da plati u zajedniku sanacionu kasu, miljenja se dijametralno razlikuju.

Veina evropskih zemalja ukazuje na sopstvene finansijske probleme i budetske deficite, pa se u krajnjem zbiru sve svodi na to da tue raune podmiruje Nemaka. Poreski obveznici u Nemakoj najvie izdvajaju u zajedniku evropsku kasu iz koje najmanje dobijaju. Dokle e ovakvo finansiranje zajednike evropske kue moi da funkcionie, ostaje otvoreno pitanje. Analitiari u Berlinu ve oprezno nagovetavaju da bi i za Nemaku najbolje bilo da se vrati sopstvenoj nacionalnoj valuti i da napusti propali projekat zvan evro.

Solidarnost, nekadanji glavni sastojak evropskog recepta za uspeh, danas u sve veem broju prestonica Starog kontinenta postaje re nepoznatog znaenja.

 

 

 

 

 

 

 

Ameriku pod patronat

 

Nemaku kao svetsku finansijsku velesilu ne plae samo problemi u Evropskoj uniji. Nekadanja trea ekonomija sveta, Japan, posle kombinovanih prirodnih i nuklearnih nesrea nalazi se na kolenima i veliko je pitanje da li e u ovoj deceniji uspeti da se oporavi. Za revitalizaciju japanske privrede u svakom sluaju bie potrebne stotine milijardi dolara, koje u ovom trenutku niko ne moe da obezbedi.

Jo veu glavobolju Nemakoj stvara situacija u Sjedinjenim Dravama. Dok u Evropi jo i moe da utie na finansijski razvoj, zvanini Berlin je potpuno nemoan pred zjapeom rupom od 15 bilijardi (15.000 milijardi) dolara u amerikom budetu.

Nedavno je i veoma uticajna agencija za rejtingovanje kreditnih sposobnosti drava Standard & Poor's obelodanila da bi uskoro moglo da se dogodi i ono nezamislivo: da SAD sa standardne najbolje mogue ocene AAA skliznu nanie, ako administracija u Vaingtonu ubrzo ne iznae nain da pokrije svoj budetski deficit.

Pad amerike kreditne sposobnosti bi bio do sada nezabeleeni tektonski poremeaj na finansijskom tritu, jer su investitori iz celog sveta uloili hiljade milijardi dolara u dravne obveznice SAD, koje bi onda mogli da prodaju jedino uz velike gubitke. Ve i sama najava degradiranja Amerike dovela je do ubrzane prodaje njenih obveznica na berzama irom sveta i pada dolara u odnosu na ostale valute, prvenstveno evro.

Nemci, koji i pored svetske krize imaju solidan suficit u razmeni sa svetom, sve glasnije predlau da se Sjedinjene Drave na neki nain, kao kakva prezaduena banana drava, stave pod nadzor poverilaca i tako izvuku iz recesije iz koje sami ne mogu da izau.

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane