Kucni lijekovi za astmu elicea 10 mg Lijekovi za garavicu
Lijekovi za upalu grla ivermectin gdje kupiti Lijekovi za garavicu
Lijekovi za valunge Lijekovi za lijecenje oteklina. lexilium cijena Lijekovi za tinitus
lijekovi protiv raka. Lijekovi za trovanje hranom lorsilan cijena prirodni lijekovi za prehladu
prirodne tablete za spavanje lunata bez recepta Proizvodi za njegu masne koe
organizirati modafinil hrvatska Lijek za morsku bolest
lijek za suha usta normabel bez recepta lijek za artritis
lijekovi za zatvor Lijek za akne rivotril cijena sredstvo za zadravanje vode
Lijekovi za rast kose. Sredstva za suhi kaalj xanax cijena Lijekovi za bolesti zuba.
lijek koji spaava ivot Lijecenje akni kod kuce. zaldiar bez recepta pojedinacni cvjetovi

  https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

Olo ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (3)

 

Ne vidi se i ne uje, a ubija, krade i vara

 

Danas je potpuno jasno da je ameriki san bio pre svega lukava marketinka ideja. Ovu jeretiku misao napisala je italijansko-amerika profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Olo ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), ije delove Tabloid donosi svojim itaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavaka kua "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mrana strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

Jednog hladnog jesenjeg dana 2003. godine, duga kolona automobila finansijske policije ulazi u prostor pristanita u oja Tauru, u Kalabriji. Pristanite, izgraeno na jednoj od retkih plaa jugozapadne obale, nalazi se na teritoriji pod kontrolom ndrangete. Sa 3.000 brodova i tri miliona kontejnera oja Tauro je trea luka po veliini u Evropi i osamnaesta na svetu. Luka je specijalizovana za prebacivanje robe u kontejnere. Teret prevoze i najvei i najmanji brodovi.

Ali, tog jutra finansijska policija ne kree prema meunarodnom, ve prema domaem peronu. Upuuje se prema brodu tek pristiglim iz June Amerike da bi intervenisala u trenutku kada ekipa poinje istovarivanje mermernih blokova iz Kolumbije. Posada utke posmatra ljude u uniformama. Finansijski policajci bue blokove i izvlae neobine, cilindrine kontejnere. Ispunjeni su nekom belom supstancom. Re je o 5.500 hermetiki zapeaenih paketa, svaki sa po kilogram kokaina. Iz dokumentacije komandanta proizilazi da je brod iznajmila nepostojea kompanija Emport-export Miguel Diaz, koju je osnovao kolumbijski kartel; kupci tereta su Lavormarmo i Marmo Imeffe, dva preduzea za obradu mermera iz mesta Vibo Valentija, pored oje Taura. Blokovi su namenjeni rudniku koji kontroliu Vinenco Barbieri i Franesko Ventrii, obojica poznati lanovi ndrine (porodice) Mankuzo, koja pripada lokalnoj ndrangeti. Dansko preduzee za plovidbu Maersk Line, kao i posada i kapetan, ne znaju ta se nalazi u teretu.

Otkrivanje kokaina je plod operacije nazvane decollo (uzletanje) koju vode karabinjeri specijalnog operativnog odseka i finansijska policija u saradnji sa snagama za borbu protiv trgovine drogom iz raznih zemalja. Operacija, meutim, ne bi mogla da bude uspena bez pomoi jednog dojavljivaa. Inae, to je retka pojava u krugovima u koje je nemogue prodreti, budui da su lojalni ndrangeti. On otkriva podatke o vremenu i mestu predaje kokaina.

Ali nema velikog razloga za radovanje. U Italiji, kao i u drugim zemljama, uz svaku otkrivenu, nezakonitu poiljku, prou i stotine neotkrivenih. U oja Tauru se paljivo pretrauje samo manji broj kontejnera. Naime, takva operacija je skupa i dugo traje. oja Tauro je kriminalni centar ndrangete. Ali, za razliku od onoga ta mislimo, ovaj problem ne ostaje nereen zbog toga to nema dovoljno inspekcijskih intervencija u luci, ve zbog nove prirode ndrangete.

Ona se od lokalne mafijake organizacije pretvorila u "globalnog davaoca usluga" namenjenih meunarodnom podzemlju. Evo svedoenja jednog zatienog agenta koji je uestvovao u operaciji Uzletanje.

oja Tauro je vitalan zglob nove ndrangete koja meunarodnim kriminalcima obezbeuje globalnu strukturu kao pokrie. Da je teret mermera stigao do odredita, ndrangeta bi prodala kokain preko svoje velike mree ndrina koja se prostire po celoj Evropi, a verovatno i u bivem istonom bloku. Ista mrea, takoe, pere zaraeni novac investirajui ga u dozvoljene aktivnosti. U zamenu za to, profit ove organizacije iznosi 30 odsto od ukupne vrednosti robe. Nijedna druga kriminalna organizacija ne nudi toliko kompletnu uslugu.

Ndrangeta je prela granice organizovanog kriminala tako to je monopolizovala globalno trite ponude ilegalnih usluga. Danas svojim klijentima nudi paket all inclusive, od verca preko okeana, do voenja raunovodstva.

Globalni davalac usluga meunarodnom podzemlju

 

Kerka mafijake organizacije Cosa nostra - ndrangeta ima dugu istoriju jo iz vremena ujedinjаvanja Italije. Godine 1860. osnovala ju je grupa mladih pripadnika sicilijanske mafije. Kada su ih novi guverneri sa severa oterali sa ostrva na kome su roeni, preli su preko Mesinskog moreuza i nastanili se u Kalabriji. Naziv ndrangeta potie od grke rei andragathia, koja se moe prevesti kao "muka vernost i hrabrost". Ove dve osobine doprinele su usponu njenih osnivaa. Mona zbog guste mree pripadnika koji su, sve do kraja osamdesetih, brak izmeu razliitih porodica smatrali osnovnom spojnicom, ndrangeta se naroito iri u okviru italijanskih granica. Za razliku od Cosa nostre, njen pogled nije usmeren preko okeana, ve jaa snano prisustvo u Italiji, pletui mreu ndrina na poluostrvu. Uostalom, snano je obeleava njen geografski identitet. Korupcija, zastraivanje i nizak obrazovni profil su klju uspeha ndrina koje se uvlae u italijanske institucije, od banaka do industrije, od lokalnih vlasti do preduzea sa dravnim udelom. Sedamdesetih godina, ndrine se povezuju sa masonima, uspostavljajui direktnu vezu sa sudovima i politikim partijama. akomo Lauro, jedan od retkih dezertera iz ove organizacije, otkrio je da razni bosovi postaju masoni upravo da bi obezbedili stalno prisustvo u institucijama drave.

I unutranja struktura ndrangete razliita je od one u mafijakoj organizaciji Cosa nostra. Nema piramidalno ustrojstvo, ve se moe opisati kao federacija ndrina koje su "autonomne na svojoj teritoriji". Danas ndrine posejane po celom svetu pripadaju kolektivnom entitetu, povezanim sa maticom. Na njenom vrhu se ne nalazi vrhovno rukovodee telo mafije, pa tako organizacija nikad ne moe biti obezglavljena niti ugroena iznutra. Glave porodica se susreu jednom godinje zbog razmene miljenja i dogovora o poslovnim projektima. Odluke donete u seditu, bosovi ndrina sprovode na svojim teritorijama. Za ndrangetu vrhovno rukovodee telo mafije samo je apstraktan pojam, nain koordinacije koji se veoma razlikuje od svakodnevnog funkcionisanja ndrine.

Prema podacima kojima raspolau italijanski nadleni organi, danas ndrangeti pripada 160 porodica i samo u Italiji ima oko 6.000 lanova. Na svetskom nivou, procenjuje se da ima vie od 10.000 lanova koji deluju svuda: od Sidneja do Kalija, od Brisela do Majamija, od Kejptauna do Toronta. Sklapanje brakova izmeu pripadnika mafijakih porodica jo je garancija visokog stepena povezanosti, nain spreavanja unutranjih sukoba u organizaciji i obezbeivanja lojalnosti.

