Kucni lijekovi za astmu elicea 10 mg Lijekovi za garavicu
Lijekovi za upalu grla ivermectin gdje kupiti Lijekovi za garavicu
Lijekovi za valunge Lijekovi za lijecenje oteklina. lexilium cijena Lijekovi za tinitus
lijekovi protiv raka. Lijekovi za trovanje hranom lorsilan cijena prirodni lijekovi za prehladu
prirodne tablete za spavanje lunata bez recepta Proizvodi za njegu masne koe
organizirati modafinil hrvatska Lijek za morsku bolest
lijek za suha usta normabel bez recepta lijek za artritis
lijekovi za zatvor Lijek za akne rivotril cijena sredstvo za zadravanje vode
Lijekovi za rast kose. Sredstva za suhi kaalj xanax cijena Lijekovi za bolesti zuba.
lijek koji spaava ivot Lijecenje akni kod kuce. zaldiar bez recepta pojedinacni cvjetovi

  https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Podsetnik

Podsetnik

Aribald Rajs: "ujte Srbi", jedan prijateljski pogled na narod koji ne ceni prijatelje (4)

 

Oterali ste prijatelje svojim neprijateljima

 

U svom predsmrtnom delu "ujte Srbi" iz 1928. godine veliki prijatelj Srba pita se "kako je nacija kao to je srpska, dopustila da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih iardija, zabuanata, profitera i zelenaa?" Rajs opominje Srbe: "U vaim rukama je vaa sudbina: blistava budunost ili ropstvo!" Tadanji Srbi nisu uli vapaj svog prijatelja, gotovo ga se odrekavi. ta bi se, meutim, dogodilo danas!

 

Aribald Rajs

 

Tako su politiari iskrvarili zemlju. Svuda su mi vai stariji ljudi priali kako je u njihovo vreme poveriocu bila dovoljna samo re onoga koji uzima novac u zajam i da ak nije traio ni priznanicu jer je znao da datu re svi potuju. Danas esto ni najpropisnije izdata priznanica nije dovoljna. Dunik e ponekad pokuati da se izvue i najneasnijim sredstvima. Obiaji profesionalnih politiara prvo iskorenjuju vrline srbskog tla. A, na nesreu politiari su vam svemoni. Politika se mea u sve i svuda upravlja. Ukae li se neko mesto u vlasti bilo ono vano ili osrednje, svejedno, o izboru ne odluuju zasluge kandidata, ve politike veze. Moe on biti i najvei neznalica, najneasniji ovek, ako je "tienik", politiara-stranara stranke na vlasti, pobedie i oveka najkvalifikovanijeg i u strunom i u moralnom pogledu.

Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu, ne pitaju ga: "ta zna? ta si radio dosad? ta si radio kada je otadbina bila u opasnosti?". Nego, pitaju ga: "U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporuuje?" Posledice ovakvog naina rada su pogubne za zemlju. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. esto nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se trai od mesta koje zauzimaju. Onaj koji me je zamenio na poloaju koji sam ja stvorio i za koji se trai najozbiljnije znanje i iskustvo bio je ovek sa samo dva ili tri razreda gimnazije i podoficirskom kolom. Kao mlad uenik, pokuao je da pohaa trgovaku kolu, ali je izbaen posle mesec dana zbog potpune nesposobnosti. Ni dan-danas on pojma nema ni o najosnovnijim stvarima. Vai politiari-stranari su se, ipak, usudili da postave tog oveka na to veoma odgovorno mesto poto je bio kum jednog tadanjeg monika i poto je u novaniku imao lanske karte dveju politikih stranaka: radikalne i demokratske. Kao to nije ni moglo biti drukije, stalno je inio pravosudne greke, osuivao nevine, a oslobaao krive.

