Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Ja, kao predsednik

 

Milovan Brkić

 

Sezonu lova na diktatore otvorili su pobunjeni i obespravljeni građani Tunisa. Pala je krv, pale su suze, bilo je polomljenih glava, kostiju, prosutih creva, ali je diktator Ben Ali otišao u izgnanstvo, potom u pakao, a verujemo, onda i u zaborav.

Za Ben Alijem je otišao njegov egipatski kolega, autokrata Hosni Mubarak. Posle Mubaraka, napadnut je Moamer El Gadafi, a u Sani, u Jemenu, nakon što je pogubio nekoliko stotina svojih podanika u pobuni, a hiljade osakatio, teško je ranjen predsednik-diktator Ali Abdulah Saleh, a na redu je Bašir Asad, koji je diktator tek deset godina, nasledivši svog oca Hafeza.

Diktatorima se crno piše i u Evropi. Ivo Sanader je morao da odstupi, a sada čeka na suđenje, izručenje i resocijalizaciju u Lepoglavi. Crnogorski gospodar Milo Đukanović otišao je sa državne vlasti, ali se još otima, rukovodeći mafijom sa mesta svoje partije. U Gruziji se drma Mihailu Sakašviliju. Samo što nije pao. Crno mu se piše.

Srpski diktator Boris Tadić je najneuviđavniji u svojoj samouverenosti. Ne veruje ni svojim očima, ni lekarima, sluša samo malu grupu svojih savetnika.

Sva pomenuta gospoda bili su miljenici administracije iz Vašingtona. Skoro do poslednjeg dana života. Odluka o njihovim smaknućima je davno donesena, ali oni nisu mogli da je razumeju.

Ustavna ovlašćenja srpskog predsednika su zaista protokolarna. Ali, on na svakom mestu zamenjuje premijera, guvernera, ministre, generale, on otvara privatne biznise, putuje po svetu, i pozvan i nepozvan.

Omiljena uzrečica našeg diktatora je - Ja, kao predsednik! Ja, kao predsednik, obećavam da će svi građani koji su skrivali generala Mladića biti oštro kažnjeni. Ja, kao predsednik, obećavam da će država žestoko odgovoriti na nerede na sportskim stadionima. Ja, kao predsednik, znam da građani teško žive, da nemaju ni za hranu, da im gladuju dece, i da je mnogo takvih. Ali, Ja, kao predsednik, obećavam da će se situacija popraviti za nekoliko godina, čim izađemo iz krize.

Svaki govor srpski diktator započinje sa rečenicom Ja, kao predsednik... Kraljevi su donosili ukaze i zakone koji su počinjali sa Mi, po milosti Božijoj, kralj Srbije, donosimo ovaj dekret...

Plašim se da nas zdravlje Borisa Tadića ne izda, da čoveka koji nam se popišao na prošlost, a ostavio nas bez budućnosti, koji je stvorio partijsku mafiju bez premca u istoriji, kada ga izda snaga, ne dovede u situaciju da ga i sažaljevamo.

Tužno je bilo gledati prenos iz Haga i pojavljivanje Ratka Mladića. Tužno je kad čovek postane biljka, kada počne da vegetira.

Šta će nam pravda ako pred sudskim većem Boris Tadić počne da traži svoje krpice, igračke, ako sudiji zapeva pesmu: Molim te oslobodi me, i pusti me da odem. Ako usred ispitivanja zatraži toplu supicu, ili da ga počešu po nogama na kojima su mu odsekli prste.

Savetnici srpskog predsednika, koji huškaju svog gospodara i navode ga na još veće ludosti, svesni su njegove boljke i zla koja nam čini. Oni to rade iz svojih ličnih interesa, da bi i oni bili neko i zgrnuli velike pare. Sve njih treba pohvatati i izvesti pred krivično veće, da plače za zločine i stvaranja diktatora, sa kojim su se poigrali, huškajući ga na svoje građane, koji su opljačkani, postiđeni i bez nade.