 

Varvarske egzekucije

 

Sa istorijske take gledita, ova organizacija je uvek delovala u senci. Izbegavala je spektakularne atentate i taktiku koju je koristila sicilijanska mafija da bi stekla publicitet. Ona se uvek opredeljivala za diskretna smaknua; 1991. godine, na podmukao nain ubijen je sudija Skopeliti. Tajnost oduvek predstavlja osnovni princip ndrangete, koja u okviru svoje organizacije osniva tajno drutvo - Santa.

Sredstva informisanja samo povremeno i povrno izvetavaju o njenim kriminalnim aktivnostima. Kult tajnosti se nastavlja. "Ndrangeta je poput tamne strane meseca", kae Duli Tingvol, zamenik tuioca drave Florida, o irenju ndrina u SAD: "Ona je nevidljiva". Uprkos razlikama u taktici i organizaciji, ndrangeta oponaa kodeks ponaanja mafijake organizacije Cosa nostra, zasnovanog na nasilju. Balade o ndrangeti uzdiu stil ivota njenih lanova po principu Ko pogrei, platie i Oko za oko. Ko god se suprotstavi organizaciji ili se ne podredi njenim autoritetima mora biti spreman na to da e platiti sopstvenim ili ivotom lanova porodice. Izdaja pojedinca nalae i kaznu za iru porodicu, a to se pretvara u ritualne varvarske egzekucije.

Dakle, plemenski duh dominira onima koji upravljaju globalnim kriminalom. Duh koji - po francuskom sociologu Emilu Dirkemu - odreuje "mehaniku solidarnost". To je odraz kolektivne svesti koja se hrani slinostima i sklonostima meu lanovima.

Mafijaka udruenja nastaju priznavanjem "zajednikog kulturnog blaga i istog organizacionog modela".

"Mehanika" solidarnost je posebno snana u primitivnim drutvima i gubi se modernizacijom. Pravilo za sklapanje braka meu ndrinama, koje se rigorozno potuje ve jedan vek, obezbeuje odravanje snanog plemenskog identiteta slinog onome na kome se zasniva tradicionalna proirena porodica koja veoma teko prihvata promene. Porodine veze ne slue samo kao tit za zatitu tajni i jaanje bezbednosti, ve, takoe, doprinose ouvanju identiteta u zemlji porekla i omoguavaju reprodukciju u zemljama u koje je porodica emigrirala.

Za razliku od sicilijanske mafije, ndrangeta nikad ne pokuava da postane politika snaga. Njen glavni cilj je uvek kontrola lokalne ekonomije. Njeni pripadnici trae reket, meseni "porez" za zatitu, koji se ubire za sve aktivnosti u zoni kojom upravljaju ndrine, ukljuujui crkve i verske institucije. Zbog toga je opravdano pitanje kako jedna organizacija, koja pre svega deluje na lokalnom nivou, moe postati veoma moderan davalac usluga meunarodnom podzemlju.

Razlog za to ponovo treba traiti u pridavanju vanosti prevashodno ekonomiji, na raun politike. Da vidimo zato.

 

Izazov globalnog kriminala

 

Poetkom devedesetih godina raspad komunistikog sistema dovodi do vie graanskih ratova u bivoj Jugoslaviji, jer haos nadvladava politiku. Poremeene su i legalne i nelegalne aktivnosti. Oruani sukobi izmeu naroda du granica bivih republika blokiraju uobiajene puteve verca na Balkanu. Ndrangeta je spremna da iskoristi zlatnu priliku u tek nastalom poretku, pa albanske, bugarske, turske i islamske vercere uspayyyyeva da privoli da sa svojim poslovima skrenu ka Jadranskom moru, ka Kalabriji, i odade ka Evropi. Iz Turske i Albanije, roba i ljudi tajno se iskrcavaju na obalama Kalabrije i brzo se pronalaze novi putevi za ilegalan ulazak na stari kontinent.

Posle zavrenog rata na Balkanu, kalabrijske rute postaju toliko lagodne i koriene da su prethodne izbaene iz upotrebe. Nova mapa ndrangete je, dakle, jedna od nepredvidivih i dramatinih posledica pada Berlinskog zida. Kriminalna mrea je spretna i brza u korienju prilika koje, posle Hladnog rata, nude nova ekonomija i politika.

Za razliku od Cosa nostre, koja je oduvek bila veoma politizovana, ndrangeta se na svojoj teritoriji ne bori protiv pridolica. Naprotiv, ona ih podstie da italijanske enklave koriste kao bazu za izvoz usluga bluda u Evropu. Poetkom devedesetih uvruje veze sa kolumbijskim kartelima da bi izvukla korist iz promenjenih navika uzimanja droge u Evropi. Naime, zbog irenja eidsa drastino opada potranja za heroinom, dok potronja kokaina raste. Od vercera sa Balkana do latinoamerikih kartela droge, ndrangeta tokom devedesetih godina stvara unosne joint-venture. Koristei svoje iskustvo i kljuni poloaj u infrastrukturi italijanske ekonomije, novim partnerima pomae da se ubace na evropsko trite. Teritorijalnost ostaje klju za itanje poteza organizovanog kriminala i ekonomije, ali sada u globalnim okvirima.

Napolitanska kriminalna organizacija je internacionalizovala svoje ilegalne poslove sklapajui joint-venture sa kineskim trijadama koje deluju u Italiji. Konkurencija meu domaim organizacijama, meutim, spreava stvaranje prave centralizovane meunarodne mree koja bi se mogla uporeivati sa monopolom koji je Cosa nostra uspostavila preko оkeana u dvadesetom veku. Danas je vie re o osovinama, ekonomskim savezima na meunarodnom nivou. Dakle, nov model se uspostavlja kao saradnja izmeu stranih i lokalnih kriminalaca. Ovaj obrazac koristi i ndrangeta. "Umesto da se bavi jaanjem kontrole nad teritorijom, ndrangeta ulae prihode od nelegalnih aktivnosti u inostranstvu" da bi zadovoljila klijente - kae se u jednom izvetaju italijanskog parlamenta (2000) o aktivnostima ndrangete u Nemakoj, istonoj Evropi i Australiji. Devedesetih godina, lanovi ndrine sele se u inostranstvo i osnivaju centre za voenje verca i pranje novca. Stalna potranja od strane uvek novih klijenata podstakla je njeno irenje van granica starog kontinenta. Organizacije na celoj zemaljskoj kugli reprodukuju visoko integrisanu mreu koja je veoma uspena u Italiji i ire je zahvaljujui podrci zajednica Kalabrijaca koji su emigrirali posle Drugog svetskog rata. Istraivaki novinar Vinenco Spanjolo kae:

- Udruenje kriminalaca ujedinjenih zbog sticanja nezakonite dobiti i usluga, ak i nasiljem. Istorijski - veoma mono udruenje napolitanskog podzemlja nastalo u devetnaestom veku, organizovano po strogim pravilima i hijerarhiji. Deca mafijakih bosova studiraju na najboljim evropskim i amerikim univerzitetima i diplomiraju prava, ekonomiju i finansije. Mnogi su se nastanili u Minhenu, Luksemburgu i vajcarskoj, kao i u mnogim "poreskim rajevima" i tu osmislili sloene planove za pranje novca. Italijanske vlasti 2000. godine otkrivaju veliku operaciju koja se iz Italije iri prema Svajcarskoj i Nemakoj; u njoj uestvuju mnoge banke, meu kojima i Deutsche bank.

Pripadnik ndrine, Duzepe Morabito, poznat po nadimku Tiradrito, bavi se pranjem novca, bankarskim prevarama i "kloniranjem" obveznica u Rusiji, Poljskoj, na Malti, u paniji i Litvaniji. Spretnost u korienju spoljanjih inilaca, zajedno sa progresivnim slabljenjem drava, omoguava metamorfozu ndrangete. Nedavno obavljena istraivanja pokazuju da mafije cvetaju u "nerazvijenim drutvima u kojima je u toku ekonomska ekspanzija, ali u kojima nema zakonskih naina za efikasnu odbranu prava na svojinu i reavanje komercijalnih sporova". Govorimo o monopolu ndrangete nad aktivnostima oko pranja novca u Evropi. Uvoenje evra nije propraeno dobro osmiljenim i homogenim zakonom koji bi spreavao pranje prljavog novca na starom kontinentu. "Rat protiv terora" Dorda Bua - o emu emo uskoro govoriti - ndrangetu paradoksalno projektuje na Olimp globalnog kriminala, jer prebacuje epicentar pranja novca iz SAD u Evropu.

 

Evropa: praonica sveta

 

Do 11. septembra, najvei deo od 1.500 milijardi dolara zaraenih u nelegalnoj, kriminalnoj ekonomiji i od terorizma, reciklira se u SAD. Budui da se 80 odsto ove sume pere u gotovini, novac mora fiziki da ue u Ameriku. Glavni ulaz su ameriki poreski rajevi, to jest banke na Karibima. U oktobru 2001. godine, ameriki Kongres usvaja Patriot Act za borbu protiv terorizma, ali on znatno ograniava graanske slobode Amerikanaca. Amerike i inostrane banke koje su aktivne u Americi vie ne mogu da posluju sa bankama u poreskim rajevima. Osim toga, Patriot Act amerikim monetarnim vlastima daje pravo da prate dolarske transakcije u celom svetu. Danas svaka amerika ili inostrana banka u Sjedinjenim Amerikim Dravama ini prekraj ako ne obavesti vlasti o sumnjivim dolarskim transakcijama, bilo gde u svetu.

Patriot Act je uspeo da sprei ulazak prljavog novca u SAD. Budui da je re o iskljuivo o amerikom zakonodavstvu, koje se moe primenjivati samo na transakcije u dolarima, to nije moglo zaustaviti finansiranje terorizma ili kriminalnih aktivnosti, a ni pranje prljavog novca zaraenog u inostranstvu ili u drugoj valuti. Zbog toga su se nelegalne aktivnosti premestile u Evropu gde, ve aktivne organizacije za pranje novca, imaju mogunost da obavljaju transakcije u jedinstvenoj valuti, to im donosi neoekivano veliku zaradu.

Jedan funkcioner Europola, koji eli da ostane anoniman, otkriva: Kada je uveden evro, to je olakalo prenos i pranje gotovine u Evropskoj uniji, jer monetarnim vlastima nije otkriveno njeno ilegalno poreklo. Finansijska policija raspolae podacima da je, u razdoblju od 2001. do 2004. godine, pranje novca u Italiji poraslo za 70 odsto. Uvoenjem evra smanjena je cena pranja. "Nekada je ndrangeta u menjanicama za turiste prala zaradu od raznih oblika verca i ilegalnih aktivnosti. To je, meutim, skup postupak (50 lira za svaki dolar) i zahtevala je mnogo vremena, objanjava pukovnik finansijske policije ezare Nota erazi. Danas se novac pere tako to se velike koliine gotovine prenose iz jedne u drugu zemlju po veoma niskim cenama. Nedostatak zajednikih zakona Evropske unije, koji reguliu ulazak i izlazak gotovine iz evropskih zemalja, olakava prenos preko granice. Funkcioner Europola dodaje: Organizovani kriminal prebacuje velike poiljke "prljavog novca" u gotovini u legalne bankarske tokove na plodnim geografskim podrujima.

Evropsko trite, koje nije regulisano, nudi im cenovnik najboljih "pijaca" na kojima nee biti otkriveni i uhapeni. Nedavni podaci Europola pokazuju da 2001. godine poinje opti porast kretanja gotovine na teritoriji Evropske unije.

 

Cena pranja

 

U operaciji CHU, 2005. godine, britanska carinarnica u Doveru zaplenila je kamion-hladnjau koja je iz Velike Britanije krenula ka junoj Evropi. U kamionu je pronaeno oko 3,5 miliona funti u gotovini steenih trgovinom drogom i predvieno je da taj novac bude ponovo uloen u nekretnine u paniji, Italiji i Grkoj. Agenti za nekretnine iz severne Evrope potvruju da su ih esto kontaktirali sumnjivi kupci spremni da gotovinom obave velike kupovine. Operacija Uzletanje otkriva nameru ndrangete da profite od prodaje kokaina u Evropi uloi u kupovinu nekretnina u Belgiji i Holandiji za raun kolumbijskog kartela.

Funkcioner Europola jo kae:

Neefikasnost sistema za borbu protiv pranja prljavog novca vidi se pre svega u sektoru nekretnina, jer domae imovinsko pravo nije usklaeno sa meunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca. Na primer, domai katastarski uredi ne kontaktiraju sa inostranim, pa ne mogu pratiti kupovinu nekretnina u drugim zemljama.