 

Kroz salon u kuhinju

 

Naravno, vai politiari-stranari ele da meu inovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke. inovnik mora da bude njihov bira i, zahvaljujui uticaju i moi kojom raspolae, mora mu doneti i glasove potinjenih. Njegovo znanje, potenje i prolost nemaju nikakvu ulogu ako politiar-poslanik ili ministar smatra da mu moe biti od koristi. Posebno dobro poznajem vau policiju jer sam, na svoju nesreu, neko vreme saraivao s njom. U policiju su vam politiari postavili ljude kanjene zbog krae i drugih zlodela. Vai policajci su, posebno u junoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vaim vlastima, ali ti policajci-zloinci, koji su istovremeno bili i stranari, nisu kanjeni, a mene su toliko izvreali da sam bio prinuen da podnesem ostavku. Istina je da meu vaim policajcima ima i estitih ljudi, vrlo estitih i kvalifikovanih, i od njih bi se mogla stvoriti veoma dobra i veoma potena policija. Ti dobri policajci, meutim, nemaju nikakvog uticaja u vaem Ministarstvu unutranjih dela. Tamo gazduju partijci, esto vrlo nepoteni. To je loe, i to vam unazauje narod, koji, kao, uostalom i svuda, sledi primer onih gore.

Vai politiari, a veina ih nikada nita nije uinila za vau zemlju, ne vole one koji imaju zasluga za vau otadbinu. Boje ih se jer su im oni ivi prekor. Zbog toga nastoje da ih istisnu iz svega, i iz vojske i sa funkcionerskih poloaja. Kad im se ukae prilika, pokuavaju ak da ih srozaju u oima javnosti. Opasna je to igra.

Vai politiari se grevito dre parlamentarnog sistema poto im on, zastareo i truo, najbolje slui linim ambicijama. Naravno, ako bi se danas primenio parlamentarizam kakav je bio zamiljen pre vek i po, bilo bi to neto drugo. Izvorni parlamentarizam je bilo narodno predstavnitvo gde je poslanik zastupao volju grupe biraa, i to celu grupu, a ne samo one koji su mu dali glas. Bio je duan da slui svima, a ne samo grupi sa posebnim interesima,

Da se razjasnimo. Poslanik je, dakle, ovek koga alju graani nekog kraja kao svog opunomoenika da raspravlja sa opunomoenicima iz drugih krajeva zemlje o sredstvima pogodnim da se zajednica uini srenijom i, u okviru te zajednice, i podruje koje zastupa. On je dobio ovlaenje optim glasanjem. Istina, nisu za njega svi glasali, ali je imao veinu, to je odluilo o njegovom izboru. Posle izbora, on je opunomoenik svih biraa svog kraja i, kao takav, mora da titi interese svih, a ne samo onih koji su mu dali glasove. On sme da ima samo jednog efa koji mu nareuje: taj ef mu je vlastita savest. Dunost mu je da veoma ozbiljno prouava sva postavljena pitanja i sva predloena reenja. Kada mu je ponueno reenje u skladu sa ubeenjima, on treba da glasa za njega, a ako ga, s druge strane, njegovo ubeenje osuuje, treba da glasa protiv. Ako prihvata naloge drugih, on izdaje svoje punomoje.

Da li se tako dogaa sada u svim parlamentima. posebno u vaem, a ti parlamenti, navodno, zaustavljaju volju celog jednog naroda? Ni najmanje. Ve od poetka savremenog parlamentarizma, poslanici su se grupisali prema svom poimanju dunosti i potreba drave. Te grupacije su obrazovale politike stranke koje nijedan ustav - a ustav je osnova drava - ne poznaje. U poetku su pristalice tih grupa ili politikih stranaka ulazile u njih jer su im se pogledi u vezi sa javnim ivotom zaista slagali sa pogledima ostalih lanova grupacije. Ipak je, od samog poetka, bilo i onih drugih koji su se vezivali za odreenu stranku iz sebinog rauna. Parlamentarizam je trajao i menjao se kako je rasla homogenizacija u dravama, kako su interesi ukupnog stanovnitva postajali sve vie zajedniki i kako su se, time, programi razliitih politikih grupa pribliavali. Postao je uasno sebian, pa je sada odbrana vlastitih interesa prea od odbrane interesa itave drave. Parlamentarizam je istovremeno postao odskona daska ambicioznim ljudima koji bi da stignu do visokih poloaja. Poto se ne mogu popeti glavnim stepenitem, da bi uspeli, koriste pomono i prolaze kroz kuhinju, pa u salon.

 

Ma kakvo "opte pravo"!

 

Svi parlamentarci, ili skoro svi, danas pripadaju politikim strankama, pa su one postale krajnje mone. One su, pre svega, zavele gvozdenu disciplinu u svoje lanstvo kako bi ga dobro drale u akama. Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalae savest. Glas mu odreuje stranka, a stranka ima u vidu samo jedno: da se odri na vlasti ako je ima, ili da do nje doe ako je nema. Nijedan ministar ne moe da izvri neku reformu koju smatra neophodnom ako mu to ne odobri stranka. Stranka ima predsednika, koji, esto, ima mnogo vie stvarne vlasti od samog efa drave. Budui da se programi mnogih stranaka, a veina naroda ih ne zna, danas pribliavaju jedni drugima toliko da se razlikuju samo po nekim pojedinostima, borba izmeu stranaka se izraa, a povrh svega, i u borbu linosti (voa). Voe su zatiene nekom vrstom izvrnog odbora i kluba u kojem su svi poslanici iste boje. Oni na ove uvek imaju veliki uticaj, ali te institucije skrivaju pred zemljom njihovu linu vlast. To su privatne tvorevine bez odgovornosti, koje uostalom, Ustav i ne poznaje, one nalau poslanicima kako da glasaju i upravljaju radom ministara. Ti klubovi su pravi "sovjeti" u zemlji koja, s pravom, ne eli da prizna i sledi Sovjetsku Republiku, bivu Rusiju. Voe politikih stranaka su postali pravi diktatori, ali umesto jednoga njihova zemlja ih ima koliko ima i politikih stranaka.

Posledica svega toga je da se o zakonima itd. ne raspravlja i ne glasa u parlamentima sledei potrebe drava i nacija, ve interese politikih stranaka. Nije potrebno ukazivati kakvu opasnost to predstavlja. Po izvanrednom prirodnom bogatstvu, vitalnosti i snazi stanovnitva a ne "inteligencije" to je dolo do izraaja u deavanjima u velikom ratu, Kraljevina SHS bi danas morala da bude, ako ne na elu cele Evrope, bar na elu zapadnog dela ovog kontinenta. Zbog borbi politikih stranaka sada je jedna od najslabijih.

Ako parlamentarizam nastavi ovako, a nastavie, on velikim koracima juri u propast, a sa sobom e povui i drave kojima bi trebalo da slui. Ako se proceni da ga treba zadrati, a ne zameniti nekom novom institucijom bolje prilagoenom savremenim zahtevima, bie ga potrebno sutinski reformisati, a poslanicima vratiti prvobitnu dunost: da budu samo glasnogovornici celokupnog stanovnitva jedne oblasti iji se najvii interesi stapaju sa interesima itave nacionalne zajednice; da ne budu ni u ijoj drugoj slubi ve u slubi sopstvene savesti.

Smatram, meutim, da je nemogue obnoviti tako trulu ustanovu kakva je parlamentarizam. To je starac nagrien boletinama. Valja ga zameniti nekom novom i istom snagom onog zdravog dela nacije. Nadmetanje meu narodima e biti sve stranije kako se uveava stanovnitvo i ne dozvoljava samozavaravanje utopijama od kojih su se mnoge loe pokazale. Tako je propao i onaj "veliki princip opteg prava glasa". Bila je to veoma lepa zamisao, ali je njegova primena pokazala da ono ne postoji i da ne moe postojati.

Pogledajte ta se deava kod vas i kako se sprovode izbori. Ili kandidati plaaju pie, dele novac i obeavaju brda i doline kada postanu poslanici, ili pak policija silom, hapenjem i svim drugim oblicima zlostavljanja namee zvaninog kandidata vladajue stranke. I to se naziva "optim pravom glasa"! Kakva sramota!

Tri etvrtine stanovnitva trai samo mogunost mirnog ivota i da ima ono najneophodnije za ivot. Njih ni najmanje ne zanima politika i samo trae da se zemljom dobro upravlja. Svejedno im je da li e ta vlast biti diktatura ili bilo ta drugo pod uslovom da im se dopusti da mirno zarauju za ivot. Ipak, stalo im je do zastave, koja simbolizuje jedinstvo zemlje, a ta zastava kod vas jeste kralj. Oni ne trae nita vie, a gadi im se cigansko pogaanje vaih politiara.

Danas-sutra ete sigurno izbaciti sve svoje poslanike-stranare i parlament zameniti neim prilagoenijim savremenom ivotu i manje korumpiranim. ivot savremene drave moe da se uporedi sa ivotom velikog modernog industrijskog preduzea. Da bi ivela, savremena drava mora da izvozi kako bi imala novca da kupuje od drugih ono to nema a to joj je neophodno. Stoga se mora organizovati kao i svako industrijsko preduzee. Kao i ono, ona mora da ima direktore, a to su ministri, generalni direktor je njen ef drave, a administrativni savet sada predstavlja parlament, ali ga loe predstavlja poto su parlamentarci suvie brojni da bi mogli delotvorno da rade iskustvo je, naime, pokazalo da se manje radi ako vie ljudi uestvuje u nekom poslu.

 

Nije to dikatura

 

Imaemo, dakle, reduciran upravni odbor, koji e zameniti pokojnu skuptinu, od, recimo, dvadeset pet lanova. Vai direktori, bivi ministri, bie strunjaci u svojoj oblasti, bavie se samo njome i nee se meati u stranaku politiku. Oni e biti prvi funkcioneri u svom resoru i. kao i u industriji, ako budu sposobni i ne uine neto to pada pod udar zakona. Ministar saobraaja e biti inenjer eleznice, ministar finansija bankar, poljoprivrede poljoprivredni strunjak, a ne neki advokati koji o tome nema pojma, ali je zato veliki stranar. Smanjiete broj ministarstava, koji je neverovatno uvean kako bi se stranarima stvorili veliki prihodi i moan poloaj. Ova mera e odmah zaustaviti trku za portfeljima, to je sada glavna preokupacija vaih politiara stranara. Kada ministru-direktoru bude potreban zakon da bi dobro upravljao granom delatnosti zemlje koja mu je poverena, on e izraditi predlog i predati ga "administrativnom savetu", koji moete nazvati kako hoete: dravni savet, senat itd. Ako predlog prihvati veina u savetu kralj e potpisati dekret o njegovoj primeni, a odgovarajui ministar e taj zakon primeniti. Ako neki delovi jo ne budu doraeni, savet e vratiti predlog dotinom ministru da unese potrebne popravke. Ako se proceni da je potpuno neprimenljiv ministar e uraditi drugi predlog. Meutim, ako odbor odbije neki zakon, to nikako nee biti razlog za smenjivanje ministra.

Pitate me ko e biti u tom savetu? Odgovoriu: najbolje glave nacije koje su, istovremeno, poteni rodoljubi. Taj savet treba da ine predstavnici svih delatnosti u zemlji: seljak, radnik, gazda, industrijalac, zanatlija, poslodavac, predstavnik slobodnih profesija, nauni radnik, bankar, trgovac, vojnik itd. Ako u meuvremenu ne pone neto to pada pod udar zakona, ti ljudi e biti izabrani do starosne granice ako, iz ovog ili onog razloga, pre toga ne podnesu ostavku. One koji dosegnu starosnu granicu, umru ili podnesu ostavku zamenjuju drugi iz iste grane delatnosti. Na primer, umre "zanatlija" iz saveta. Predstavnici ili delegati zanatlija svakog sreza tada predlau kandidata koji moe da bude i esto e biti jedan za vie srezova. lanovi saveta e, vodei rauna o napomenama koje o predlogu istog kandidata da vie srezova, pristupiti izboru jednog od predloenih kandidata glasanjem prostom veinom.

Takvim nainom predstavljanja i biranja ubiete ono strano zlo kakvo je za vau zemlju stranaka politika i stranarenje. No, jo jednom kaem, pazite da taj savet nema vie od dvadeset pet lanova ako elite da on deluje, i to da deluje za itavu zemlju, a ne za interese nekih.

Znam da ete, itajui ovo to vam predlaem povikati: "Pa, ovo je antidemokratski, ovo je diktatura itd!" Jadni moji prijatelji, zar zaista mislite da je sadanji parlamentarizam demokratski? Mislite li da je diktatura partije demokratska? Zar mislite da je cilj veine parlamentaraca da to je mogue vie stavi novca u svoj dep i u dep svojih sauesnika demokratski? Ako ste iskreni prema sebi, vi dobro oseate da se re "demokratija" izuzetno zloupotrebljava. Istinska demokratija jeste da svaki graanin slobodno moe da razvija svoju delatnost, pod uslovom da ona ne teti zajednici, i da tako zarauje dovoljno za dostojanstven ivot. Kazao sam "slobodno" i molim vas da ne brkate, kako se to danas obino ini, slobodu i rasputenost. I sloboda ima granice, pa kad se one preu, zapada se u rasputenost, koja je u bliskoj srodnosti sa anarhijom. Takvu istinsku demokratiju e sigurno mnogo bolje obezbeivati savet od dvadeset pet najmudrijih ljudi nacije, nego Skuptina koju je napunilo tri stotine nekih ludaka, skorojevia, mutivoda, sebinjaka i podmiivaa, za kojeje poetak i kraj demokratije u njihovoj linosti.

 

Pai lo primer

 

Meu vaim politiarima koje sam upoznao bilo je ljudi koji su mogli da budu veliki dravnici da su zaista bili rodoljubi bez rauna, predani optem dobru i hrabrosti. Najbolji primer za to je Nikola Pai. Taj ovek je, javno priznajem, mnogo uinio za. vau zemlju. Sigurno je jedan od onih vaih dravnika koji su najvie uinili. Meutim, on je to uinio zato to su mu se lini interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju - u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije - koristio protiv vas. Pogledajte, sin obinih i siromanih seljaka ostavlja jedno od najveih bogatstava u ovoj zemlji. Pai je tokom celog ivota bio samo politiar. Borba za neku ideju, ideal, kota. Znam neto o tome. Branei vas svuda i na svakom mestu kotalo me je svega to sam imao: bogatstva, poloaja, budunosti. Rei ete mi da je ena Paiu donela lep miraz. ta je, meutim, taj miraz u poreenju sa onim to je on ostavio posle smrti? Slamica i nita vie.

Da je Pai zaista bio veliki i poten ovek, kako bi neki hteli da ga predstave, posle njega bi nali samo enin miraz, a bilo bi udno da i on bude potpun jer su Pai i, pogotovo, njegovi iveli na visokoj nozi, a dugovi sina, koje je otac plaao, sigurno su nadmaili miraz gospoe Pai. Uz to zaista veliki ovek se gnua druenja sa pokvarenjacima. On u svom okruenju trai ljude koji su mu moralno slini, znai potene i nesebine ljude poput sebe. A Paievo okruenje?! Ljudi siromana duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojim je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da slue njegovim interesima. Pa ona neverovatna Paieva slabost prema nedostojnom sinu... Za vreme rata Pai ga je, a ve je znao za izopaenost svog potomka, sklonio pod izgovorom nepostojee bolesti. ovek koji je na poloaju politikog voe jedne drave u ratu morao je odrati sinu sledee slovo: "Ti si mi sin jedinac. Mesto ti je meu onima koji prsima brane zemlju koja mi je poverila svoje interese. Kae da si bolestan. Nije vano, ak i da si na samrti, mora da bude meu braniteljima otadbine. Idi i izvri svoju dunost! Ako to ne uini odriem te se i nikada te vie neu videti!? Meutim, umesto da mu odri to slovo, Nikola Pai je dopustio sinu da bani po Parizu i da na Krfu svojom raskonom limuzinom pregazi srpske junake koji su se izbavili iz neprijateljskih planina Albanije...

Pai je posluio kao primer vaim dananjim politiarima-stranarima. Oni su se oblikovali prema njemu. Stvorio je te bezobzirne politiare, profitere koji dravu esto smatraju kravom muzarom ijim se mlekom hrane. Lino je on uspostavio taj sistem zasnovan na nezahvalnosti koji je toliko zla naneo i nanosi vaoj zemlji. Vai dravnici vie zaista ne znaju za zahvalnost, jednu od najveih vrlina svakog naroda.

 

Vratite Makedonce

 

Evo, u ovo vreme (1928.), vi tako rei vie nemate prijatelja u svetu. Imali ste ih mnogo, i to najuticajnijih, tokom rata, posebno u poetku. Meutim, vae Ministarstvo spoljnih poslova, vaa "uta kua", ija je briga bila da neguje prijateljstva, samo bi uilo te prijatelje nogom im bi pomislilo da mu vie nisu potrebni. To je dovelo do toga da ti ljudi prvo izgube zanimanje za Kraljevinu SHS, a onda se, privueni njihovom predusretljivou, okrenu vaim neprijateljima. Da ste u vreme nedavnih potekoa sa Italijom jo imali njihovu naklonost, Italijani se nikada ne bi usudili da urade ono to su uradili.

Vai politiari stranari su uinili, ako se ovo nastavi kao sada, da ponovo izgubite zemlju stare srpske kulture, Makedoniju ili kako se to danas kae, Junu Srbiju, koju ste povratili rtvovanjem najboljih sinova otadbine. Kada je srpska vojska (i to samo vojska) oslobodila tu kolevku Srbije. nala je tamo zemlju u kojoj je skoro svaki kamen zaista bio pun seanja na nekadanju srpsku veliinu, ali je tamo zatekla i stanovnitvo koje je zbog pretrpljenog dugovekovnog ugnjetavanja postalo nacionalno bezlino. To stanovnitvo je trailo samo jedno: da najzad slobodno i u potpunoj sigurnosti zarauje hleb. Nacija koja bi joj uinila to dobroinstvo za deset godina bi ga asimilovala, pa makar bila i kineska. Na svu sreu oslobodila su ga braa. Vojska je izvrila zadatak u potpunosti. Ostalo je sada na vladi, politiarima i poslanicima da izvre svoj zadatak i da renacionalizuju tu ponovo naenu brau koja su zaboravila svoju nacionalnost. U emu se sastojao taj zadatak? Naprosto, u sledeem: da mudrim upravljanjem, koje bi vrili najbolji inovnici, pokau da je stanovnicima June Srbije prednost to su ponovo sa svojom braom, da te iste stanovnike navedu da ponovo zavole pronaenu otadbinu otkrivajui im sve ono to je lepo i objedinjavajue u toj zajednikoj otadbini.

ta su, meutim, uradili, vai politiari? Upravo suprotno. Poslali su u Junu Srbiju sve ono najgore meu inovnicima, bezobraznike i lopove. Povrh svega, oni nisu ni pokuali da od Makedonaca naine Srbe ili Jugoslovene, kako se sada kae, ve su od njih hteli da stvore pristalice politikih stranaka. Lepili su na lea tih ljudi, koji su traili samo mir, etikete radikala, demokrata itd. i u tu zemlju, koja im je morala da bude sveta, preneli svoje odvratne stranake borbe. Nije im bilo mnogo vano da li su ti novi lanovi iskreni i da li je njihovo stupanje u stranku samo ujdurma nacionalnog neprijatelja. Bile su im potrebne njihove "kuglice". Makedonci su ljudi kao i drugi i sigurno su pametni kao i ljudi iz Stare Srbije. Oni su zato shvatili igru vaih politiara, vrlo prljavu igru, pa se u njima zaeo veliki prezir prema vama. U svakom znaajnijem kraju June Srbije vai partijci su, umesto da okupljaju to stanovnitvo oko nacionalne zastave u nekom "narodnom domu", podigli najlepe zgrade "radikalskog" i "demokratskog kluba", pa tako uneli i u tu zemlju jo veu neslogu. Treba li se onda uditi to ljudi iz June Srbije nisu nauili da vole tu zemlju koja je bila njihova i koja je ponovo morala da bude njihova? Ne treba, zar ne? I zaista, veina Makedonaca vas ne voli i ne moe da vas voli. Bili su, istina, blizu toga 1918. godine, poto su iskusili bugarsku vlast za vreme okupacije. Vai politiari su, meutim, sve pokvarili. Poto nisu nali kod Srba ono to su eleli, sada mnogi Makedonci to trae na drugom mestu, bugarska propaganda je veto isturila parolu o autonomiji Makedonije, zavela ih tom idejom, pa bi hteli da je ostvare. Poto je vreme uinilo svoje i donelo zaborav, neki i sada veruju da im jedino Bugarska moe doneti miran i spokojan ivot za kojim su udeli tolike godine. Zbog toga delovanje bugarskih komita ne nalazi samo naklonost kod mnogih, ve i pomo, to omoguava Protogerovovim razbojnicima da i sada uspeno dejstvuju u toj zemlji...

Vai politiari su tako ponovo opasno otvorili makedonsko pitanje, pa ete, moda, zahvaljujui njima biti prinueni da se jo jednom borite za Junu Srbiju, a Bog zna da li biste pobedonosno mogli da izdrite taj novi udar budui da su vam ti isti politiari otuili prijatelje.

Nastavie se

 

 

 

 

 

Pai me odbio

 

Pai je bio realista i mislio je da su svi ljudi kao on. Tako, kada mu je jedan zajedniki prijatelj prigovorio to je loe postupio prema meni, odgovorio mu je: "Pa, ta hoe taj ovek? Tri puta sam mu nudio novac, a on je odbio?". U tom odgovoru se sadri sav mentalitet tog dravnika koji mi je 1917. godine rekao: "Ne moete da nas napustite, potrebni ste nam. Znam da je to za vas ogromna rtva. rtvujte sve! Neete zaaliti. Posle rata nita neemo moi da vam odbijemo." A kada su me intrige i prljavtine zabuanata iz Ministarstva unutranjih dela (i to mene koji sam sve svoje poklonio vaoj zemlji) prinudile da podnesem ostavku i tako izgubim skromnu platu, isti taj Pai je odbio da me primi.

 

 

 

Makedonci

 

Nisu vam tako politiari-stranari samo otuili naklonost brae iz June Srbije nego su omoguili da se ponovo otvori makedonsko pitanje na meunarodnom planu. Kao to dobro znate, tako su bugarska propaganda, ali i vama suprotstavljeni interesi, stekli simpatije za bugarsku Makedoniju u mnogim velikim zemljama: u Engleskoj, pogotovo u Americi, ali donekle i u Francuskoj. Buknuli su balkanski ratovi, pa, jo ee, svetski rat, u kojem je Bugarska u taboru neprijateljskom, saveznicima Antante. Posle pobede Nejski mir ponovo dodeljuje Junu Srbiju Srbiji jer saveznici, iz pristojnosti, nisu mogli da postupe drugaije. Prihvata se, dakle, da makedonsko pitanje vie ne postoji, ali uz obeanje da e se pratiti razvoj situacije i da e prvom prilikom to ponovo doi na dnevni red. Da vam je vlada postupala kako treba i da je u potpunosti asimilovala to stanovnitvo tako da delovanje spolja ne bi vie delovalo na njega, deset godina posle rata eljena prilika za intervencijom bila bi konano izgubljena. Meutim, kako sam to ve pokazao, vai stranaki politiari su spreili tu asimilaciju, pa vam bugarofili iz Engleske, Amerike i drugih zemalja kau: "Tokom ovih deset godina ste pokazali da ste nesposobni da asimilujete makedonski ivalj, za koji tvrdite da je va. Time ste dokazali da to nije istina i da on nije va. Vratite tu zemlju onima koji su Makedoncima prava braa, vratite ih Bugarima."

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane