Do koske

Sveznalice: Boris Tadić remetilački i neznalački faktor

 

Predsednik nehumano probudio premijera 

 

Zašto domaći privrednici koji otvaraju nova radna mesta ne mogu da dobiju 7.000 evra po jednom zaposlenom, a strani mogu, zašto je bivši ministar pravde postao ministar poljoprivrede, čijem potpisu veruju poljoprivrednici, kako radi srpsko "ministarstvo straha" i čiji je to resor

.......

 

Početkom juna ove godine, predsednik Srbije Boris Tadić dočekao je italijanskog preduzetnika, vlasnika kompanije Beneton, kao da je došla britanska kraljica. Vodio ga je po praznim halama niškog tekstilnog kombinata Nitex nudeći mu ono što mu nikada niko u preduzetničkoj karijeri nije ponudio: da samo prebaci proizvodnju u Nitex, a Srbija će se pobrinuti da mu plati radnike. Ionako su jeftiniji od afričkih ili kineskih...

I dok je on vođen svojom karnevalskom politikom zabavljao gospodina Benetona, armija vojvođanskih poljoprivrednika pokrenula je svoju mehanizaciju i zaustavila promet na putnim prilazima Beogradu. Ideja o "traktorskoj okupaciji Beograda" nije sprovedena jer su jake policijske snage sprečile pakao koji je bio na vidiku. Sa druge strane, predstavnici seoskih gazdinstava su sa punim pravom tvrdili da im je tim činom "uskraćena Ustavom zagarantovana sloboda kretanja".

Razlog masovne pobune bio je više nego jasan. Prethodni ministar poljoprivrede, Saša Dragin, u saglasnosti sa Vladom Srbije, doneo je finansijski plan o subvencionisanju poljoprivrednih gazdinstava.

Ubrzo, Dragin je smenjen kao "protivnik politike DS", štetočina, čovek koji je kriv za uvoz genetski modifikovane hrane, nestašicu mleka, pomor stočnog fonda i još mnogo toga. I zaista, nema nikakve sumnje da je Dragin itekako odgovoran za mnogo toga (kao i njegova "duhovna inspiracija", prethodna ministarka Ivana Dulić Marković), ali ni u najcrnjem scenariju niko nije mogao da predvidi da će za ministra poljoprivrede dobiti bivšeg ministra pravde, propalog šabačkog advokata Gorana Petrovića!

Upozoravali su seljaci još u februaru: ne radite to sada, setva nam dolazi prvog marta, ukoliko bi ministar bio smenjen, to znači da bi subvencije koje ministarstvo daje poljoprivrednicima kasnile po nekoliko meseci dok se nova garnitura ne uigra, a to bi bilo pogubno za celokupnu poljoprivredu Srbije!

Pa su se još i jasno ogradili: "...Mi ne podržavamo interese ministra nego isključivo svoje interese, i  ukoliko dođe do smene, spremni smo da blokiramo sve puteve u Srbiji i izađemo pred Vladu" (izjava koju je medijima još zimus dao predsednik upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš).

Nekako u slično vreme, Dragan Marković Palma, "ključna karika koalicije", počeo je "od opšteg ka pojedinačnom". Najpre je rekao da ne zna kad će se videti sa predsednikom Tadićem, ali da "ne smemo da dozvolimo da se ne štite domaći proizvodi, poljoprivredni proizvođači, uvozi mleko, uništava stočni fond i da poljoprivrednici žive sve teže". Strela prema Draginu bila je odapeta.

I dok je trajao obračun dve klike vlastodržaca oko "ideje daljeg razvoja poljoprivrede", obavljena je i "rekonstrukcija" vlade. Zapravo, Tadić je doslovno zaključao i Mirka Cvetkovića i ceo njegov kabinet donoseći neki etički kodeks prema kome je zabranjeno iznositi svoje mišljenje u javnost! Onda su pale smene, od Dinkića do Dragina. Za ministra poljoprivrede postavljen je Dušan Petrović...

Već 15. maja, na Novosadskom sajmu poljoprivrede, pojavljuje se Petrović, i to na štandu opštine - Svilajnac. Okupljenim poljoprivrednicima je održao "prigodan govor" i rekao da će, ukoliko se svi dobro organizujemo i budemo efikasniji, uz pomoć države i budžeta koji nam stoji na raspolaganju, i sam poljoprivrednik moći mnogo više da zaradi! Ali, ko je u milosti države i budžeta, to nije ni pominjao.

U međuvremenu je Evropska unija odobrila Srbiji izvoznu kvotu od 8.500 tona junećeg mesa i samo zahvaljujući obračunu školovanih i neškolovanih "ideologa poljoprivrednog razvoja" Srbija je na žalost uspela da izveze tek 1.200 tona! Kasnije se Petrović prevario pa je pomenuo jednu anonimnu "trgovačku organizaciju" (provereni prijatelji Demokratske stranke, prim. aut.) koja je spremna da naruči  8.000 tona junećeg mesa. Jer, ako je nemoguće da Srbija izveze istu količinu u Evropsku uniju, kako je moguće da "prijatelj stranke" dobije ono čega nema za najveće tržište na kontinentu.

Počeo je Petrović i da laže javnost kako će biti povoljnih dinarskih kredita, "sa fiksnom kamatom", da će pokrenuti rad veterinarskih službi (kao da do sada uopšte nisu ni radile!), podići će nivo agronomskih službi...

Biće, ipak, da su glasnogovornici "Evrope po svaku cenu" najveći antievropski element kad je u pitanju kriminalno i monopolističko ponašanje.

Njihovo fantomsko "ministarstvo straha", pretnje koje stižu sa "određenih punktova" da para neće biti, ili da ih ima ali "ne za svakoga", da je Srbija na evropskom putu a da je sve ostalo stranputica, i druge spirititičke seanse, u rukama su samo jednog čoveka.

Ali, na sve ovo stiže jasan odgovor prevarenih poljoprivrednika koji imaju razumevanja samo za dela ali ne i za prazne reči. Krenule su traktorske blokade...

Posle nekoliko dana došlo je i do prvih pregovora sa Vladom Srbije. Ubrzo je postalo jasno da Vladu Srbije zastupa - Boris Tadić! To je isprovociralo predstavnike pobunjenih poljoprivrednika pa su zahtevali da, ukoliko bude nešto i potpisivano, priznaju samo potpis Mirka Cvetkovića, koji je navodno pravi predsednik vlade! Njegov potpis ima izvršnu težinu! Po Ustavu, u ovakvim okolnostima, Tadić je prisutni građanin! Eventualno remetilački faktor koji ne razume o čemu se ovde radi. Ili, ako razume, jer njegov ministar Petrović treba da donese njegovoj stranci ugled i profit, onda je štetočina i prestupnik. I nije mu prvi put. Kako će u nastavku ove neizvesne godine seljaci presuditi i Tadiću i Petroviću i celoj koaliciji na vlasti, nije teško zamisliti, ali može biti vrlo neprijatno za posmatranje...