Patriot Act otkriva da kolumbijski kartel droge trai nove puteve verca. Kartel se plai kontrole dolarskih transakcija na meunarodnom nivou. Najvei problem nije toliko pranje nezakonitog profita, koliko prebacivanje dolara u gotovini iz jedne u drugu zemlju. Kartel pronalazi naine investiranja dolara, a da ne pobudi sumnju amerikih monetarnih vlasti. Zahvaljujui napredovanju sicilijanskog imigranta Salvatorea Mankuza u paravojnoj kolumbijskoj teroristikoj organizaciji (AUC), kartel posle 11. septembra sklapa trgovinske sporazume sa ndrangetom.

"Mankuzo je postao veza izmeu dve organizacije", objanjava Vinenco Spanjolo. Ndrangeta nudi gospodarima droge kompletan paket, od verca do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvaniavaju u evrima: takvu uslugu do tada nije pruao niko.

Nedostatak zakona kao to je Patriot Act i prisustvo brojnih offshore struktura u Evropi, pogoduje novim ilegalnim aktivnostima ndrangete. "Profiti od ulaganja u nekretnine u evrima, steeni u Belgiji, mogu se bez ikakve kontrole prebaciti u Bogotu", navodi ovaj funkcioner Europola. Dakle, Patriot Act, ne samo to ne obuzdava pranje novca, ve kolumbijskom kartelu droge pomae da svoje aktivnosti proiri u Evropi. Ndrangeta jaa svoju ulogu globalnog dobavljaa usluga meunarodnom podzemlju.

 

 

 

 

 

Kraj slobode

 

 

Sklapanje braka meu pripadnicima ndrina je sutina onoga to Hana Arent naziva "nepolitikom prirodom" ndrangete. Pripadnost grupi je prirodna pojava, pisala je posle rata ova nemaka Jevrejka i filozofkinja, jer "se uvek, samim roenjem, pripada odreenoj grupi". Ali pripadnost grupi nije isto to i biti roen kao Jevrejin, musliman, ili lan mafijake porodice. Politika zahteva odnos koji je iznad porodinih veza, jer je duboko ukorenjena u zajednikim interesima i oslanja se na slobodu izbora. Budui da nije genetski odreena, ve predstavlja neto kosmopolitsko i univerzalno, politika pripada svima.

Mukarci su "politike ivotinje", kae Arentova, "sloboda izbora je razlog udruivanja u politike organizacije. Bez slobode, politiki ivot ne bi imao smisla". Iz toga proizilazi da politika prestaje tamo gde nema slobode. Tu poinje nasilje. Na teritorijama pod kontrolom ndrangete nema slobode izbora, ak je nemaju ni lanovi ndrina. Ove plemenske zajednice ive van politike, a zanat im je nasilje. Kao to bi alegorijski rekla Arentova, ndrine su poput pustinja. "Pustinju stvaraju sve one okolnosti koje slabe kosmopolitsku duu: nasilje, siromatvo, bezbroj ljudskih bia i sudbina. Postoji opasnost da se - protiv svoje volje - naviknemo na pustinju, da se prilagodimo i da se, na kraju, u njoj ak i odlino oseamo. ovek je prilagodljiva ivotinja i kroz istoriju je oveanstvo uspelo da preivi bez slobode izbora i smisla ivota. lanovi ndrangete ne znaju kakav je ivot van pustinje koju naseljavaju. Arentova bi rekla da oni ne veruju u stvaran svet i da su potpuno nesvesni politikog univerzuma koji ih okruuje.

 

 

 

 

Knjigu Lorete Napoleoni "Olo ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdear irilovi, mogue je kupiti direktno kod izdavaa:

 

"Hesperia"

ubrina 5, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693

Fax: +381 11 2182 918

E-mail: hesperiaedueunet.rs

 

KRAJ POLITIKE

 

Pred sudijom treba oboriti oi

i ne treba mnogo govoriti.

Oni koji mnogo priaju uvek gree!

Jezikom svoj grob kopaju.

 

 

Stara izreka Ndrangete

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane